• Prehrambeni suverenitet u fokusu nove strategije poljoprivrede!
• Obnova prehrambenog suvereniteta biće ključni cilj nove Desetogodišnje strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja, koja će važiti do 2034. godine.  Ekspertski nacrt strategije uskoro će biti predstavljen javnosti na RTS, a među najavljenim merama su zelene stipendije za decu sa sela, školske užine sa domaćih farmi, sistemska kontrola cena hrane, kao i povećana izdvajanja za ruralni razvoj. 
• Buduća strategija predviđa promenu pravca razvoja agrara i jačanje najslabijih karika – svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa.
• Srbija je zemlјa sa dugom tradicijom u svinjarstvu, a našla se u apsurdnoj poziciji da uvozi svinjsko meso, zbog čega je odmah reagovao, po preuzimanju dužnosti ministra, kako bi se stabilizovalo tržište i zaustavili se dalјi poremećaji

Ministar polјoprivrede prof dr Dragan Glamočić izjavio je da je trenutno najkritičnija tačka agrara Srbije svinjarstvo, a ocenjujući da taj sektor može da bude sređen u narednih godinu ili dve godine, ministar je naveo da je cena žive mere svinja za tri nedelјe koliko je na čelu ministarstva porasla sa 160 dinara po gramu na 200 dinara plus PDV. “To je rezultat uvođenja reda u sistem izdavanja uvoznih dozvola i obaveze da se one dopunjuju podacima neophodnim za praćenje porekla i sledlјivosti proizvoda. Naročito je važno u ovom momentu, pošto se u susednoj Mađarskoj pojavila opasna zarazna bolest životinja slinavka i šap”, rekao je za javnost Glamočić.

Prof. dr Dragan Glamočić: Srbija je zemlјa sa dugom tradicijom u svinjarstvu, a našla se u apsurdnoj poziciji da uvozi svinjsko meso, zbog čega je odmah reagovao, po preuzimanju dužnosti ministra, kako bi se stabilizovalo tržište i zaustavili se dalјi poremećaji.

SPOLjNOTRGOVINSKA RAZMENA STOČARSKE PROIZVODNjE ZA VREME OD 2024.GODINA/2023.GODINA

• Uvoz stočarstva i proizvoda stočarstva je veći u 2024.godini u poređenju sa 2023.godini za 71,8 mil.evra
• Izvoz stočarstva i proizvoda stočarstva je manji u 2024.godini u poređenju sa 2023.godinom za 12,8 mil.evra
• Od ukupnog UVOZA, na uvoz mesa, proizvoda od mesa, mleka, proizvoda od mleka je potrošeno je 650 miliona evra u 2024.godini

Srbija je proteklih godina morala da uvozi meso i mleko da bi prehranila svojih 6,6 miliona stanovnika. Sve do pre nekoliko godina ona je bila zemlja za koju se govorilo da može da hrani pola Evrope. A, to je blizu 500 miliona stanovnika. Da je Srbija bila zavisna od uvoza hrane to je posledica loše strategije poljoprivrede koja se vodila  od 2014. pa sve do kraja 2024. godine. Stretegija je bila loša već prilikom pisanja i usvajanja na kraju jula 2014. godine na sednici Vlade Srbije. Da bi se umirio narod da nepriča o tome tada je bilo obećano da će sad već bivša strategija ići na javnu raspravu, rekavši da će se tada i javno raspravljati o njoj, kako bi se usvojila i u Skupštini Srbije, ali, to je bilo samo obećanje, a do toga nikada nije došlo,  jr je strategiji na kraju 2024. godine, posle produđenahj istekla validnost.Promašenu Strategiju  poljoprivrede Srbije od 2014. do 2024. godine, koja je Ustav za agrar Srbije bila je usvojila samo Vlada Srbije. Strategija je bila nerealno predvidela da će se agrar  Srbije u tom vremenu godišnje razvijati po stopi od 9,1 odsto, a lošim godinama po stopi od 6,1 odsto. Posle deset godina primene razvoj poljoprvirede bio je ukupno u toj deseniji samo 1,7 odsto, a godišnje je to bilo tek 0,17 odsto!

Posebno, i sad brine što u 600 slea Srbije nema nijedne krave!

Vlada Srbije, Privredna komora Srbije, Akademijski odbor za selo SANU i mnoge druge instititucije bile su obavezne da iniciraju  da se raspravlja u toku primene strategije o njenom (ne)sprovođenju kako bi se to prekinulo. Međutim, oni,  to što im je bio posao, nisu nikada uradili ni inicirali analizu strategije. Tu se nalazi i razlog njene pogubne primene u sprovođenju. Na to je upozoravao i recenzent strategije jula 2014. godine, pre njenog usvajanja, prof dr Koviljko Lovre, tadašnji profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici koji je nekada bio i Savezni ministar poljoprivrede Jugoslavije.

U recenziji, koja je kratko bila na javnoj raspravi  u javnosti, on je tadam neposrebndo pe njenog usvjanja  u Valdi Srboje, krajme jula 2014. godine između ostalog napisao:

Strategija razvoja (čitaj pada) poljoprivrede Srbije 2014. do 2024.g

KOMENTAR – RECENZIJA prof. dr Koviljka Lovre, Ekonomski fakultet Subotica, nekoliko dana pre usvajanja protekle Strategije poljoprivrede u Vladi Srbije krajem jula 2014. godine.

Obrazac za komentare na tekst Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014-2024. godine

1. Opšti komentari i sugestije na tekst Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014-2024.

Autori Strategije koristili su netačne podatke, te je otuda i projekcija i vizija razvoja poljoprivrede bila potpuno nelogična i besmislena. Izvedene projekcije još tada su pokazivale da će se poljoprivreda razvijati sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Ono što autori Strategije tqada projektoali još ni jedna država nije uspela da ostvari. Šta više, bilo bi porazno za našu privredu da se to ostvari… I to loše se dogodilo!

Na ovaka upozorenja pre njenog usvajanja niko se nije obazirao. A, donela je mnogo šteta poljoprivredi, državi Srbiji i narodu Srbije koji sad moraju da jedu uvoznu hranu!  Država Srbije to mora skupo da se plaća. Posle usvajanja i sprovođenja u praksi  te promašee strategije u Srbiji je, bilo manje za 500.000 stanovnika, a još toliko je svaki dan i gladnih u  zemlju za koju se pre samo nekoliko godina govorilo da može da hrani pola Evrope!

Kraj strategije pada!

Dakle, već godinama se niko u vrhu vlasti Srbije nije preterano uzbuđivao što je proizvodnja u agraru u poslednje tri i po decenije, do pandemije virusa  Kovid – 19, u proseku godišnje rasla samo 0,45 odsto godišnje.  Pošto je ovoj strategiji PADA ističe validnost 31. jula 2024. godine (koja je kasnija produžena do početka 2025. godine)  izradu nove strategije sad su najavili nadležni iz Vlade Srbije. Posledica te loše strategije samo za uvoz mesa, mleka i prerađevina  u 2024. godini plaćeno  je čak 650 miliona dolara. Dakle, bila je to veoma skupa strategija pada agrarne proizvodnje Srbije.

Ako se vide podaci o sprovođenju strategije, onda i nije čudno što je Srbija od izvoznika hrane postala zavisna od uvoza. Samo u prošloj 2023. godini uvezueno je 500.000 prasića i oko 300.000 tovljenika za klanice, zatim 40.0000 tona zamrznutog mesa treće kategorije…  Za to je tada potrošeno oko 578,6 miliaona evra.  Slično se ponovilo i u 2024. godini  kada je za uvoz potrošeno, malo više oko 650 miliona evra. U oborima Srbije pre jedne decenije bilo je 1,1 krmača prasilja, a sad je manje od 100.000! Sa tim brojem i takvom agrarnom politikom, kakva je bila do sada, nije ni moglo da bude obnove obnove stočnog fonda! 

Jer, kada se raspadala SFRJ, 1991. godine, iz nje se u svet izvozilo oko 30.000 tona ,,bebi bifa“ godišnje, a danas se izvozi samo između 300 i 400 tona godišnje. Dakle, 100 puta manje!  Tada je poslednji put iz Srbije u svet izvezeno svinjsko meso i to uvrednosti od 762 miliona dolara. Čak je u konzervama bilo izvezeno i za vojsku SAD: Sad su poluprazni obori za tov svinja, pa Srbija ovo meso mora da uvozi za potrebe svog stanovništva i troši godišnje samo 15 kilograma po jednom stanovniku. U EU se troši 25 kilogama mesa više u proseku mesa po stanovniku nego u Srbiji.  To se ne može stići uz ovakav razvoj ni za pola veka.

Te godine kada se raspadala Jugoslavija, u Srbiji je godišnja proizvodnja svih vrsta mesa bila oko 650.000 tona, i trošilo po stanovniku oko 65 kilograma godišnje. Danas se proizvodi oko 400.000 tona svih vrsta mesa i troši godišnje po jednom stanovniku manje od 40 kilograma!

To je Srbija danas i slika njenog razvoj agrara u poslednje četiri decenije! A, strategija je u  stvari Ustav za agrar! A, on se nije poštovao, pre svega, od tvoraca agrarne strategije, ali i političara za koje je ona rađena! Evo i njenih rezultata u protekloj deceniji. Apsurdno je da se niko od vlasti iz Vlade Srbije, Privredne komore Srbije, Akadmijskog odbora za selo SANU, u protekloj deceniji nije setio da se analizira i pokrene rasprava o tome kako se sprovodi strategija i kakvi su njeni rezultatio, kako bi se oni poboljšali. Svi su to posmatrali i ćutali, a istovremeno i odobravali uvoz hrane za ishranu sve manjeg broja stanovnika u Srbiji! A, za jednu deceniju njih je manje čak za 500.000! Još toliko je svakim danom gladnih i neuhranjenih u Srbiji!

Analoza strategiej bial je i ostala atabu tema za nadležne organe. Sredinom 2025. godine očekuje se noa strategija, a narednih godina i oporavak stočarstva u Srbiji. Sa oporavkom stočarstva, doći će konačno i dugo očekivani biljitak kompletne poljoprivrede Srbije. To joj predviđa budući documen čiji rad se privodi kraju. Uz to stižu planovi i želje da se više nikada ne ponove rezultati kakvi su bili u vremenu od 2014. 2025. godine. Za podsećanje evo tih rezultata za koej niko ne želi da se ponavljaju!

Rezultati Strategije pada poljoprivrede Srbije (u procentima)

2014. godine                             + 2,0           odsto

2015. godina                             – 7,7            odsto

2016. godina                            + 7,7            odsto

2017. godina                            -11,4            odsto

2018. godina                           +15,1            odsto

2019. godina                             – 1,7            odsto

2020. godina                            + 2,2            odsto 

2021. godina                             – 5,7            odsto

2022. godina                             – 7,8            odsto

2023. godina                             +9,0            odsto – preispituje se!

2024. godina – očekuje se          pad!           sa dvostrukom brojkom!

Obećanja Vlade…

I baš te 2014. godine prilikom donošenja te promašene strategije, vlast je bila obećala poljoprivredi med i mleko! Jer, tada je vlada Srbije, na čijem čelu je bio današnji predsednik Srbije, usvojila Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2014. do 2024. godime. U njoj je tada pisalo da će se agrar do 2024.godine godišnje razvijati tempom od 9,1 odsto, odnosno ako je loša godina po 6,1 odsto godišnje! Ispostavilo se da do sada, za proteklih deset godina nikakvog rasta nije ni bilo. Jer, agarra u toj deceniji je iamo9 rast od samo 1,7 osto, ili 0,17 odsto godišnje. Ako je za utehu, taj dokument na 145 strana pisalo je oko 240 naših eksperata. Za izradu tog dokumenta, uz boravak na Zlatiboru i Tari, sebe su častili sa 8,2 miliona dolara ili evra, koji su namenski stigli od tri evropske zemlje. Vlada nikada nije dokument uputila Parlamentu Srbije na razmatranje i usvajanje. Možda i zato što niko ozbiljno nije ni mislio da tu strategiju sa reči pretoči u dela. Jer, da je usvojena u Skupštini Srbije, ona bi obavezivala sve vlade da je sprovode. Ovako donela je samo nevolje i onima koji su je pisali i proizvođačima i narodu, kao i Vladi Srbije.

Naučni instituti u Novom Sadu, koji je Institucijqa od nacionalnog značaja, i Zemunu stvorili su oko 2.500 visokorodnih sorti i hibrida raznih kultura, ali se njihove genetske mogućnosti koriste tek sa 30 do 50 odsto. Srbija zbog toga što ne koristi potencijale koje je stvorila nauka sad je već prinuđena na uvoz hrane koju bi mogla i sama da proizvodi!

A, buloo je rodnih godeiehn u dalekoj prošlosti koju svi priželjkuju da se vrati. Analize pokazuju da je ,recimo, takva bila1986. godina kada je u Srbiji bilo proizvedeno ukupno 8.062.020 tona kukuruza koji je tada ali i danas bio ,,žuto zlato“.  Posle toga ovoliki prinos kukuruza ostao je samo neostvarena želja. Zato se sad budućnost Srbije vidi u povratku u prošlost, kako bi imali ovakve prinose. I ne samo kada je reč o kukuruzu već i mnoge druge kulture. Jer, Srbija se tada nalazila među deset proizvođača i izoznika kukuruza u svetu. I ona se sa time hvalila. Ali, srednje razvijena zemlja ne bi se sa time hvalila. Jer, Srbiji je zbog praznih sela, praznih staja, u kojima nema stoke,  dovoljno godišnje sad za ukupnu potrošnju oko 3,5 miliona tona kukuruza.  Dovoljno zbog toga što u njoj nema stoke pa da troši taj kukuruz i da se izvoze proizvodi iz viših faza prerade. 

Ovako se izvozi kukuruz samo kao sirovina.To osim Srbije retko ko u svetu radi! A, kada bi se on prerađivao u zemlji u meso ili neke druge proizvode iz viših faza prerade, zarada bi bila pet puta veća! A, da nema stoke da se troši kukuruz najbolji dokaz su podaci RZS iz 2022. godine po kojima stočarstvo u BDP agrara učestvuje samo sa 28,1 odsto, sa daljom tendencijom pada. To je karakteristika najnerazvijenijih zemlja sveta. Jer, kada je učešče stočarstva u BDP agrara ispod 70 odsto – to su nerazvijene i siromašne zemlje! Za taj loše urađeni posao na izradi loše strategije, niko nije do sada odgovarao! Zašto? A, doneo je  mnogo štete za poljoprivredu  Srbije. Dokaz je samo da je Srbija zavisna od uvoza hrane, pa je u protekle dve godine samo za uvoz mesa, mleka i prerađevina godišnje, prvo 574 miliaone vra u 2023, a godinu dana kasnije čak 650 miliona evra.

Validnost toj Strategijui pada u Srbiji istekla je 31. jula 2024. godine. Pošto do tad nije bio urađen novi dokument razvoja do 2035. godine vladinost ovoj je produžena do kraja 2024. godine.  U međuvremenu je tadašnja, bivša ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković za izradu novog dokumenta bila angažovala 10 stručnjaka iz Sarajeva (Bosna i Hercegovina). Zatim deset iz Ljubljane (Slovenija) i četiri konsultanta iz Srbije. Oni su bili uradili okvirni nacrt nove strategije na 100 strana. Međutim,  pošto je Ministarstvo poljoprivrede Vlade Srbije odbilo taj dokument da dostavi na raspravu svom, skupštinskom Odboru za poljoprivredu na raspavu, 12. jula 2024. godine, kao i ugovore o plaćanju. Oni su sve to odbili. Posle je odlučeno da se, otkaže saradnja strancima, a posle je taj posao pred  kraj 2024. godine, poveren drugoj ekipi stručnjaka.  Uz naglasak da se iz postojećeg dokumenta od 100 strana preuzme sve što je valjano!  Završetak izrade novog dokumenta je pri kraju, sredinom 2025. godine. 

Posledice, takve loše Strategije dugo će da se osećaju i trebaće dosta vremena da prođe da se sve loše ispravi. Zato niko nije odgovarao. Ni autori ni onji koji su je usvojili.. Autori imaju i moralnhu odgovornost, a to je zašto su glasačli njih 240, za tako visok nerealan rast proizuvodnje, za koji su i tada znali da je neostvariv!  Zbog netačnog i promašenog dokumentqa Srbija je dovedena u situaciju da neproizuvodi oono što je mogla da ima na svojih 3.257.100 hektara obradivih njiva. Dobarf deo tih perađevina je morala da uvozi. Tako je Srbija dovedena u situaciju da nema dovoljno, mesa, mleka, prerađevina, čak ni i za prehranu svojih 6,6 miliona stanovnika! Posle davanaj otkazua stanacima na izradi tnovde strategije, posao je poveren kombino0vanom timu timu domaćih i strqanih strupčnjaka stručnjaka, koej predovdi  predvodi prof dr Tatjana Brankov, profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici. Ona je i predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije. Ona i tvorci buduće strategije, prihvatili su ono što je valjano iz već urađenog u okvirnom nacrtu, a ostalo su stvarali sa timom stručnjaka, u koje imaju poverenje za rad i koji su odabali za taj novi tim autora. Odmah na početku rada, cilj je da se Srbiji vrati prehrambena sigurnost. Ostalo da se izvozi i da se pronađu tržišta. Novi dokukemtn trega da važi od 2025. pa do 2034. godine. To znači da treba prvo da se vrati poverenej u nove kreatore agrarne politike, odnosno u tvorce onog što će uskor ponuditi  novi agrarni Ustav.

U tom budućem dokumentu, odnosno, u njegovom trećem poglavlju između ostalog za ozdravljenje poljoprivrede Srbije, nalažu se prioritetni zadaci. Prvi zadatak je da se Srbiji konačno vrati prehrambena sigurnost. To traži 508.365 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji. Oni proizvode sirovine za hranu na 3.257.100 hektara u Srbiji. U svakom agrarnom gazdinstvu Srbiji zaposleno je po 2,2 lica, pa je prema popisu poljoprivrede u njoj zaposleno 1.150.653 lica!

U strateškim delovima koji se već nalaze u budućem agrarnom Ustavu, između ostalog piše:

Prioritetni zadaci 

…Osnovni imperativ u narednom desetogdišnjem periodu treba da bude obnova prehrambenog suvereniteta. Da bi se to ostvarilo poljoprivreda mora u Srbiji konačno da postane strateška privredna grana! Prevashodni zadatak Republike Srbije, mora biti obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovništva i povećanje konkurentnosti poljoprivredno prehrambenog sektora.

“Promene u izdavanju dozvola nisu restriktivne, već neophodne za uvođenje transparentnosti i zaštitu domaće proizvodnje, kao i zdravlјa građana”, naveo je Glamočić.

Naglasio je da Srbija ima najbolјu prehrambenu sigurnost u čitavom regionu, naglašavajući da ne zavisi od uvoza.

“Šta god da se desi, Srbija, može da ima samodovolјnost u svim namirnicama. Kad imamo stabilnu cenu, lјudi će ulagati u sektor svinjarstva. Zato ćemo poštriti i povećati broj inspekcijskih kontrola. Jer mora tačno da se zna za šta može da se služi zamrznuto meso, za šta rashlađeno, kako mora da se deklariše. Ne može da bude meso iz uvoza, a da se ne naznači rok trajanja ili kada je uvezeno. Zbog dužine transporta, to meso u prodavnicama ne može da bude mlađe od sedam, a u većini slučajeva je deset dana”, naveo je ministar polјoprivrede.

Glamočić je ocenio da u proteklih 30 godina u sektoru mlekarstva nikada nije bilo ovoliko loše, a naglašava da država daje odlične podsticaje i da je podignuta proizvodnja koja je porasla za desetak odsto.

“Prošle 2024. godine, međutim, desila nam se pojava aflatoksina koji prelazi u mleko i tu smo bili limitirani u izvozu. Ta vancarinska barijera koju je EU nametnula, zbog Amerikanaca, sad košta i nas. Ograničava nam izvoz, a s druge strane imamo enorman uvoz mlečnih proizvoda. Na prvom mestu to je ‘sir’ koji u sebi sadrži palmino ulјe i ne može se nazvati sirom, a nama prema nekim proračunima oduzima čak oko 25 odsto našeg otkupa mleka”, kaže Glamočić.

Naglašava da je to napravilo zagušenje, tako da je ovih dana u Srbiji prisutno otkazivanje otkupa, te je država bila prinuđena da napravi red u izdavanju uvoznih dozvola, kako bi se stabilizovalo tržište. Istakao je da je potrebna digitalizacija farmi, kako bi mladi lјudi ostali na selu. On još dodaje da je u pripremi uredba, koja je u završnoj fazi, a u narednih nekoliko nedelјa biće usvojena na Vladi, kojom se onemogućava prodaja proizvoda sa sirom koji je od palminog ulјa, a ne od mleka ukoliko to nije naznačeno.

“Takav proizvod će moći da se nađe na tržištu, ali moraće da bude jasno označeno. Burek se, na primer, masovno pravi sa sirom od palminog ulјa, čak i pavlaka u restoranima brze hrane. Ti proizvodi sa palminim ulјem stižu uglavnom iz uvoza sa svih strana, a čak je počela proizvodnja i na našem tržištu. Ništa mi ne zabranjujemo, ali ne možemo da dozvolimo da neko misli da je detetu kupio sir, jer na etiketi krupnim slovima piše mleko dok je ispod sitnim slovima naznačeno palmino ulјe sa učešćem većim od 50 odsto”, naglasio je ministar.

Govoreći o žalbama polјoprivrednika, Glamočić navodi da se one najčešće odnose na kašnjenje u isplati podsticaja, dodajući da je to problem koji se desio kada je otvoren e-agrar jer je sve urađeno izuzetno brzo i ne vodeći računa o prosečnoj starosti srpskog polјoprivrednika. “Čak i mlađim polјoprivrednicima bilo je teško uvesti obavezu da sve završavaju preko e-agrara, ali svakim danom ide to sve bolјe”, rekao je Glamočić.

Prehrambeni suverenitet u fokusu nove strategije poljoprivrede

Obnova prehrambenog suvereniteta biće ključni cilj nove Desetogodišnje strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja, koja će važiti do 2034. godine.Ekspertski nacrt strategije uskoro će biti predstavljen javnosti, a među najavljenim merama su zelene stipendije za decu sa sela, školske užine sa domaćih farmi, sistemska kontrola cena hrane, kao i povećana izdvajanja za ruralni razvoj. 

Kako je za javnost potvrdila autorka strategije i posebna savetnica ministra poljoprivrede, profesorka Ekonomskog fakulteta u Subotici prof dr Tatjana Brankov, dokument predviđa promenu pravca razvoja agrara i jačanje najslabijih karika – svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa.

Prof. dr Tatjana Brankov: Radimo na obnavljanju prehrambenog suvereniteta Srbije kroz podsticanje inovacija, transfer znanja i usklađivanje sa evropskim agrarnim  propisima. Promeniće se i način na koji se subvencioniše poljoprivreda! 

Po njenim rečima, trenutno čak 88 odsto agrarnog budžeta ide na direktna plaćanja, dok se za ruralni razvoj izdvaja svega nekoliko procenata. 

,,Strategija preporučuje značajno povećanje sredstava za ruralni razvoj. Iako budžet za 2025. godinu već postoji i ne može se menjati, realno je očekivati da se u naredne tri godine izdvajanja za ove mere povećaju na 15 odsto. Do kraja strateškog perioda cilj je da ona dostignu 30 odsto, što je i preporuka Evropske unije”, ističe Brankov. Poseban akcenat strategija stavlja na mlade i obrazovanje, kroz uvođenje “zelenih stipendija” i poboljšanje ishrane dece i omladine. 

Planirana je šema školskih užina koja će omogućiti plasman domaćih proizvoda – voća, povrća, mleka i mesa – direktno u škole. ”Time ne samo da podižemo kvalitet ishrane, već i smanjujemo viškove na tržištu. Organizovaćemo i edukativne radionice za decu, jer je primećeno da školska ishrana često sadrži previše soli, transmasti i drugih štetnih sastojaka”, kaže Brankov. 

Zelene stipendije, kako objašnjava, namenjene su deci registrovanih poljoprivrednih proizvođača koja studiraju veterinu, agronomiju, agroekologiju i slične oblasti, kako bi se očuvao kontinuitet na gazdinstvima. Strategija takođe predviđa uspostavljanje institucije ombudsmana za hranu, koja bi se bavila zaštitom prava potrošača i kontrolom tržišnih cena. ”To je jedno od rešenja koje će biti ponuđeno javnosti na komentare. I druge zemlje regiona uvode modele kontrole cena. Srbija mora uvesti red u ovo pitanje”, poručuje Brankov. 

                                                                    *****

EU ostvarila suficit u trgovini polјoprivrednim proizvodima u 2024. VELIKA BRITANIJA JE BILA GLAVNI UVOZNIK!

Evropska unija je tokom 2024. godine izvezla polјoprivrednih proizvoda u vrednosti od 234,1 milijarde evra, a uvezla za 194,9 milijardi evra, čime je ostvarila suficit od 39,2 milijarde evra, objavio je  Evrostat.

Kancelarija EU zadužena za statistiku navodi da je, u poređenju sa periodom od pre godinu dana, zabeležen je rast izvoza od 2,8 odsto, a uvoza za 6,7 odsto.

 Između 2014. i 2024. godine trgovina polјoprivrednim proizvodima u Evropskoj uniji porasla je za 59 odsto, pri čemu je izvoz skočio za 58 odsto, a uvoz za 60,2 odsto, što je ekvivalentno prosečnom godišnjem rastu od oko 4,7 odsto za izvoz i 4,8 odsto za uvoz.

Velika Britanija je bila glavni uvoznik polјoprivrednih proizvoda iz EU sa učešćem u ukupnom iznosu od 23 odsto (54 milijardi evra), a slede Sjedinjene Američke Države sa 12,8 odsto (30,1 milijardi evra), Švajcarska sa 5,4 odsto (12,6 milijardi evra) i Kina sa 5,3 (12,3 milijarde evra).

Evropska unija najviše uvozi polјoprivrednih proizvoda iz Brazila, čiji je udeo 8,8 odsto (17,1 milijardi evra), sledi Velika Britanija sa 8,5 odsto (16,6 milijardi evra), Ukrajina sa 6,7 (13,1 milijardi evra) i SAD sa 6,1 odsto (12 milijardi). (B.GULAN)