Prognoze MMF-a revidirane naniže, ali optimistični izgledi za Srbiju 2030. godine

Aprilske prognoze 2025. godine Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za globalni rast, kao i za rast privreda velike većine zemalja pojedinačno, značajno su smanjene u poređenju sa očekivanjima objavljenim u januaru ove godine. “Nakon što je izdržala dugotrajnu seriju šokova bez presedana, činilo se da se globalna ekonomija stabilizovala, sa uravnoteženim, ali nedovoljnim stopama rasta. Međutim, pejzaž se promenio kako vlade širom sveta menjaju prioritete politike, a neizvesnosti su se popele na nove maksimume”, piše MMF u svom najnovijem izveštaju.

Ovo je, naravno, pre svega posledica novih carinskih stopa SAD, podignutim na nivoe koji nisu viđeni tokom jednog veka, što je preko noći stvorilo veoma nepredvidivo okruženje. MMF sada očekuje da će globalna bazna inflacija opasti nešto sporijim tempom nego što se očekivalo u januaru. Pojačani rizici od recesije dominiraju prognozama pojedinačnih država, usled eskalacije trgovinskih tenzija i prilagođavanja finansijskog tržišta.

“Divergentne i brzo promenljive političke pozicije ili pogoršanje raspoloženja mogli bi da dovedu do još strožih globalnih finansijskih uslova. Podsticanje trgovinskog rata i povećana neizvesnost trgovinske politike mogu dodatno ometati i kratkoročne i dugoročne izglede za rast. Smanjenje međunarodne saradnje moglo bi da ugrozi napredak ka otpornijoj globalnoj ekonomiji”, zaključuju u MMF-u.

Promena monetarne, trgovinske i fiskalne politike mogla bi da dovede do naglog zaoštravanja globalnih finansijskih uslova i odliva kapitala, što bi posebno uticalo na tržišta u razvoju.

Demografske promene ugrožavaju fiskalnu održivost, dok nedavna kriza troškova života može ponovo izazvati društvene nemire, pišu u izveštaju ekonomski analitičari međunarodne monetarne organizacije.

Izvor: MMF – Ograničenija međunarodna razvojna pomoć mogla bi da gurne zemlje sa niskim prihodima dublje u dugove, ugrozivšši životni standard! 

U ovom kritičnom trenutku, politike bi trebalo da budu kalibrisane da podstiču međunarodnu saradnju, istovremeno osiguravajući unutrašnju ekonomsku stabilnost, čime se pomaže u smanjenju globalnih neravnoteža. To je u ovom trenutku, ipak, teško očekivati u svetu sa sve većim tenzijama.

Važni statistički indikatori, kao što su rezultati redovnih anketa menadžera prodaje i nabavke u maloprodaji ukazuju na usporavanje rasta u razvijenim ekonomijama. U Sjedinjenim Američkim Državama raspoloženje potrošača i investitora je početkom godine bilo optimistično, ali je u kratkom roku postalo znatno tmurnije, otkako su objavljene Trampove tarife.

Na tržištu rada razvijenih zemalja zapošljavanje je uglavnom usporilo, a najavljena su nova otpuštanja, najpre u SAD i Nemačkoj.

Predviđanja za region Zapadnog Balkana

Država	Očekivani rast BDP-a u 2025. (u procentima)	Očekivani rast BDP-a u 2030. (u procentima)	Godišnji BDP po glavi stanovnika u 2025. u dolarima, prema paritetu kupovne moći	Udeo u globalnoj ekonomiji, prema paritetu kupovne moći	Očekivana nezaposlenost u 2025. (u procentima radno sposobnog stanovništva)
Albanija	3,8	3,5	20.057	0,03	8,8
Bosna i Hercegovina	2,8	3,0	19.565	0,038	13,2
Srbija	3,5	4,0	28.378	0,1	8,4
Crna Gora	3,2	3,0	28.811	0,01	11,3*
Severna Makedonija	3,2	3,0	25.259	0,026	12,8

Izvor: MMF, osim za *podaci Monstata za kraj 2024.

U tabeli se nalaze izdvojeni očekivani podaci za 2025. godinu u vezi sa prognoziranim rastom BDP-a, BDP-om po glavi stanovnika i nezaposlenošću, ali i udeo u svetskoj ekonomiji – za Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Srbiju, Crnu Goru i Severnu Makedoniju.

U najnovijem paketu podataka pregledali smo statistiku i prognoze koje se tiču zemalja Zapadnog Balkana.

Kada se prognoza MMF-a “rastegne” do krajnje tačke vremenskog raspona, u ovom slučaju do 2030. godine – od pomenutih pet zemalja Srbiji se predviđa najveći rast – od četiri odsto.

Na drugom mestu je Albanija sa 3,5 odsto rasta u 2030. godini, ali uz postepeno usporavanje, baš kao što je to slučaj i sa privredama Crne Gore i Severne Makedonije. 

U aprilskom izveštaju MMF-a za Srbiju se navodi najverovatniji ekonomski rast od 3,5 odsto BDP-a u ovoj godini, uz inflaciju od četiri odsto na godišnjem nivou. 

Ekonomiju Srbije usporila, pre svega, stagnacija nemačke privrede!

Ekonomska aktivnost u Srbiji usporena je u prvom kvartalu ove godine, ali to je počelo u drugoj polovini prošle i nije imalo nikakve veze sa studentskim protestima, već pre svega sa stagnacijom u nemačkoj i drugim privredama EU, rekao JE ekonomista u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije Branimir Jovanović. On je u intervjuu za agenciju Beta naveo da je u prva dva meseca 2025. godine industrijska proizvodnja pala 0,7 odsto, budžetski prihodi slično, a i rast prometa u maloprodaji je značajno manji. „Ipak, u prvom kvartalu ove godine dodatni faktor usporavanja jesu i protesti i blokade, a teško je precizno kvantifikovati njihov doprinos u poređenju sa spoljnim faktorima. Na primer, pad industrijske proizvodnje u februaru od 1,8 odsto uglavnom je posledica smanjenja proizvodnje u sektorima energetike, odeće, električne opreme i mašinstva, što je teško povezati sa studentskim protestima, verovatnije je posledica problema u nemačkoj ekonomiji“, rekao je Jovanović.

Međunarodni monetarni fond (MMF) je u najnovijim ekonomskim izgledima za svetsku ekonomiju smanjio projekcije privrednog rasta za Srbiju za 2025. godinu sa 4,2 odsto na 3,5 odsto, a ministar finansija Siniša Mali je ocenio da je to smanjenje posledica studentskih blokada. Jovanović je rekao da se, prema najnovijim projekcijama, koje će taj institut uskoro objavit, očekuje da će rast u Srbiji ove 2025.godine biti oko tri odsto, što je 0,7 procentnih poena manje nego što je ta institucija ranije prognozirala.

Ta revizija prognoze je, prema njegovim rečima, posledica i slabije ekonomske aktivnosti u EU, unutrašnjih političkih tenzija u Srbiji, ali i trgovinskog rata koji je nedavno počeo i koji će se tek osetiti.Srednjoročna prognoza, kako je rekao, pokazuje da bi ekonomski rast Srbije mogao da ubrza na oko četiri odsto godišnje od naredne godine. „Ubrzavanje ekonomskog rasta uslediće ne samo zbog baznog efekta nakon ovogodišnjeg usporavanja, već i zbog političkih promena do kojih, mislimo da će doći. Dugoročni efekat studentskih protesta, procenjujemo, biće katalizator promena koje će u narednim godinama doprineti bržem i boljem ekonomskom rastu“, rekao je Jovanović u izjavi za javnost.

Zvanični podaci nisu tako loši!

Naveo je da zvanični podaci o budžetu koji su objavljeni, a koji se odnose na prva dva meseca, „nisu tako loši“. „Ukupni prihodi nominalno su viši oko četiri odsto, što, zbog još uvek visoke inflacije znači mali realni pad od 0,8 odsto. Kada se pogledaju pojedini porezi, najveći pad je kod poreza na dobit, od oko 25 odsto u realnom iznosu, što se teško može pripisati studentskim protestima. Ostali porezi su rasli u prva dva meseca. Porez na dodatu vrednost (PDV), na primer, ima realni rast od 1,4 odsto, što jeste manje nego prošle godine, ali je daleko od katastrofe“, rekao je Jovanović.

Dodao je da vlast u Srbiji, verovatno ima novije podatke, i da je moguće da je u martu ili prvoj polovini aprila 2025. godibe došlo do pada prihoda od PDV-a, ali da i to treba posmatrati u širem vremenskom okviru, a ne samo u jednom mesecu. „Osim toga, ako ulazimo u priču da li su studenti zaista krivi za taj navodni pad prihoda od PDV-a, ja bih postavio pitanje – zašto studentski protesti uopšte traju tako dugo? Zašto vlast nije učinila gotovo ništa da ispuni njihove zahteve, kad već smatra da to šteti ekonomiji, već ulazi u sve veću konfrontaciju sa studentima? Ako govorimo o tome ko je kriv i ko je prvi počeo, teško je okriviti studente koji protestuju pet meseci, a ne vlast koja vodi državu već trinaest godina“, rekao je, između ostalog Jovanović.

Istakao je da očekuje da će se budžetski deficit, dogovoren sa MMF-om, održati na tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i naveo da je deficit u prva dva meseca ove 2025. godine iznosio oko 200 miliona evra, što je oko 1,5 odsto BDP-a. Možda će, kako je ocenio, prihodi u nastavku godine biti slabiji zbog krize, ali nije siguran ni da će se svi rashodi realizovati kako je planirano. „Čak i ako deficit na kraju godine zaista premaši tri odsto BDP-a to ne bi bilo tako strašno, jer je nivo javnog duga i dalje relativno nizak – oko 50 odsto BDP-a. Deficit je 2020. i 2021. godine bio 7,7 odsto i 3,9 odsto, pa ipak su to bile dve najbolje ekonomske godine u Srbiji u poslednjih desetak godina u poređe.

Problem je, na šta se i kako troši novac!

Problem javnih finansija u Srbiji nije, kako je ocenio, u tome da država previše troši, niti da je deficit previsok. Problem je, kako je istakao, u tome na šta i kako se troši. „Javne investicije u visini od sedam odsto BDP-a godišnje same po sebi nisu loša stvar. Time se gradi infrastruktura koja je potrebna svakoj zemlji, a posebno zemljama u razvoju kao što je Srbija. Čak nije loše ni to što se grade objekti za Expo jer će omogućiti i promociju zemlje, ali je problematično to što značajan deo javnih investicija, uključujući i ulaganja u Expo, završava u privatnim džepovima ljudi bliskih vlasti“, rekao je  intervuju za javnost Branimir Jovanović.

Ocenio je da je zbog toga i kvalitet radova tako loš, što se pokazalo po padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Problem je, prema njegovim rečima, i što se sredstva pretežno ulažu u auto-puteve, što povećava zagađivanje životne sredine, dok se vrlo malo ulaže u obnovljive izvore energije, javni prevoz, železnicu, parkove i druge ‘zelene’ projekte koji bi smanjili zagađenje. Mora se, kako je naveo, poboljšati kvalitet državnih ulaganja, a ne tražiti da država troši manje. „Ovo je važno i sa političke, ne samo sa ekonomske tačke. Ako se insistira na tome da Srbija mora manje da troši, to Vučiću daje pravo da se predstavi kao zagovornik državnog intervencionizma i protivnik neoliberalizma. A, upravo je nezadovoljstvo neoliberalizmom jedan od razloga uspeha autoritarnih desničarskih lidera širom sveta, od Orbana, preko Erdogana, pa sve do Putina“, rekao je Jovanović.

Smešna priča o ekonomskom tigruNa pitanje agencije Beta koliko je Srbija realno bila „ekonomski tigar“ do protesta, Jovanović je rekao da mu je priča o Srbiji kao „ekonomskom tigru malo smešna, a malo i očajna“. „Ali ako već pričamo u metaforama, rekao bih da me srpska ekonomija najviše podseća na zeca iz Ezopove basne kada je izazvao kornjaču na trku. Zec, koji je bez sumnje brži, napravi solidnu prednost, pa se opusti, legne da odmori misleći da je stvar gotova, uspava se – i na kraju ga kornjača pretekne. Tako i srpska ekonomija: veže nekoliko dobrih godina, pa upadne u krizu, i treba joj isto toliko godina da iz nje izađe“, ilustrovao je Jovanović.
Odgovarajući na pitanje  agencije BETE da li nova vlada ima kapacitet da reši probleme u prosveti i privredi, Jovanović je konstatovao da – „i da ima kapacitet nikada neće imati šansu da to pokaže“. (B.Gulan)