Dok Evropska unija ulazi u novu fazu redefinisanja svoje agrarne politike kroz viziju predstavljenu
u februaru 2025. godine, postavlja se pitanje – kako će ove promene uticati na Srbiju, zemlju
kandidata za članstvo? Nova Zajednička poljoprivredna politika (ZPP) obećava veću inkluzivnost,
održivost i ravnotežu interesa proizvođača i potrošača, ali nosi i izazove koji zahtevaju
institucionalnu zrelost i strateško udruživanje. O tome za agronews govori Ksenija Simović, glavna
savetnica za međunarodnu trgovinu i poslove u asocijaciji Copa-Cogeca, najznačajnijoj evropskoj
organizaciji koja zastupa poljoprivrednike i zadruge. Iz Brisela poručuje: bez dugoročne strategije
i snažnih zadruga – Srbija propušta da postane ono što jeste po potencijalu – poljoprivredna sila,
ističe Nikola Mihailovi, predsednkik Zadružngo saveza Srbije.
Branislav GULAN
Tridesetih godina prošlog veka, sićevački zadrugari su, na svom zadružnom domu, ispisali geslo
koje je i danas aktuelno, a glasi: „Udruživanje je zakon života na kome se temelji svekoliki
napredak“! Ova rečenica je razlog više da se uvek vraćamo izvornim zadružnim principima.
Jedna od najstarijih zadruga u Srbiji, nalazi se u Sićevu
Sićevačka zadruga zadruga: Zadatak zadruga odmah posle Drugog svetskog rata bio je da se
pomone malim i sitnim proizvođačima. Srbija danas poseduje 4.073.703 hektara raspoloživog
zemljišta. Od toga se koristi 3.257.100 hektara oranica. U u njij danas ima 508.365 gazdinstava.
Popis poljoprivrede 2023. godine je pokazao da po jednom gazdinstvu ima 2,2 zaposlena, pa te njvie
danas obrađuje 1.150.653 lica. U odnosu bna 2018. godinu to je za 14 odsto manje. Od toga jde
217623 mala, sitna, sa oseodm do 2,5 hektara. Ujedinjene nacine su 2025. Godinu poroglasiel za
godinu zadrugarstva u svetu.
Zadrugarstvo Srbije ima tradiciju dugu više od 130 godina. Prve zemljoradničke zadruge na
teritoriji tadašnje Srbije, osnovane su 1894. godine, i to u Vranovu kod Smedereva, a potom i u
2
Azanji, u Malom Orašju, Mihajlovcu i u Ratarima. Zadruga „Azanja“ osnovana je 22. marta 1894.
godine, a registrovana 11. aprila iste godine: Važno je reći da ova zadruga i danas postoji. Zadružni
savez Srbije, kao asocijacija zemljoradničkih i zanatskih zadruga, osnovan je 1895. godine, samo
godinu dana posle osnivanja prvih zadruga u Srbiji.
,,U tranzicionom periodu zadrugarstvo Srbije, a posebno zemljoradničko zadrugarstvo, nalazi se
u izuzetno nepovoljnom položaju. Problem zadružne svojine poslednje tri decenije nije rešen, što je
otežavajući faktor uspešnog razvoja zadruga. Potrebno je istaći da zemljoradničko zadrugarstvo
nije bilo ni u sistemu podsticaja Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva privrede od 2004. do
- godine i da je tek donošenjem Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, u
- godini, izjednačeno sa pravima registrovanih gazdinstava. Nerešenim pitanjem imovine,
zemljoradničke zadruge imaju otežan pristup tržištu kapitala, jer praktično nemaju čime da
garantuju. Nedostatak kreditnih sredstava, preko banaka, ograničavajući je faktor za obavljanje
tekućih aktivnosti i posebno obezbeđenje investicionih sredstava za kapitalno ulaganje u objekte i
opremu u prerađivačkoj industriji’’, ističe Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije.
Najbolji značaj zemljoradničkog zadrugarstva ilustruje struktura i veličina poseda kod
gazdinstava koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Prema popisu poljoprivrede iz 2012.
godine, prosečna veličina poseda bila je oko četiri hektara, a koncentracija je izvršena kod nešto
više od 5.500 gazdinstava, koja u proseku obrađuju preko 96 hektara, a u strukturi ukupnih
obrađenih poljoprivrednih površina u Republici Srbiji učestvestvovala je sa 18,7 odsto. Pitanje je
kako se racionalno organizovati, kod 508.365 gazdinstava sa malim i srednjim posedom, ako
nećemo oživeti zadrugarstvo?
“Copa-Cogeca je najstarija organizacija koja zastupa interese kako individualnih
poljoprivrednika (Copa), tako i poljoprivrednih zadruga (Cogeca). Predstavljamo gotovo deset
miliona aktivnih poljoprivrednika i 22.000 zadruga iz 27 zemalja članica i iz svih sektora
poljoprivrede – od semena i biljne proizvodnje do šumarstva, ribarstva, pčelarstva i stočarstva”,
objašnjava Simović.
Kako ističe, gotovo 97% odluka o poljoprivrednoj politici EU donosi se upravo u Briselu, što
organizaciji daje ključnu ulogu u definisanju pravaca razvoja.
Zajednička poljoprivredna politika je dugo bila kritikovana – i od strane proizvođača i
ekoloških organizacija. Nova vizija ZPP-a, kako kaže, rezultat je strateškog dijaloga započetog
nakon poljoprivrednih protesta 2024. godine, kada su proizvođači izrazili nezadovoljstvo
jednostranim pristupom prethodne Komisije u okviru Zelenog dogovora i inicijative “Od farme do
viljuške”.
”Ovoga puta je proces bio drugačiji – uključeni su svi: od potrošača i nevladinih organizacija do
velikih poljoprivrednika i kooperativa. Po prvi put, proizvođači su ravnopravni u tom dijalogu“,
kaže Simović.
Ali jedno pitanje i dalje lebdi u vazduhu: ko će to sve platiti?
”Zahteva se tranzicija ka zelenijoj i tehnološki naprednijoj proizvodnji. Ali bez konkretnog
budžeta, to ostaje samo deklaracija. Poljoprivrednici su konkretni ljudi. Vizija mora da se pretoči u
jasne zakone i konkretna finansiranja. ZPP je važan jer omogućava direktna plaćanja, podršku za
ruralni razvoj, inovacije i investicije u održivost. Ako želimo više zelenih praksi, EU mora da
obezbedi sredstva za to, EU mora jasno da kaže kako će finansirati sve što zahteva od farmera”.
3
Ključna tema narednih meseci biće pozicija poljoprivrednika u lancu snabdevanja, sa fokusom
na zabranu prodaje ispod cene i regulisanje ugovora sa otkupljivačima. “Supermarketi moraju da
shvate da, ako žele viši kvalitet, moraju biti spremni da to i plate”, poručuje Simović.
Šta ova vizija znači za Srbiju?
“Ujedinjenje je ključ. Poljoprivrednici u Evropskoj uniji su jaki jer su organizovani i jer
pripadaju zadrugama. Zadruge obezbeđuju bolju tržišnu poziciju, zajednički marketing,
veterinarsku i savetodavnu podršku, kontrolu kvaliteta, pristup investicijama. U mnogim
sektorima – poput proizvodnje svinjskog mesa – zadruge su više od partnera, one su oslonac
opstanka”.
Simović istovremeno apeluje na srpske organizacije da se ozbiljno pripreme za proces
pristupanja. Kao zemlja kandidat, Srbija je na raskršću. Iako formalno nije deo Zajedničke
poljoprivredne politike, ono što se u Briselu odluči, sve više se prenosi i na zemlje u pristupnim
pregovorima – kroz standarde, zahteve za zaštitu životne sredine i konkurenciju na zajedničkom
tržištu.
Zajedno možemo više – iskustvo evropskih farmera
Simović upozorava: ako ne budemo spremni, trpeće naši proizvođači. Jedan od najvećih izazova
u Srbiji je osećaj da proizvođač nema nikakav uticaj na tokove u agraru. Simović kaže da su i u EU
mali farmeri dugo imali isti osećaj, ali su naučili važnu lekciju. ”U Evropskoj uniji, gotovo svi
poljoprivrednici su deo zadruga ili profesionalnih udruženja.
Jedan od najvećih izazova u Srbiji je osećaj da proizvođač nema nikakav uticaj na tokove u agraru.
Simović kaže da su i u EU mali farmeri dugo imali isti osećaj, ali su naučili važnu lekciju.
”Evropski poljoprivrednici su shvatili da moraju da se ujedine. Samostalno, niko ne može da utiče
na cene, subvencije ili pravila. Kroz zadruge i udruženja, dobili su pregovaračku moć. To je model
koji funkcioniše. Kod nas, individualizam i nepoverenje u sistem i dalje dominiraju. Bez
organizacije, ne možemo imati zajednički glas ni u Srbiji, a kamoli u Briselu.“
Zadrugarstvo u Srbiji
Razvoj zadrugarstva u vreme između 1945. i 1990. godine može se podeliti na tri vremenska
perioda. Prvi od 1945. do 1953. drugi od 1953. do 1974. odnosno donošenje Zakona o udruženom
radu (ZUR-a) i treći period od 1974. do 1990. godine odnosno raspada SFRJ i njenog
zakonodavstva;
U prvom periodu od 1945. do 1953. godine sledimo iskustva prve zemlje socijalizma – Sovjetskog
Saveza, formiranjem seljačkih radnih zadruga (SRZ), koje su imale tri ili četiri oblika, manje ili
više napredne za ono vreme. Potreba za prehrambenim proizvodima u posleratnom periodu bila je
velika, naročito u gradovima. To je vreme obaveznog otkupa, agrarne reforme, nacionalizacije,
kolonizacije…
U drugom periodu kao posledica Rezolucije Informbiroa IB 1948. godine, dolazi i do bitnih
preorijentacija u socijalističkoj izgradnji. Od intenziviranja osnivanja i aktivnosti SRZ i izgradnje
zadružnih domova do 1953. godine kada se donose propisi o reorganizaciji seljački radnih zadruga
i do osnivanja opštih zemljoradničkih zadruga. To je vreme ukidanja obaveznog otkupa i prelaska
na ugovoreni i slobodan otkup poljoprivrednih proizvoda; U 1957. godini donosi se politički
4
dokumenat o razvoju kooperacije kao obliku socijalističke rekonstrukcije poljoprivrede koji je
praćen i odgovarajućim zakonskim rešenjima o mestu i ulozi opštih zemljoradničkih zadruga;
Glavna funkcija opštih zemljoradničkih zadruga postaje ugovaranje poljoprivredne proizvodnje
sa kooperantima – kooperacija, otkup poljoprivrednih proizvoda, kreditiranje kooperanata u
primeni veštačkog đubriva, sortnog semena, izmene rasnog sastava stoke, primeni savremenog
načina obrade zemljišta i primeni mehanizacije, uvođenje novog sadnog materijala, korišćenje
sistema za navodnjavanje… Odnosi između zadruga su partnerski, ugovorni odnosi, koji se više ili
manje poštuju zavisno od okolnosti na tržištu.
U vremenu od 1957. godine, kada su na značaju dobile opšte zemljoradnuičke zadruge koje su
svojom raznovrsnom delatnošću obogaćivale i unapređivale celokupan život sela – uključujući
ekonomske, kulturne, socijalne aspekte i koje su unosile mnoge inovacije u poljoprivrednu
proizvodnju, jačajući zadružne fondove, značajno je povećan standard seoskog stanovništva i
kvalitet života na selu.
Privredna reforma 1965. godine je desetkovala zadruge, dajući mogućnost zemljoradnicima da
uspostavljaju proizvodno – ekonomske odnose sa derugim privrednim subjektima. Manje zadruge,
kao i one koje nisu uspešno poslovale, utapale su se u veće zadruge, ili druge organizacije, gubeći
svoj zadružni identitet u tom procesu.
Treći period nastaje kada je 1974. godine donet novi Ustav, na bazi koga je usvojen Zakon o
udruživanju zemljoradnika, zadružni savezi su, 1976. godine, ponovo dobili status pravnog lica
Oživljavanje zadrugarstva, je visokopatriotski čin. Reč je o misiji za spas sela Srbije, pogotovu u
brdsko-planinskim i pograničnim područjima, gde prazan prostor predstavlja izazov za nezvane
goste. Zadruge su pogodan organizacioni oblik da, uz bolju infrastrukturu, školu, ambulantu, poštu
i crkvu zadržimo deo seoskog stanovništva koje namerava da ode iz tih sredina. Poražavajuće je da
od 4.720 sela u Srbiji – 1.200 je u fazi odumiranja i nestaće za jednu deceniju, Procena
Republičkog zavoda za statistiku je da će u Srbiji do 2050. godini sa mape ukupno nestati oko 3.000
naseljenih mesta, odnosno sela. Inače, Srbija već danas nema više sela, jer, su ona ugašena po
Ustavu. Osnivanje novih zadruga i revitalizacija postojećih, dakle, ima geopolitički – strateški i
regionalni značaj. Tipično za zemljoradničko zadrugarstvo u razvijenim zemljama Evrope jeste
praksa da je gotovo svaki farmer član jedne ili više zadružnih asocijacija – kooperativa.
Od polovine XIX veka, u Evropi nastaju prvi vidovi zadružnog organizovanja, pre svega,
zanatlija, a zatim i zemljoradnika. U teoriji zadružnog pokreta, može se izdvojiti više tipova
zadružnog organizovanja, međutim, tri osnovna pravca su uticala i na zadružno organizovanje na
našim prostorima, i to: kada je reč o istoriji zadrugarstva i zadružnog pokreta u Srbiji, od
nastanka do danas. Misli se, pre svega, na istoriju zemljoradničkog zadrugarstva, jer je Srbija
zemlja bogate zadružne istorije i tradicije. Od pokretanja akcije ,,500 zadruga u 500 sela”, 2017.
godine do sredine 2020.godine, vraćen je duh zadrugarstva u Srbiji i osnovano je 1.100 novih
zadruga. Problem sela bio bi nerešen kada bi svako selo, odnosno zadruga u njemu dobili po jednu
malu fabriku za preradu sirovina proizvedenih u agraru. Tu bi se zaposlili ljudii imali bi mesečna
primanja za život. Otvaranjem malih pogona, sela bila dobila i prodavnice. A u Srbiji svako četvrto
selo, ili više od 1.000 ljih dans nema ni prodavnicu! Prerađivačka industrija nestala je u selima
Srbije posle pljačkaške privatizacije koja je obavljena uz pomoć države, nakon demokratskih
promena 2000. godine.
5
,,Država je prvi put posle sedam decenija pomogla rad 207 zadruga sa 2,2 milijarde dinara,
posle 2017. godine. Cilj je da se zaustavi iseljavanje iz sela, da bi ona opstala i ostala. Srbija je
danas država sa 200.000 praznih kuća u selima. Zahvaljujući akcijii ministarstva za brigu o selu, do
maja 2025. godine dosadašnjim beskućnicima starosti do 45 godina država je kupila, odnosno
poklonila, 3.620 kuća u selima. Dos ada su bidl prazne. Tako su sela Srbije dobila i oko 20.000
novih stanovnika. Po prvi put u mnogima od njih posle više decenja čuje se dečja graja. Ako se to
uporedi recimo, sa opštinom Crna Trava sa juga Srbije koja ima samo oko 1.000 žitelja, onda je to
dvadesetak novih sela’’, navodi Milan Krkobabić, minsitgar za Brigu o selu u Vladi Srbije.
Sve to ukazuje da je sumorna slika sela, odnosno naseljenih mesta u Srbiji danas. Inače, Srbija
je već danas država bez sela, jer u Ustavu piše da su to naseljena mesta! Da bi sela opstala i ostala
potrebno je zaustaviti iseljavanje, a žitelji sela treba da se udruže. U suprotnom ne da će propasti,
nego će nestati! Poješće ih velike multinacionalne kompanije. Samo udruženi, uz pomoć zadruga,
kooperativa ili kako god ih nazovemo, mogu da obezbede boljitak sebi i poljoprivredi Srbije.
Zadrugarstvo Srbije ima tradiciju dugu više od 130 godina. Prve zemljoradničke zadruge na
teritoriji tadašnje Srbije, osnovane su 1894. godine, i to u Vranovu kod Smedereva, a potom i u
Azanji, u Malom Orašju, Mihajlovcu i u Ratarima. Zadruga „Azanja“ osnovana je 22. marta 1894.
godine, a registrovana 11. aprila iste godine: Važno je reći da ova zadruga i danas postoji. Zadružni
savez Srbije, kao asocijacija zemljoradničkih i zanatskih zadruga, osnovan je 1895. godine, samo
godinu dana posle osnivanja prvih zadruga u Srbiji.
,,U tranzicionom periodu zadrugarstvo Srbije, a posebno zemljoradničko zadrugarstvo, nalazi se
u izuzetno nepovoljnom položaju. Problem zadružne svojine poslednje tri decenije nije rešen, što je
otežavajući faktor uspešnog razvoja zadruga. Potrebno je istaći da zemljoradničko zadrugarstvo
nije bilo ni u sistemu podsticaja Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva privrede od 2004. do
- godine i da je tek donošenjem Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, u
- godini, izjednačeno sa pravima registrovanih gazdinstava. Nerešenim pitanjem imovine,
zemljoradničke zadruge imaju otežan pristup tržištu kapitala, jer praktično nemaju čime da
garantuju. Nedostatak kreditnih sredstava, preko banaka, ograničavajući je faktor za obavljanje
tekućih aktivnosti i posebno obezbeđenje investicionih sredstava za kapitalno ulaganje u objekte i
opremu u prerađivačkoj industriji’’, ističe Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije.
Najbolji značaj zemljoradničkog zadrugarstva ilustruje struktura i veličina poseda kod
gazdinstava koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Prema popisu poljoprivrede iz 2012.
godine, prosečna veličina poseda bila je oko četiri hektara, a koncentracija je izvršena kod nešto
više od 5.500 gazdinstava, koja u proseku obrađuju preko 96 hektara, a u strukturi ukupnih
obrađenih poljoprivrednih površina u Republici Srbiji učestvestvovala je sa 18,7 odsto. Pitanje je
kako se racionalno organizovati, kod 508.365 gazdinstava sa malim i srednjim posedom, ako
nećemo oživeti zadrugarstvo? Zaderugarstvo Srboije prolazilo je kroz različite faze razvoja. Bilo je
uspona i padova. Danas se opet nalazi u velikoj krizi, čak se dovodi u pitanje i opstanaka i ostanak
većizh zadruga sa dugom tradicijom.
ZADRUŽNI SAVEZ SRBIJE – Predlog mera za unapređenje zadrugarstva!
Sektor zadrugarstva Republike Srbije najbolje ilustruju podaci da u Srbiji danas postoji 5.127
svih vrsta zadruga: zemljorljadničkih ili poljoprvirednih,, stambenih, potoršačkih, zanatskih,
radničkih, studentko – omladinskih, socijalnih, kao i drugih vrsta zadruga za obavljanje
proizvodnje, prometa robe, obavljanja usluga i drugih delatnosti u skladu sa Zakonom o
zadrugama. Od ukupnog broja zadruga aktivne su 2.902 zadruge, odnosno 57 osto, 1.148 zadruga
ima poslovne prihode ili 50 odsto zadruga. Od ukupnog broja novoformrianih zadruga 37 osto ima
6
poslovne prihode svbaka yadruga 37 odsto ima poslovne prihode. Pošto je svaki početak težak taj
procenat zadruga može se smatrati evropskim. Pri tome od ukupnog broja aktivnih zadruga preko
60 odsto su zemljoradničke ili poljoprivredne. Prema koncepciji razvoja ekonomije u narednom
periodu jedno od suštinskoh pitanja je ravoj sektora zadrugarstva, kao nezaobilaznog činioca u
zapošljavanju, organizovanju proizvodnje, otkupa, prerade, i prometa proizvoda individualnih
poljoprivrednih proizvođača. Ispunjavanjem navedenih funkcija sektor zadrugarstva postaje važan
faktor za prevazilaženje društvenih i ekonomskih ograničenja u razvoju ruralnih područja.
Na osnovu podataka Agencije za privredne registre u Republici Srbiji je registrovano 1.769
aktivnih zemljoradničkih zadruga.Kriterijum za poljoprivredno gazdinstvo, prema metodologiji
Popisa 2023. godine, ispunilo je 148 zadruga sa satusom pravnog lica, što čini 8,3 odsto od ukupnog
broja zemljoradničkih zadruga. U okviru 1.769 aktivnih zemljoradničkih zadruga registrovano je
je 26.217 članova zadruga. Prema podacima Popisa agrara 2023. godine od ukupnog broja
registrovanih članova zadruga, njih 12.114 ili 46,2 odsto ima poljoprivredno gazdinstvo čime su
stekli uslov da budu obuhaćeni Popisom agrara 2023. godine.
Konstatacije i predlozi
Proces dokazivanja vraćanja zadružne imovine traje kontinuirano od pedesetih godina prošlpog
veka, a intenzivno preko tri decenije i samo delimično je završen usvajanjem Zakona o zadrugama
- godine.
Popisom poljoprivrede 2023. godine subjekt popisa su bile i zemljoradničke zadruge i članovi
zadruga. Popisane su sve zemljoradničke zadruge i članovi zadruga koji se bave primarnom
proizvpodnjom i ispunili su metodološke uslove Popisa poljoprivrede 2023. Godine da bi bili
evidentirani kao poljoprivredno gazdinstvo. Popisano je ukupno zemljoradničkih zadruga i 12.114
gazdinstava – članoa zadruga – što čini 2,4 odsto ukupno popisanih poljoprivrednoih gazdistava u
R. Srbiji.
U okviru zemljoradničkih zadruga i gazdisntava članoa zadruga, koristi se 7,5 odsto ukupno
popisanog korišćenog poljoprivrednog zemljišta, a gaji se 1,8 odsto goveda, 4,1 odsot svinja. Od
ukupno popisanih površina pod voćnjacima zemljoradničke zadruge i gazdinstava članovi zaduga
korise 3,5 odsto, vinograda 3,4 odsto. Relativno sa malim učešćem u popisanih kategorija, a u
odnosu na ukupne, ne može se meriti realno doprinos zemljoradničkih zadruga razvoju
poljoprivrede, jer je mnogo veći značaj istih u organizaciji i realiazciji proizvodnje na malim
posedima fizičkih lica. Takvih ima više od 217.623 koja imaju posede do 2,5 hektara.
Prosečno raspoloživa površina po zemljoradničkoj zadrugzi ukupno iznosi 245 hektara. Ove
površine sa postojećom strukturom proizvodnje ne omogućuju dugoročno ekonomsku održivost. Iz
tih razloga potrebna je intenzivifikacija proizvodnje kroz uvođenje novih tenologija i novih
proizvoda iz oblasti povrtarstva, voćarstva, stočarstva, prerade poljoprivrednih proizvoda i
stvaranja finalnih proizvoda.
Prema podacima ZSS i okružnih zadružnih saveza na ravničaskom području, recimo,
Negotinske nizije postoje mogućnosti, da kroz organizaciju u okviru zemljoradničkih zadruga uz
nabavku široko zahvatne mehanizacije organizovanja poljoprivredne proizvodnje iz raspoloživih
neobrađeniuh poljoprivrednih površina. Posebnu pažnju trebalo bi usmeriti i finasirati kroz
istraživanje sa temom – da li zadružni sistem organizovanja mož eda bude u funkciji neobrađenih
površina u brdskoim i planinskih područja krozu namenske programe, kao što sižu tovno
govedarstvo, autohtone sorte šljiva i autohtone rase ovaca.
7
Ovom prilikiom potrebno je posebno istaći da spoljoprivrede razvijenih zemalja zapada
počivaju na principu zemljoradničkog zadrugarstva kroz koje su primarni proizvođači povezani i
udruženi jer su vlasnici – akcionari po prerađačkim kapacietima, kao i u trgovinskim lancima koji
distribuiraju njihove prerađene proizvode. Kroz ovaj trojni interese primarni poljoprivredni
proizvođač je motivisan da proizvede kvalitetnu sirovinu, da se ista što bolje preradi, proizvede
prehrambeni proizvod i da plasira po maksimalnim, cenama, koje omogućuju ekonomnsku
egzistencijui svih u lancu proizvodnje i prodaje.
Imajući u vidu navedene činjenice i opis stanja, u cilju revitaliazacije unapređenja zadrugarstva
Srbije predlažu se četiri mere:
1.IZRADA STRATEGIJE RAZVOJA ZADRUGARSTVA;
2.FORMIRANjE KREDITNE LINIJE ZA ZADRUGE–BESKAMATNO KREDITIRANjE
ZADRUGA;
- ZAPOŠLjAVANjE STRUČNIH LICA U ZADRUGAMA I ZADRUŽNIM SAVEZIMA;
4.EDUKACIJA U ZADRUGARSTVUI I MEDIJSKA PROMOCIJA;
Zadruge su i danas ekonomska okosnica opstanka i ostanka slea u Sribji. Jer, bez sela nema ni
države! A, njih ima 4.720. Ali, i pored velikih ekonomskih potencijala na selu u Srbiji se i danas
teško živi. Sela se decenijama prazne, pa i gase i nestaju sa mape naše države. Za jednu deceniju će
nestati njih oko 1.200, a prema podaciam RZS do 2050 godine neće ih više biti namapi Srbije čak
3.000!
,,Mladi lјudi odlaze u potrazi za bolјim i udobnijim životom, i to je proces koji dugo traje i koji
ne može u potpunosti ni da se zaustavi, ne samo u Srbiji. Uvažavajući činjenicu da zadrugarstvo u
Srbiji iam tradiciju dugu više od 175 godina, cilј je da se unappedi zadrugarstvo. Jer, ono u svetu
akttvno okuplјa oko milijaradu lјudi! Cilј je da zadruge ponovo postanu ne samo ekonomsko, već i
kulturno, socijalno psihološko i vaspitno središte razvoja sela i ,,magnet” koji će mlade zadržati na
selu i (uz bolјu infrastrukturu, zadružne domove, pošte, ambulante, pristup internetu…)
Zaustavlјanje pražnjenja i nestajanja sela u Srbiji ima izuzetan bezbednosno politički značaj za
očuvanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije. Do sa je MBS uz pomoć države kupial u selima
Srbije oko 3.620 ku za onekoji hpeć u seliam da žive.Tako sjuoandobial i oko 20.000 novih žitelјa.
U njima se čuej i graja dece’’, navodi Milan Krkobabić, ministar za Brigu o selu.
Potregan novi koncept agrarara Srbije!OTREBAN NOVI KONCEPT AGRARA
Dosadašnja istraživanja pokazuju da je potreban radikalan zaokret i koncipiranje konzistentne
Strategije razvoja stočarske proizvodnje. Dakle, potreban je novi koncept poljoprivrede u Srbiji.
Jer, danas je vrednoost agrarne proizvodnje u Srbiji po jednom hektaru samo 1.200 evra, dok
ukupna vrednost agrarne proizvodnje nikada nije prešla vrednost od 5,6 milijardi dolara! To je
samo posledica loše agroekonomske politike koja se vodi u zemlji. Država bi trebalo, sa svoje
strane, preko Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, da respektabilno uvažava
određene regije, odnosno razvojne celine, koje imaju veoma povoljne uslove za razvoj stočarske
proizvodnje. Trebalo bi da se određenim merama agrarne politike deluje stimulativno na postojeće
proizvođače, koji se bave stočarskom proizvodnjom (koja u BDP agrara učestvuje samo sa 28,1
odsto), kao i da se stvara povoljan ekonomski ambijent za širenje ove proizvodnje. Razvoj
8
stočarske proizvodnje bi trebalo da se ogleda u povećanju broja grla, većoj produktivnosti,
reproduktivnoj sposobnosti grla, te po tom osnovu i većim ekonomskim efektima.
,,Primenom mera agrarne politike u uspostavljanju održivog razvoja stočarske proizvodnje,
država mora da uvažava specifičnosti i zakonitosti poljoprivredne proizvodnje, kao strateške
oblasti privređivanja. U skladu sa tim, potrebno je da država koncipira kreditne uslove za razvoj
stočarske proizvodnje, posebno u regijama i na prostorima na kojima evidentno postoje izuzetno
povoljni prirodni uslovi, dugogodišnja tradicija i odgovarajući nivo obučenosti proizvođača ̶
farmera za ovu proizvodnju. Poseban problem prisutan je u neadekvatnoj organizaciji
proizvođača, što je bitno uticalo na njihov nepovoljan položaj u ovoj proizvodnji. Postojeća
udruženja u okviru stočarske proizvodnje nisu opravdala svoje postojanje kroz čvršće povezivanje
i ostvarivanje zajedničkih funkcija održivog razvoja stočarstva. Sagledavajući i analizirajući sve
faktore, kako prirodne, tako i društveno-ekonomske dolazi se do zaključka da je u okviru
Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, potrebno formirati
Upravu za stočarstvo u cilju unapređenja stočarske proizvodnje u našoj državi’’, navodi prof dr
Vitomir Vidović, iz Novog Sada.
Početak boljitka i u zadrugarstvu Srbijeočekuej se donošenjem nove strategije razvoja
poljoporvirede od 2025. do 2034. godine. Obnova prehrambenog suvereniteta biće ključni cilj nove
Desetogodišnje strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja, koja će važiti do 2034. godine.
Ekspertski nacrt strategije uskoro će biti predstavljen javnosti, a među najavljenim merama su
zelene stipendije za decu sa sela, školske užine sa domaćih farmi, sistemska kontrola cena hrane,
kao i povećana izdvajanja za ruralni razvoj. Kako je za javnost potvrdila autorka strategije i
posebna savetnica ministra poljoprivrede, profesorka Ekonomskog fakulteta u Subotici prof
Tatjana Brankov, dokument predviđa promenu pravca razvoja agrara i jačanje najslabijih karika
– svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa.
Prof. dr Tatjana Br ankov: ”Radimo na obnavljanju prehrambenog suvereniteta Srbije kroz
podsticanje inovacija, transfer znanja i usklađivanje sa evropskim agrarnim propisima. Promeniće
se i način na koji se subvencioniše poljoprivreda”, navodi Brankov. Po njenim rečima, trenutno
čak 88 odsto agrarnog budžeta ide na direktna plaćanja, dok se za ruralni razvoj izdvaja svega
nekoliko procenata. ,,Strategija preporučuje značajno povećanje sredstava za ruralni razvoj. Iako
budžet za 2025. godinu već postoji i ne može se menjati, realno je očekivati da se u naredne tri
godine izdvajanja za ove mere povećaju na 15 odsto. Do kraja strateškog perioda cilj je da ona
dostignu 30 odsto, što je i preporuka Evropske unije”, ističe Brankov. Poseban akcenat strategija
stavlja na mlade i obrazovanje, kroz uvođenje “zelenih stipendija” i poboljšanje ishrane dece i
omladine.
(Autor je analitičar i publicista)