• U Srbiji sad postoji 4.720 sela. Procena RZS je da će do 2050. godine sa mape nestati njih 3.000! Sela nestaju, ali sad dolazi vreme za spasavanje i varošica, jer i one sve više liče na sela. Od ukupn broja praznih kuća, bilo je oko 200.000 njih toga oko 50.000 nema ni naslednike, pa je teško utvrditi i vlasnike, kako bi se i one prodale, odnosno dodelile beskućnicima! 
• Zahvaljujuči akciji Ministarstva za brigu o selu, do sada je 3.620 beskućnika dobilo na poklon od države kuće na selu! U razvijenim zemljama poljoprivreda čini samo 1-2 odsto BDP-a, u siromašnim čak 50 odsto! Prosečno gazdinstvo u Srbji je veličine 6,4 hektara! Posed je ustinjen i ima 19 miliona parcela! To gazdinstvo ima jednu kravu, tri ovce, pet svinja, tri košnice i po 43 živine. Pored svsga toga Srbija više nema samodovolјnost u proizvodenji hrane!
•  Prema podacima RZS u 600 sela Srbije danas nema nijedne krave! 
• U 463, a to je 10 odsto sela, odnosno naseljenih mesta u Srbiji nema nijednog maloletnog deteta!

• U 86 odsto naseljenih mesta, kako to piše u Ustavu, odnosno sela Srbije, smanjuje se broj stanovnika;
• Međutim, kada se pogleda prosečan realni BDP po glavi stanovnika u EU koji je prošle godine iznosio 33.530 evra uporedi sa BDP-om po glavi stanovnika Srbije koji je bio 8.900 evra, razlika u bogatstvu, tj. siromaštvu postaje jasna. Novija Srbija nikada nije imala manje stanovnika, nikada starije stanovništvo i nikada manje žena u fertilnom periodu.
• Svetska banka tvrdi da je u poslednje dve decenije trajno u inostranstvo iz Srbije se odselilo čak milion lјudi! Među njima najviše je radnika u uslužnkim delatnosltima, zatim stručnjaka u elektronici, zdravstvu i studenata 

Piše: Branislav GULAN

Ipak, tužna je slika sela u Srbiji. Mnogi iz rukovoećih struktura koji su vodili Srbiju proteklih decenija, sad nam ostavljaju ruine od sela. Jer, njih 1.200 imaju manje od po 1.000 stanovnhika. To znači da ona nemaju uslove za opstanak i ostanak. Odnosno da se u njima ni sa velikim ulaganjima novca, zbog nepostojanja demografskih  uslova, više nemože obezbediti opstanak i ostanak. Prema podacima RZS u Srbiji trenutno postoji 4.720 naseljenih mesta, odnosno sela. Isti izvor navodi da će 2050.godine, ukoliko se tako nastavi ona biti država bez 3.000 sela! Za takvo stanje ima mnogo odgovornih, pre svega, nekadašnjih rukovodilaca i kreatora  pogrešne ekonomske i agroekonomske politike. Jer, oni su se nekada zalagali da se godišnje u Srbiji gasi po 100 zadruga i podsticali ljude na iseljavanja iz sela. Sad, u poznom životnom dobu, promenili su mišljenje, pa se sad zalažu za njihovu obnovu i podizanje novih zadruga.  A, osnovano je oko 1.100 novih zadruga. Zapuštanje i napuštanje sela su i najveći razlog zašto su ona ostala pusta, a u njima staje subez goveda i obori za to svinja su prazni!  Od zemlje izvoznika hrane, Srbija je postala zavisna od uvoza mesa, mleka i mnogih drugih proizvoda koje bi mogli sami da proizvodimo! Samo u 2024. godini za uvozu mesa, mleka i prerađevina prema podacima PKS potrošeno je oko 650 miliona evra.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji sad postoji:

• 508.365 poljoprivrednih gazdinstava;
• Od ukupnog broja, oko 313.495 gazdinstava se bavi stočarstvom;
• Ukupno ima 4.073.703 miliona hektara raspoloživog zemljišta;
• U Srbiji se koristi 3.257.100 hektara njiva;

Vlasnici gazdinstava poseduju:

• 698.605 grla goveda;
• 2.349.176 grla svinja;
• 1.759.424 grla ovaca;
• 149.558 grla koza;
• 14.773.571 grla živine, prema podacima iz 2025. godine!
• 1.261.323 košnica;
• Poljoprivredom se bavi ukupno 1.150.653 lica;
• Prosečna starost  nosioca gazdinstva je 60 godina, a tek svaki 11 je mlađi od 40 godina;
• Prosečno gazdinstvo u Srbiji je veličine 6,4 hektara. Najveći prosek gazdinstva je u Vojvodini i iznosi oko 13,2 hektara po gazdinstvu;
• Prema podacima RZS u Srbiji se poljoprivredom bavi 1.150.653 lica, što je manje za 14 odsto nego što je utvrđeno prilikiom ankete iz 2018. godine kada ih je bilo 1.336.714; To znači da je prosečan broj članova i stalno zaposlenih na porodičnom gazdinstvu sad 2,2 lica!

U Srbiji ima dosta trustova mozgova kojima je evoluirao razum, pa su danas promenili mišljenje, za razliku od nekdašnjeg rada i zalaganja. Nekada su se trudili i zalagali da se godišnje ugasi po 100 zadruga u selima. Sad i posećuju sela, pa se i zalažu za oporavak zadrugarstva, opstanak i ostanak sela! U trećem životnom dobu u naučnim institucijama, gde se još uvek nalaze u udobnim foteljama, zalažu se za ono protiv čega su se borili za vreme redovnog svog radnog veka. Odjednom idu po selima Srbije i slikaju se sa onima koji pokašavaju da spasu neka neka sela i varošice. I da vrate život u njih! Cilj takvih novih poseta sedih glava selima, pre svega, je pranje biografija!

• Ubrzano, za jednu deceniju, nestaće oko 1.200 sela, jer imaju manje od po 100 stanovnika;
• Prema podacima RZS Srbija danas ima 4.720 sela. Do 2050. godine, prema procenama RZS sa mape će ih nestati najmanje 3.000!
• Sva sela, koja uskoro nestaju, ne treba spasavati. Treba samo ona koja imaju šanse za opstanak i ostanak! U većini se čeka samo ko će biti poslednji da ugasi svetlo!
• U 86 odsto naseljenih mesta, kako to piše u Ustavu, odnosno sela Srbije, smanjuje se broj stanovnika!

Foto: Goran Mulić – Svako četvrto selo u Srbiji je na putu nestanka! Nemaju šansi za opstanak jer u svakom od njih ima manje od po 100 stanovnika!

• U razvijenim zemljama poljoprivreda čini samo 1-2 odsto BDP-a, a u siromašnim 50 odsto!
• Iako poljoprivreda hrani svet, njen ekonomski značaj u razvijenim državama je manji zbog industrije i usluga, dok u siromašnijim zemljama agrar i dalje dominira privredom. U BDP zemlje u Srbiji on učestvuje sa sedam  do 10 odsto!

Ako pogledamo svetski prosek, oko četiri odsto globalnog BDP-a dolazi iz poljoprivrede. U razvijenim zemljama poljoprivreda čini samo 1-2 odsto BDP-a (SAD, EU, Japan);

U zemljama u razvoju udeo agrara često prelazi 15-30 odsto (Indija, Nigerija, Etiopija);

U najsiromašnijim zemljama poljoprivreda može činiti i 50 odsto BDP-a, jer dominira ekonomijom (npr. Čad, Burundi);

Najveće učešće u globalnoj poljoprivrednoj proizvodnji imaju zemlje s velikim površinama obradivog zemljišta, povoljnim klimatskim uslovima i razvijenim agrarnim sektorom;

Kina je najveći proizvođač pirinča, pšenice, povrća, voća i svinja. Oko sedam odsto svetske obradive zemlje hrani oko 20 odsto svetske populacije;

Sjedinjene Američke Države (SAD) su među vodećim zemljama u globalnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), Kina je na prvom mestu, dok su SAD i Indija odmah iza nje;

Iako precizni procentualni podaci mogu varirati u zavisnosti od korišćenih metoda i izvora, procenjuje se da SAD učestvuju sa približno 10 odsto u ukupnoj svetskoj poljoprivrednoj proizvodnji. Ovaj značajan doprinos rezultat je visokog nivoa mehanizacije, primene naprednih tehnologija i efikasnih poljoprivrednih praksi;

Ali, u SRbiji se čine napori za oporavak i opsstaanak onih sela koja imaju šansu za to. Međutim, sumorna je slika sela i danas. Jer, još uvek nema dovoljno novca za njihov brz oporavak.

• Poštu ni bankomat nema oko 2.000 sela, odnosno, naseljenih mesta! Sad se u sarfadnji sa PTT Srbije uvode  busevi – prodavnica u kojima će biti i bankomati pa će obilaziti sela bez prodavnica. A, takvih je u Srbiji čak 1.000!
• Blizu 3.000 sela nema vrtića!
• U dve trećine sela nema ambulante!
• U 20 odsto sela nema osnovne škole!
• Razlog je da nema đaka da idu u njih!

U 2024. godini u Srbiji se prema podacima RZS navodnjavalo samo 48.668 hektara njiva. To je 1,5 odsto obradivih površina. U svetu se navodnjava čak 17 odsto obradivih površina! Kada je pušten u rad hidrosistem D-T-D, 1977. godine, narodu je tada bilo obećano da će se navodnjavati 510.000 hektara njiva i da će se odvoditi suvišna voda sa milion hektara. Navodnjavanje nije nikad funkcionisalo na obećanim njivama, a odvodnjavanje jeste do 2005. godine. Tada su bile velike poplave kada sistem nije mogao da primi suvišne vode. Sva ta obećanja su ostala samo san na papiru! Jer, njive su i sad žedne vode, pa zato na njima nema ni dve ni tri obećane žetve, što bi se realno moglo! Ali, obećanja su ostala u fiokama, a potvrda toga su poslednji podaci RZS da se u Srbiji navodnjava tek oko 1,5 odsto obradivih površina! To je za nijansu više nego što je 2023.godini, svega 47.529 hektara. Jer, prema zvaničnim podacima RZS saopštenim na počeku 2025 godine, u 2024. godini navodnjavano je samo 48.668 hektara!

• Prema podacima RZS u 463, a to je 10 odsto sela, odnosno naseljenih mesta u Srbiji nema nijednog maloletnog deteta!
• Čak 55 sela, odnosno naselja, nema ženskog stanovništva;
• Više od 500 sela nema asfaltnu vezu sa svetom niti do puteva i magistrala!
• Čak 90 odsto njih nema asfaltni put u selima!
• U 315 sela, odnosno naselja, nema ženskog stanovništva koje je u fertilnom periodu (a to je od 15 do 49 godine)!
• Prema podacima RZS, u 545 sela nema ženskog stanovništva u optimalnom dobu, a to je od 20 pa do 34 godine života;
• Naselja, odnosno, sela Srbije i broj starijih od 60 godina u njima je dvostruko ili više od toga veći od broja mladih od 19. godina,  a u 168 sela nema sanovništva mlađeg 50 godina!
• Prema poslednjem popisu krajem 2023. godine, a prema podacima RZS, poljoprivredom se bavi  57,6 odsto muškaraca i 42,4 osto žena na selu od ukupnog broja od 1.150.653 poljoprivrednika!
• Analitičari ističu da je najveća boljka poljoprivrede Srbije, usitnjenost gazdinstava i nedostatak organizovanja na nacionalnom nivou;
• Statistika beleži da u toj rascepkanosti imamo čak 19 miliona mini parcela!
• Broj košnica je u porastu, ima ih više od 1,1 miliona, ne samo zbog proizvodnje meda, već i zato što pčelari jedini imaju sektorsku nacionalnu organizaciju! Rekordna proizvodnja meda u Srbiji bila je 2013. godine u količini od 9.750 tona. Tada je bilo izvezeno više od 4.750 tona meda. To je tada u zemlju donelo 14 miliona dolara, što je tada bilo više od meda nego od izvoza mesa! Dosta njih oko 800.000 ima košnice u kojima se proizvodi med. Zbog subvencija od po 10.000 dinara po košnici, ima vuiše prijavljenih košnica. Svaka košncia ima od 40.000 do 60.000 pčela – radilica! 
• U odnosu na broj košnica i na broj stanovnika, Srbija je među zemljama rekorderima po broju stanovnika po jednoj košnici!

Stručnjaci ističu, da bi nam selo opstalo, a potom i ostalo, moramo da počnemo da izvozimo prerađevine, umesto robe u rinfuzi. Izvozimo soju, kukuruz i pšenicu, umesto da kukuruzom bez GMO hranimo stoku. Ili od kukuruza u višim fazama prerade, može da se dobije oko 5.000 raznih proizvoda. Pa kada se prodaje u svetu imao bi i mnogo višu cenu nego kao sirovina! Jer, cena takvog mesa i mleka drugih proizvoda iz viših faza prerade izuzetno je visoka. U prodaji oni bi doneli znatno više novca nego prodaja sirovine u zrnu! Svetli primeri su Šumadije i Zapadne Srbije, gde je i najmanji pad i broja gazdinstava i poljoprivredne proizvodnje!

Trenutno Srbija u tovu imamo oko 25.000 junadi, pa se očekuje da bude i potražnje, pre svega, za izvoz.  Uskoro će se prodavati kao junadi iz Srbije, što znači da nisu hranjeni sa GMO. Šansa za novu prodaju je Kina i bivši nesvrstani svet! Sva ta naselja, pre svih sela, posebno u ruralnim sredinama su iscepkana, bez upotrebne infrastructure, a tu neće ni migranti da dolaze, da ih ožive i sa tim za sad moramo da se pomirimo!

Zadrugarstvo razuvijeno u Vojvodini

Nešto drugačiji slučaj je sa 460 vojvođanskih sela, koja su planski građena, ali i ona doživljavaju depopulaciju. Napreduju sela u kojima postoji i dobra zadruga sa više desetina zaposlenih. U takvim selima postoji i neki mali prerađivački kapacitet, gde se ljudi zapošljavaju. U Vojvodini skoro svako selo ima po jednu ili čak i više zadruga. Opstanak novih zadruga vidi se jedino u povratku prerađivačke indszutirje u ta sela. Onda bi sve to bilo organizovano u okviru zadruga u okviru prizvodnje, perade i prodaje.

U drugim delovima Srbije je to drugačije. Prema podacima APR registra postoji samo 1.769 takvih zemljoradničkih zadruga u celoj  Srbiji.  U njima je registrovano 26.217 članova zadruga. Prema podacima RZS njih 12.114 ili tek 46,2 odsto ima porodično  poljoprivredno gazdinstvo!

Proces dokazivanja i povraćaja zadružne imovine traje kontinuiriano poslednjih polaa veka i tek je delično završen! Sad ga trea ubrzati, kaže Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog savesza Srbije. On kaže da u Srbiji sad postoji 5.127 svih vrsta  zadruga. O ukpnog broja zadruga aktivne su 2.902 zadruge, odnono 57 odsto, dok 1.448 zadruga ima poslovne prihode ili 50 odsto njih.  U okviru 1.769 aktivnih registrovanih zemljroadničkih zadruga postoji I 26.217 članova zadruga.

Prema najavi RZS posle popisa poljoprivrede, šansu za opstanak ne mogu da imaju svih 3.000 sela, kojima preti nestanak do 2050.godine. Opstati i ostati mogu samo ona naseljena mesta koja se nalaze u blizini gradova, koji su dobrim saobraćajnicama povezani sa centrima, i imaju dobru infrastrukturu i sadržaje. U neka od tih urbanizovanih naselja sve više se preseljavaju oni koji beže iz gradova, ali se oni retko i to samo sporadično bave poljoprivredom;

Prema podacima Ministarstva za brigu o selu Srbije, u njima je poslednjih godina osnovano oko 1.100 novih zadruga! To ukazuje da je vraćen zadružni duh. Ali, nije zadružna imovina oduzeta posle Drugog svetskog rata. Jer, siromašna država, danas nema više od dve milijarde evra, da bi se to nadoknadilo. Kada svaka ta nova i stara zadruga na selu, budu imale prerađivačke pogon, onda će to biti dobra organizacija privlačna za  otvaranje malih pogona, dobijaće se finalni proizvodi koji će se prodavati u tim budućim novotvorenim prodavnicama. A, prerađiačkih kapaciteta nema, jer su nestali u pljačkaškoj privatizaciji Srbiji obavljenoj posle demorkatskih promena uz pomoćšdržave, posle 2000. godine!

• Prema podacima RZS u 600 sela Srbije danas nema nijedne krave!
• Potrebno je da od tih novih zadruga, bar njih nekoliko budu poput nekadašnjeg ,,Geneksa’’, ,,Progresa’’ i drugih nekada sličnih  firmi, koji bi radili kao oni nekad. To znači da se bave izvozom na veliko sve dok se ne stvore novi veliki izvoznici kakve smo nekad imali;

Po rečima Nikole Mihailovića, predsednika Zadružnog saveza Srbije, sektor zadrugarstva karakterišu sledeći podaci:

• Ukupan broj zadruga 5.127. To je ukupan broj svih vrsta zadruga (zemljoradničke ili poljoprivreedne, stambene, potrošačke, zanatske, radničke, stdentsko – omaldinske, socijalne, zdravstvene), kao i druge vrste zadruga za obavljanje proizvodnje, prometa robe, usluga, i drugih delatnosti u skladu sa Zakonom o zadrugama;

• Od ukupnog broja zadruga 2.902 su aktivne ili njih 57 odsto;
• Od tog broja aktivnih zadruga 75 odsto su poljoprivredne;
• 1.448 zadruga ima poslovne prihode!
• 664 zadruga imaju račune u blokadi;
• 180 zadruga se nalazi u postupku likvidacija;
• 57 njih je u postupku stečaja;
• 1.908 zadruga je brisano iz Registra!
• Broj zaposlenih u zadrugama je 5.605;

Blagi  oporavak sela oseća  se kroz akciju Ministarstva za brigu o selu. To je dosadašnja dodela oko 3.620 kuća beskućncima Sribji, koji prvi put rešavaju stambeni problem, pa su im uz pomoić države kupljene kuće u selima. Raduje što je od ukupngo broja onih koji su otišli u selo da žive u selo došla iz grada. To su neki novi procesi. Jer, dos ada se samo iz sela išlo u grad.

,,Miholjski susreti sela nastavljaju da bukte Srbijom“ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić povodom rekordnog odziva za učešće u dosadašnjimk manifestacijama i dodao „ono što prihvate sela Srbije postaje tradicionalno za celu Srbiju“. Čak 1.775 sela lene je učestvovavalo u Miholjskim susretima sa 250.000 učesnika i posetilaca. Bogat kulturni i sportski program  ponovo će odjekivati selima Srbije u toku leta i jeseni, od 1. juna do 1. novembra 2025. godine.

Sve je to dobro, ali za oporavak sela tim tempom biće potrebno pola veka! Za to vreme većina sela će nestati. Najveći deo stanovnika sela koji se bave proizvodnjom hrane, čekajuči bolji život na selu, otići će sa o vog sveta. Njihove kuće će ostati prazne. Jer, neki nemaju naslednike, a oni koji imaju bave se drugim poslovima van granica Srbije ili žive u gradovima. Jer, agrar osim manjem broju ljudi koji se mogu nabrojati na prste, za većinu u Srbiji, nije unosno zanimanje.

 Rezultati popisa

Prema poslednjem popisu poljoprivrede u Srbiji, čiji su rezultati objavljeni početkom 2024. godine, u njoj postoji 4,07 miliona hektara poljoprivrednih površina, dok se obrađuje oko 3.257.100 hektara. Osigurava se samo 10 odsto obradivih površina. Njive u Srbiji karakteriše velika rascepkanost, a to znači da imamo oko 19 miliona parcela. U naseljenim mestima, a ima ih 4.720, čak 1.000 sela danas nema ni prodavnicu! U selima stoku gaji više od 508.350 domaćinstava. Od onog što se proizvede na njivama, u stajama i oborima za tov svinja, kao i torovima ovaca, radi i živi oko 1.150.653 osobe. Ili 2,2 po gazdinstvu.

Inače, u Srbiji sad živi ukupno 6,6 miliona stanovnika, a to znači za 500.000 manje nego pre jedne decenije. Vrednost proizvodnje po jednom hektaru je 1.200 evra, a ukupna vrednost proizvodnje  po hektaru u toj fabrici pod otvorenim nebom najviše je 5,6 milijardi dolara godišnje!  Zbog loše agroekonomske politike koja je u proizvodnji donosila samo gubitke, ugašeno je 62.000 farmi! Uz novi koncept poljoprivrede i nove ljude to bi bilo deset puta više! Ali, ako se nastavi samo ovako trebaće pola veka da se oporave sela i agrar.

• Popis je pokazao  da van gradskih sredina živi oko 40, odsto stanovnika Srbije;
• Budući da su individualni poljoprivrednici, kojih ima daleko više nego pravnih lica i preduzetnika, sve stariji. realnost je da će se još više smanjiti proizvodnja hrane! 

• Prosečna starost poljoprivrednika u Srbiji je premašila 60 godina!
• Popis stanovništva u agraru pokazao je da u Srbiji živi 1.468.000 ljudi starijih od 65 godina, od čega su oko 60 odsto starije žene;
• Od njih, opet, 336.000 žena živi na selu;
• U južnoj i istočnoj Srbiji ima u agraru je oko 94.000 žena;
• Sela u kojima dominira takvo stanovništvo prirodno je da se gase! 

Opstanak sela zavisi od ŽENA! Ugasiće se i ona sela u kojima nema žena u fertilnom dobu! Jer, ako žele da se udaju i žive na selu, rađaju decu, imaju porodice, takva sela imaju šansu za opstanak i ostanak.

Foto: Arhiva autora- U Srbiji postoji 217.623 mala gazdinstava sa posedom do 2,5 hektara. Prosečna starost ljudi koji se bave agrarom je oko 60 godina! Inače danas u Srbiji postoji ukupno 4.073.703 hektara raspoloživog zemljišta, dok se koristi 3.257.100 hektara…

Rezultati strategije pada!

To je istina o Srbiji danas i slika njrnih sela i razvoja agrara u poslednje četiri decenije!   Jer, poslednja Strategija razvoja poljoprivrede koja je doneta 31. jula 2014. godine i važila je do kraja 2024. godine. Obećavala je godišnji rast od 9,1 odsto, odnosno ako je lošija godina da to bude 6,1 odsto.  To je bilo nerentabilno, netačno i neostvarivo, što se pokazalo i u praksi., da je to bila promašena strategija. Dok je decenijski rast bio samo 1,7 odsto, odnosno godišnji od 0,17 odsto! Pa umesto strategije rasta proizvodnje, imali smo strategiju pada od 2014. pa do kraja 2024. godine! Dokaz je da smo od izvoznika postali zemlja zavisna i od uvoza dobrog dela potrebne hrane, koju bi mogli sami da proizvedemo uz bolju organizaciju! 

To se, pre svega, odnosi na uvoz 2024. godine živih goveda od 28.877 komada, 2.855 tona goveđeg mesa, zatim 457.289 prasadi do 50 kilograma,  pa 48.700 tona svinjskog mesa, zatim 13.770 tona živinskog mesa, pa 26.000 tona proizvoda od mesa, 18.273 tone svinjskih masnoća. Dakle, u 2024. godini za uvoz mesa, mleka i perađevina Srbija je potrošila 650 miliona evra! A, nekada se tolikolo proizvoda izvozilo. Sad zbog loše agroekonomske politike to mora da uvozi!  To je rezultat strategije koja se sprovodila od 2014. pa do 2024. godine u Srbiji. 

Piše se nova strategija…

Sad je u toku izrada nove strategije razvoja agrara do 2035. godine. Očekuje se da če uskoro biti završena, pa da će ona i doneti nove vetrove i rezultate, odnonjo dugo očekivani boljitak u agrardu. To znači i da će  se smanjiti uvoiz hrane. Ceo posao sa timom domaćih strupčnjakia na izradi nove strategije vodi novi pomoćnik ministra poljoprivrede Vlade Srbije prof dr Tatjana Brankov, predsednik Društva agroekonomista Srbije.

Sve ovo su izazovi sa kojima Srbija mora da se suoči, jer na kraju 2024. godine izašla je važnost strategije duge jednu deceniju. To je po nazivu bila Strategija poljoprivrednog razvoja, koja je sve bila osim toga. Jer, nanela samo štete državi po niskoj proizvodnji i njenoim višegodišnjem padu. Jer, taj Ustav za poljoprivredu, sad zovu strategijom pada. Nju je kreiralo 240 eksperata Srbije, koji su tada napisali 145 strana. Tada ju je usvojila Vlada Srbije. Iako je bilo obećano, nikada nije upućena na raspravu i usvajanje u Skupštinu Srbije! Zašto – nije rečeno narodu! Prilikom donošenja sad već te loše straegije, narodu je bilo obećano da će se agrar godišnje razuvijati po stopi od 9,1 odsto ili godišnje po stopi od 6,1 odsto. To je bila prevara 240 autora, potpisnika tog agrarnog ustava. Odnosno obmana naroda, jer su to pokazale i dokazale analize njene realizacije. Analize pokazuju da je agrar u toj deceniji imao rast od samo 1,7 odsto. Ili godišnje to je bilo samo 0,17 odsto! Za taj posao koji nije doneo, obećane, dobre rezultate, njeni autore sebe su častitli sa 8,2 miliona dolara donacija pristiglih iz tri evropske zemalje. Posao je doneo loše rezultate državi,, posle jedne decenije ( produžena validnost joj je istekla na kraju 2024. godine), dokaz su brojke njenog (ne)sprovođenja u praksi od 2014. do početka 2025. godine. To je Srbija danas i slika njenog ,,razvoja“ agrara u poslednje tri i po decenije!  Jer, sve do pojave bolesti Korona 19, za poslednje skoro četiri i po decenije agrar je imao godišnju stopu rasta od samo 0,45 odsto.

Vreme korupcije!

Državno zemljište pod lupom: Veliki igrači dominiraju zakupom u Srbiji! Komentarišući pitanje subvencija, agroekonomski analitičar Žarko Galetin kaže da je ovo pogodan teren za korupciju i da u zakup državnog zemljišta, pre svega, ulaze veliki igrači! Poljoprivredna inspekcija izvršila je od 1. januara 2024. Godine ukupno 3.090 kontrola u kojima nije pronađeno nijedno fiktivno gazdinstvo, kažu u Ministarstvu poljoprivrede. Podsetimo, ministarstvo je tada saopštilo da je poljoprivredna inspekcija u proteklom periodu obavljala intenzivnu kontrolu povodom prijava fiktivnih gazdinstava u Srbiji, kako bi sprečila eventualne zloupotrebe i isplatu subvencija onima kojima po zakonu ne pripadaju.

Komentarišući pitanje subvencija, agroekonomski analitičar Žarko Galetin kaže da je ovo pogodan teren za korupciju i da u zakup državnog zemljišta, pre svega, ulaze veliki igrači. “Postavlja se najpre pitanje – otkud toliko poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu države? Šta to znači? Znači da nismo uradili restituciju koju radimo već 20 godina. Pošto državnim zemljištem upravljaju lokalne samouprave, to je jedno široko polje i za korupcijske radnje. Država to može da iskontroliše, ali ne možemo ni za sve okriviti državu”. On ocenjuje i dodaje da zloupotreba svakako ima i da su one javna tajna. “Državno zemljište ne uzimaju sitni i srednji poljoprivrednici, već velike kompanije. Kada vidite kako se one nadmeću na licitacijama, pa do besmisla ode neka cifra za zakup, onda vam je jasno kako se takmiče i jedni drugima pokazuju mišiće. Zna se ko zakupljuje državno zemljište i kada neko dođe na licitaciju on neće uzeti u zakup pet-šest hektara, već 50, 100 ili 500”, napominje Galetin. Komentarišući deo pravilnika koji se odnosi na državno zemljište, analitičar kaže da to ”očigledno znači da manji poljoprivredni proizvođači nemaju pravo na subvencije, dok velike kompanije imaju“.

Ipak, Galetin smatra da je problem i način zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta. “Ovo, sa druge strane, znači da ima davanja državnog zemljišta u zakup i bez javnog nadmetanja. Da li to znači da postoji neposredna pogodba? Ako institut javnog nadmetanja (licitacije) postoji kao takav, zašto nešto ide, a nešto ne ide tim putem”, pita se on. On ističe da Srbija posle dužeg niza godina ima vrlo izdašan i dobar agrarni budžet, veći od jedne milijarde dinara, ali smatra da neće biti korektno prema onima kojima je novac zaista neophodan ukoliko sredstva budu odlazila na različite mahinacije. “Za 2025. godinu predviđene su subvencije od 111,4 milijarde dinara, koje će biti obuhvaćene agrarnim budžetom”, ističe Galetin. Taj novac bio koristan samo ako bi došao do onih kojima je stvarno poreban 2025. godine!

Inovacije novog ministra

Ali, sadašnji minstar poljoprivrede u Srbiji prof dr Dragan Glamočić je istakao da nije zadovoljan radom Uprave za agrarna plaćanja jer je isplaćeno samo 14 odsto obaveznih subvencija, konstatuujući da seeljacima novac treba ponajviše u vreme kada se oobavlja setva, jesenja i sad prolećna!

Srbija je sad, maja 2025. godine jedina zemlja u Evropi i jedna od retkih u svetu koja nema poljoprivrdnu  sttategiju!  Bila je prvo data strancima, da je rade. Nji po 10 iz Bosne i Hercegovine i deset iz Slovenije, a  da im u tom poslu pomažu i četiri konsultanta iz Srbije.  Kada je urađen okvirni nacrt za 100 strana, to je otkazano, pa je ceo posao dat da rade stručnjaci iz Srbije, sad a koriste i ono što su valjano uradili  stranci. Kako se saznaje iz kruogava koji sad obavljaju taj posa, on se privodi kraju, uz napomenu da će to biti realna strategija, koja agrar Srbije treba da izvuče iz višedecenijske krize! 

Danas su najveći veleposednici u Srbiji su:

• Industrija mesa ,,Matijević;
• Kompanija ,,Al dahra’’ iz Ujedinjenih arapskih emirata;
• ,,Delta’’;
• MK ,,Kostić’’;

Na listi su još ,,Almeks’’, ,,Ćorić agrar’’. Kompanije ,,Mile Blagojević’’, ,,Elit agrar’’, ,,Al Ravafed’’ , kompanija ,,Nicko’’…

Industrija mesa ,,Matijević’’ u čijem sastavu je i ,,Matijević agrar’’, obrađuje oko 36.000 hektara zemljišta širom Vojvodine i oko 2.000 hektara u Hrvatskoj. Prema pisanju  ,,Forbesa“ u njegovom vlasništvu je ukupno 33.000 hektara. On na njima proizvodi i komponente za stočnu hranu.

Demografsko smanjivanje Srbije!

Srbije je doživela i demografski slom! Prema zvaničnim podacima, u 2020. i 2021. godini zajedno u Srbiji je umrlo 48.934 lica više u  odnosu na petogodišnji prosek pre Pandemije 19. U dve pandemijske godine u Srbiji je umrlo 129.580 više lјudi nego što se beba rodilo! Tako je ona godišnje ostajala bez grada veličine Kruševca! A, za deset godina ,,zlatnog doba” ostala je skoro bez 422.000 stanovnika. Analitičari časopisa The Economist su početkom 2022. godine procenili da je od izbijanja pandemije 2020. godine pa do oktobra 2021. godine, Srbija zauzela peto mesto u svetu s viškom smrtnosti od 42.000 preminulih, odnosno viškom od oko 6.000 preminuluih na 100.000 stanovnika. Prema podacima RZS koje je ova institituja bila objavila  na svom sajtu, ukupan broj umrlih u 2021. godini u Srbiji bio je 136.622 lica. A, pošto je prema tada dostupnim podacima, prosek umrlih u periodu od 2015. do 2019. godine iznosio 102.269 godišnje, dok je broj umrlih u 2020. godini bio 116.850, višak smrtnosti u 2020. godini, iznosio je 14.851 (116.850 – 102.269), dok je u 2021 godini taj višak bio 34.353 osobe (136.622 – 102.269). Dakle, ako smo u 2020. godini imali viška preminjulih od 48.934 osobe, što govori u prilog činjenici da je The Economist-ova procena, viška smrtnosti u Srbiji bila tačna!

Broj umrlih u Srbiji u vremenu od 2015. do 2021. g.                                                    

2015. godine            103.678

2016.                        100.834

2017.                       103.722

2018.                       101.655

2019.                       101.655

Prosek

2015.-2019.              102.269

2020.                       116.850

2021.                       136.622 

Prirodni priraštaj u Srbiji od 2012. do 2021. g.    

(razlika između broj umrlih i rođenih)

2012.                                                –35.143

2013.                                               – 34.746 

2014.                                               – 34.786

2015.                                               – 38.021

2016.                                              –  36.100

2017.                                              – 38,828

2018.                                              – 37.680

2019.                                              – 37.059

2020.                                              – 55.158

2021.                                              – 74.422

Ukupno                                         — 421.943

Izvor: Republički zavod za statistiku

Višak smrtnosti u Srbiji u vreme Kovida 19

2020.                                                  14.581

2021.                                                  34.353

Ukupno 

2020-2021                                           48.934

Od Srbije po višku smrtnosti gora samo Bugarska!

Na osnovu ovih podataka, za koje se pretposavlјa da su tačni, Srbija je tada skočila sa petog na ,,zavidno drugo mesto na svetu sa viškom peminulih od 60.490, odnosno viškom od 880 preminulih na 100.000 stanovnkika u periodu od 1. aprila 2020. do 31. maja 2022. godine, pisao je prof Ognjen Radonjić u NIN-u u tekstu ,,Od Srbije po višku smrtnosti gora samo Bugarska”. On je i zabeležio da  ovaj skok sa petog na  drugo mesto na svetu nije ostao neprimećen. Tako je Društvo lekara Vojvodine, za ,,zasluge u unapređenju zdravstva, kao i za poseban lični angažman na pobolјšanju uslova rada u zdravstvenim ustanovama širom zemlјe’’ dodelila  Hipokritovu medalјu  predsedniku Srbije. Predsednik se tada lјubazno zahvalio rečima da je ,,Srbija pokazala i za vreme poslednje globalne zdravstvene krize da je u stanju da brzo reaguje, pobrine se za očuvanje zdravlјa i života svojih građana’’!

Ali to je bila dodatna informacija za Društvo lekara Vojvodine ili bilo koga ko se namerio da u buduće okiti predsednika Republike medalјom – samo u dve pandemijske godine, 2020. i 2021. godine kada je Srbija imala negativan prirodni prirašaj u iznosu od 129.580 (55.158 plus 74.442) lica! Toliko je, naime, više lјudi umrlo nego što se beba rodilo. Drugim rečima samo tada u dve pandemijske godine ostali smo bez grada veličine gradova iz cetnralne Srbije.

Ne manje je važno, kada je 2012. godine Srbije je imala 7,2 miliona stanovnkika i 67.257 živorođenih beba. Deset godina kasnjije, 2021. godine, Srbija je imala 6,83 miliona stanovnika i 62.128 živorođenih beba. Tokom tog desetogodišnjeg ,,zlatnog doba’’, kumulativan negativan prirodni priraštaj iznosi skoro 422.000 stanovnika!

Prema poslednjim dostupnim podacima, u periodu od 2012. do 2020. godine prosečna starost stanovništva je porasla (sa 42,2 na 43,4 godine, dok je učešće starijih od 65 godina u populaciji radnog uzrasta od 15 – 64 godine) stopa starijih od 65 godina porasla sa 25,6 na 32,7 odsto.  

I za ovog dela teksta, podsećamo da je Augusto Pinoče, zloglasni čileanski diktator, smatrao da je ,,jedino rešenje za pitanje lјudskih prava – zaborav’’. Sad se vidi da se Društvo lekara Vojvodine bar drži tog  rešenja – zaborava!

Demografska smrt u Srbiji

Prema podacima RZS od devedesetih godina prošlog veka do danas Srbija je izgubila je 3,2 miliona žitelјa, a naredne nepune tri decenije joj preti nestanak još 1,5 miliona stanovnika, piše između ostalog publicista Marko Lopušina. U tekstovima se piše da nestaju Srbi narod najstariji na Balkanu. Kroz svoje analize pokušava da da i neke od odgovora!  Republički zavod za statistiku Srbije objavio je konačne rezultate popisa stanovništva u 2023. i 2024. godini. Prema podacima prikuplјenim u RZS 2024. godine u Srbiji  je živelo 6.647.003 stanovnika. Toliko nas je bilo i davne 1948. godine.  Međutim, od tada je broj stanovnika u Srbiji stalno rastao. I u centru i u pokrajinama, a sada se smanjuje!

Uporedni pregled broja žitelјa u Srbiji pokazuje da je 1991. godine bilo najviše – 9,8 miliona stanovnika. A, danas nas je u Srbiji svega 6,6 miliona lјudi. Gde je nestalo 3,2 miliona žitelјa Srbije? 

Odgovor je na prvi pogled jednostavan: Pokrajina KiM je političkom odlukom SAD i EU odvojena od R.Srbije, a time je “nestalo” oko dva miliona lјudi. Preostali milion stanovnika iselio se u inostranstvo iz Srbije. A, i naše žene i devojke sve manje rađaju decu. U nekim zaječarskim i pirotskim zgradama, na primer, ima više kućnih lјubimaca, mačaka i pasa nego beba! U Centru Novog Sada u ulici Maksima Gorkog, na ulazu  8/A, prvi put su posle 1958. godine rođene su dve bebe!

Činjenica da Srbi, kao najbrojniji žitelјi naše države, nestaju nije novost za naše društvo i naše državne institucije. Republički zavod za statistiku nam je i ranijih godina slala znake upozorenja da je srpskog naroda i žitalјe Srbije sve manje. Tako nam je saopšteno da je, na primer, 2023. u Srbiji bilo najmanje rođenih beba u poslednjih 145 godina. Lane 2024. godine je rođeno svega 60.813 dečaka i devojčica. Time je, nažalost, ostvaren negativan prirodni priraštaj stanovništva od minus 36.285 nerođene dece. To je rekordno nizak prirodni priraštaj.

Gordana Bjelobrk iz Republičkog zavoda za statistiku napominje da moramo imati u vidu i da nikada nismo imali manje stanovnika, nikada starije stanovništvo i nikada manje žena u fertilnom periodu.Znači, za 600.000 nam se smanjila osnova za rađanje. Bilo koje mere da primenjujete svakako neće imati isti efekt danas. Nama su se nagomilale negativne demografske tendencije, promenila se starostna struktura stanovništva i mi više nemamo dovolјan potencijal da tako brzo obnovimo stanovništvo.

Demografski pad usporava razvoj polјoprivrede

Republički zavod za statistiku sproveo je Popis polјoprivrede od 1. oktobra do 15. decembra 2023. godine. Rezultati istraživanja pokazali su da je doprinos sektora polјoprivrede i agroindustrije rastu bruto domaćeg proizvoda u celokupnom tranzicionom periodu 2001.- 2023. minimalan. U prosečnom rastu BDP-a od 3,2 odsto doprinos sektora  polјoprivrede je iznosio svega 0,11 procentnih poena, a agroindustrije 0,08 procentnih poena. 

Prosečno učešće sektora polјoprivrede u BDP-u je iznosilo 6,21 odsto, a agroindustrije 3,8 odsto, navodi se u publikaciji RZS-a “Strukturne promene u polјoprivredi i njihov uticaj na ekonomski rast u Srbiji“. “Komparativna analiza ekonomskih računa polјoprivrede tranzicionih država u 2023. godini izdvojila je Republiku Srbiju i Rumuniju kao države sa najvećim učešćima bruto dodate vrednosti polјoprivrede u BDPu (četiri odsto i tri odsto) od svih tranzicionih država, i ukazala da je vrednost polјoprivredne proizvodnje Republike Srbije dvostruko niža, a polјoprivrednih usluga čak četiri puta niža nego u Danskoj”, navodi se u istraživanju. Rezultati popisa polјoprivrede i stanovništva su pokazali da su na strukturne promene u ovom sektoru snažno uticali nepovolјni demografski trendovi na ruralnom području. Naime, pad stanovništva u ruralnim naselјima je bio dvostruko brži od pada ukupnog stanovništva, kao i trend pada broja članova po domaćinstvu. Intenzivan je i proces demografskog starenja, kao i nepovolјna obrazovna struktura – tek svaki  deseti stanovnik na ruralnom području je imao tercijarno obrazovanje. Strukturna analiza rezultata popisa polјoprivrede 2012. i 2023. godine ukazala je na brojne nepovolјne trendove u strukturi korišćenog polјoprivrednog zemlјišta i porodičnih gazdinstava, kao i pravnih lica i preduzetnika. “Zaustavlјena  je fragmentacija poseda, ali je nastavlјen trend pada broja gazdinstava sa isklјučivim prihodima od polјoprivrede, kao i stanovnika angažovanih na polјoprivrednim aktivnostima (2012. Godine svaki peti, 2023. svaki šesti stanovnik).Posebno su zabrinjavajuće strukturne promene u radnoj snazi na porodičnim polјoprivrednim gazdinstvima, u stepenu angažovanosti radne snage, kao i u obrazovnoj strukturi upravnika polјoprivrednih gazdinstava. Mada se produktivnost rada udvostručila, ona je jedna od najnižih od svih evropskih tranzicionih država”, navodi se u istraživanju. 

Žrtve ratova, bombe i sankcije

U te negativne demografske tendencije mogu se nabrojati građanski rat u SFRJ, ekonomska kriza, sankcije međunarodne zajednice, bombardovanje NATO. Mapa žrtava ratova od 1991. do 2001. godine, koju su uradile nevladine organizacije, pokazala je, na primer, da je području Slovenije, Hrvatske i BiH stradalo je 2.200 državlјana Srbije. Ti lјudski gubici uklјučuju pripadnike JNA, Vojske Srbije i MUP-a Srbije, dakle, žitelјe Srbije. Na Kosovu je nestalo ili ubijeno 13.549 Srba i drugih stanovnika Srbije. Negativna demografska tendencija je i činjenica da godišnje u Srbiji od bolesti ili nepažnje umre oko 100.000 lјudi. Samo pandemija korona virusa je odnela za 2,5 godine oko 60.000 žitelјa Srbije. 

Klimatske promene

Gordana Bjelobrk iz RZS navodi i primer naglih klimatskih promena, koje nam smanjuju broj građana. -U julu 2023. godine zbog klimatskih promena bilo je 1.300 više umrlih u odnosu na jul prethodne 2022. godine. I u avgustu 2023. godine je zabeležena veća smrtnost u odnosu na avgust prethodne godine. Uz to imamo i podatke da godišnje u Srbiji hilјadu stanovnika izvrši suicid, pet stotina pogine u saobraćajnim udesima, a stotnu bude ubijeno u porodičnim i kriminalnim sukobima.Veliki demografski problem je iselјavanje srpskog stanovništva iz države Srbije, koje u kontinuitetu traje poslednjih tri decenije. Država ovom problemu ne pridaje javno veliku važnost, iako on direktno utiče na nestanak srpskog i drugog stanovništva.

Kako tvrdi Svetska banka iz Srbije se u poslednje dve decenije trajno u inostranstvo odselilo milion lјudi! Među njima najviše je radnika u uslužnim delatnostima, zatim stručnjaka u elektronici i zdravstvu i studenata. Najviše srpske jeftine radne snage iz otadžbine otišlo je na rad u nove članice EU – Sloveniju, Slovačku, Češku, Mađarsku (12.000). Stručnjaci iz Srbije su se odselili uglavnom u Nemačku, Norvešku, Maltu, SAD, Kanadu. Studenti iz Srbije većinom školuju se u Austriji, Francuskoj, Engleskoj, Švedskoj, Nemačkoj, Italiji.

Izbeglice sa srpskim pasošom i državlјanstvom preselile su se u Ameriku i Australiju. Na privremene sezonske poslove žitelјi Srbije u velikom broju odlaze u Hrvatsku, Grčku, Tursku, čak i u Albaniju. Ova seoba našeg stanovništva je van granica otadžbine odvela i 70.000 žena, čime je smanjen kontigent budućih porodilјa. Trend seoba u inostranstvo se nastavlјa, pa danas u proseku godišnje u rasejanje ode oko 36.000 lјudi, od čega 17.000 čine mlade žene, utvrdili su u Republičkom zavodu za statistiku.

Unutrašnje i spolјne migracije srpskih žitelјa ostavile su praznim oko 700 sela u Republici Srbiji. Mladi svet u potrazi za poslom i novcem napustio je istočnu i južnu Srbiju i pohrlio u velike centra – Beograd i Novi Sad. U istočnoj i južnoj Srbiji danas živi staro stanovništvo, dok su žitelјi u najzrelijem dobu na radu u inostranstvu (Austrija, Danska, Francuska), a mladi u glavnom gradu.

Foto: Goran Mulić – Rezultati popisa polјoprivrede i stanovništva su pokazali da su na strukturne promene u ovom sektoru snažno uticali nepovolјni demografski trendovi na ruralnom području.Srbija je izguboal 380.000 stanovnika

Mladi ne razmišlјaju o potomstvu

Praksa je, međutim, pokazala da ni veliki gradski centri nisu raj za porodilјe, očeve i naslednike. U istraživanju koje je sprovedeno u najvećim srpskim gardovima pokazalo se da mladi, starosti od 25 i više godina, sve manje misle na porod i na stvaranje porodice. Mladi bračni parovi se zbog skromnih uslova života i rada uglavnom odlučuju za jedno dete, što je nedovolјno za prostu nacionalnu reprodukciju stanovništva u Srbiji.

Centar za mame iz Beograda je pak utvrdio da svaka deseta gradska žena ne želi da rodi drugo dete zbog uslova i tretmana u porodilištu. Takođe, porodicama je unapred potrebna sigurnost da li će dete moći da upišu u vrtić, kvalitet zdravstvene zaštite, mogućnosti obrazovanja kako bi mogli da se ostvare kao roditelјi. Na osnovu ovih starih činjenica i novih podataka i analiza Republički zavod za statistiku Srbije smogao snage da nas ovih dana suoči sa istinom da loša demografija nastavlјa da ruši Srbiju.

Srbija će za tri naredne decenije imati oko 1,5 miliona stanovnika manje. Biće nas svega 5,2 miliona. Najviše će se isprazniti istok i jug Srbije, koji će biti siromašniji za 445.000 lјudi u odnosu na poslednji popis 2022. godine – glasi procena RZS. To znači da će se najviše isprazniti sela,m a pro grupoj proceni na mapi će ih biti manje za oko 3.000! Tada će Srbija driugačiej izgledati!

Prema „srednjem očekivanom scenariju“ RZS najveći gubitak stanovništva do 2052. godine imaće borska (55 odsto) i zaječarska oblast (skoro 50 odsto). Najveći grad u ovom delu Srbije, Niš, spašće sa 250.648 stanovnika na 215.764. A, najmanje će se isprazniti beogradska i južnobačka oblast, za nešto manje od deset odsto.

Demografska slika buduće Srbije još je pesimističnija kada se u projekciju uvrsti podatak RZS da će 2052. godine broj dece do 14 godina biti dvostruko manji od broja osoba starijih od 65 godina, kojih će biti sve više. Srbija će dakle biti stara država bez podmlatka!

Zato se samo od sebe postavlja pitanje gde će nestati 1,5 miliona Srba i drugih žitalјa u Srbiji ? Odgovor je jednostavan: Bebe se neće rađati, jer će žitelјi Srbije da migriraju sa svojih ognjišta u velike centre svoje države ili u inostratnstvu.

U projekciji stanovništva Republike Srbije do 2052. godine navodi se da će prema srednjem očekivanom scenariju, broj stanovnika biti 5.224.762, što predstavlјa pad od oko 22 odsto u odnosu na 2022 godinu!. -Osnovni razlozi takvog pada su negativni prirodni priraštaj, koji u proseku iznosi 86 odsto, i „negativna neto migracija“, odnosno veći broj odselјenih u odnosu na doselјene – kažu u RZS. Da Vas podsetimo:  ZAŠTO je nekad BILO VIŠE ŽIVOTA za praznike? Da li su VUČIĆ i ova VLAST stvarno krivi za sve?

Koreni problema su i van demografije!

Država izdvaja sve više novca za prvo, drugo, treće i četvrto dete, ali rezultati ove kampanje će se pokazati tek za nekoliko godina. A, opet pokazalo se da državne dotacije za rađanje više dece ne dotiču mlade bračne parove, jer oni tek rešavaju pitanje svoje egzistencije. Istovremeno treba u Srbiji uskladiti zaposlenje, borbu za zarade i borbu za roditelјstvo. Za sada trka za novcem vodi ispred trke sa naslednicima. Uz to buduće majke plaši praksa da porodilјe lako gube zaposlenje i plate.

Koreni ovog problema nacionalne budućnosti srpskog naroda i stanovništva Srbije su i van demografije. A tiču se politike. Mladen Jovanović, nezavisni stručnjak za pitanja decentralizacije i regionalizacije, te nekadašnji direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju, kaže da najnovija projekcija RZS o padu broja stanovnika u Srbiji nije ništa novo, jer sličan trend postoji od 2016. godine.

,,Potpuno je jasno da je posebno loša situacija na jugu i istoku Srbije, koji je politički i ekonomski diskriminisan u centralizovanoj državi, kakva je Srbija. Jug Srbije je postao rezervoar kvalitetne radne snage za Beograd, a sve više i za Novi Sad, gde odlaze uglavnom obrazovani lјudi koji sa sobom nose veliki ekonomski i drugi potencijal. Jug Srbije je pritom utočište nekvalitetnih investicija, odnosno nekvalitetnih radnih mesta koja se pre svega oslanjaju na fizički rad’’,  ocenjuje tvrdi Jovanović.

Foto NBS: Trka za novcem veća od želјe za naslednicima!

Došlo 300.000 Rusa i Ukrajinaca

Negativan natalitet je evropska bolјka razvijenih zemalјa. Nedovolјno beba za prostu reprodukciju stanovništva rađa se u Nemačkoj, Italiji, Malti, Španiji, ali ove države to rešavaju “uvozom mladih migranata iz Afrike i Azije, koje zapošlјava. Migranti obnavlјaju i stanovništvo, ali i radničku klasu zemalјa EU, što rešava problem niskog nataliteta i problem uposlenosti jeftine radne snage.

Srbija nije u mogućnosti da prima veliki broj migranata, jer ne može da ih uposli. Delimičan pomak u Srbiji načinio je dolazak oko 300.000 Rusa i Ukrajinaca, koji ovde žive i rade i rađaju decu, nove žitelјe Srbije. Stručnjaci kažu da je potreban dodatni set velikih političkih i ekonomski mera, kao što je na primer, decentralizacija privrede u Srbiji, koje treba unapređivati i primenjivati, kako bismo u narednom periodu mogli da očekujemo zaustavlјanje negativnih demografskih tendencija i krenemo u pozitivnom smeru.

U Srbiji izgleda ne postoji svest da treba više dece da se rađa i da to treba da bude naš nacionalni prioritet, ako ne želimo da budemo zemlјa sa narodom u stalnom nestajanju!

Demografska smrt u Srbiji

U Srbiji je njma nnje ro]enih beba u poslednkjiih 145 godina. U 2023. godini bilo je rođeno  svega 60.813 dečaka i devojčica! Time jenažalost, ostvarena negativan prirodni priaštaj stanovništva od mins 36.285 nerođene dece. To je bio rekordno nizak prirodni prirašaj! Gordana Bjelobrk iz Republičkog zavoda za statistiku za javnost napominje da moramo imati u vidu i da nikada nismo imali manje stanovnkika, nikada starije stanovništvo i nikada manje žena u fertilnom periodu. 

To znači, za 600.000 nam se smanjila osnova za rađanje!  Bilo kojemer e da primenujete svakako neće imati isti efekat danas. Nama su se nagomilale negativne demografske tendedencije, promenuila se staroisna stgrutkura sta novništva, i mi više nemamo dovolјan potencijal da tako brzo obnovimo stanovništvo. Za to nisu samo ekonomski razlozi, veći sve ostalo štoje dovelo da protesta!

U te negativne demografske tendencije mogu se nabrojati građanski ratovi u SFRJ, ekonomska kriza, sankcije međunarodne zajednice, bombardovanje NATO… U maloj državi ratova od 1991. pa do 2001. godine, koju su uradile nevladien organizacije, pokazala je, na primer da je na području Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercdegovine, stradalo 2.200 državlјana Srbije. Ti lјudski gubici uklјučuju i pripadnike JNA, Vojske Srbije i MUP-a Srbije, dakle žitelјi Srnije,  na Kosovu i Metohiji je nestalo je ili je ubijeno 13.549 Srba i drugih stanovnika Srbije.

Negativna demografska tendencija je i činjenica da godišnje u Srbiji od bolesti ili drugačije umre oko 100.000 lјudi. Samo pandemija Korrona virusa 19 za dve i po godine odnela je oko 60.000 žitelјa Srbije u smrt! U RZS navode i primere naglih klimatskih promena, koje nam smanuju broj građana. Samo u julu 2023. godine zbog klimatskih promena bilo je 1.300 više mrtvih u odnosu na jul 2022. godine. I u avgustu  2023. I 2024. godine zabeležena je veća smrtnost u odnosu na avgust prethodnih godina. Svemu tome treba dodati da godišnje u Srbiji više od 1.000 stanovnika izvrši suicid, 500 s pogine u saobaćajnim udesima, a više do 100 bude ubijeno u porodičnim o kriminalnm sukobima. Veliki demografski problem je i iselјavanje, odnosno odlazak sa kartom u svet u jednom pravcu srpskog stanovništva, koje u kontinuitetu traje poslednje tri decenije. Tako je recimo, samo u 2018. godini iz zemlјe iz više razloga, a nisu samo ekonomski, u svet otišlo oko 60.000 mladih I stručnih kadrova! 

• Država ovom problemu ne pridaje javno veliku važnsolt, iako on dirketno utiče na nestanak srpskog i drugog stanovništva. Za to je dokaz, odnsono, podatak Svetske banke koja tvrdi da je u poslednje dve decenije trajno u inostranstvo iz Srbije se odselilo čak milion lјudi! Među njima najviše je radnika u uslužnim delatnostima, zatim stručnjaka u elektronici, zdravstvu i studenata; 
• Najviše jeftine radne snage iz Srbije otišlo je na rad u nove članice EU – Sloveniju, Slovačku, Češku, Mađarsku… Stručnjaci iz Srbije su se odselili uglavnom u Nemačku, Norvesšku,Maltu, Island, SAD, Kanadu… Studenti iz Srbije većinoim se školuju u Austriji, Francuskoj, Engelskoj, Švedskoj, Nemačkoj, Italiji. Izbeglica sa srspkim pasošem i državlјanstvom preselile su se u Ameriku i u Australiju. Na privremene sezonske poslove žitelјi Srbije u velikom broju odlaze u Hrvatsku, Grčku, Tursku i Albaniju. Ova seoba stanovništva Srbije van njene granice odvela je i 70.000 žena, čime je smanjen kontigent ubudćih porodilјa. Trend seoba u  inostranstvo se nasavlјa, pa godišnje u proseku ode oko 36.000 lјudi od čega 17.000 čine mlade žene,  utvrdio je Repblički zavod za statistiku;
• Unutrašnje i spolјne migracije žitelјa Srbije ostavile su praznim oko 700 sela u Republici Srbiji. Mladi svet u potrazi za poslom i novcem napustio je istočnu i južnu Srbiju i pohrlio u velike centre – Beogad i Novi Sad. U istočnoj i južnoj Srbiji danas živi staro stanovništvo, dok su žitelјi u  najzrelijem dobzu na radju u inostranstvu (Austrija, Danska, Francuska), dok su mladi u u velikim gradovima. Poslednja istraživanja pokazuju da ni veliki gradski centri nisu više raj za porodilјe, očeve i naslednike – istraživanja su pokazala da mladi, stariji od 25 i više godina sve manje misli na porod i na stvaranje porodica. Čak 45 odsto mladih muškaraca u Srbiji se više neintenresuje za bračne zajednice. Mladi bračni parovi se zbog skromnih uslvoa života i rada uglavnom odlučuju za jedno dete, što je nedovolјno za prostu nacionalnu reprodukciju stanovnitšva. Procene su da će  to biti samo 1,7 dece po porodici u bližoj budućnosti. Centar u Beogadu je utvdio da svaka deseta gradska žena ne želi da rodi drugo dete zbog uslvao i tretmana u porodilištu. Takođe, porodicama je unapred potrebna sigurnost i da li će dete moći da upišu u vrtić 

• Dakle, prema podacima RZS  loša demografija nastavlјa da ruši Srbiju! Jer, će Srboka za tri decemije imati oko 1,5 milooma stanovnikamanje. Biće nas svega 5,2 miliona!  
• To će biti pad broja stanovnika od 22 odsto u odnosu na 2022. godinu.Najviše če se isprazniti jug Sbije, koji če biti siromašniji za 445.000 lјudi u odnosu na poslednji popis 2022. godine glasi procena RZS! Prema ,,srednjem očekivanom scenariju’’ RZS najveći gubitak stanovništva do 2052. godine imale borska odsto) i zaječaraska oblast (skoro 50 odsto) stanovništva. Najveći grad u ovom delu Srbije, Niš, pašće sa 250.648 stanovnika na 215.764. A, najmanje će se ispazniti beogradska ijužnobačka oblast, za nepti manje od deset odsto. Demografska slika buduće Srbije još je pesimistična kada su u projekciju uvrsti RZS da će do 2052. godine broj dece do 14 godina biti dvostruko manji od broja osoba starijih od 65 godina, kojih će biti sve više. Srbija će dakle, biti stara država bez podmlatka! 
• Koreni ovog problema loše nacionalne budućnosti naroda Srbije su i van demografije, a tiču se politike. Podaci ne predavlјaju ništa novo, jer je slično bilo i 2016. godine! Inače negativan natalitet postoji i u razvijenim zemlјama EU. Migranti obnavlјaju stanovništvo EU, ali i radničku klasu tih zemalјa, što i rešava problem niskog nataliteta, i problem uposlenosti jeftine radne snage; 
• Srbija nije u mogućnosti da prima veliki broj migranata, jer ne može da ih uposli. Delimičlan pomak u Srbji načinio je dolazak oko 300.000 Rusa i Ukrajinacam, koji ovde žive i rade i rađaju deceu, nove žitelјe Srbije. Stručnjaci kažu da je potreban dodatni set velikih političkih i ekonomskih mera, kao što je na primer, decentraliazacija privrede u Srbiji, koje treba unapređivati  primenjivati, kako bismo u narednom periodu mogli da očekujemo zaustavlјanje negativnih demografskih tendencija i da krenemo u pozitivnom smeru. U Srbiji  za sada postoji svest da treba više dece da se rađa i da to treab da bude nacionalni prioritet, aakone želimi dab demo zemlјa  u stalnom nestajanju!

Bez sela nema ni države!

U svemu ovom lošem u Srbiji, danas, posebno kada je demografija i njeno nestajanjeu u pitanju ima i jedna, vest koja svetluca u selima. To je ono što radi Ministarstvo za brigu o selu. Ali, problemi su se decnenijama gomilali da ih je sad puno, a para i vremena nedovolјno da bi se oni ubrzano rešavali. Jer, to što svetluca u selima Srbije, kako bi ona opstala  i opstala za sada je samo kap vode u moru. Puno treba vremena i para da bi se stanje malo pobolјšalo, jer sad se to radi, ali stopa po stpopu A, na tom putu potrebno je da se ide ubrzanim koracima. Da nema vremena ovim tempom da se stanje bitno pobolјša najbolјe potvrđuju podaci RZS po kojima Srbiji ima danas 4.720 sela, a po proceni ove institucije  3.000 će nestati do 2052. godine!  A, nauka kaže, da bez sela nema ni države! Zato je danas spasavanje sela u Srbiji, i put za spasavanje države. Evo šta se čini u Ministarstvu za brigu o selu proteklih godine radi  u toj misiji. Nјu uspešno vodi ministar Milan Krkobabić.

Srbija će do 2052. godine imati znatno manje stanovnika, a opstanak nekih opština biće ugrožen. Zahvalјujući akciji koju vodi Ministarstvo za brigu o selu u Srbiji su sela za poslednjih nekoliko godina dobila nov lik, a to je 3.620 sređenih kuća i blizu 20.000 novih stanovnika!

U Srbiji danas postoji 4.720 sela. Od toga će do 2050. godine nestati mape oko 3.000 njih! Sad je u fazi nestajanja njih oko 1.200 jer imaju manje od po 100 stanovnika. To su procene Republičkog zavoda za statistiku (RZS) prema “srednjem očekivanom scenariju’’. To sve je Posle popisa u 2023/24 godini saopštio  RZS. To su ona sela koja imaju do 100 stanovnika. Ona nemaju šanse za opstanak i ostanak i u njih se neisplati ulagati! 

Inače, spasavanje sela, vodi Nacionalni tim za preporod sela Srbije u okviru Ministarstva za brigu o selima. Takva briga o selima u Jugoslaviji, odnosno sad u Srbiji nije postojala posle Drugog svetskog rata! Preporod sela znači i preporod i spasavanje države! Jer, zemlјa koja nema sela, postepeno će nestati sa mape! Zato spasavanje sela znači preporod i spasavanje države Srbije. U zemlјi Srbiji, koja posle nakon poslednjeg popisa ima tek oko 6,6 miliona stanovnika, od kojih čak 40 odsto njih živi u ruralnim sredinama, odnosno naselјenim mestima – selima!  Osnovni razlog je demografski problem, a iza njega stoji niz drugih razloga!

Povodom sumiranja rezultata brige o selu Srbije, koju vodi  nadležni ministar Milan Krkobabić, o toj akciji, koja je misija na delu on kaže:„Ovo što radimo je misija na delu, a počelo je i uzelo maha osamostalјivanje mladih lјudi. To nije kampanja, to je dugoročno strateško opredelјenje Republike Srbije, od posebnog značaja za očuvanje nacionalnih i državnih interesa“, izričit je Krkobabić. „Pravi primer su tih blizu 20.000 žena, muškaraca i dece, ti mladi lјudi koji su stekli svoje nove domove, uselјavajući se u 3.620 kuća u selima širom Srbije do početka 2025. godine“, poručio je Krkobabić.

Na kraju 2024. godine u Palati Srbije, predstavlјeni su svi programi ovog Ministarstva, realizovani čak u 153 lokalne samouprave u Srbiji, od ukupno 174.  Istaknuti su vidlјivi rezultati koje su programi Ministarstva postigli za kratko vreme. Program naselјavanja napuštenih seoskih kuća, je  svojevrsna „lična karta“ ovog Ministarstva. Ono je odavno premašio sva očekivanja u radu i rezultatima. Samo u 2024.  godine oživelo je 870 napuštenih seoskih kuća širom Srbije, a početkom 2025. godine širom Srbije onima koji hoće da žvie na selu dodeljeno je još 100 kuća do maja 2025. godine. 

Seoskom stanovništvu u Srbiji značajno je olakšao život i – besplatan prevoz mini busevima. Prošle 2024. godine dodelјeno je još 17 vozila, čime je njihov ukupan broj od početka programa bio – 78. Vozila su otišla i u četiri opštine na Kosovu i Metohiji. Posle uspešno realizovanog programa „500 zadruga u 500 sela“, u Srbiji je osnovano čak 1.100 novih zadruga.  Sa istim cilјem osnaživanja privrednih aktivnosti u selima, 2024. godine pokrenut je i Program podrške razvoju privrednih aktivnosti. Mladi koji dobiju kuću, sada dobijaju priliku i da u svojim selima razviju posao. Novac za preduzetnike dodelјen je u 14 opština, koje će ga rasporediti vrednim zanatlijama i malim privrednicima sa svojih teritorija. Prvi preduzetnici, njih  oko 50, već su početkom 2025.godine krenuli u realizaciju svojih biznisa. 

Zadrugarstvo je oživelo od 2017.do 2021. godine jer je sa 2,2 milijarde dinara pomognut rad 207 starih i novih zadruga!  Jer, jednako kao i žitelјima gradova, i stanovništvu na selu  potrebno  je mesto na kom će se okuplјati, družiti, obeležavati važne datume, organizovati kulturne i sportske događaje. Zato je još jedan novi program Ministarstva za brigu o selu – dodela novca za obnovu Seoskih domova imao veliki odjek i podjednako interesovanje lokalnih samouprava. Novac je dodelјen i već je počela  obnova 19 Seoskih domova, i to odjednom. To su Domovi kulture ili Zadružni domovi u selima širom Srbije. Ponovo će to biti mesta gde pulsira život, mesta gde će se okupiti mladi, ali i najstariji. Ministarstvo za brigu o selu, započelo je inicijativu obnove 19 seoskih domova širom Srbije, nakon što su potpisani ugovori o dodeli bespovratnih sredstava za njihovo opremanje i uređenje. 

I 2024. godine širom Srbije realizovani su Miholјski sureti sela, manifestacija koju je osmislio i zajedno sa pesnikom Ljubivojem Ršumovićem utemelјio ministar Milan Krkobabić. I prošle 2024. godine od juna do decembra ova manifestacija okupila je oko 250.000 učesnika, iz 1.500 sela u 113 opština širom Srbije. Jer, samo je u 2024 godine oživelo 870 napuštenih seoskih kuća širom Srbije! „Sela Srbije čekaju mlade lјude. Samo sa njima imaju šansu da opstanu“, rekao je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić. Potom je dodao: „Ovo što radimo je misija na delu, počelo je i uzelo maha osamostalјivanje mladih lјudi. To nije kampanja, to je dugoročno strateško opredelјenje Republike Srbije, od posebnog značaja za očuvanje nacionalnih i državnih interesa. Pravi primer su tih sad blizu 20.000 žena, muškaraca i dece, ti mladi lјudi koji su stekli svoje nove domove, uselјavajući se u 3.620 kuća u selima širom Srbije“, poručio je Krkobabić. Program naselјavanja napuštenih sesokih kuća, je svojevrsna „lična karta“ ovog Ministarstva, što je odavno premašio sva očekivanja. 

Ipak, nejak ekonomski tigar!

Srbija je među najsiromašnijim zemljama Evrope prema BDP-u po glavi stanovnika! Iako se državni zvaničnici neretko hvale time da je Srbija prošle godine imala rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) koji je bio među najvišim u Evropi, uz obavezan epitet da je „ekonomski tigar“, podatak koliko naša zemlja loše stoji kada je reč o BDP-u po glavi stanovnika retko pominju.

Statistička agencija Evropske unije (EU), Eurostat, objavila je nedavno podatke realnog BDP-a po glavi stanovnika za gotovo sve evropske zemlje, a oni pokazuju da je Srbija jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi.  Realni BDP po glavi stanovnika je ekonomski pokazatelj koji meri prosečni ekonomski rezultat po osobi u nekoj zemlji, uzimajući u obzir i inflaciju. Podaci za Srbiju su utoliko lošiji, jer je i inflacija u našoj zemlji među najvišom u Evropi. BDP po glavi stanovnika je bolji pokazatelj životnog standarda građana nego ukupni BDP, a kojeg predstavnici naše vlasti češće prikazuju kada žele da istaknu „koliko građanima Srbije dobro ide“.

Međutim, kada se prosečan realni BDP po glavi stanovnika u EU koji je prošle godine iznosio 33.530 evra uporedi sa BDP-om po glavi stanovnika Srbije koji je bio 8.900 evra, razlika u bogatstvu, tj. siromaštvu postaje jasna.

Realni BDP po glavi stanovnika u Srbiji ne iznosi ni celih 30 odsto (26,6 odsto) prosečnog realnog BDP-a po glavi stanovnika u EU za 2024. godinu. Može se reći da je jedan stanovnik EU u proseku skoro četiri puta bogatiji od jednog građanina Srbije. To znači da ima i više novca za bolji i kvalitetniji život, više mogućnosti da kupi više robe i usluga, da putuje, ulaže u svoje zdravlje, obrazovanje, nekretnine, pa i u luksuznu robu.

Gde je Srbija na listi?

Srbija je na listi evropskog realnog BDP-a po glavi stanovnika pri samom dnu. Jedine siromašnije zemlje od Srbije u Evropi su Severna Makedonija, Albanija i Bosna i Hercegovina. Iako podaci na Eurostatu za ove tri zemlje nisu objavljeni za 2024. godinu, da su ove zemlje siromašnije od Srbije može se zaključiti na osnovu podataka iz 2023. godine. Ti podaci pokazuju da je realni BDP po glavi stanovnika u tim zemljama bio za nekoliko hiljada evra niži od Srbije.

Zanimljivo je da se Crna Gora već 2023. godine približila Srbiji kada je reč o realnom BDP-u po glavi stanovnika i preti da je pretekne, te su Srbija i Crna Gora trenutno na sličnom nivou po ovom ekonomskom pokazatelju. Najbogatija zemlja Evrope je Luksemburg gde je realni BDP po glavi stanovnika iznosio čak 100.880 evra, iza nje je Irska sa 85.700 evra, a na trećem mestu je Švajcarska sa 80.080 evra. Kada je reč o iznosu realnog BPD-a po glavi stanovnika u okruženju Srbije, on je u Bugarskoj prošle godine iznosio 11.300 evra, u Rumuniji 13.130 evra, Mađarskoj 16.160 evra, a u Hrvatskoj 16.690 evra. U Sloveniji iznosi čak 25.380 evra.

Da nije sve tako crno kada je reč o Srbiji pokazuje podatak da u poslednjih 10 godina, pa i duže, realni BDP po glavi stanovnika konstantno raste. I dok je realni BDP po glavi stanovnika Srbije u 2014. godini iznosi 5.930 evra, sada iznosi 8.900 evra. To znači da je u poslednjih deset godina porastao za skoro 50 odsto.

Ekonomista Milan Kovačević ukazao je da BDP-a nije dobar meritelj kako se živi u nekoj zemlji, dodajući da čak ni njegov rast nije pravi pokazatelj da se toliko popravio život u toj zemlji. “Statistika nije tako idealna da sve to odmeri. Daću vam primer, mi smo potrošili novac jednom da se rekonstruiše nadstrešnica na staničnoj zgradi u Novom Sadu i to je nama tada povećalo BDP. Sada mi to moramo ponovo raditi, pa bi trebalo zbog toga i korigovati statistiku”, izjavio je Kovačević.

Dalje, govoreći o tome kako BDP raste, Kovačević je objasnio da je on u Srbiji pretežno vezan za „neke kraće događaje“. “Mi nemamo rast BDP-a zato što smo strana ulaganja dobili za večna vremena. Već sada znamo da su nam neki strani investitori koji su nam dodavali rast BDP-a već digli sidro i idu iz ove zemlje. Zbog toga je najbolje imati BDP koji možete u celini da potrošite kako biste postigli jedan održiv, stalni i realtivno stabilan rast. Mi to nemamo”, objasnio je Kovačević.

Dodaje da Srbiji skoči BDP nakon napravljenih nekoliko auto-puteva, dok se sledeće godine ne mogu praviti ti isti auto-putevi. Ono što će u narednim godinama uticati na rast BDP-a biće izgradnja objekata vezanih za izložbu EXPO, rekao je Kovačević, ukazujući da je to još jedan „kraći događaj“. Zbog toga je, kako je rekao Kovačević, kao pokazatelj mnogo bolje upotrebljavati BDP po glavi stanovnika, nego ukupan BDP.

“Uz pomoć BDP-a po glavi stanovnika može se upoređivati šta se događa kod nas u odnosu na druge zemlje, a to što BDP raste jednoj maloj zemlji, koja je krenula sa jednog niskog nivoa, taj pokazatelj treba najmanje koristiti”, naveo je Kovačević.

Takođe je istakao da je inflacija u Srbiji veća nego realni rast BDP-a, objašnjavajući da je nama veći problem što imamo visoku inflaciju nego što nam je korist od tog relativno malog rasta BDP-a. Na pitanje kada se pogleda lista Eurostata i kada se vidi da je Srbija na dnu lestvice, da li se u tom slučaju može reći da je naša zemlja „ekonomski tigar“, Kovačević je rekao da na osnovu tih podataka možemo samo reći da je Srbija jedna od najnerazvijenijih zemalja u Evropi.

“Sva sreća pa je Evropa nešto razvijenija nego ostali svet, pa smo u ukupnom svetu malo bolji”, zaključio je dr Milan Kovačević.

                                                               (Autor je analitičar i publicista)