• Na 92. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu  u Novom Sadu učestvovalo je više od 1.000 izlagača iz 40 zemalja. Bala je to jedna od najvećih agrarnih izložbi na ovom delu Evrope
• Ministar prof dr Dragan Glamočić: Sajam je već više od devet decenija dokaz snage agrara Srbije, ali i mesto susreta tradicije i inovacija… 
• Samo u prošloj 2024. godini Srbija je imala agrarni izvoz od 5,14  milijardi evra što je rast od 9,5 odstp u odnosu na prethodnu godinu. Suficit u trgovini sa hranmm iznosio je 1,2 milijarde dinara
• Sajam razgledalo više od 100.000 posetilaca!

Branislav GULAN

U Novomk Sadu je završen 92. Međunarodni poljoprivredni  sajam.  Ovogodišnji strateški partern bila je Italija sa 50 izlagača. Digitaliazcija, modernizacij proizvodnje, porška mladima i ženama, očuvanje resursa, organska proizvodnja, nisu samo planovi, to su realne smernice koje će da se sprovode. Poljoprivrednici u Srbiji sada imaju partnera u državi, ali  odgovornost da bude  čuvar zemlje, semena i budućnosti naše hrane, rekao je otvarajućisajam ministar poljoprivede  Dragan Glamočić. 

Foto: 021.rs

Agrar je, ne baš ubedljivo kao u ranija vremena, ponovo u središtu pažnje, a uvodničari na otvaranju tradicionalne smotre pokušali su, saglasno svečarskom činu, da sa nekoliko osnovnih podataka prilike i domete u poljoprivredi Srbije prikažu lepšim nego što jesu. U Srbiji se koristi 3.257.100 hektara zemljiđšta. TžU toj fabrici pod otvoenim nebo, radki 481.000 traktora I 25.000 kombajna!

Tako se Maja Gojković, predsednica Vlade Vojvodine, oslonila na podatak da je od 2016. godine, kada su naprednjaci osvojili vlast u regionalnoj skupštini, do ove godine iz pokrajinske kase u poljoprivredu uloženo preko sto milijardi dinara, odnosno više od 100 miliona evra po sezoni. Primetno više nego što se odvajalo u prethodnom periodu, kada su u Vojvodini vlast držale demokrate.

Uvek odmereni ministar poljoprivrede Glamočić je našao za potrebno da istakne kako je lane, i pored nepovoljnih vremenskih uslova, vrednost agrarne proizvodnje iznosila 5,2 milijardi evra, od čega je robe u vrednosti 1,4 milijarde plasirano u inostranstvo. Posmatrano u brojkama, u oba slučaja ostvaren je rast spram prethodne sezone. Međutim, to su ipak samo brojevi čija se prava vrednost razume tek kada se stanje u poljoprivredi sagleda mnogo celovitije. A seljaci i poljoprivredna branša se već godinama žale da iz godine u godinu sve teže žive od agrara. Profit odavno gotovo da više niko i ne pominje, cilj je mnogo prizemniji: nekako preživeti dvanaest meseci, do naredne žetve.

Posledeica te loše strategije je gubika prehrambenog suvereniteta zemnklej koji sad mora sa novom strategijom da se vrati! Posebno, sad brine što u 600 sela Srbije nema nijedne krave!

SPOLJNOTRGOVINSKA RAZMENA STOČARSKE PROIZVODNјE ZA VREME 2024.GODINA/2023.GODINA

• Uvoz stočarstva i proizvoda stočarstva je veći u 2024.godini u poređenju sa 2023.godini za 71,8 mil.evra;
• Izvoz stočarstva i proizvoda stočarstva je manji u 2024.godini u poređenju sa 2023.godinom za 12,8 mil.evra;
• Od ukupnog UVOZA, na uvoz mesa, proizvoda od mesa, mleka, proizvoda od mleka je potrošeno je 650 miliona evra samo u 2024.godini;

Vlada Srbije, Privredna komora Srbije, Akademijski odbor za selo SANU i mnoge druge instititucije bile su obavezne da iniciraju da se raspravlјa u toku primene strategije o njenom (ne)sprovođenju kako bi se to prekinulo. Za taj loš rad ili nerad, nameran ili slučajan u šta ja neverujem, svi su odgovorni! Jer, svi su se naplatitli u tih 8,2 miliona evra namenske donacije. A, sa takvim lošim radom naneli su ogromne štete državi. Jer, to se vidi samo u uvozu  u proteklim godinama. 

Za taj loš rad  opravdanej nije ostvarenje suficita u  trgovini sa svetom kada je poljoprivreda u pitanju. Odnoisno, trgovina svetom kad aje agra u pitanju.  Dasmo iamjklui vljanu straqtegiju u proitkeloij decneiji taj suficit bi bio mnono, mnogo, mnogo, veći!  Međutim, onih 240 kreatora, kojiamj je to bio dobro plaćen posao, nisu nikada uradili ni inicirali analizu strategije za jednu deceniju njenogi sprovođenja!  Tu se nalazi i razlog njene pogubne primene u paksi. Na to je upozoravao i recenzent strategije jula 2014. godine, pre njenog usvajanja, prof dr Kovilјko Lovre, tadašnji profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici koji je nekada bio i Savezni ministar polјoprivrede Jugoslavije.

Foto: 021.rs – Odgajivači svinja: Uvoz mesa uništio domaće svinjarstvo. Sad u obor9iam u Srbiji ima samo 2.349.176 svinja. Toliko je je bilo i posle Drugog svetskgo rata 1947. Godine. Sad je potrošnaj svinjskgo mesa pala samo na 15 kilogama po stanvoniku godišnje u Srbiji!

Izvoznik postao uvoznik mleka

“Zbog neodrživog stanja”: Mlekari i stočari traže hitan sastanak sa ministrom poljoprivrede

Poljoprivrednici od ministra Glamočića traže isplatu subvencija u roku, a kredite pre setve.

Krah stočarstva ubedljivo odražava situaciju u poljoprivredi. Srpska poljoprivreda je spala na tako niske grane da samo 25 odsto ukupnog agrara otpada na stočarstvo, dok je u razvijenim zemljama udeo ove grane čak 65 do 70 odsto. Time je domet naših paora, ma koliko se trudili, već u startu limitiran.

Situacija sa mlekom takođe ukazuje na veoma lošu situaciju u poljoprivredi. Decenijama smo ovaj napitak izvozili i to otprilike polovinu proizvodnje. Sada već godinama beli napitak znatno više uvozimo nego što izvozimo. Zapravo, izvoz postaje sve slabija tačka srpskog agrara, srpske ekonomije u celini.

Ministar je ustvrdio da smo lane izvezli oko 23 odsto agroproizvodnje. Međutim, pre dvanaestak godina izvozili smo blizu 30 odsto i nismo bili zadovoljni pošto je dugoročni cilj bio premašiti 45 odsto. Jasno je da smo u poslednjoj deceniji još i pogoršali eksportnu konkurentnost.

Subvencije uvećane, proizvodnja umanjena

Ne samo da su naši proizvodi preskupi na inostranom tržištu, nego su i strani proizvodi na policama ovdašnjih dućana uočljivo jeftiniji od odgovarajućih proizvoda domaćih agrofirmi. Tako smo u poslednjoj deceniji postali i masovan uvoznik svinjskog mesa, mada smo nekada bili solidni izvoznici. Stočni fond nam je toliko umanjen da bi nam sada bila potrebna bar tri uzgojna ciklusa, dakle tri puta po četiri godine, kako bismo broj stoke obnovili na donedavni nivo, piše analitičar Živanj Layic, na sajtu 021.rs.

Apsurd je da se krah srpske poljoprivrede događa baš u vreme kada je država povećala razne vrste agrarnih subvencija i uvećala agrarni budžet na ranije nezamislivih 900 miliona evra. Ali, rezultati ulaganja su slabi. Primera radi, nikada subvencije za mleko nisu bile toliko izdašne, a još više za umatičenje krave. Ipak, proizvodnja mleka u Srbiji rapidno opada i osnovni napitak uvozimo sve više.

Foto: 021.rs – Sto;arstvo SRbije u BDP agrara pre dve godine učestvovfalo je samo sa 28,1 odsto. Sad je to još manje. U stajama i slob odnom tovu nalaz9i se samo 698.605 goveda! Potroišnja aovog mes apo stanvoniku je manaj od četiri kilograma godišnje. 

Rast spoljnotrgovinskog deficita

Očito je da je ključna slabost skupoća srpskih poljoprivrednih proizvoda. Kontinuirano uvećanje deficita u srpskoj razmeni sa inostranstvom govori nam da nam je proizvodnja preskupa i u drugim delatnostima. Međutim, za visoke cene ovoga puta nisu krivi proizvođači, a nije ni ono što nazivamo agrarnom politikom u užem smislu. Čini se da je razlog skupih domaćih poljoprivrednih artikala ekonomska politika države Srbije. Sasvim precizno, monetarna politika iliti precenjen kurs dinara.

Pomoću nacionalne valute merimo vrednost svake druge robe i usluge. Naravno da će nerealno visoka vrednost domaće valute dovesti do toga da i vrednost robe iskazana takvim (precenjenim) dinarom bude previsoka. I to je polazni razlog zašto je u Srbiji proizvodnja, posebno agrarna, skupa. A kada je roba skupa, padaju i izvoz i prodaja na domaćem tržištu. Lek za srpsku poljoprivredu nije samo u agrarnoj politici. Naprotiv, ovoga puta osnovna nevolja je u precenjenoj domaćoj valuti.

Prazne staje i obori!

Kad je o poljoprivredi  Sribje proizvodnja  je sve manja i skuplja, a beleži se  i  pad potrošnje. Jer, vrednost proizvodnje po jedniom hetkaru hektaru je samo 1.200 evgra. Ukupna  proizvovdnja nikada do sada nije imala veću vrednost  od šest milijardi evra! Sve to je rezultat loše strategije poljoprivrede koja se sprovodila od 2014. pa do kraja 2024. godine Jer, njeni autori, 240 eksperata i stgručnjaka agrara u Srbiji bili su predvideli da će agrar u toj deceniji da ima godišnji rast od 9,1 odsto, a ukoliko budu loše godine 6,1 odsto. SVe to je bio promašaj. Za taj promašaj sebe su častili sa 8,2 miliona evra namenskih donacija za taj posao pristiglih od tri evropske zemlje. Agrar sa takvim rezzltatiam ne može bda bude konkurenta na svetskom tržištu.

A, rezutlat rada i  proizuvodnej, u vremenu od 214. do 2024. godine je da je ukupan rast agrara u toj deceniji bio samo 1,7 odsto. Odnosno godišnji rast je bii tek 0,17 odsto!  Za tako loše rezultate nije kriva samo suša, već i nerealna procena tvoraca strategije. Jer, nije bilo realno da se očekuje visoko predviđeni rast proizvodnje. u prošlosti, bližoj ili daljoj-. A, analitičlari beleže da je srbija imala rekordne prinose u proizvdonji. Ovo što se sad stvara nije ni blizu onom što se nekada dobijalo u toj fabrici pod otvorenim nebom!

Dokaz tog sirojaštva je u broju stoke, kako bi narod to rekao posedovanja blaga! U oborima Srbije pre jedne decenije bilo je 1,1 krmača prasilјa, a sad je manje od 100.000! Sa tim brojem i takvom agrarnom politikom, kakva je bila do sada, nije ni moglo da bude obnove obnove stočnog fonda! 

Jer, kada se raspadala SFRJ, 1991. godine, iz nje se u svet izvozilo oko 34.000 tona ,,bebi bifa“ godišnje, a danas se izvozi samo između 300 i 400 tona godišnje! Dakle, 100 puta manje!  Tada je poslednji put iz Srbije u svet izvezeno svinjsko meso i to uvrednosti od 762 miliona dolara. Čak je u konzervama bilo izvezeno i za vojsku SAD: Sad su poluprazni obori za tov svinja. Toliko je svinja bilo odmah posle Drugog svetskog rata, dakle 1947. godine. Srbija ovo meso sad mora da uvozi za potrebe svog stanovništva i troši godišnje samo 15 kilograma po jednom stanovniku. U EU se troši ukupno 25 kilogama mesa više u proseku mesa po stanovniku nego u Srbiji.  To se ne može stići uz ovakav razvoj ni za pola veka.

  Prema poslednjim podacima RZS u Srbiji sad ima samo:

• 698.605               goveda;
• 2.349.176            svinja;
• 1.759.424            ovce;
• 14.773.571          živina 
• Statistika ne beležo, ali se procenjuje da u štalama ima i oko 14.000 konja;
• I oko 1.000 magaraca;

Te 1991.  godine kada se raspadala Jugoslavija, u Srbiji je godišnja proizvodnja svih vrsta mesa bila oko 650.000 tona, i trošilo po stanovniku oko 65 kilograma godišnje. Danas se proizvodi oko 400.000 tona svih vrsta mesa i troši godišnje po jednom stanovniku manje od 40 kilograma! Danas se u Srbiji godišnje po jednom stanovniku godišnje troši manje po 25 kilograma svih vrsta mesa nego što je to u EU! Uz godišnji razvoj od pet – šesto odsto Srbija tu prosečnu potrošnju u EU neće stići ni za pola veka!

To je Srbija danas i slika njenog razvoj agrara u poslednje četiri decenije! A, strategija je u  stvari Ustav za agrar! A, on se nije poštovao, pre svega, od tvoraca agrarne strategije, ali i političara za koje je ona rađena! Evo i njenih rezultata u protekloj deceniji. Apsurdno je da se niko od vlasti iz Vlade Srbije, Privredne komore Srbije, Akademijskog odbora za selo SANU, u protekloj deceniji nije setio da se analizira i pokrene rasprava o tome kako se sprovodi strategija i kakvi su njeni rezultati. Da su to učinili možda bi neko ukazao i na porobleme nedostatka hrane pa bi se možda uklonile slabosti. Odnosno ukazalo bi se na pad proizvodnje, pa bi nauka reagovala i učinila nešto da se to spreči! Svi su to posmatrali i ćutali, a istovremeno i odobravali uvoz hrane za ishranu sve manjeg broja stanovnika u Srbiji! A, za jednu deceniju njih je manje čak za 500.000! Još toliko je svakim danom gladnih i neuhranjenih u Srbiji! Analiza strategije bila je i ostala tabu tema za nadležne organe. Sredinom 2025. godine očekuje se nova strategija, a narednih godina i oporavak stočarstva u Srbiji. 

Uz to, glavni boljitak mora da bude povratak prehrambene sigurnosti Srbije!

Sa oporavkom stočarstva, doći će konačno i dugo očekivani bolјitak kompletne polјoprivrede Srbije. To joj predviđa budući dokument čiji rad se privodi kraju. Uz to stižu planovi i želјe da se više nikada ne ponove rezultati kakvi su bili u vremenu od 2014. 2025. godine.  Za podsećanje evo tih rezultata za koje niko ne želi da se ponavlјaju!Rezultati Strategije pada polјoprivrede Srbije (u procentima) od 2014. pa do kraja 2024. godine:

2014. godine                             + 2,0           odsto

2015. godina                             – 7,7           odsto

2016. godina                            + 7,7            odsto

2017. godina                            -11,4            odsto

2018. godina                           +15,1            odsto

2019. godina                             – 1,7           odsto

2020. godina                            + 2,2            odsto 

2021. godina                             – 5,7           odsto

2022. godina                             – 7,8           odsto

2023. godina                             +9,0            odsto – preispituje se!

2024. godina                             pad!           sa dvostrukom brojkom!

Obećanja Vlade…

I baš te 2014. godine prilikom donošenja te promašene strategije, vlast je bila obećala polјoprivredi med i mleko! Jer, tada je vlada Srbije, na čijem čelu je bio današnji predsednik Srbije, usvojila Strategiju polјoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2014. do 2024. godime. U njoj je tada pisalo da će se agrar do 2024.godine godišnje razvijati tempom od 9,1 odsto, odnosno ako je loša, sušna, godina po 6,1 odsto godišnje! Ispostavilo se da do sada, za proteklih deset godina nikakvog rasta nije ni bilo. Jer, agrar je u toj deceniji imao rast od samo 1,7 odsto, ili 0,17 odsto godišnje. Ako je za utehu, taj dokument na 145 strana pisalo je oko 240 naših eksperata, trustova mozgova i umnih ljudi.  Za izradu tog dokumenta, uz boravak na Zlatiboru i Tari, sebe su častili sa 8,2 miliona dolara ili evra, koji su namenski bili stigli od tri evropske zemlјe. 

Strategiju je tada usvojila samo Vlada Srbije. Ona je nikada nije uputila Parlamentu Srbije na razmatranje i usvajanje. Možda i zato što niko ozbilјno nije ni mislio da tu strategiju sa reči da pretoči u dela! Jer, da je usvojena u Skupštini Srbije, ona bi obavezivala sve vlade da je sprovode. Ovako donela je samo nevolјe i onima koji su je pisali i proizvođačima i narodu, kao i Vladi Srbije.

Naučni instituti u Novom Sadu, koji je Institucija od nacionalnog značaja, i  Institut u Zemunu stvorili su oko 2.500 visokorodnih sorti i hibrida raznih kultura, ali se njihove genetske mogućnosti koriste tek sa 30 do 50 odsto. Srbija zbog toga što ne koristi potencijale koje je stvorila nauka sad prinuđena na uvoz hrane koju bi mogla i sama da proizvodi!

Davno je biloo rodnih godina!

A, bilo je i rodnih godina u dalekoj prošlosti koje svi priželјkuju da se vrate. Analize pokazuju da je, recimo, takva bila 1986. godina kada je u Srbiji bilo proizvedeno ukupno 8.062.020 tona kukuruza koji je tada ali i danas bio ,,žuto zlato“.  Posle toga ovoliki prinos kukuruza ostao je samo neostvarena želјa. Zato se sad budućnost Srbije vidi u povratku u prošlost, kako bi imali ovakve prinose. I ne samo kada je reč o kukuruzu već i mnogim drugim kulturama. Jer, Srbija se tada nalazila među deset proizvođača i izoznika kukuruza u svetu. I ona se sa time hvali. Ali, srednje razvijena zemlјa ne bi se sa time hvalila. Jer, u Srbiji je sad zbog praznih sela, praznih staja, u kojima nema stoke,  dovolјno godišnje za ukupnu potrošnju potrebno samo oko 3,5 miliona tona kukuruza.  Dovolјno zbog toga što u njoj nema stoke pa da troši taj kukuruz i da se izvoze proizvodi iz viših faza prerade. 

Ili daleke 1991. godine rpod pšenic eu SRbiji je bio 3.736.503 toen pšenice.  Sad je Srbii za ishranu,rezerve i semenarstvo potrebno najviše do 1,2 miliona toan pšenice. To se uz prosčean rod mođe ostv ariti setovm na 300.000 hektara. Sve ostalo što se proizvodi može da ide u izvoz. Ali,  taj rod više nikad nije ostaren kao te daleke 1911. gtodine.  U 1955. godini proizvodnja pasulja je bila  101.030 tona. On se sad mora uvoziti. Daleke 1969. godine rod grožđa je bio 748.530 tona, a danas je to samo oko 160.300 tona.  U istoj godini bilo je ubrano 886.540 tona šljiva. Sad se dobiaj tek polovian te proizvodnje na 72.000 hektara. Krompir koji je u 1974. godine bio proizveden u količini od 1.148.660 tona danas moramo za ishranu da uvozimo. U 1989. godini na prostorima Srbije bilo je proizvedeno i  4.920.600 tona šećernre repe, a sad se godišnje proiizvodi tek polovina toga i to u bolje rodnim godinama.

Dakle, budućnost agrara Srbije, i pored doprinosa nauke i tehnnologihje i vrednih seljaka, je da se vratimo u prošlost, kada su tone u pitanju. 

Ovako se izvozi kukuruz samo kao sirovina.To osim Srbije retko ko u svetu radi! A, kada bi se on prerađivao u zemlјi u meso ili neke druge proizvode iz viših faza prerade, zarada bi bila pet puta veća! A, da nema stoke da se troši kukuruz najbolјi dokaz su podaci RZS iz 2022. godine po kojima stočarstvo u BDP agrara učestvuje samo sa 28,1 odsto, sa dalјom tendencijom pada. To je karakteristika najnerazvijenijih zemlјa sveta. Jer, kada je učešče stočarstva u BDP agrara ispod 70 odsto – to su nerazvijene i siromašne zemlјe! Za taj loše urađeni posao na izradi loše strategije, niko nije do sada odgovarao! Zašto? A, ta strategija, doneta jula 2014. godine nanela je  mnogo štete za polјoprivredu  Srbije. Dokaz je samo da je Srbija sad  zavisna od uvoza hrane, pa je u protekle dve godine samo za uvoz mesa, mleka i prerađevina godišnje, prvo više od 574 miliona evra u 2023. godine, a zatim čak 650 miliona evra godinu dana kasnije!

Validnost toj Strategiji pada u Srbiji istekla je 31. jula 2024. godine. Pošto do tad nije bio urađen novi dokument razvoja do 2035. godine validnost toj je bila produžena do kraja 2024. godine. U međuvremenu je tadašnja, bivša ministarka polјoprivrede Jelena Tanasković za izradu novog dokumenta bila angažovala 10 stručnjaka iz Sarajeva (Bosna i Hercegovina) i deset iz Ljublјane (Slovenija) i četiri konsultanta iz Srbije. Oni su bili uradili okvirni nacrt nove strategije na 100 strana. Međutim, pošto je Ministarstvo polјoprivrede Vlade Srbije odbilo taj dokument da dostavi na raspravu svom, skupštinskom Odboru za polјoprivredu na raspavu, jula 2024. godine, kao i ugovore o plaćanju, posle je odlučeno da se, otkaže saradnja strancima iz BiH i Slovenije, a posle je taj posao pred  kraj 2024. godine, poveren drugoj ekipi stručnjaka.  Uz naglasak da se iz postojećeg dokumenta od 100 strana preuzme sve što je valјano!  Završetak izrade novog dokumenta je pri kraju, sredinom 2025. godine. 

Posledice bivše strategije…

Posledice, takve loše Strategije dugo će da se osećaju i trebaće dosta vremena da prođe da se sve loše ispravi. Pre će da se zaboravi, nego što će da se ispravi na delu!  Za to loše niko nije odgovarao! Ko ni za nestaluizh 460 miliona evra subvencija iz buđžeta upućenih stočarstvu ruralnim sredinama. To je tada bilo višepara nego što se nalazilo u agrarnom budžetu! Bilo je 2016. godine 28 miljardi dinara namenjeno stočarstvu, a dve godine kasnije još 26 milijardi za ruralne sredine. To je konstatovala Državna revizorska institucija u redovnoj kontroli. Ona je pokazala da nema rezultata u trošenju para, ali ni traga gde je nenamenski, potrošen odnosno, nestao novac. O kolikoj sumi para se radi, dokaz je činjenica da će malo više od te sume novca, biti potrošeno za izgradnju novog stadiona za EKSPO! Gde su pare nestale, odnosno nenamenski potrošene, bez rezultata, nejavljaju se ni autori strategije, ni onji koji su je usvojili, ali ni oni koji znaju za šta su potrošene pare! 

Autori imaju i moralnu (ne) odgovornost, a to je zašto su glasali njih 240, za tako visok nerealan rast proizuvodnje, za koji su i tada znali da je neostvariv rast od 9,1 odsto, odnosno 6,1 odsto u lošijim godinama. Jer, taj rezutat rasta za jednu deceniju je samo 1,7 odsto, a godišnji tek 0,17 odsto. Zbog netačnog i promašenog dokumenta Srbija je dovedena u situaciju da neproizvodi ono što je mogla da ima na svojih 3.257.100 hektara obradivih njiva. Dobar deo tih perađevina je morala da uvozi. Tako je Srbija dovedena u situaciju da nema dovolјno, mesa, mleka, prerađevina, čak ni i za prehranu svojih 6,6 miliona stanovnika! Odnono izgubila je prehrambeni suverenitet, koji sad mora da vraća. Samo jedan malireyutlat utojproma[enohj strategiji je uvoyu mesa, mleka i prerađevoiamn u 2024.l godinji od 650 miliaon evra!

Otkaz autorima iz bivše Jugoslavije!

Posle davanja otkaza strancima na izradi nove strategije, a to su bili iz dve državene nekadašnje Jugoslavije, posao je poveren kombinovanom timu domaćih i stranih stručnjaka, koje predvodi prof dr Tatjana Brankov, profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici. Ona je i novi predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije. Ona i tvorci buduće strategije, prihvatili su ono što je valјano iz već urađenog u okvirnom nacrtu, a ostalo su stvarali sa timom stručnjaka, u koje imaju poverenje za rad i koji su odabrani za taj novi tim autora. 

Cilј je da se Srbiji vrati prehrambena sigurnost! 

Ostalo da se izvozi i da se pronađu tržišta. Novi dokument treba da važi od 2025. pa do 2034. godine. To znači da treba prvo da se vrati poverenje u nove kreatore agrarne politike, odnosno u tvorce onog što će uskoro ponuditi novi agrarni Ustav. A, 508.365 poljoprivrednih gazdinstava na 3.257.100 hektara korišćenog poljoprvirednog zemljišta treba da  urade ono što se od njih očekuje, a to je prvo da se vrati prehrambeni suverenitet i sigurnost Srbije!

U tom budućem dokumentu, odnosno, u njegovom trećem poglavlјu između ostalog za ozdravlјenje polјoprivrede Srbije, nalažu se prioritetni zadaci. U svakom agrarnom gazdinstvu Srbiji zaposleno je po 2,2 lica, pa je prema popisu polјoprivrede u njoj zaposleno 1.150.653 lica! T oni treba da ostvare uproizvodnji!

U strateškim delovima koji se već nalaze u budućem agrarnom Ustavu, između ostalog piše:

Prioritetni zadaci 

…Osnovni imperativ u narednom desetogdišnjem periodu treba da bude obnova prehrambenog suvereniteta. Da bi se to ostvarilo polјoprivreda mora u Srbiji konačno da postane strateška privredna grana! Prevashodni zadatak Republike Srbije, mora biti obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovništva i povećanje konkurentnosti polјoprivredno prehrambenog sektora.

“Promene u izdavanju dozvola nisu restriktivne, već neophodne za uvođenje transparentnosti i zaštitu domaće proizvodnje, kao i zdravlјa građana”, navodi ministar poljoprivrede Srbije prof dr Dragan Glamočić. On još naglašava, da Srbija ima najbolјu prehrambenu sigurnost u čitavom regionu, naglašavajući da ne zavisi od uvoza.

“Šta god da se desi, Srbija, može da ima samodovolјnost u svim namirnicama. Kad imamo stabilnu cenu, lјudi će ulagati u sektor svinjarstva. Zato ćemo pooštriti i povećati broj inspekcijskih kontrola. Jer mora tačno da se zna za šta može da se služi zamrznuto meso, za šta rashlađeno, kako mora da se deklariše. Ne može da bude meso iz uvoza, a da se ne naznači rok trajanja ili kada je uvezeno. Zbog dužine transporta, to meso u prodavnicama ne može da bude mlađe od sedam, a u većini slučajeva je deset dana”, naveo je ministar polјoprivrede.

Novinaru RTV-a Stevanu Davidoviću nagrada “Petar Davidović”

Na “Večeri šampiona” na 92. Međunarodnom polјoprivrednom sajmu novinarsku nagradu Novosadskog sajma “Peter Davidović” dobio je Stevan Davidović, novinar Radio Novog Sada. Priznanje se dodelјuje za kontinuirano praćenje i afirmaciju aktivnosti Novosadskog sajma u prethodnoj godini. Vrednuju se učinak i rezultati rada, ne samo na promociji Polјoprivrednog sajma, već i ostalih događaja koje organizuje najstarija sajamska kuća u ovom delu Evrope. Pored pres klipinga važan je i lični utisak žirija Novosadskog sajma. Davidović je urednik u programu Radio Novog Sada. Nјegovi britki izveštaji, analize, osvrti, intervjui iz oblasti polјoprivrede po kvalitetu su prepoznati širom regiona. Uspešnim uređivanjem emisija “Polјoprivredno dobro” i “Agroargumenti” zaslužio je počasno mesto među poslenicima agrarne misli što je i žiri Novosadskog sajma prepoznao. (B.Gulan)