• Intenzivna poljoprivreda dovela je do iscrpljivanja zemljišta i pada njegovog kvaliteta, što klimatske promene dodatno ubrzavaju. Procenjuje se da je polovina svetskog poljoprivrednog zemljišta već degradirana, najčešće usled gubitka organske materije – humusa.

• Sličan trend prisutan je i u Srbiji, gde se beleži pad sadržaja humusa, važnog saveznika u prilagođavanju na klimatske promene: ,,U Vojvodini, polovina zemljišta spada u klasu slabo humusnih zemljišta (< 3 % humusa), dok druga polovina ima srednji sadržaj humusa. Ovo je alarmantno stanje s obzirom na prirodni potencijal regiona, gde bi gotovo celokupna obradiva površina mogla pripadati klasi zemljišta bogatog humusom (> 5 %)’’, navela je Dr Ninkov.

U organizaciji Donau Soja i EIT Food u Subotici je početkom marta održana radionica na temu “Tranzicija ka regenerativnoj poljoprivredi”, koja je okupila više od 40 poljoprivrednih proizvođača, kao i stručnjake iz oblasti regenerativne poljoprivrede. Ovaj događaj pružio je učesnicima priliku da steknu nova znanja i razmene iskustva o održivim praksama koje mogu doprineti unapređenju kvaliteta zemljišta i prilagođavanju klimatskim promenama.  Donau Soja je ovim događajem zvanično i otpočela drugu godinu projekta pod nazivom ,,EIT Food Regenerative Agriculture Program’’. 

Regeneratkivna poljoprvrda prkivlači pažnju nauke

Dr Jordana Ninkov, naučna savetnica iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, istakla je da regenerativna poljoprivreda nije samo izbor poljoprivrednih istraživača, već strateško pitanje Republike Srbije u prilagođavanju poljoprivrede na klimatske promene. Intenzivna poljoprivreda dovela je do iscrpljivanja zemljišta i pada njegovog kvaliteta, što klimatske promene dodatno ubrzavaju. Procenjuje se da je polovina svetskog poljoprivrednog zemljišta već degradirana, najčešće usled gubitka organske materije – humusa. Sličan trend prisutan je i u Srbiji, gde se beleži pad sadržaja humusa, važnog saveznika u prilagođavanju na klimatske promene: ,,U Vojvodini, polovina zemljišta spada u klasu slabo humusnih zemljišta (< 3 % humusa), dok druga polovina ima srednji sadržaj humusa. Ovo je alarmantno stanje s obzirom na prirodni potencijal regiona, gde bi gotovo celokupna obradiva površina mogla pripadati klasi zemljišta bogatog humusom (> 5 %)’’, navela je Dr Ninkov.

Profesor Jug, sa Osiječkog Fakulteta agrobiotehničkih znanosti, govorio je o konzervacijskoj obradi zemljišta, koja predstavlja složen sistem u kojem se povoljni uslovi za proizvodnju useva postižu primenom različitih redukovanih zahvata obrade zemljišta (ili njihovim potpunim izostavljanjem) i ostavljanjem biljnih ostataka na površini ili blizu površine zemljišta, u količini koja odgovara agroekološki lokalnim uslovima. Ovim pristupom sprečava se dalja degradacija zemljišta i poboljšavaju se njegova fizička i biološka svojstva. “Ovakav pristup smanjuje emisiju CO2, povećava otpornost na sušu i doprinosi dugoročnoj održivosti proizvodnje,” rekao je profesor Jug.  Dr Vladan Ugrenović je u svom izlaganju istakao da će erozija biodiverziteta imati negativniji uticaj na poljoprivrednu proizvodnju u budućnosti.  (B. Gulan)