Nova zadrugarska mapa  

• Generalna Skupština Ujedinjenih nacija 2025.godinu je proglasila Međunarodnom  godinom zadrugarstva. To je veoma značajno i za zadrugarstvo Srbije koje se opet nalazi u teškoćama. Očekuje se da će tokom narednih brojnih aktivnosti, biti stavljen fokus na sve prednosti udruživanja poljoprivrednih proizvođača, kako na globalnom, tako i na nacionalnom nivou;

• Uloga Zadružnog saveza Srbije je da promoviše takav vid udruživanja i pruži neophodnu pomoć u vezi sa birokratijom. To, znači da poljoprivrednici mogu na jednoj adresi da dobiju informacije o formiranju zadruge, ugovorima, kao i registraciji u Agenciji za privredne registre;

• U odnosu na zadrugarstvo posle Drugog svetskog rata, kad se u zadrugu unosila imovina, novac, zemlja, kuća, životinje i sve što je zadrugar tada posedovao, pa i gubio, danas se unosi samo proizvod da bi se prodao i naplatio! 
• Za osnivanje zadruge potrebno je minimalno pet fizičkih lica, ali i što veći broj njih da prepozna njihov višestruki značaj – prilikom nabavke inputa što je, na primer, slučaj pred jesenju setvu kada su seme, đubrivo, hemija i ostale potrepštine mnogo jeftinije ukoliko se nabave preko zadruge;

Branislav GULAN

     U Srbiji je potrebna hitna reforma zadrugartva ili donošenje potpuno novog Zakona o zadrugama. Kada je postojeći zakon donošen, pre njega je bilo pipremljeno 11 verzija nacrta, pa je, tek onda stigao zakon koji je usvoje. Sad je vreme dea se i on menja ili donosi potuno nov. Postojeći zakon kada je donet bioje revolucionaran, dans traži reforme. Zato se sad sa reformom zakona ili donošenjem novog , očekuje i reform zadrugarstva. Da li je kroz radikalnu izmenu postojećeg  zakona ili donošenje novog, to odlučuju oni koji vode ovu zemlju u dugo očekivanu bolju budućnost. Reformu ka novom zadrugarstvu podstiče Konvent EU još od 2018. godine

      Zadruge su prepoznate kao najbolji oblik brzog zapošljavanja i razvoja manje razvijenih privrednih oblasti, a iskustva dobre regulative i prakse zemalja koje to hoće za bolji život. Sve što je dobro, novo i inovativno, treba da primeni. Jer, oživljanje zadrugarstva je visokopatriotski čin. Jer, reč je o spašavanju sela, samim tim i Srbije. Pogotovo brdskih – planinskih područja u pograničnim područjima, gde prazan protsor predstavlja izazov za nezvane goste. To je i najbolji put za spsasavanje države, jer tamo gde nema naroda, iskustvo pokazuje da se najlakše gubi i teritorija. 

     Iskustvo iz sveta pokazuje da su zadruge najbolji organizacioni oblik, da uz bolju infrastrukturu, školu, ambulantu, poštu, crkvu kafanu, prodavnicu, put i ostale potrebne infrrastrukture može da se obezbedi opstanak i ostanak naroda. Samo tako možemo da zadržimo deo seoskog stanovništva koje namerava da ode iz tih sredina. Briga o selu se do sada vodila tako da nam nestaje svako četvrto selo od njih 4.720. Njih 1.200 je u fazi nestajanja jer imaju manje od po 100 stanovnika. Popip, odnosno podaci RZS su pokazali, ukoliko ovako nastavimo, da če do 2050 godine Srbija ostati još bez 3.000 sela. Već sad u 86 odsto sela opada broj stanovnika, u 1.000 sela nema prodavnice,2.000 nema bankomata, ni pošte, 500 sela nema vezu asfaltnu veezu sa svetom, čak 90 odsto njih nemqa asfalta na ulicama, putevi doatara su klasičlni seoski, prašnjavi, 50.000 kuća nemaju ni vlasnike jer su izumrli. Teško ih je privatizovati jer nijemogućše utvrditi naslednike.  Pored njih je i još onih 150.000 koje čekaju stanare. Za sada ima manje od 150.000 njih praznih. Uz pomoć MBS I države, od kojih je 3.620 do 1.maja  2025. godine dobilo nove vlasnike. Sela su tako dobila oko  20.000 novih žitelja. U tim seliam se sad već čuje graja dece. Novo je to što je trećina tih vlasnika iz grada došla u selo da živi i radi. Pravi boljitak bi bio kada bi 1.100 sela u kojima postoje i nove zadruge, dobila i male prerađvačke kapacitete. To je na državi da uradi ili bar pomogne.Tada bi o dmah u njima počele da se proizvode i prerađuju sirovine koje bi se zatim prerašivale u zadružnim pogonima, se pa zatim preko zadruge i da se prodaju. Proizvođači binaplaćivali svoj trud i znoj. Jer, ukoliko proizvođači nedobiju novac – džaba su radili. Mnogo je i devojaka i momama koji su zašli u petu deceniju života, ostali na selu i nisu zasnovali porodice. Kuće u kojim su oni čekaju samo ko će biti poslednji da ugasi svetlo! Možda bi oni mlađi, osnoivali porodice, deca odastala u tim selima.Neki ostjačlai u selima da rade, drjugi odlazuili na stuidje. Posle se vraćali, bili stručnjaci u selima, primenjivali znanje, aneki I bikli id iketori zadruga! To sve zavisi od vladajućih garnitura u drđžavi da lui hoće takvupolitiku da sprovode, ili ovi kao do sada da nam ostavljaju ruine. Jer, najveći prinosi u agraru, prema podacima RZS su bili pre tri, četiri pa i pre pet deceneija. Premapdoaciam I visini prinosa, većči nego proteklih godina i deceninja. Zato je budućnost Srbije, kad aje afgrara u pitanju, da se sa prinosima vrati u prošlost. Jer, imačemo puen čardake i koševe.  I sad imamo dovoljno, samo neke hrane, za sebe veći deo proizvdoa. Priemra radi, kukuruza jer  broj stoek na najnuižem mogučćem nivou. A, hvalimo se kako nam nauka napreduje, ali prinosi su sve manji, potrošnja, sva manja, a hrana sve skuplja!

     Zadruge imaju veliki potencijal za održivi privredni i društveni razvoj u Srbiji. Imajući u vidu međunarodna iskustva, jasno je da zadruge imaju različite privredne, ekonomske i društvene prednosti u odnosu na druge oblike poslovanja i organizovanja. Zadruge imaju veliki potencijal za stvaranje sigurnijih i održivih poslova, one funkcionišu kroz demokratski model uprave, gde članovi zadruge jednako učestvuju u upravljanju i imaju ista prava. Zadruge su i put ka brzom zapošljavanju, ali i da se obezbedi prehrambena samodovljnost i sigurnost Srbije To navodno,  obećava tek završena nova stragija razvoja agrara Srbije do 2035. godine. A, potom da s eruaid izvoizan strategija. Jer, bez izvoiz a nema opstanka. Kroz zadrugu se omogućava ponuda usluga boljeg kvaliteta. One takođe predstavljaju potencijal za oživljavanje poljoprivrede, ruralni i lokalni ekonomski razvoj, posebno uspostavljanjem neposredne veze između poljoprivrednih proizvođača i tržišta koje može da ostvari veću dodatu vrednost osnovnim proizvođačima  da uveća prihode i poveća sigurnost poljoprivrednika, što sve vodi većem ulaganju u poljoprivredu i smanjenju migracija. Zato udruživanje danas predstavlja snažnu ekonomsku okosnicu u ekonomijama razvijenih zemalja u svetu, a udružuju se i farmeri koji poseduju po nekoliko hiljada hektara zemlje i drugi, ne mali kapital. A, sela je u Srbiji  već ukinuo sam važeći Ustav, pa u njemu više nema nijednog sela. l postoje samo naseljena mesta. Dakle, obnova zadrugarstva u Srbiji predstavlja misiju za spas sela i države Srbije. Postavlja se pitanje, pa evo odmah i odgovorfa šta je danas zadruga? Zadruge su prduzeća usredsređena na ljude. One su u vlasništvu i pod kontrolom i vođstovm njihovih članova, okupljenih kako bi ostvarili svoje zajedničke ekonomske, društvene i kulturne potrebe. Vođene svim vrednostima, a ne samo profita. Zadruge dele međunarodno dogovorene principe, primenjujui njih deset, i deluju kroz zajedničku saradnju.

Najstarije kućne zadruge

     Najstariji oblik zadruga su kućne zadruge, koje su pre više hiljada godina stvorene na krvnom srodstvu i zajedničkoj svojini. Ima ih kod Slovena, Germana i drugih naroda. Iz njih su nastajalai cehovi i (gilde, zanatska i trgovačka udruženja). Zadruge su kao ekonomske organizacije, tvorevine epohe kapitalizma, nastale u njegovoj višoj fazi, sredinom XIX veka. Izvorno, u početku to je bio pokret sitnog kapitala. Prve zadruge formiali su sitni robni proizvo]ači. Njih u Srbiji ima oko 216.723 sa prosečnim posedom do 2,5 hektara. Cilj novog zadrugarstva je da se zaustavi odlazak sa sela i da se kroz agrarne zadruge poveća proizvodnja i da se kroz zadruge prodaju finalni proizvodi.

     Međutuim, prvo treba povećati sirovinsku, pa prerhambenu proizvodnju, jer ona ukupno na najvećčoj fabrici pod otvorenuim nebom, a to je na 3.257.100 hektara nikada se nije približila po vrednosti brojci od šestt milijardi evra. Nije ni ppoećala prosečmnu vrednsto po roizvodnje po i po hektaru od 1.200 evra. Oma I uSrboji nekoliko njihj čiaj vrdnsot je većaq po 10 ili 20 puta. Ali, oni ne mogu birtno povgećati ukupnu vrednost proizvodnje. Največi porinosi bili su pre tri ili četiri decebnije! Zato  se dans budućnost agrara Srbije nalazi  – prvo u povratku u prošlost!

      Cilj je da se kroz razvoj zadrugarstva zaustavi iseljavanje iz sela (za pola veka od 1950. do 2000. godine prostorima Jugoslavije iz sela u grad je otišlo oko osam miliona ljudi. Za takav proces u svetu je bilo potrebno do 150 godina. Između ostalog cilj za ostanak u selima  selu mora biti grupa mladih učenika jer svake godine oko 2.500 njih izađe iz 55 srednjih poljoprivrednih škola u zemlji. Roditelji već imaju njive, nemoraju da ih kupju.  A, država treaba da ih usmeri i stimuliše  šta da proizvode, da im pomogne da kupe protivgradne mreže, odnosno da im stvori uslvoe da ostaju na selu, da se žene i stvaraju porodice na selu. Gde život mora da nudii sve kao i u gradu.Da bi to ostvarili život u selu morfa da privuče  mlade devojke i žene da u njemu ostaju i stvaraju porodice. Ili da odlaze u gradove da se udaju i sromašno žive.

 Dakle, da selo opet postane mesto rađanja i života, a ne smao umiranja. Jer sad se u Srbiji godišnje rađa samo oko 60.000 beba, a umire oko 123.000! Uz to više desetina hiljada mladih ode u svet sa kartom u jednom pravcu. To što se vraća – je zanemarljivo za povećanje globalnih brojki stanovnika. Za oporavak i opstanak i ostanak sela potrebno je, pre svega, da se obnovi stočarstvo koje nikada nije bilo na tako niskim granama nestanka. Jer, Srbija je nekadašnja zemlja svinja, postala zavisna od uvoza ovog mesa.  Dalkee 1886 godieh Srbija je imala 1,2 milioan sanovnbkiak I 1,3 milioan svinja. Dakle,  na 1.000 stanovnika 1.300 svinja. Tada su  na 1.000 stanovnika imali samo 800 svinja.Stočarstvo u BDP poljoprivrede Srbije učestvuje sa manje od 28 odsto. Sve i spod 70 odsto je karakteristika nerazvijenih zemalja.

      Dakle kada se stvore isti uslovi života u selu kao i u gradu, može da se očekuje da se zaustavi taj odlazak  iz sela u gad i da se poveća agrarna porizvodnja. Jer, u poslednjoj deceniji samo od 2014, do 2025. godine njen godišnji rast je samo 1,7 odsto. Ili godoišnnji rast od samo 0,17 odsto! Pre toga tri i po decnije rast agrara bio je nizak, odnosno  0,45 odsto godišnje. 

Videćemo šta će doneti sad nova strategija koja će biti rađena da donese blgodet svake godine do 2035. godine.

      Mere za boljitak  nisu nedostajale.  A, boljitka je uvek sve manje. Da bi se osetio boljitak na selu zavisi od Zadružnog saveza i reigonalnih saveza, ali i formiranja održivog Fonda za razvoj  seoske infrastrukute, zatim potrebni su finansijski posticaji za bračne parove, žene i decu koji žive na selu, Zatim treba državno zemljište koga ima blizu 500.000 hektara, podeliti po 50 hektara, na besplatno korišćenje mladim bračnim parovima…

     Dakle, dosadašnje osnivanje zadruga i revitalizacija postojećih imaju geopolitički  i strateški značaj. Jer, sela nisu samo mesta u kojima se proizvodi hrana, već oni  moraju da imaju sve uslove kao i gradovi. Njihov optanak i opsstanak zavisi i od mladih devojaka. Da li će biti zadovoljne da osanu na selim ada žive, da stvaraju porodice, rađaju i odgajaju decu. Ako one to ne budu htele, odnosno ne budu motivisane za život na selu, džaba je sve što se radi i želi. Cilj mor abiti da sela ponovo budu mesta, rađanja, a ne samo umiranja i čekanja ko će biti poslednji da ugasi svetlo. Jer, groblja sun am postala tesna da se svi ljudi sahrane koji umru u Srbiji u jednoj godini. Treba nam povšrina najmanje od nekoliko fudbalskih igrališta! To su do sada su to bila dva, sad treba i više. Dakle, savremeni svet se ne može zamisliti bez zadruga i zadugarstva.

     U odnosu na zadrugarstvo posle Drugog svetskog rata, kad se u zadrugu unosila imovina, novac, zemlja, kuća, životinje i sve što je zadrugar tada posedovao, pa i gubio danas se unosi samo proizvod da bi se prodao i naplatio.

     Govoreći o organizovanju poljoprivrednih proizvođača u malim sredinama, predsednik  Zadružnog saeza Srbije Nikola Mihailović kaže da za udruživanje ne postoji bolji sistem od zadrugarstva, kao i da je uloga Zadružnog saveza Srbije da promoviše takav vid udruživanja i pruži neophodnu pomoć u vezi sa birokratijom. Ona treba to da omogući i pomogne. To, dodaje on, znači da poljoprivrednici mogu na jednoj adresi da dobiju informacije o formiranju zadruge, ugovorima, kao i registraciji u Agenciji za privredne registre (APR). Mihailović je rekao da će od obeležavanja čitave sledeće godine u znaku zadruga imati korist svi zadrugari u našoj zemlji. Šansa poljoprivrednika, seljana je u udruživanju. Samo tako će ostvariti svoje ciljeve, postati konkurentni opstati i ostati.– Da jednostavno ne gube vreme i novac u procesu kod institucija. Prilikom registracije im pomažemo da se usaglase oko ekonomskog interesa, pružamo im poslovnu ideju, promovišemo primere dobre prakse iz cele zemlje, a oni kada vide da je neki model uspeo na određenoj teritoriji, primenjuju isti ili sličan – objasnio je Mihailović.

     On je dodao da poljoprivrednici u savetodavnom procesu mogu da se upoznaju i sa potencijalima određene teritorije – u ljudstvu, reljefu, klimi, plodnosti zemljišta, kako bi za svoju zadrugu izabrali najbolji program. Nakon oformljivanja zadruge i biranja programa, sledi poslovno povezivanje, u čemu pomoć takođe pruža Zadružni savez Srbije.

     – Povezujemo različite zadruge u našoj zemlji, ali i preko granica zemlje, ukoliko se u radu stvori finalni proizvod spreman za izvoz. To je kompletna pobeda – naglasio je Mihailović. Predsednik Zadružnog saveza Srbije je podsetio da je za osnivanje zadruge potrebno minimalno pet fizičkih lica, ali da je bolje da što veći broj njih prepozna njihov višestruki značaj – prilikom nabavke inputa što je, na primer, slučaj pred jesenju setvu kada su seme, đubrivo, hemija i ostale potrepštine jeftinije ukoliko se nabave preko zadruge. – Na početku proizvodnje se smanjuju troškovi, a gotovi proizvodi se objedinjeno prodaju, dok se može napraviti i skladišni prostor koji će omogućiti prodaju kada je cena najbolja. Samo ako pođemo od toga da je više ljudi pametnije od jednog čoveka, još ako pronađu ekonomski interes, onda je to potpuna pobeda – istakao je on. Govoreći o problemima i izazovima sa kojima se suočavaju zadrugari u Srbiji, Mihailović je naveo da se oni tiču imovinskih pitanja, kao i tržišta kapitala, poput otežanog pristupa kreditima, dok su zadrugama potrebna obrtna sredstva i sredstva za investicije.  Jako nam je važno da rešimo taj problem. Jedan od mogućih načina je kroz formiranje fonda predviđenog Zakonom o zadrugama za beskamatno kreditiranje proizvođača. Tu bi svi bili zadovoljni i država bi imala obrt, a vraćeni novac bi se kasniije koristio za druge ili iste zadrugare, ukoliko su radili uspešno – pojasnio je on. Mihailović je još naveo da su u toku pregovori sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ali i da su od velikog značaja konsultacije sa ministarstvima privrede, finansija i za brigu o selu, kao i sa Narodnom bankom Srbije.

     Veoma su nam važni i poljoprivredni i veterinarski fakulteti, kao i instituti sa kojima tesno sarađujemo da bismo došli do kvalitetnih predloga – rekao je Mihailović. Proizvođače na terenu, pokreće promocija i edukacija, uz saradnju sa lokalnim samoupravama, jer su svi na istom zadatku sa ciljem pružanja pomoći Uz naše lobiranje, ali i sledeću godinu koja je u znaku zadrugarstva, očekujemo da će biti i podsticaja iz evropskih fondova. Neki to zovu kooperative, Nemci Genossenschaften, mi kažemo zemljoradnička ili poljoprivredna zadruga. Imamo tradiciju i mislim da je pravo vreme da se krene što pre u razvoj poljoprivrede, sela i samog zadrugarstva.

     Sledeće godine se obeležava 130 godina od osnivanja prvih zadruga u Srbiji dok, uključujući teritoriju AP Vojvodine, zadrugarstvo u našoj zemlji „ima staž“ duži od 180 godina. Zadružni savez Srbije je osnovan 1895. godine kao glavni savez srpskih zemljoradničkih zadruga, a iste godine je učestvovao u osnivanju Međunarodnog zadružnog saveza u Londonu u kojem se Srbija, pored Francuske, Italije, Engleske, Belgije, Danske, Argentine, Australije, Amerike, Indije, i Švajcarske, našla među prvim članicama.

     Od sredine XIX veka u Evropi se pojavlјuju prvi oblici zadružnog organizovanja, prvo među zanatlijama, zatim među zemlјoradnicima. Zadrugarstvo danas ima dugu i bogatu tradiciju i predstavlјa važnu ekonomsku okosnicu, posebno u razvijenim zemlјama. U svetu deluje blizu milijarda zadrugara u više od 750.000 zadruga, a zadruge obezbeđuju preko 100 miliona radnih mesta. U Srbiji je prva kreditna zemlјoradnička zadruga osnovana 1894. godine u Vranovu, a već naredne godine osnovan je Glavni savez srpskih zemlјoradničkih zadruga. Do 1900. Srbija je imala preko 650 zadruga.

     Zadruge su doživele uspone i padove, od velikog broja zadruga pred Prvi svetski rat, preko stradanja tokom ratova i obnove u međuratnom i posleratnom periodu, do slablјenja u vreme privrednih reformi 1960-ih. Imovina nekadašnjih zadruga i dalјe je predmet sudskih postupaka. Danas se insistira na ulaganju u znanje, tehnologije i podršku udruženim polјoprivrednicima kako bi zadruge ponovo postale pokretač razvoja. Srbija je jedan od 12 osnivača Međunarodnog zadružnog saveza u Londonu 1895. godine, a prva zadruga na njenoj teritoriji osnovana je u Bačkom Petrovcu 1846. godine, kao treća u svetu.

Reforme zadrugarstva

I pored toga što je zadrugarstvo u  Srbiji, a pre toga u SFRJ, osporavano i decenijama sistemski uništavano, poverenje , zadrugara, je veoam brzoi vreaćeno posl 2017. Godine. Jer, poketanejm akcije ,,500 zadruga u 500 sela’’ ;iji ciljje bio i regionalni rayvoj u Srbiji, vra’en je duh zadrugarstvu. Za samo godinu i po dana, od aprila 2017. do početka 2019. godine osnovano je 340 novih zaduga  (bilo je 1543) yadruge u SRbiji aprile 2017. Godine. Tako je nastala noa yadrugarska mapa Srbije, Projektar je prerastao u misiju sa javnom vizijom I realnikm iygledima da se spasi Srbija pra\njenjai odumiranja.

Šansa poljoprivrednika seljana je u uruživanju.Samo tako e ostvariti svojeciljeve, postatio konkurentni opstati  i ostati. U suprotnom će ih veliki ,,pojesti’’pa ‘e nestati. Cilj ove akciej kad aje krenula bio je da se pomognu mali poljoprivrednckii, , a takvoih dans ima 216723 koji imaju posede do 2,5 hektara. Cilj je da i mali posanu robni proizvođači. Vlada Srbiej je tada, 2017. Godine  da se 25 milionaevra bespovratnp pomogne razhvoij zadrugarstv au Srbiji. Za četiri godien zadrugarstvu je bespovratno dodeljeno 202 milijarde.Tada je pomoć dobilo 207 starih inovih zadruga (kojih je osnoano tada 1.100).

Krenulo se I u  osnvianje slo\enih yadruga, poput nekada[njih kombinata koej smo ukinuli. Sad im sa ponvoo vrfa’amo kroy osnianje slo\enih yadruga. Prva je osnovana u Arilju,ma nosilac osnianaj je ,,Eko voće’’, a posle nje je osnovana tako]e vo’arska yadrug au Slankamenu. Ovo je bio i prvi purt ya poslednjih sedma decenija da seyadugarstvo poma\e I nov;ano, to je bilo I priv puyrt da neki projeka od višenastračja nema opoziciju, a to je bilo projekta ,,500 zadruga u 500 sela’’. Do po;etka te akciej Srboija je bila zemlaj u kojoj se godišnej gasilo po 100 zadruga. 

To što se radilo na ja način biklo je i sredstvo za brže koračanje ka razvijenim zemkjama u kojima je zadrugartvo značajan čnilac ekonomskog razvoja. Podsetimo u svstu danas postoji oko milijarda zadrugara organizovanih u više od 750.000 zadruga. A, okjo tri milijarde ljudi posredno ili neposredno zarađuje zahaljujući saradnji sa zadrugama. Pomaće se i stočarima,voćarima, pčelarima, povrtariam i proizvođačima lekovitog  bilja. 

     Zadrugarstvo u Srbiji ima tradiciju dužu od 130 godina. Prve zemlјoradničke zadruge osnovane su 1894. u Vranovu kod Smedereva, a zatim u Azanji, Malom Orašju, Mihajlovcu i Ratarima. Zadruga „Azanja“, osnovana 22. marta 1894, i danas postoji. Zadružni savez Srbije osnovan je 1895, samo godinu dana kasnije. Srbija je jedan od 12 osnivača Međunarodnog zadružnog saveza, a UN su 2025. proglasile godinom zadrugarstva.

     Tokom tranzicije zadrugarstvo se našlo u teškom položaju – pitanje zadružne svojine i dalјe je nerešeno, što ograničava razvoj. Zemlјoradničke zadruge dugo nisu bile deo sistema podsticaja, a tek od 2013. godine izjednačene su sa registrovanim gazdinstvima. Nedostatak imovine i kredita otežava njihovo funkcionisanje i razvoj prerađivačke industrije.

     Prema popisu iz 2012, prosečna veličina polјoprivrednih gazdinstava je oko četiri hektara, dok samo 5.500 najvećih gazdinstava obrađuje preko 96 hektara. Ovo ukazuje na snažnu rascepkanost polјoprivrede i neophodnost udruživanja radi bolјe organizovanosti.

     Istorijski gledano, mnoge zadruge su nakon 1960-ih unele svoju imovinu u polјoprivredne kombinate, a kada je omogućen povrat zadružnog statusa, imovina im nije vraćena. Zakoni iz 1990. i 1996. predvideli su vraćanje imovine, ali i dalјe postoji hilјade sporova, a samo mali broj zadruga uspeo je da povrati svoju imovinu. U Vojvodini je nacionalizacijom oduzeto oko 700.000 hektara zemlјe, čiji povrat država procenjuje na najmanje 800 miliona evra.

     Sudovi često zahtevaju dokaze da li je zadruga bila vlasnik ili samo korisnik imovine, što otežava vraćanje, posebno imajući u vidu da su u socijalizmu sva pravna lica bila smatrana korisnicima. Problem predstavlјa i Zakon iz 1992. koji ne pominje zadružnu svojinu, iako aktuelni Ustav priznaje javnu, privatnu i zadružnu svojinu.

U Srbiji se zadrugarstvo razvijalo pod uticajem tri modela:

• Ročdelski model (Engleska, 1843): demokratski princip „jedan član – jedan glas“, podela dobiti po učešću, politička neutralnost;
• Rajfajzenov model (Nemačka, 1848): solidarna odgovornost, rad isklјučivo sa članovima, stvaranje nedelјivog zadružnog fonda;
• Šulce-Deličev model (Nemačka, 1849): ekonomska samostalnost, privlačenje kapitala kroz nagrađivanje i poslovna specijalizacija;

     Iako je zadrugarstvo imalo uspone, periodi stagnacije i urušavanja bili su češći. Da bi opstalo, neophodno je temelјenje na savremenim zadružnim principima (Mančester, 1995). Zadruge moraju imati aktivnu ulogu u kreiranju agrarne politike, jer su jedini autentični oblik udruživanja polјoprivrednika koji doprinosi razvoju sela.

     Državni podsticaji moraju stizati do zadrugara – primarnih polјoprivrednih proizvođača, jer samo tako mogu postići konkurentnost, opstanak i prosperitet na ruralnim područjima.

Jedna od najsarijih zadruga u Srbiji je u Sićevu: U zadruzi ‘Sićevo’ ima jedna tabla na kojoj piše da je udruživanje zakon života na kome se temelji svekoliki napredak!

Vraćen duh zadrugarstvu

     Iako je zadrugarstvo u Srbiji, kao i ranije u SFRJ, decenijama bilo osporavano i sistematski urušavano, poverenje zadrugara vraćeno je relativno brzo. Pokretanjem akcije „500 zadruga u 500 sela“ oživlјen je duh zadrugarstva s cilјem regionalnog razvoja i oživlјavanja srpskih sela. Za samo godinu i po dana, od aprila 2017. do početka 2019, osnovano je 340 novih zadruga, čime je stvorena nova zadružna mapa Srbije. Projekat je prerastao u misiju sa jasnom vizijom – sprečiti pražnjenje i odumiranje sela i omogućiti opstanak malih proizvođača.

     Šansa za polјoprivrednike i selјake je u udruživanju. Samo tako mogu ostvariti svoje cilјeve, postati konkurentni i opstati na tržištu. Akcija je usmerena na pomoć najugroženijima – polјoprivrednicima sa posedom do 2,5 hektara, s namerom da neki od njih postanu i robni proizvođači. Vlada Srbije je 2017. godine odlučila da bespovratno uloži 25 miliona evra u razvoj zadrugarstva. Već prve godine, 22 zadruge dobile su 196 miliona dinara, a 2018. taj iznos povećan je četiri puta – 804 miliona dinara za 73 zadruge. Do sada je 207 zadruga dobilo ukupno 2,2 milijarde dinara.

     Srbija je uvek bila u fokusu. Ako kažemo da je neka brojka od oko 3.000 aktivnih zadruga, od kojih su 70 odsto zemljoradničke, onda to dovoljno govori, ističe  Nikola Mihailović.

     Poseban uspeh je osnivanje složenih zadruga koje podsećaju na nekadašnje kombinate. Prva takva osnovana je u Arilјu, a nosilac osnivanja je „Eko voće“.  Druzga je bila takođe voćarska u Slankamenu… Ovo je prvi put u poslednjih sedam decenija da se zadrugarstvo sistemski pomaže finansijski. Projekat „500 zadruga u 500 sela“ ostao je bez opozicije u javnosti. Do početka te akcije Srbija je bila zemlјa u kojoj se godišnje gasilo oko 100 zadruga, dok je do 2021. godine osnovano preko 1.100 novih. Ipak, za održivost je klјučno da sela, odnosno te zadruge dobiju prerađivačku industriju,. Jer, ona je uništena nakon 2000. godine u procesima plјačkaške privatizacijež koja je u Srbiji obavljena uz pomoć države.

     Veliki izazov za agrarnu politiku bio je i česta smena ministara polјoprivrede – od 2000. do aprila 2025. godine Srbiju je vodilo čak 17 ministara: Živanko Radovančev (koordinator), dr Dragan Veselinov, dr Stojan Jevtić, dr Ivana Dulić-Marković, Goran Živkov, Predrag Bubalo (koordinator), Danilo Golubović (koordinator), dr Slobodan Milosavlјević, dr Saša Dragin, Dušan Petrović, Goran Knežević, dr Snežana Bogosavlјević-Bošković, dr Dragan Glamočić, Branislav Nedimović (oko dva i po mandata), Jelena Tanasković, dr Aleksandar Martinović i ponovo dr Dragan Glamočić od aprila 2025. godine. Nјihove česte smene, uz prosečno trajanje mandata od samo 14 meseci, ostavile su posledice po stabilnost agrarne politike. 

Alo to uporedimo sa zadrugariamu Srbiji, vidimo da su mandati predsednika Zadružnog saveza Srbije bili dugovečni. Za 130 godina ovog Saveza promenjeno je samo 12 predsednika. Da bi se izjednačili sa ministrima polјoprivrede, vrteška zadrugara bi se zaustavila na broju 111.

Foto: Goran Mulić – Šansa za polјoprivrednike i selјake je u udruživanju. Samo tako mogu ostvariti svoje cilјeve, postati konkurentni i opstati na tržištu.

Zadruge ekonomski činilac

     Zadrugarstvo je značajan ekonomski činilac u razvijenim zemlјama. Danas u svetu postoji više od 750.000 zadruga sa preko milijardu zadrugara, a oko tri milijarde lјudi živi zahvalјujući saradnji sa zadrugama. Kod nas se podrška usmerava na stočare, voćare, pčelare, povrtare i proizvođače lekovitog bilјa.

     Istovremeno, neophodno je boriti se protiv sive ekonomije i obezbediti veću naplatu poreza. Mali proizvođači moraju biti zaštićeni i u oblasti snabdevanja i u oblasti plasmana proizvoda.

     Prema podacima RZS, Srbija raspolaže sa 4.073.703 hektara obradivih površina, od čega je 3,26 miliona hektara trenutno u upotrebi., odnsono koristi se. U Vojvodini se poseduje 1,6 miliona hektara, a koristi se oko 1,4 miliona. Statistika pokazuje da je prosečna starost vlasnika gazdinstava oko 60 godina. Stočarstvo opada – 1991. u Srbiji se proizvodilo oko 650.000 tona mesa, dok je danas taj broj pao na oko 400.000 tona godišnje.

     Za opstanak sela, neophodno je stvoriti kritičnu intelektualnu masu koja će povući razvoj, uvesti inovacije i efikasan marketing. Istorija našeg zadrugarstva pokazala je da zadruge mogu biti oslonac ruralnog razvoja – ako postoje stručnjaci i ekonomski interes, zadruge moraju biti u centru razvoja polјoprivrede Srbije.

Razvojbe perspective 

     Sve polјoprivrede razvijenih zemalјa zasnivaju se na modelu zemlјoradničkog zadrugarstva. Primarni proizvođači su povezani i kao akcionari u prerađivačkim kapacitetima i trgovinskim lancima koji plasiraju njihove proizvode. Ovaj trostruki interes motiviše proizvođače da stvaraju kvalitetnu sirovinu, koja se prerađuje u vrhunske prehrambene proizvode i prodaje po maksimalnim cenama, što osigurava ekonomsku stabilnost svih u lancu. 

     U Srbiji je ovaj model počeo da se gradi od 2012, a značajan napredak donelo je usvajanje Zakona o zadrugama 2015.  godine. Prvi put posle Drugog svetskog rata, 2017. godine u državnom budžetu su obezbeđena bespovratna sredstva za unapređenje rada zemlјoradničkih zadruga. Sve analize pokazuju da zadrugarstvo ima budućnost jer će postojati sve dok postoje polјoprivrednici. Cilј je povezivanje zadruga po ugledu na evropske modele koji imaju lidersku poziciju na tržištu, ali i bliža saradnja sa naučnim institucijama kako bi se naučna dostignuća što efikasnije primenjivala. Danas se u praksi primenjuje svega 30–50% rezultata nauke. Ako se zadruge ne budu udruživale i jačale, ne samo što će ih oslabiti nego će ih „pojesti“ velike multinacionalne kompanije.

Zapošljvanjestručnih kadrova

Klјuč razvoja zadruga je zapošlјavanje stručnih kadrova – agronoma, veterinara, prehrambenih tehnologa, kao i stručnjaka za ekologiju i digitalizaciju. Stručni timovi omogućiće unapređenje proizvodnje i kvaliteta zadružnih proizvoda, kao i povećanje prinosa. Budućnost je u specijalizaciji i formiranju složenih zadruga po modelu zapadne Evrope.

„Pored nedostatka stručnih kadrova, veliki problem je i otežan pristup kapitalu. Država je poslednjih godina pomagala preduzetnike u malim i srednjim preduzećima, ali zadruge su ostale u drugom planu. Neophodno je da se u finansiranje zadruga uklјuče Fond za razvoj Republike Srbije i poslovne banke. Najbolјe rešenje bilo bi osnivanje agrarne banke i povratak štedno-kreditnih službi u okviru zadruga, jer je upravo na tom principu osnovana prva zadruga u Srbiji,“ ističe Mihailović. A, danas u zadrušnom sistemu   Srbije nepostoji štedno kreditna služba.

Fond za razvoj zadrfugarstva 

Planira se formiranje zadružnog fonda, povećanje broja zadrugara i veća saradnja sa strukom i naukom. Zadruge imaju poseban značaj za razvoj polјoprivrede u devastiranim područjima gde je ostalo puno napuštenog zemlјišta i manjak radno sposobnog stanovništva. Poseban akcenat treba staviti na razvoj stočarske proizvodnje u brdsko-planinskim krajevima.

Zakonom je definisano da zadruge uživaju posebnu zaštitu države, pokrajine i lokalnih samouprava kroz mere ekonomske, agrarne i stambene politike, kao i druge razvojne politike. Predviđena je mogućnost osnivanja posebnih fondova za razvoj zadruga od strane lokalnih samouprava ili pokrajine, kao i obezbeđivanje sredstava u njihovim budžetima.

Ministarstvo za razvoj preduzetništva

U okviru aktivnosti na konstituisanju nove Vlade Republike Srbije i programa „Srbija 2025“, predlaže se formiranje Ministarstva za razvoj preduzetništva i zadrugarstva kao samostalnog resora. Razvoj preduzetništva donosi nova radna mesta i ekonomski rast, dok je zadrugarstvo najvažniji oslonac za opstanak i oživlјavanje sela. Srbija trenutno broji skoro 700.000 preduzetnika i više od 5.000 zadruga sa preko 100.000 kooperanata, što opravdava potrebu za ovakvim ministarstvom kao snažnim ekonomskim i društvenim stubom.

Pored aktivne politike zapošlјavanja, ministarstvo bi se bavilo pitanjima malih i srednjih preduzeća i zadruga radi unapređenja proizvodnje, konkurentnosti domaćih proizvoda i razvoja saradnje sa inostranstvom. Sa socijalnog aspekta, ministarstvo bi igralo važnu ulogu u uređivanju radnih odnosa, saradnji sa sindikatima i poslodavačkim udruženjima, kao i u oblasti međunarodne saradnje u sferi rada, penzionog i invalidskog osiguranja.

Ovaj sektor sa mrežom od 800.000 članova ima značajnu ulogu u stvaranju stabilnog političkog ambijenta. Mali i srednji preduzetnici i zadruge su nosioci privrednog razvoja i doprinose konkurentnosti naše ekonomije i kvalitetu života stanovništva. Osnivanje ministarstva bi pospešilo nova ulaganja i zapošlјavanje, ali i dodatno učvrstilo poziciju Srbije na međunarodnoj sceni. U prilog tome govori podatak da je samo u 2023. godini registrovano 50.000 novih firmi, od čega 80 odsto preduzetničkih, 16 odsto DOO, a zadruge čine oko četiri odsto. Simbolična je i poruka sićevačkih zadrugara iz 1930-ih: „Udruživanje je zakon života na kome se temelјi napredak“, što i danas važi kao podsećanje na snagu zadružnog duha.

Stambesno zadrugarstvo u SFRJ

U SFRJ stambeno zadrugarstvo je bilo veoma razvijeno – 1960-ih godina postojalo je oko 1.400 stambenih zadruga koje su godišnje gradile između 5.000 i 8.000 stanova i 10.000 porodičnih kuća. Nјihovi članovi bili su mahom bili lјudi skromnih primanja. Stambene zadruge su zaslužne za oko osam odsto  ukupnog stambenog fonda u tadašnjoj Jugoslaviji.

Uprava za stočarstvo

Iako Srbija ima izuzetne prirodne uslove za stočarstvo, ova grana nije dovolјno razvijena. Proizvodnja mleka i mesa, broj grla i nivo produktivnosti su ispod očekivanih mogućnosti. Zbog toga se predlaže osnivanje Uprave za stočarstvo pri Ministarstvu polјoprivrede, koja bi koordinisala aktivnosti i unapredila stočarsku proizvodnju, ističe Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije.

     Prema poslednjem popisu polјoprivrede iz 2024. godine, broj aktivnih gazdinstava i obradivih površina je u padu. Srbija raspolaže sa 4,07 miliona hektara polјoprivrednog zemlјišta,  dok se koristi 3,25 miliona hektara. Ali su proizvodni rezultati ispod potencijala, što je posledica toga što polјoprivreda nije trajno prepoznata kao strateška grana privrede.

Ključni podaci (RZS 2025)

• Broj gazdinstava: 508.365
• Obrađeno zemlјište: 3.257.100 hektara
• Goveda: 698.605
• Svinje: 2.349.171
• Ovce: 1.759.424
• Živina: 14.773.570
• Košnice: 1.261.323
• Koze: oko 149.500
• Konji: oko 14.000

Značaj zadrugarstva za opstanak sela

Zadruge ostaju ekonomska okosnica opstanka sela u Srbiji, kojih ima 4.720, ali se veliki broj i dalјe gasi. Procene RZS ukazuju da će do 2050. godine nestati oko 3.000 sela ako se trendovi ne promene. Ministar za Brigu o selu Milan Krkobabić ističe da je u poslednjim godinama kuplјeno više od 3.620 kuća za nove stanovnike sela, čime su sela dobila oko 20.000 novih stanovnika. Među njima je mnogo dece čija graja se sad posle dužeg vremena po prviput čuje u selu. Sprečavanje pražnjenja i nestajanja sela ima ogroman bezbednosni i politički značaj za očuvanje teritorijalnog integriteta Srbije!

Zadrugarstvo Vojvodine 

     Više od 60 zemlјoradničkih zadruga u Vojvodini sve do nedavno nije moglo da konkuriše na javne pozive Pokrajinskog sekretarijata zbog strogih kriterijuma, posebno onih koje imaju više od 100 hektara pod ratarskim kulturama. Zadruge su iskoristile tek 1,57 odsto novca namenjenog za podsticaje, a velike zadruge sa brojnim kooperantima i potrebama za investicijama bile su u lošijem položaju, ističe Jelena Nestorov Bizonj, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine. Miloš Vuković iz ZZ  u  Baču naglašava da je o strogim uslovima trebalo govoriti ranije. Jer, pre bi se rešili i problem.

     Podsekretar  za poljoprivredu u Vojvodini Aleksandar Panevski kaže da su preporuke Zadružnog saveza Srbije na mestu i da će biti prihvaćene delimično odmah, a neke od 2025. godine. Već od februara 2024. godine zadruge sa više od 100 hektara mogu konkurisati za podsticaje. Daje se podrška osnivanju Fonda za zadruge.

     U Vojvodini ima 462 zemlјoradničke zadruge, u proseku po jedna po selu, sa oko 9.885 zadrugara i 2.470 zaposlenih. Preko zadruga proizvodnju ugovori više od 30.000 kooperanata. Više od 120 zadruga poseduje zemlјište i imovinu, što im omogućava veći promet. Od ukupnog broja, 321 zadruga je aktivna, ali čak 266 nije ispunjavalo uslove za konkurisanje zbog nezavršenih postupaka upisa zadružne svojine.

Potreban novi koncept agrara

     Dosadašnja istraživanja pokazuju da je neophodan radikalan zaokret i konzistentna strategija razvoja stočarske proizvodnje. Srbiji je potreban novi koncept agrara jer je vrednost proizvodnje po hektaru svega 1.200 evra, a ukupna vrednost nikada nije prešla 5,6 milijardi dolara. To je posledica loše agroekonomske politike. Država bi preko Ministarstva polјoprivrede trebalo da uvaži razvojne celine sa povolјnim uslovima za stočarstvo i merama agrarne politike stimuliše postojeće proizvođače (stočarstvo učestvuje sa samo 28,1 odsto u BDP-u agrara), kao i da stvori ambijent za širenje proizvodnje. Razvoj bi trebalo da se ogleda u većem broju grla, bolјoj produktivnosti i ekonomskim efektima. „Primenom agrarnih mera država mora uvažavati specifičnosti i zakonitosti polјoprivredne proizvodnje. Potrebno je kreirati kreditne uslove za stočarstvo, naročito u regijama sa povolјnim prirodnim uslovima, tradicijom i obučenim proizvođačima. Veliki problem je i neadekvatna organizacija proizvođača, što je uticalo na njihov nepovolјan položaj. Postojeća udruženja nisu ostvarila zajedničke funkcije razvoja stočarstva. Stoga je neophodno formirati Upravu za stočarstvo u okviru Ministarstva polјoprivrede,“ kaže prof. dr Vitomir Vidović iz Novog Sada.

 Spas čovečanstva u zadrugarsvu

     Samo u Vojvodini, nacionalizacijom, posle Drugog svetkog rata, je oduzeto blizu 700.000 hektara oranica, a za ispravlјanje ove nepravde prema vlasnicima tog zemlјipšta potrebneno je da država izdvoji idzvoji više od dve milijarde evra! A, do nedavno je prodato oko 120.000 hektara zadružne imovine. To je bilo protiv zakoninot jer je ta imovina imala titulare. Prvi izvorni , zadružni principi definisani su i usvojeni 1895. godine na Prvom osnivačkom kongresu Međunarodnog zadružnog saveza u Londonu, kada je kao nevladinu međunardonu organizaciju osnovalo 207 predsavnika uadruženih organizacija (saveza) iz 11 zemalјa sveta, među kojima je bila i Srbija. Dve godine pre početka Drugog svetskog rata, na 15. Kongresu Međunarodnog zadružnog saveza 1937. godine u Parizu prihvaćeni su, kao opštevažeći sledeći principi:

     Deset zapovesti za zadrugare:

1. Radi sve preko zadruge i na organizaciju zadrugarstva, je je samo u zadrugarstvu spas i jedini put ka uspehu;
2. Zadrugarstvo udružuje lјude, bez obzira na veru i na nacionalnost. Zato nijedan zadrugar ne treba u Zadrugu da unosi klasnu ili verbu borbu, već treba da bude prema svakom lјubazan, nesebičan, iskren i predusetlјiv;
3. Nikada neuobražavaj da si mnogo učinio za napredak  zadrugarstva, već uvek i dalјe radi kao da za njega nisi ništa učinio;
4. Samo zadrugarstvo radi u korist članova zadruge. Pokrivaj se stoga zadružnim zakonima, pravilima  zaklјučcima;
5. Poštuj svoju Zadrugu i brata zadrugara, pa ćeš i ti srećan biti;
6. Ne ubijaj ugled Zadruge, već razvijaj zadrugarsku lјubav među zadrugarima, jer bez te osnove zadrugarstvo je uopšte nemoguće;
7. Ne čini nikada nikakve prestupe, već se pokaži da si primeran građanin i pravi zadrugar;
8. Raduj se svakom napretku svog brata zadrugara, jer će i na tebe doći red. Zapamti da je zadrugarstvu cilј da preobrazi svet, i oslobodi ga krize i nevolјe; 
9. Slušaj svaku zadružnu i dobru pouku, jer će ti ona doneti samo koristi nikad štete;
10. Nikad ne zaboravlјaj svoju dužnost prema zadruzi, jer će ti Zadruga doneti i za tebe i tvoje druge – zadrugare ogromne i neizmirene koristi i blago

Predlog mera za unapređenje zadrugarstva!

     Sektor zadrugarstva Republike Srbije najbolјe ilustruju podaci da u Srbiji danas postoji 5.127 svih vrsta zadruga: zemlјorlјadničkih ili polјoprvirednih,, stambenih, potoršačkih, zanatskih, radničkih, studentko – omladinskih, socijalnih, kao i drugih vrsta zadruga za obavlјanje proizvodnje, prometa robe, obavlјanja usluga i drugih delatnosti u skladu sa Zakonom o zadrugama. Od ukupnog broja zadruga aktivne su 2.902 zadruge, odnosno 57 osto, 1.148 zadruga ima poslovne prihode ili 50 odsto zadruga. Od ukupnog broja novoformiranih zadruga 37 osto ima poslovne prihode svbaka yadruga 37 odsto ima poslovne prihode. Pošto je svaki početak težak taj procenat zadruga može se smatrati evropskim. Pri tome od ukupnog broja aktivnih zadruga preko 60 odsto su zemlјoradničke ili polјoprivredne. Prema koncepciji razvoja ekonomije u narednom periodu jedno od suštinskoh pitanja je ravoj sektora zadrugarstva, kao nezaobilaznog činioca u zapošlјavanju, organizovanju proizvodnje, otkupa, prerade, i prometa proizvoda individualnih polјoprivrednih proizvođača. Ispunjavanjem navedenih funkcija sektor zadrugarstva postaje važan faktor za prevazilaženje društvenih i ekonomskih ograničenja u razvoju ruralnih područja.

     Na osnovu podataka Agencije za privredne registre u Republici Srbiji je registrovano 1.769 aktivnih zemlјoradničkih zadruga. Kriterijum za polјoprivredno gazdinstvo, prema metodologiji Popisa 2023. godine, ispunilo je 148 zadruga sa satusom pravnog lica, što čini 8,3 odsto od ukupnog broja zemlјoradničkih zadruga. U okviru 1.769 aktivnih zemlјoradničkih zadruga registrovano je je 26.217 članova zadruga. Prema podacima Popisa agrara 2023. godine od ukupnog broja registrovanih članova zadruga, njih 12.114 ili 46,2 odsto ima polјoprivredno gazdinstvo čime su stekli uslov da budu obuhaćeni Popisom agrara 2023. godine. 

     Zadruge su imperativ koji proizilazi, iz malog, a usitnjenog poseda. U Srbiji postoji posed  odima 4,73 miliona hektara, a koristi se 3.257.100 hektara. Taj posed je rasparčan u 19 miliona parcela. Zadrugarstvo Srbije kao sektor, ali i kao širi društveni poket, u celosti bašitini evropske  zadružne standaqrde  i vrednsti. Transfer odgovarajućih znanja tehnologija uz ne mala državna ulaganja i punu političku poršku, mogu da predstavljaju realan okvir za ubrzan razvoj zadruga, koje čine okosnicu opstanka sela Srbije.

      Sad psotoji 4.720 sela, a 1.200 njiha ima manje od po 100 sanovnika i nestaće za jednu deceniju. Posle  popisa RZS je obavestio da će do 2050 godien u Sribji nestati čak 3.000 sela. A, kao da zaboravljamoo tezu da bez sela nema ni države! Po rečima Milana Krkobabić, ministra za Brigu o selu, zadružna tradicija Srbije datira od 1846. godine i naš duh zadrugarstva  istovetan je evropskom zadrugarstvu. ,,I mi tu nastavljamo. Preščli smo 1.100 novoosnovanih zadruga i u naredom periodu u planu je da iz tog kvantiteta pređemo u novi kvaltiet, pravih specijalizovanih zadruga horizntalno i vertikalno povezanih’’, naglašava Krkobabić.

     Pravi primer kako treba organizovati zadruge je ZZ ,,Mrkšićevi salaši’’. Koja posluje već tri decenije, ima više od 20 članova, oko 310 kooperatana i i više od 330 zaposlenih. Danas ovo banatsko mesto sa 1.900 stanovnila  i skoro trećina stanovništva je na neki način ekonomski vezana za zadrugu, a ako se tom broju dodaju i članovi njihovih porodica može se reći da mesto opstaje zahaljući zadruzi. ,,Mi smo uspeli da zadržimo život naselu, imamo više od 300 đaka u seoskoj školi, a zapošljavamo i stručne ljude iz grada. Srpski Itebej je specifično selo, koje je imalo čak osam zadruga do Drugog svetskog rata’’ objasnio je direktor Vojislav Mrkšić.

Konstatacije i predlozi

     Proces dokazivanja vraćanja zadružne imovine traje  kontinuirano pola veka. A, intenzivno preko tri decenije i samo delimično  je završen usvajanjem poslednjeg Zakona o zadrugama.

     Popisom polјoprivrede 2023. godine subjekt popisa su bile i zemlјoradničke zadruge i članovi zadruga. Popisane su sve zemlјoradničke zadruge i članovi zadruga koji se bave primarnom proizvodnjom i ispunili su metodološke uslove Popisa polјoprivrede 2023. godine da bi bili evidentirani kao polјoprivredno gazdinstvo. Popisano je ukupno zemlјoradničkih zadruga i 12.114  gazdinstava – članova zadruga – što čini 2,4 odsto ukupno popisanih polјoprivrednoih gazdistava u Republici Srbiji.

     U okviru zemlјoradničkih zadruga i gazdisntava članova zadruga, koristi se 7,5 odsto ukupno popisanog korišćenog polјoprivrednog zemlјišta, a gaji se 1,8 odsto goveda, 4,1 odsto svinja. Od ukupno popisanih  površina pod voćnjacima zemlјoradničke zadruge i gazdinstava članovi zaduga korise 3,5 odsto, vinograda 3,4 odsto. Relativno sa malim učešćem u popisanih kategorija, a u odnosu na ukupne, ne može se meriti realno doprinos zemlјoradničkih zadruga razvoju polјoprivrede, jer je mnogo veći značaj istih u organizaciji i u realizaciji proizvodnje na malim posedima fizičkih lica. Takvih ima više od 217.623 koja imaju posede do 2,5 hektara.

     Prosečno raspoloživa površina po zemlјoradničkoj zadruzi ukupno iznosi 245 hektara. Ove površine sa postojećom strukturom proizvodnje ne omogućuju dugoročno ekonomsku održivost. Iz tih razloga potrebna je intenzifikacija proizvodnje kroz uvođenje novih tehnologija i novih proizvoda iz oblasti povrtarstva, voćarstva, stočarstva, prerade polјoprivrednih proizvoda i stvaranja finalnih proizvoda.

     Prema podacima ZSS i okružnih zadružnih saveza na ravničaskom području, recimo, Negotinske nizije postoje mogućnosti, da kroz organizaciju u okviru zemlјoradničkih zadruga uz nabavku široko zahvatne mehanizacije organizovanja polјoprivredne proizvodnje iz raspoloživih neobrađeniuh polјoprivrednih površina. Posebnu pažnju trebalo bi usmeriti i finasirati kroz istraživanje sa temom – da li zadružni sistem organizovanja mož eda bude u funkciji neobrađenih površina u brdskoim i planinskih područja krozu namenske programe, kao što sižu tovno govedarstvo, autohtone sorte šlјiva i autohtone rase ovaca. 

     Ovom prilikiom potrebno je posebno istaći da su polјoprivrede razvijenih zemalјa zapada počivaju na principu zemlјoradničkog zadrugarstva kroz koje su primarni proizvođači povezani i udruženi jer su vlasnici – akcionari po prerađačkim kapacietima, kao i u trgovinskim lancima koji distribuiraju njihove prerađene proizvode. Kroz ovaj trojni interese primarni polјoprivredni proizvođač je motivisan da proizvede kvalitetnu sirovinu, da se ista što bolјe preradi, proizvede prehrambeni proizvod i da plasira po maksimalnim, cenama, koje omogućuju ekonomsku egzistenciju svih u lancu proizvodnje i prodaje.

      Imajući u vidu navedene činjenice i opis stanja, u cilјu revitaliazacije unapređenja zadrugarstva Srbije predlažu se četiri mere:

1.IZRADA STRATEGIJE RAZVOJA ZADRUGARSTVA;

2.FORMIRANјE KREDITNE LINIJE ZA ZADRUGE – BESKAMATNO KREDITIRANјE ZADRUGA;

3. ZAPOŠLjAVANјE STRUČNIH LICA U ZADRUGAMA I ZADRUŽNIM SAVEZIMA;

4. EDUKACIJA U ZADRUGARSTVUI I MEDIJSKA PROMOCIJA;

• Delatnost Zadružnog saveza Srbije: Zadružni savez Srbije obavlja svoju delatnost u skladu sa zakonom i normativnim aktima;
• Pomoć pri osnivanju zadruga: Zadružni savez Srbije pruža stručnu i drugu pomoć pri osnivanju zadruga i u toku njihovog rada – po potrebi izrada normativnih akata i prateće dokumentacije za registrovanje kod APR;
• Zastupanje interesa zadruga:Zastupanje interesa zadruga, pokrajinskih i okružnih saveza pred državnim organima i organizacijama i štiti od monopola prerađivačke industrije koja koristi sirovine iz poljoprivredeFinansijska konsolidacija: Pomoć zadrugama u povezivanju i radu sa finansijskim organizacijama. Analiza poslovanje zemljoradničkih zadruga, pomaže im u materijalnoj i finansijskoj konsolidaciji;
• Ekonomske mere: Učestvovanje pri donošenju mera ekonomske i agrarne politike, procena njihovog dejstvo na kretanja u agroindustrijskoj proizvodnji i odraz na rad zadruga i razvoj zadrugarstva;
• Funkcija zadruga: Stvaranje zajedničkih poslovnih funkcija zadruga, organizuje i pomaže osnivanje zadružnih preduzeća radi vršenja prometnih funkcija, banaka, štedno-kreditnih službi i dr, u skladu sa zakonom;
• Saradnja u obrazovanju

     Saradnja sa nastavno-obrazovnim institucijama pri koncipiranju nastavnih planova i programa u obrazovanju kadrova određenih nivoa i profila za potrebe agroindustrijske proiyvodnje

Na agrarnoj politici rade najstručniji lјudi!

     Mere agrarne politike više neće biti donošene na ulicama, pod pritiscima, nego će to da rade najkompetentniji lјudi u ovoj državi koje ćemo okupiti, rekao je za javnost ministar polјoprivrede prof dr Dragan Glamočić. Naglasio je da će jedan od prioriteta u izradi agrarne politike, kojase privodi kraju biti prehrambeni suverenitet naše zemlј. Ministar polјoprivrede, Dragan Glamočić rekao je da stanje u polјoprivredi nikada nije bilo lako. “Polјoprivrednici su najčešće uvek nezadovolјni, uglavnom ćute samo baš kada je jako dobro, ali dobro, to je izazov i to je neka realnost, ali tu smo da popravimo, a ne da kukamo”, dodao je Glamočić. 

     Govoreći o ceni mleka, ministar Glamočić je podvukao, da je održano niz sastanaka sa polјoprivrednicima i mlekarama i istakao da je agrarna politika, do sada, često zanemarivana, ali da je reč o ozbilјnoj nauci i da mora da se vodi računa. “Ja sam govorio, lјudi, budite oprezni, kada je mleko u pitanju. Mi smo malo tržište i u slučaju da se tržište zatvori, da nemamo izvoza, veoma lako možemo imamo viškove svih proizvoda, pa tako isto i mleka i mlečnih proizvoda i upravo nam se to sad desilo. Zašto? Zato što je smanjen izvoz ili imamo prisutan u jednom delu Srbije aflatoksin, pa ne možemo da izvozimo”, naveo je Glamočić.

      Naglasio je da niko u svetu nema toliko visoke subvencije u mlečnom govedarstvu, ali da je zbog smanjenog izvoza opala potrošnja. Ipak, dodao je da je zabeležen i jako veliki uvoz mleka i mlečnih proizvoda. “Na prvom mestu čak proizvoda za koje ne mogu da kažem da je mlečni proizvod i to svi naši građani treba da znaju. Radi se i kada sam ja preračunao, ja sam bio zaprepašćen. Znao sam da je to puno, ali ne toliko. Svi dobro znamo da se pojavlјuju u prodavnicama takozvani sirevi sa palminim ulјem i neki drugi mlečni proizvodi, kao što su pavlake. I kada sam preračunao, 25 odsto kompletnog našeg otkupa mleka nama uđe kroz takozvane proizvode sa palminim ulјem, što mislim da je vrlo porazno”, naveo je Glamočić.

     Poručio je da će ubuduće morati jasno da se istakne da proizvod sadrži palmino ulјe. “Nemam ja ništa protiv da svako kupi šta želi i slobodno je tržište, ali mora da jasno piše, ne da dovodi u zabludu u deklaraciji da piše krupno ‘mleko’, a onda ispod sitno ‘palmino ulјe’. Ko bude želeo da koristi i dalјe ovo, moraće čak i na onim kutijama kad se vrši dostava, a moramo biti svesni realnosti danas uglavnom se radi dostava hrane, moraće da piše da taj proizvod sadrži palmino ulјe, pa ko želi, neka ga kupi”, naveo je Glamočić. “Mere agrarne politike donosiće najkompetentniji lјudi”, objasnio je da se trenutno završava strategija razvoja polјoprivrede i da će na prvom mestu biti, kako je rekao, prehrambeni suverenitet naše države.

     “U praksi znači da mere agrarne politike više neće biti donošene na ulicama, pod pritiscima, nego da to rade najkomeptentniji lјudi u ovoj državi koje ćemo okupiti, najkompetentnija naša udruženja, najkompetentnije naše institucije i da se mere agrarne politike usmeravaju u skladu sa onom što ovoj državi nedostaje ili što nije dovolјno razvijeno. Kako je naveo, imali smo apsurdnu situaciju da su u prethodnom periodu bili subvencionisani samo polјoprivrednici koji se bave proizvodnjom pšenice i kukuruza koji se dominantno izvoze. I šta se dešava? Mi subvencionišemo nešto što dajemo u izvoz, onda zemlјe u okruženju koriste te naše proizvode za ishranu stoke i onda nama te proizvode izvoze, odnosno, mi smo uvoznici tih proizvoda.  Poručio je da će okupiti najkompetentnije lјude i institucije i da će ti lјudi doneti promene u agrarnoj politici i naglasio da ima vremena za to. Mi smo klјučnu koncepciju već napravili, planove imamo u glavi. Imamo vremena taman do novog budžeta da to sve uradimo. Intenzivni smo u razgovorima sa Ministarstvom finansija, i već uskoro imam sastanak sa ministrom finansija. Želimo da se ponašamo odgovorno kao država, tačno da podvučemo crtu i da znamo za čega imamo novac, za čega nam treba’’, poručio je proizvođačima hrane ministar polјoprivrede Dragan Glamočić.

                                                            (Autor je analitičar i publicista)