- Prošle 2024. godine u Srbiji je na 25.000 hektara proizvedeno manje od 450.000 tona krompura. Z ishranu u Srbiji poslednje tri godine uvozi se godišnje od 45.000 do 50.000 tona konzumnog krompira;
- Uvozni krompir koji se kupuje po 50 centri sa transportom guši domaću proizvodnju, koja će ove godije biti obavljena samo na 20.000 hektara
- Za prozvodnju čipsa u Srbiju se godišnje uvozi od 16.000 do 18.000 tona specijalnog semena krompira
- U Srbiji se sad već daleke 1974. godine proizvodilo 1.148.660 tona krompira!
Branislav GULAN
Proizvodnja krompira u Srbiji je manaj od potreba, ali i od rentabilnsoti. Odmah se postavlja i pitanje zašto je Srbija od izvoznika krompira u davnoj prošlosti sad postala veliki uvoznik. Pre četiri godine površine pod krompirom u Srbiji bile su za tri puta manje u odnosu na početak devedesetih godina prošlog veka. I prosečna proizvodnja po hektaru je u međuvremenu porasla za oko 50 odsto. Pod krompirom je u 2021.godinio bu Srbiji bilo oko 25.000 hektara, a ukupna proizvodnja je bila manja od 450.000 tona godišnje. Procenjuje se da će krompir i ove godine Srbiji zauzeti oko 20.000 hektara. To je za 5.000 hektara manje nego u 2024. godini. Područja tradicionalne proizvodnje su u Leskoačkog kotlini i brdsko područje Zapadne Srbije imaju sve manji značaj za ukupnu proizvodnju krompira. Sve surovije vremenske i klimatske prilike svakako imaju svoje mesto i u ovome, jer je proizvodnja i dugoročno rentabilna samo u uslovima redovnog navodnjavanja. Visoka cena radne snage i njen nedostatak su poslednjih godina veliki problem, za srednje i male proizvođače, kao i za sve ostale proizvođače u brdsko planinskim krajevima.
Opremanje novom mehanizacijom je prisutno kod malog broja velikih proizvođača, to je teško moguće bez dobrih finansijskih podsticaja. Ovo je posebno bitno kod izgradnje skladišta, jer bez toga nema kontinuiranog snabdevanja tržišta, posebno velikih trgovinskih lanaca. Od potpisivanja SSP sa Briselom proizvođači u Srbiji si prepušteni na milost i nemilost tržišta krompira iz EU. Tako smo od Francuske od jeseni 2017. pa do leta 2018. godine uvozili krompir po cenama pet do osam evro centi po kilogramu je severozapadna Evropa, posebno Francuska, imala hiperprodukciju od oko dva miliona tona. Od tada imamo redovan uvoz velikih količina krompira za trgovinske lance, a sa kvantaških pijaca snabdevaju se piljari i manje prodavnice. Tako se recimo uvozni krompir danas može kupiti u Ivannjici, Guči, Čačku, Gornjem Milanovcu, odnosno mestima koja su ranije bila sinjonim za proizvodnju i kvaltietnog krompira. Već duži niz godina pristutan je i veliki uvoz iz Belorusije, na primer 2024.godine. Te godine, i iz Rusije, koja je do skora bila redovni uvoznik konzumnog krompira, smo uvozili krompir. U poslednje tri godine uvoz konzumnog kromira svake godine je u Srbiju oko 45.000 do 50.000 tona, a poslednje dve godine uvozimo i specijalne sirovine za preradu u čips od oko 16.000 do 18.000 tona na godišnjem nivou.
,,Evidentno je da svetsko i domaće tržište krompira doživljavaju vrlo dinamične promene u poslednje dve decenije. Promene treba pažljivo pratiti i analizirati kako bi na osnovu različitih isksutava povlačili najbolje poteze za domaće proizvođače krompira, ali i potrošače. Najčešća cena bila je od oko 35 do 40 dinara počev od jeseni 2024. pa do marta 2025. Godine. Ona je bila niska za većinu proizvođača, pa su i sad smanjili proizvodnju. Krompir iz Francuske je sa troškovima uvoza koštao oko 50 dinara, ali je zbog niske cene za proizvođače u Srbiji, gušio domaću proizvodnju. Zato će i ove godine proivodnja u Srbiji biti manja za 5.000 hektara. Razlozi su manja zarada, u 2024. godini i nedostataka radne snage bez koje nema vađenja, pranja i pakovanja. Rast proizvodnje poslednjih godina bio je samo za potrebe prerade u čips. Ove godine se očekuje proizvodnja na oko 1.750 hektara, što bi zadovoljilo potrebe fabrika, ali je pojava fitoplazmi velika pretnja proizvodnji kvalitetne sirovine. Ova proizvodnja nema nikakav uticaj na tržište konzumnog krompira i zbog toga je posmatrana odvojeno.
Кромпир је врста биљака скривеносеменица из породице помоћница. Узгаја се широм планете и користи за исхрану људи и домаћих животиња, јер поседује подземно стабло веома bogato skrobom. Reč „krompir“ se može odnositi na bilo samu bilјku ili na jestivu krtolu. Poreklom je iz Južne Amerike, sa Anda. Poput mnogih kultura, krompir je tokom ove godine pretrpeo ogromnu štetu usled suše i ekstremno visokih temperatura koje su prekomerno zagrejale zemljište. Tako ćemo i ove godine uvoziti velike količine. Stručnjaok za krompir dr Živko Bugarčić kaže da će dalekosežne posledice imati manja proizvodnja krompira u Srbiji, ali i odakle tako velika razlika u proizvođačkim i maloprodajnim cenama krompira.
Dakle, tužna priča sa krompirom se nastavlja. Moraćemo i dalje da ga uvozimo. Ukoliko se vratimo sad već u daleku prošlost, videćemo da je rekordna proizvodnja kompira samo na prostorima Srboije bila sad već daleke 1974. godine. kada je bilo proizvedeno 1.148.660 tona! Ako se vratimo u bližu prpošlost videćemo da je, 2023. godine u Srbiji bilo proizvedeno 599.574 tone, zatim u 2020. godini u Srbiji bilo je proizvedeno i 664.891 tona, a 2019. godine 702.086 tona. Kada je reč o krompiru i Srbiji u 2024. godini pomogli su nam Rusiaj i Belorusija. Srbija će biti primorana da obori rekord u uvozu krompira, cifra se merila sa meri sa milionima evra!
Prošla 2024. godina bila je rekordna, ali i ova će boti rekordna po uvozu krompira, posebno iz Rusije i Belorusije. Kao razlog tome stručnjaci ističu da je prošla godina bila sušna, te da je zbog toga rod domaćeg krompira mnogo podbacio i ne može da zadovolji potražnju na tržištu. Uvoz krompira u 2024. godino u Srbiju bio je rekordan, ove godine obara rekord.
Da je 2024 godina biti rekordna po uvozu govori podatak da je do sada uvezeno čak 48.000 tona krtole, i to najviše iz Belorusije i Rusije, gde je ovogodišnji rod bio odličan, pa ove zemlje imaju ogromne količine viška koje moraju da izvezu da im ne bi propao.
U domaćim trgovinama trenutno ima i domaćeg, ali mnogo više uvoznog krompira, koji se, u velikom broju slučajeva, prodaje sa etiketom porekla sa domaćih plantaža, tvrde za proizvođači i distributeri. Cena na veliko kreće se od 50 do 60 dinara, dok se u maloprodaji za kilogram krompira mora izdvojiti i do 110 dinara.
Trenutna cena koju domaći uvoznici plaćaju za kilogram krompira kreće se od 15 do 20 centi, a isti na veliko nude za 60, dok u maloprodaji plasiraju ovu krtolu po ceni od čak 110 dinara. Mnogi su u ovoj računici videli šansu za dobru zaradu, pa su tako rešili da uvezu ogromne količine ovog povrća. Kamioni transportnih firmi koje izvoze raznu robu za Belorusiju ili Rusiju uvek se vraćaju natovareni krompirom. Taj krompir se potom prepakuje i dalje plasira na domaćem tržištu, uglavnom sa deklaracijom da je krompir navodno proizveden u Srbiji.
Ratko Vukićević, koja važi za uzornog stručnjaka i proizvođača u cebntralnoij Srbiji, kaže da se nađa zemlja našla na listi velikih uvoznika krompira, ali i drugih poljoprivrednih kultura, poput luka, koga je ove sezone uvezeno 38.000 tona, a paradajza, recimo, 25.000 tona. A, nekada smo bili rekorderi i u ovoj proizvodnji. Recimo 1981. godine luka je u Srbiji bilo proizvedeno 202.860 tona, a 1977. godine paradajza čak 244.960 tona. Država pod hitno mora da zaštiti krompiraše od uvoza krompira po dampinškim cenama (ispod cene koštanja). Ako se sistemski ne reši problem proizvodnje kod nas, mi ćemo svake godine uvoziti sve veće količine krompira – upozorio je Ratko Vukićević iz Guče, jedan od najvećih proizvođača krompira u Srbiji. Rusi su čak nudili krompir i za osam centi samo da prodaju količine koje su kod njih bile rekordne, rekao je Vukićević.
– S druge strane, kod nas je rod podbacio s obzirom na velike suše. U vanzalivnim sistemima, što je oko 95 odsto plantaža pod krompirom, rod je bio oko 20 tona po hektaru, dok je u Vojvodini, gde ima mogućnosti za zalivanje, rod bio dobar. Sveukupan godišnji prinos u Srbiji iznosi od 500.000 do 700.000 tona što nije dovoljno da podmiri potrebe domaćeg tržišta. Međutim, to ne opravdava preprodavce koji nekontrolisanim uvozom sistematski uništavaju domaće proizvođače. Prema procenama stručnjaka, Srbija će ove godine platiti oko 20 miliona evra za uvezeni krompir. Stručnjaci navode da je proizvodnja merkantilnog krompira u Srbiji pala na niske grane, a da su prognoze za buduće još lošije. Veliki je problem i nedostatka semena u Holandiji, Francuskoj i Belgiji, odakle je najviše uvoženo semenskog krompira.
Za uvoz elitnog i drugog kvaliteta semena krompira država godišnje troši više od tri miliona evra, jer kod nas ne postoji ustanova koja se bavi takvom proizvodnjom. Povrh toga, uvozom semena, domaće sorte krompira – jelica, dragačevka i univerzal – iščezle su sa njiva naših proizvođača, pa tako danas svaka priča u trgovinama ili na pijaci o ivanjičkom ili dragačevskom krompiru – pada u vodu. Može se samo reći da je holandsko ili u manjoj meri nemačko seme poraslo na teritoriji Ivanjice i Dragačeva, ali nikako da se radi o domaćem krompiru.
Nekada su zasadi krompira u Srbiji zauzimali i do 90.000 hektara, a danas se on gaji na oko 45.000 hektara, odnosno upola manje. Ove gdoien će zauzeti samo 20.000 hektara, Ono što je sigurno je da ove godine domaći krompiraši neće imati problema u plasmanu, i da se krompir ove godine neće bacati, niti će otići u bescenje, kako je to nekada bio slučaj.
Proizvođači u zapadnoj Srbiji rekli su nam da nisu zadovoljni prinosom, ali jesu plasmanom. Veliki deo njih u dragačevskom i čačanskom kraju predaje krompir čačanskoj popularnoj “Čipsari”, drugi, opet, najviše onih iz Ivanjice, krompir teraju na kvantaške pijace i, koliko god da doteraju, vele nam, odmah i prodaju.
– Ova godina je bila poprilično sušna, i nije odgovarala krompiru. Iznenadio sam se kada smo počeli da vadimo krtolu, dostigli smo prinos i do 30 tona po hektaru, a i cena je zadovoljavajuća. Nije baš sjajna da možemo da se obogatimo, ali za život ima – kazao nam je Radovan Senić, proizvođač iz okoline Čačka. – Najveći problem mi je bio gde da nađem radnike za vađenje, jer niko neće da radi. Jedva sam našao Rome i Rumune koji će mi povaditi krompir.
Plod od 1,6 kilograma
Na poslednjoij održanoj manifestaciji “Dani ivanjičkog krompira”, prema odluci žirija, nosilac titule za najveći ovogodišnji prinos je Tomislav Jovanović iz Čepova. Proizveo je pet vagona po hektaru i uglavnom uzgaja sorte memfis i arizona. Nagradu za najveću krtolu od 1,6 kilograma dobio je Miroslav Radojičić iz Katića koji kaže da to nije retkost.
Prošla 2024. godoina godina je oborila rekord po uvozu krompira, posebno iz Belorusije i Rusije. Stručnjaci ističu da razlog leži u sušnoj prošloj godini zbog koje je rod domaćeg krompira podbacio i ne može da zadovolji potražnju na tržištu. Ratko Vukićević, predstavnik proizvođača krompira, navodi da je proizvodnja merkantilnog krompira u Srbiji pala na niske grane, a da su prognoze za buduće još lošije. Veliki je problem i nedostatka semena u Holandiji, Francuskoj i Belgiji, odakle je najviše uvoženo semenskog krompira.
Problem sistemski rešavati!
Prema njegovim rečima, ako se problem ne reši sisitemski, svake godine ćemo uvoziti ogromne količine krompira. „Od septembra do danas u Srbiju je uvezeno čak 32.288 tona krompira, a do kraja sezone sigurno je da će uvoz prebaciti 40.000 tona. Do sada je 2022. godina držala taj neslavni rekord sa uvozom od 33.000 tona“ rekao je Vukićević za javnost. Prema procenama stručnjaka, Srbija će ove godine platiti oko 10 miliona evra za uvezeni krompir. Trenutna cena koju domaći uvoznici plaćaju za kilogram krompira kreće se od 10 do 15 centi. Sa druge strane, u Srbiji se taj isti krompir na veliko nudi za 50 do 80 dinara, dok je u maloprodaji cena i više od 100 dinara po kilogramu.
Ratko Vukićević, predstavnik proizvođača krompira, navodi da je proizvodnja merkantilnog krompira u Srbiji pala na niske grane, a da su prognoze za buduće još lošije. Veliki je problem i nedostatka semena u Holandiji, Francuskoj i Belgiji, odakle je najviše uvoženo semenskog krompira.
– Ako se sistemski ne reši problem proizvodnje kod nas, mi ćemo svake godine uvoziti ogromne količine krompira. Sigurno je da će ova godina biti rekordna po uvozu. Od septembra do danas u Srbiju je uvezeno čak 32.288 tona krompira, a do kraja sezone sigurno je da će uvoz prebaciti 40.000 tona. Do sada je 2022. godina držala taj neslavni rekord sa uvozom od 33.000 tona – rekao je Vukićević-. Nemamo dovoljno kamiona koji bi mogli da prevezu krompir iz Belorusije koji je toliko tražen. Svaki kamion koji ode na tu stranu vraća se natovaren krompirom. Još se nijedan nije vratio prazan – kazao je jedan od vlasnika transportne firme. Prema procenama stručnjaka, Srbija će ove godine platiti oko 10 miliona evra uveženi krompir. Najviše se uvozi iz Rusije i Belorusije, gde je prošlogodišnji rod bio rekordan, pa imaju ogromne količine viška koje moraju da izvezu da im ne bi propao.
Ljudi, u Srbiji nema krompira!
Poljoprivrednik iz Kisača kaže: “U Srbiji, ljudi, nema krompira” – što dokazuje i uvoz. Krompir i paradajz ubedljivo prednjače kada je reč o količinama uvezenog povrća u ovoj i prošloj godini.
Od početka prošle 2024. godine, do kraja avgusta ove godine, u Srbiju je uvezeno krompira u količini od ukupno 78.153 tone, ukupne vrednosti 30,13 miliona evra. Količina uvezenog paradajza je manja, ali je iznos novca plaćen za njega više nego dvostruko veći.
Tokom protekle godine u Srbiju je uvezeno 196.440 tona povrća u vrednosti od 185,77 miliona evra, dok je za prvih osam meseci ove godine uvezeno 145.606 tona, u vrednosti od 141,04 miliona evra.
Krompir, paradajz, crni luk, paprika, krastavac, pasulj i boranija – nalaze se u vrhu lanjske i ovogodišnje liste najviše uvezenog povrća, kada je reč o količini (težini u tonama). Samo redosled malo varira.
Lane smo količinski najviše uvezli krompira, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku dostavljeni portalu N1. Krompir je u Srbiju uvezen u količini od 48.313 tona, u vrednosti od 18 miliona evra.U nešto manjoj količini, od 35.021 tone, uvezli smo paradajz koji smo platili više nego dvostruko u odnosu na krompir – 41,5 miliona evra.
- Treći na listi uvezenog povrća po količini, odnosno težini je crni luk. Za 15.718 tona dali smo devet miliona evra.
- Pasulj i boranija su četvrti na listi, u količini od 13.695 tona, u vrednosti od 19,2 miliona evra.
- Petu poziciju drži slatka paprika – za 12.287 tona dali smo 16,9 miliona evra.
U 2024. prvi na listi – paradajz
- Kada posmatramo uvoz povrća od početka ove godine, pa do kraja avgusta, najviše smo uvezli paradajza – 32.761 tonu u vrednosti od 34,77 miliona evra, pokazuju podaci RZS.
- Sledi krompir – 29.840 tona u vrednosti od gotovo 12 miliona evra, potom 11.257 tona krastavaca, u vrednosti većoj od 10,3 miliona evra.
- Na četvrtom mestu je crni luk – 10.560 uvezenih tona koje smo platili četiri miliona evra.
- Pasulj i boranija su na petom mestu, za prvih osam meseci ove godine uvezli smo 8.904 tone, u vrednosti od 12,6 miliona evra.
Početkom oktobra 2024. godine je jedan od poljoprivrednika koji su sa traktorima izašli na puteve ukazao upravo na problem proizvodnje krompira, ali i na višegodišnji zahtev poljoprivrednih proizvođača – dizel bez akciza na pumpama. “Ja sam ratar-povrtar. U aprilu sam potrošio 100 litara po hektaru. I onda navodnjavam akcizom sa gorivom od 200-180 dinara. To nije normalno. Imam 20 hektara krompira. Znate li šta je ostalo od krompira ove godine? Posle ovih toplotnih udara dva meseca, od krompira je ostala ljuska i skrob – ništa. Krompir će se morati uvoziti. U Srbiji, ljudi, nema krompira. To ljudi ne znaju. Znate koliko je uloženo u krompir? Dva miliona košta seme i četiri miliona košta đubrivo”, ukazao je početkom oktobra Janko Hrčan iz Kisača.
Proizvodnja krompira – od proizvođača do uvoznika
Krompir deli sudbinu većine povrtarskih kultura. Pretrpeo je velike štete usled suše i leta sa izuzetno visokim temperaturama. Krompir se donekle dobro držao pre drugog toplotnoj talasa u julu, ali je zbog vreline i ekstremnog zagrevanja zemljišta počeo da truli. Na pojedinim gazdinstvima, propalo je od 20 odsto pa do 50 odsto roda.
Takođe, krompir koji je dočekao vađenje u solidnoj formi, ubrzo je počeo da klija u skladištima. Kako stgručnjaci tvrde, godina jednostavno nije bila naklonjena gajenju ove kulture. Usled ovakve situacije, ponovo ćemo uvoziti veće količine merkantilnog krompira, a već neko vreme uvozimo i krompir za preradu, što ranije nije bio slučaj.
Već tri godine za redom uvozimo velike količine krompira, a ove godine će to biti rekordnih 40.000 tona. Osim toga, postali smo i veliki konzumenti pa i uvoznici pomfrita, čija se količina u uvozu kreće i do 2.100 tona.
Tužna priča se nastavlja!
S obzirom na to da broj proizvođača u Srbiji opada, postali smo redovan uvoznik krompira u različitim varijantama, iako ne treba zanemariti ni izvoz koji svake godine ipak ostvarujemo. Kakose objašnjava, proizvođač koji nije u stanju da proizvede 30 tona krompira nije konkurentan na tržištu, pa veoma brzo ,,ispada iz igre”. Srbija deli sudbinu mnogih zemalja koje su od ozbiljnog proizvođača i izvoznika, postale uvoznici krompira. ,Kad si dve, tri godine uvoznik, postaješ stalni uvoznik, kažu poznavaoci prilika.
Nekoliko zemalja, poput Holandije i Belgije, lideri su po proizvodnji i izvozu krompira. Reč je o visoko industrijalizovanim zemljama koje mnogo polažu na mehanizaciju procesa čineći proizvodnju jeftinijom, što kod nas nije slučaj. Povećan uvoz krompira ne znači da smo postali izbirljivi u konzumaciji ovog povrća. Našem kupcu je uglavnom i dalje najbitnija pristupačna cena, a ne da li je reč o specifičnom krompiru koji se koristi za salatu, za prženje ili za pire.
Mehanizacija procesa preduslov za ozbiljnu proizvodnju © AGROmedia/Youtube screenshot
Disbalans između proizvođačkih i maloprodajnih cena krompira
Razlika između cena krompira kod proizvođača i cena u maloprodaji je velika, i kako se tvrdi, to je kod nas izuzetno izraženo. Nažalost, kod nas je veoma mali broj proizvođača. Trgovina se uglavnom odvija preko više posrednika, pa je otuda i takva razlika u ceni. Iz godine u godinu kod nas se nastavlja kontinuiran pad setvenih površina i ukupne proizvodnje krompira. četiri godine površine pod krompirom su bile za oko tri puta manje u odnosu na početak devedesetih godina XX. veka, a prosečna proizvodnja po hektaru je u međuvremenu porasla za oko 50 odsto. Pod krompirom u 2021. bilo je oko 25.000 hektaraa, a ukupna proizvodnja bila je manja od 450.000 tona. Procenjuje se da će se u 2025. krompir zasaditi verovatno na samo oko 20.000 ha. Uočljivo je da se nastavlja kontinuiran pad setvenih površina i ukupne proizvodnje krompira u Srbiji iz godine u godinu.
Područja tradicionalne proizvodnje u Leskovačkoj kotlini i brdsko područje Zapadne Srbije imaju sve manji značaj za ukupnu proizvodnju krompira. Sve surovije vremenske i klimatske prilike svakako imaju svoje mesto u ovome, jer je proizvodnja dugoročno rentabilna samo u uslovima redovnog navodnjavanja. Potrebe za navodnjavanjem su sve veće u poslednje dve decenije, a gorivo sve skuplje. Visoka cena radne snage i njen nedostatak su poslednjih godina veliki problem za srednje i male proizvođače, kao i sve proizvođače u brdsko-planinskim krajevima. Opremanje novom mehanizacijom je prisutno kod malog broja velikih proizvođača, a to je teško moguće bez dobrih finansijskih podsticaja. Ovo je posebno bitno kod izgradnje skladišta, jer bez toga nema kontinuiranog snabdevanja tržišta, posebno velikih trgovinskih lanaca. Od potpisivanja SSP sa Briselom proizvođači u Srbiji su prepušteni na milost i nemilost surovom tržištu krompira iz Evropske Unije.
Cenu slobodnog tržišta do sada su platile skoro sve nove članice koje su ušle u EU poslednjih 20. godina, a samo je izuzetak pre 10, godina bila Poljska, ali je i ona doživela ogroman pad proizvodnje krompira od skoro dva miliona tona. Jedna po jedna članica su vremenom postajale sve veći zavisnik od uvoza merkantilnog krompira, a posebno krompira u malim pakovanjima za supermarkete, jer su međunarodni trgovinski lanci podizali kriterijume kvaliteta.
Sigurno je da još dugo nećemo postati punopravni član EU, međutim bez ikakvih ograničenja uvozimo krompir iz pojedinih zemalja koje imaju periodične hiperprodukcije odnosno uvozimo krompir ispod cene koštanja u tim zemljama. Tako smo iz Francuske od jeseni 2017. godinedo leta 2018. godine uvozili krompir po cenama 5-8 euro centi po kilogramu, jer je severozapadna Evropa (posebno Francuska) imala hiperprodukciju od oko dva miliona tona. Od tada imamo redovan uvoz velikih količina krompira za trgovinske lance, a sa kvantaških pijaca snabdevaju se piljari i manje prodavnice. Tako se recimo uvozni krompir danas može kupiti u Ivanjici, Guči, Čačku, Gornjem Milanovcu, odnosno mestima koja su ranije bila sinonim za proizvodnju kvalitetnog krompira. Već duži niz godina prisutan je i veliki uvoz iz Belorusije, na primer prošle godine bio je utovar roda iz 2023. po 13-15 euro centi po kilogramu/, a desilo se da smo ga u proleće 2024. uvozili i iz Rusije, koja je do skora bila redovni uvoznik konzumnog krompira.
Nekontrolisan uvoz
U poslednje tri godine uvoz konzumnog krompira je 45.000 – 50.000 tona, a u poslednje dve godine uvozimo i sirovine za preradu u čips od oko 16.000 -18.000 tona na godišnjem nivou. To je uslovljeno porastom prerade, delom i zbog velikih problema koje prouzrokuju fitoplazme. Krajem maja i početkom juna 2024 na širem području Vojvodine ponovo se kao i u prethodne dve godine dogodio napad fitoplazme,u vreme dozrevanja strnih žita i neposredno posle žetve. Poslednjih godina to se javlja kao veliki problem u proizvodnji krompira za industrijsku preradu, ali i konzumnog jer su gumaste krtole neupotrebljive za preradu i ishranu, a sitne se ne mogu koristiti za seme jer uglavnom daju nitavu klicu. Prenosioci (vektori) su insekti cikade koje sišući sok iz biljke prenose fitoplazme. Korovske biljke poponac, štir, palamida, loboda su česti domaćini za ove patogene.
Tržište supermarketa
Generalno, supermarketi imaju veliki značaj za plasman krompira. U Evropi se sve manje krompir prodaje u mrežastoj vreći od 10 kg i u rasutom stanju. Tendencija je malo pakovanje od 1-5 kičogama, a posebno 2,5 kilogamjag u perforiranoj plastičnoj kesi. Opran krompir ima sve veće prisustvo u marketima širom Evrope, mada je i dalje dominantan očetkan.
Poslednjih godina i u Srbiji supermarketi sa snažnom reklamom na televiziji i u prodajnim objektima značajno utiču na smanjenje sezonskih skokova cena, unapređenja kvaliteta kod otkupa, veću ponudu opranog krompira tokom čitave godine, veće prisustvo manjih pakovanja, mada su pakovanje od 10 kg i kupovina iz rasutog stanja još uvek dominantni. Veliki inostrani trgovinski lanci su glavni kupci krompira sa zapadnog tržišta. Ponuda značajnih količina uvoznog krompira ranije je bila sredinom zime, a poslednjih 7-8 godina kreće već od novembra. Veliki problem u plasmanu domaćeg krompira predstavljaju visoke marže posrednika u prodaji, kao i marže prodavaca.
Potrošnja i prerada
Prosečna potrošnja krompira u Srbiji ima tendenciju stalnog pada, i trenutno je oko 44 kilogama po stanovniku godišnje. U poslednjih 20 godina značajno se smanjio broj stanovnika usled povećane smrtnosti (jedna smo od najstarijih nacija u Evropi) i ekonomskih migracija u inostranstvo. Nestankom velikih menzi po fabrikama, promenom starosne strukture stanovništva i navika u ishrani porodice značajno se smanjila priprema jela od krompira. U većini porodica u urbanim sredinama krompir se u kući jede 5-6 puta mesečno, a ranije su naše bake i majke spremale jela od krompira za ručak pa i večeru najmanje dva puta sedmično. Razne paste i pekarski proizvodi, kao i povećana potrošnja prerađevina od mesa uticali su na smanjenje potrošnje krompira.
Prerada krompira u čips je značajno porasla u poslednjoj deceniji. Pre četiri godine je bila oko 45.000 – 48.000 tona godišnje, a trenutno je blizu 80.000 tona.
Proizvođači čipsa su u poslednje četiri godine uložili puno novca u nove veće linije za preradu, pa zbog toga ulažu velike napore za proširenje proizvodnje sirovine i skladišnih kapaciteta. Izvozi se skoro 60 odsto ukupne prerade i zahvaljujući visokom kvalitetu svojih proizvoda ostvaruju dobar profit na tržištu u regionu.
U porastu je i prerada krompira u kocku koja se u kombinaciji sa nekoliko vrsta povrća koristi u zamrznutom programu za supe, salate i razna jela. Veliki deo te prerade namenjen je izvozu.
,,Pomfrit još uvek nema tako veliki značaj za potrošnju u domaćinstvu kao što je to slučaj u zemljama EU. Srbija je do 2008. uvozila 2.000 – 2.500 tona pomfrita godišnje, a onda je došlo do naglog skoka potrošnje iz godine u godinu, po stopi od oko 10 odsto godišnje, tako da je uvoz u 2020, godini kovida, dostigao 20.000 tona. Uvoz pomfrita u periodu januar 2023/24. je bio 27.129 tona sa prilično ravnomernim rasporedom po mesecima. Trend rasta uvoza poslednjih godina je 6 – 10 odsto. Sve šira prodaja pomfrita u ugostiteljskim objektima i kioscima brze hrane, kao i visoke cene konzumnog krompira u prodavnicama, utiču na njegovu povećanu potrošnju u domaćinstvu. Trenutno postoji i interesovanje za početak projekta prerade krompira u pomfrit, ali je za realizaciju takvog projekta potrebno još nekoliko godina kaže dr Živko Bugarčić, iz zemnskog ,,Arum-a’’.
Proizvođači krompira bi verovatno želeli da zaborave sve ono što im se dogodilo u prošloj godini. Rani početak proleća pomerio je sadnju ranije za oko 2-3 nedelje, a onda je mraz 20. aprila, naneo velike štete širom Srbije kod izniklog krompira namenjenog za ranu i letnju proizvodnju. Leto je imalo prvi toplotni talas polovinom juna, ali su velike štete proizvođačima krompira nanele izuzetno visoke temperature u drugom toplotnom talasu koji je počeo 5. jula. Visoke temperature i dugotrajna suša imali su veliki negativni uticaj na umanjenje očekivanog roda i ubrzan završetak vegetacionog perioda krompira. Gornje lišće je na mnogim njivama dobilo opekotine, a donje je podgorelo. Ni redovno navodnjavanje na njivama u ravničarskim područjima nije omogućilo značajnije povećanje prinosa krtola, jer je fotosinteza u takvim uslovima nisko produktivna. Nakon nekoliko dana posle toplotnog talasa mnogi proizvođači koji su krenuli sa vađenjem krompira primetili su pojavu ‘’trulih krtola’’ koje se zapravo primarno raspadaju usled denaturacije (propadanja) tkiva što je prouzrokovano delovanjem visokih temperatura zemljišta i vazduha. Najviše su stradale krtole blizu površine banka, a posebno kod sorti koje obrazju tzv. plitki banak. Lošije zagrnut krompir i njive koje su imale veći broj navodnjavanja sa krupnom veštačkom kišom sigurno su imale veći gubitak prinosa. Kod većine proizvođača rod je bio znatno umanjen, pa se očekivala solidna cena. Međutim, najčešća cena od oko 35-40 dinara po kilogamu počev od jeseni pa do marta 2025. godine bila je niska za većinu proizvođača. Krompir iz Francuske je sa troškovima uvoza koštao preko 50 dinara po kilogasmu, ali je konstantno ‘’gušio’’prodaju domaćeg.
Očekivanja u 2025.
Sve ovo je uticalo na proizvođače krompira koji će i ove godine smanjiti zasejane površine. Verovatno je da će biti smanjene površine pod ranim i letnjim krompirom koji su redovno profitabilni jer im plasman ne zavisi od uvoza. Razlozi su manja zarada u prošloj godini i nedostatak radne snage bez koje nema vađenja, pranja i pakovanja. Manji proizvođači u brdsko -planinskom području već godinama imaju sve niže prinose i retko postižu zaradu koja omogućava održivost proizvodnje, tako da će mnogi smanjiti ili postepeno odustajati od proizvodnje. I takozvani hobisti koji su ranije tradicionalno na baštenskom nivou sadili krompir odustaju od sadnje ili kupovine kvalitetnog semena, što se jasno vidi kod pada prodaje u poljoprivrednim apotekama gde se snabdevaju domaćim semenskim krompirom.
Jak mraz (oko -5°S) 19. i 20. marta) prouzrokovao je izmrzavanje tek izniklog ranog krompira ispod različitih vrsta pokrivki, a najavljeni mraz u drugoj nedelji aprila može prouzrokovao je štete na tek izniklom krompiru na otvorenom polju. Aktuelne vremenske prilike sa čestom kišom i nižim temeraturama značajno će odložiti sadnju kao i ponudu krompira iz rane i tzv. letnje proizvodnje. Odložena sadnja svakako donosi probleme proizvođačima: naklijalo seme je predugo u procesu naklijavanja, vremenom dehidrira, dešava se i ožiljavanje klica u gajbi, kod onih koji ne neklijavaju krompir došlo je do ozbiljnog proklijavanja u vrećama, posebno kod najvećih proizvođača u Vojvodini koji uvoze seme u džambo vrećama. Svaki problem pre početka proizvodnje uzima jedan deo očekivanog roda, pa kada se sve sagleda jasno je da ćemo i ove godine u velikoj mari zavisiti od uvoza konzumnog krompira. Rast proizvodnje poslednjih godina je samo za potrebe prerade u čips. Ove godine se očekuje proizvodnja na oko 1.750 hektara, što bi zadovoljilo potrebe fabrika, ali je pojava fitoplazmi velika pretnja proizvodnji kvalitetne sirovine. Ova proizvodnja nema nikakav uticaj na tržište konzumnog krompira i zbog toga je posmatrana odvojeno. Evidentno je da svetsko i domaće tržište krompira doživljavaju vrlo dinamičke promene u poslednje dve decenije. Promene treba pažljivo pratiti i analizirati kako bi na osnovu različitih iskustava povlačili najbolje poteze za domaće proizvođače krompira, ali i potrošače.
Evidentno je da svetsko i domaće tržište kromoria doživljvaju vrlo dinamične promene u poslednje dve decenije. Promene treba pažljivo pratiti i analizirati kako bi na osnovu različitih iskustava povlačili najbolje poteze za domaće proizvođače krompira, pa i potrošača.
(Autor je analitičar i publicista)