| Marko Lopušina | 10:41 (pred 5 urami) |  | |
„Štajerske novice“ dve decenije postojanja
Dr Marko Lopušina
SRPSKI GLAS U AUSTRIJSKOJ ŠTAJERSKOJ I SLOVENIJI
Novi milenijum je vek medija i informacija. Srpska zajednica u Štajerskoj i Sloveniji uređuje “Štajerske novice” sa ciljem da spajaju sve Srbe sveta, sve srpske prijatelje i sve zemlje u kojima živi i radi srpski narod. Znam da je ova misija složena, puna iskušenja, ali je vredna truda jer gradi civilizacijski most među ljudima. To je i bio glavni motiv zašto sam pre više od deset godina prihvatio poziv glavnog urednika gospodina Rada Bakračevića da postanem dopisnik “Štajerskih novica” iz Beograda, iz Srbije, iz srpskog rasejanja.
Drugi moj motiv je bio da upoznam mariborske Srbe, Srbe u Štajerskoj i u Sloveniji, koji se tako srčano trude da budu stalno zajedno i sa žiteljima matice Srbije i sa žiteljima svoje nove domovine Slovenije i Austrije. Mali i uigrani redakcijski tim već dve decenije stvara medijski svet u kome vladaju istina, objektivnost, proverene informacije i zajedništvo.
Meni lično “Štajerske novide” su otvorile pogled ka Mariboru, još jednom važnom srpskom mestu u dijaspori i učinile ga našim gradom. Nema većeg zadovojstva nego kada naš čovek dođe u Maribor i shvati da u ovom lepom gradu neće biti izgubljen, a ni zaboravljen. Veliku toplinu pri srcu naš čovek uvek oseti i kada iz daljine, u slovenačkoj tuđini, sretne deo svog nacionalnog bića.
Maribor ima oko 8000 Srba, ima Beogradsku ulicu, ima srpsku crkvu, imao srpsko kulturno društvo, hor, folklor, svoj klub i svoje novine i poratal sa čak 20 miliona partilaca. Zašto, pa zato što je ovaj portal svetski medij, slobodan i nezavistan. U njemu objavljujem članke, kolumne i reportaže o srpskoj politici u Beogradu, o mojim dilamema o kvalitetu života Srba na Balkanu, o očuvanju i razvoju srpskog nacionalnog identiteta u rasejanju.
Baš jutros, subota, poslednja nedelja aprila, poslao sam g. Radu Bakračeviću reportažu o profesoru Slobodanu Živkoviću, jednom od najvećih intelektualca srpskog porekla u dalekoj Austrliji. Sin poznatih hramonikaša Radojke i Tina Živkovića je preminuo, ali je iza sebe ostavio muzičko i horsko nasleđe mladih australijsim Srbima i Crkvi.
Tako funkcionišem sa redakcijom iz Maribora, u kojoj pored glavnog urednika poznajem maj fotosa Zdravka Majstorovića, dopisnike iz Novog Sada gospođu. Mis mo kolege među kojima treperi partiotski fluid i profesionalni nerv za kvalitetne informacije.
Moja saradnja sa “Štaherskim novicama” nije samo posao, već prijateljstvo. Šaljem tekstove u redakciju bez naručivanja, bez provera, bez upozorienja i bez instrukcija. Šaljem, a redakcija objavljuje. Verujemo jedni drugima bez ostatka. Želim da naši čitaoci shvate da smo ozbiljni i odgovorni ljudi, koji pišu i objavljuju istinu, u vreme kada je istine u medijima bivalo sve manje.
I da podjednako brinemo o srpskim korenima i ljudima u tuđini, ali i o našim prijateljima Slovencima, Štajercima i Austrijancima. Naučio sam mnogo o Srbima u Sloveniji, o Srbima u Austriji, a i o samom sebi. Spoznao sam da smo u obe zemlje mi Srbi autothoni narod, ali da zbog svoje tvrdoglasvosti i svoje nacionalne snage, od Ljubljane i Beča mi Srbi ne dobijamo status nacionalne manjine.
Divim se upornost redakcije i medija da Slovence i Austrijance upozna sa srpskim kulturnim nesleđem, sa Srpskom pravoslavnom crkvom koja je stub srpske zajednice. Štajerska i Slovenija, matica Srbije prepoznaju upornost redakcije da nas sve zajedno drži na okuu. Nagrađuju “Štejerske novine” poverenjeim i priznanjima.
Srpsko kulturno društvo »Štajerska skupnost« je postalo deo slovenačkog kulturnog prostora i ja zajedno sa njim. »Štajerska skupnost« je srpski kutak i Sloveniji i Štajerskoj, a “Štajerske novice” su srpski glas, koji se čuje širom Štajerske, Slovenije, Evrope i srpske dijaspore širom sveta.
Čestitam redakciji, vodećim ljudima “štajerske skupnosti” na rođendanu, sa željom da ga slavimo tokom čitavog 21. milenijuma i dalje…
Dr Marko Lopušina
Na Prvi maj 2025. godine–
Hvala, srećno Marko Lopušina
 |