Manje goveda, stop za mleko iz uvoza!
- Dragan Glamočić: Zbog povećanih zaliha mleka obustavlјeno izdavanje dozvola za uvoz, proizvoda od mleka I od palminog ulјa koji zamenjuju i mleko. Imajući u vidu da su mlekare opterećene istorijskim lagerima zbog povećanog uvoza, povećane proizvodnje i smanjene potrošnje;
- Mora da zabrine što u 600 sela Srbije nema nijedne krave;
- Prosečna mlečnost krava mora se povećati sa 5.000 na najmanje 7.000 litara mleka godišnje;
- Podsticaji su utvrđeni u sledećim iznosima: 22.000 dinara po tovnom junetu, 3.000 dinara po tovnom jagnjetu ili jaretu ui 1.500 dinara po tovnoij svinji;
Piše: Branislav GULAN
Stočarstvo u Srbiji je devastirano i nalazi se na nivou kao što je bilo pred Prvi svetski rat. Prazna su sela, prazne su staje za goveda i obori za tov svinja. Mesa ima puno jer se uvozi i više od potreba, ali mesare se dopune i zbog pokolјa stoke nakon protesta stočara. Srbija je postala veliki uvoznik mleka, ali i mesa. Tako je zemlјa, koja je nekada mogla da hrani pola Evrope, kako je bilo u javnosti za vreme SFRJ, sad postala zavisna od uvoza za prehranjivanje naroda. To je Srbija danas!
Prema podacima RZS danas u Srbiji postoji samo 698.605 goveda. Najviše goveda se gaji u regionu Šumadije i Zapadne Srbije (45,6 odsto yu odnosu na ukuipan broj goveda u Srbiji). Svinja trenutno ima 2.349.176 grla, a najviše ih je u Vojvodini, 43,7 odsto. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku – sa stanjem 1. decembra 2021. godine u odnosu na 2020. godinu, manji je ukupan broj goveda za 2,9 odsto muznih krava za 2,1 odsto i steonih junica za 26,5 odsto, pri čemu je broj steonih junica u 2021. godini u odnosu na prosečno godišnje brojno stanje za period 2017. – 2020. manji za 28,35 odsto. Stočari kažu da ih stvarno u stajama tek oko 150.000 tgrla. Ali, je održana proizvodnja mleka na 1,4 milijardi litara, jer je pobolјšan rasni sastav krava, pa se sad po grlu dobija i do 9.000 liara ,,bele reke’’ godišnje!
A, u 2020. godini u Srbiji je na muži bilo čak 417.000 grla, od kojih je godišnje dobijano blizu 1,5 milijardi litara mleka. Sad se po podacima zvaničnika na muži nalazi samo 228.000 krava mlekulјa! Godišnji pad proizvodnje bio je za 100 miliona litara, a pored toga još 100 miliona litara su popili prasići. Jer, bila je skupa stočna hrana, a vlasnicima je bilo jeftinije da daju mleko, nego da kupuju skupu hranu za stoku. Stočarstvo u Srbiji u BDP agrara, pre dve godine učestvovalo je samo sa 28,1 odsto, sa tendencijom dalјeg pada i uskoro će biti samo 20 odsto!? To će biti na niovu najnerazv ijenijih afričkih zemalјa!
Prema zvaničnim podacima RZS i PKS, danas se u Srbiji po pomuženom grlu godišnje dobija samo 3.585 litara mleka. Ali, ima stočara koji po grlu dobijaju od 7.000 pa do 10.000 litara mleka godišnje. Ali, takvih je mali broj. Sve ispod 7.000 litara danas je loše i karakteristika nerazvijenih zemalјa! Potrošnja mleka i prerađevina u Srbiji svedena je na 200 kilograma po stanovniku godišnje. I to je na dnu lestvice u Evropi.
Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji se koristi samo 3.257.100 hektara njiva na kojima se proizvodi hrana, odnosno sirovine za hranu. Najteže je to što se iz godine u godinu snižava kvalitet najbolјeg polјoprivrednog zemlјišta. Za infrastrukturu u Srbiji godišnje nestane oko 25.000 hektara plodnih oranica. U Svetu7 nestane ukupno 30 milioan hetkara, a to je veličina jedne Italije. Ponajviše ode za infrastrukturu, izgadnju kuća… Za održavanje kvaliteta njiva potrebno je godišnje upotrebiti najmanje 15 tona stajnjaka po hektaru. A, u Srbiji nema stoke, pa nema ni stajnjaka. Upotreba veštačkih đubriva to nemože da nadoknadi.
Zbog neadekvatne agroekonomske politike, smanjuje se broj farmi. Za poslednjih deset godiuna nestalo je 62.000 gazdinstava. Tako da opada proizvodnja i potrošnja mleka, a time i sira. Dakle, danas je stočarstvo Srbije na izdisaju. Stočari kažu da je u praksi znatno lošije stanje od ovih zvaničnih državnih podataka. Jer, potvrda težeg stanja su prazna sela, prazne staje i prazni obori za tov svinja. Danas čak u 600 sela u Srbiji više nema nijedne krave! Trenutno prema podacima RZS u zemlјi imamo samo oko 228.000 krava mlekulјa i ukupno oko 400.000 goveda. Samo pre nekoliko godinja u Stajama je bilo 891.055 goveda. Ali, zbog toga što agrar nije u Srbiji strateška grana i pošto je kod vlasti dosada bio ,,deveta rupa na svirali’’ broj goveda je rapidno opadao. Tako su i danas praznee staje za goveda. Nedavno je u stajama bilo blizu 900.000 goveda, a danas, prema zvaničnim podacima ima manje od 400.000 grla. Sad se godišnje se proizvodi oko 1,4 milijarde litara mleka, a od toga je oko 800 miliona litara u redovnim tokovima, a ostalo u ,,sivoj emisiji’’. Godišnja proizvodnja mleka je manja za po 100 miliona litara zbog sušnih godina i nedostatka stočne hrane, a još po 100 miliona litara popiju prasići. Jer, je stočarima jeftinije da ih hrane sa mlekom nego da kupuju skupu stočnu hranu.
Uvoz bele reke
Kada su mleko i mlečni proizvodi u pitanju, Srbija je od izvoznika postala uvoznik. U zemlјi se sad od 228.000 grla mlečnih krava, prema podacima RZS dobije oko 1,4 milijardi litara mleka. U njoj se godišnje proizvede i oko 60.000 tona sireva. Proizvodimo 70 vrsta sireva u zemlјi. Od toga oko 15.000 tona izvozimo, a više od 12.000 tona uvozimo. Prema podacima RZS izvosimo tone i potrošene dolare na uvoz mleka i mlečnih prerađevina. Najbolјi dokaz rasipanja deviza za ono što možemo sami da proizvodimo. U Srbiji je u 2022. godini prema podacima RZS uvezeno 84.119 tona mleka što je jednako broju od 3.364 šlepera, u vrednosti od 57,1 miliona dolara. Države iz kojih smo najviše uvozili su Polјska, Mađarska, Bosna i Hercegovina i Hrvatska. Samo u 2024. godiniza uvoz mesa, mleka i mlečnih perađevina u Srbiju potrošeno oko 650 miliona evra, a godinu dana ranuije za 557 miliona evra! Kada je reč o mleku u prahu u Srbiju je u 2022. godini uvezeno u količini od 9.663 tone, u vrednosti od 39,4 miliona evra. Države iz kojih smo najviše uvozili mleko u prahu su Polјska i Francuska. Treća kategorija iz uvoza mlečnih proizvoda je sir. U Srbiju je u 2022. godini uvezeno 12.764 tone sira, zbirno svih vrednosti za 6,59 miliona evra. Države iz kojih smo najviše uvozili su Nemačka, Polјska, Holandija i Italija. Dakle, za uvoz mleka i mlečnih proizvoda samo u 2022. godini potrošeno je više od 100 miliona evra. Tendencija uvoza mleka, ali i svih vrsta mesa, se nastavlјa.
Zahvalјujući nerazumnoj odluci vlasti, na početku 2023. godine, kada su uvedeni neadekatni porelevmani (po kilogramu uvoznog sira samo 30 dinara) to je podstaklo još više gašenje ove grane. Tek kada se vlada uverila da to nije dobro za stočarstvo, ona je povećala prelavmane, za 10 puta. Međutim, to je bilo kasno jer su posle prosipanja mleka, krave otpremlјene u klancie. Dakle, ta naopaka odluka vlade bez znanja za ovu oblast, stvorila je da Srbija od izvoznika postane uvoznik ovih potrepština. Proizvođači i dalјe ukazuju na štete od nekontrolisanog uvoza mleka i mlečnih proizvoda čime se uništava domaća proizvodnja. Sadašnji ministar agarta želi da sve te greške spreči. Ali, nemože odjednom. Uvedeni prelevmani nisu se odnosili na mleko u prahu. Problem sa proizvodnjom mleka nije nastao nedavno, već postoji godinama unazad. To se vešto skrivalo od javnosti, sve dok polјoprivrednici, ogorčeni trenutnom, situacijom sredinom 2023. godine nisu izašli na ulice, da prosipaju svoje mleko. Istovremeno, građani Srbije kupovali su mleko iz uvoza, koje se moglo pronaći na rafovima supermarketa, jer domaćeg nije bilo dovolјno. Nedostatak mleka nije problem koji se može rešiti hirurškom intervencijom, danas za sutra, već sistemskim pristupom, subvencionisanjem domaće proizvodnje i kontrolom uvoza. Vlast mora biti svesna da treba da prođe dugačak period, kako bi se veliki nedostatak mlečnih krava nadoknadio. Ali, za za trajno dobro snabdefanje. Ne samo trenutno. Uvedeni prelevmani nisu se odnosili na mleko u prahu. Vlasti moraju da znaju da onaj ko je jednom zatvorio farmu, taj se više na istu na vraća. A, u Srbiji je poslednjoj deceniji zatvoreno čak 62.000 malih farmi! Tužno, ali istinito! Bez posla je ostalo i oko 150.000 lјudi u ovoj oblasti.
Prosečna mlečnost krava mora se povećati sa 5.000 na najmanje 7.000 litara mleka godišnje. Nije legenda, niti mit, podatak koji su otkrili istraživači iz britanske kralјevske bolnice u Glosteru, a to je da nacije koje konzumiraju puno mleka i mlečnih proizvoda imaju tendenciju da među stanovništvom imaju više nobelovaca nego ostali. U oba slučaja – Skandinavci dominiraju. Očigledno neka veza postoji!
Kako rešiti disbalans tržišta mleka
Zemlјe i konzumiranje mleka i prerađevina po stanovniku godišnje: Danska – 900 kilograma godišnje; Finska – 361,19 kilograma godišnje; Švedska – 355,86 kilograma godišnje; Holandija – 320,15 kilograma godišnje; Švajcarska – 315,78 kilograma godišnje; Grčka – 314,69 kilograma godišnje; Srbija – 200,00 kilograma godišnje:
U Vladi Srbije održan je sastanak proizvođača mleka sa predstavnicima države i mlečnim govedarima, a tema su bili čak i viškovi mleka i kako rešiti disbalans tržišta mlečnim proizvodima. Kako se čulo, srpske mlekare trenutno imaju viškove na zalihama, koje pokrivaju tri meseca, a šta će biti nakon toga dilema je za domaće stočare, koji su prisustvovali sastanku. Kako se ističe, proizvođači sireva su bili zadovolјni novim prelevmanom za sireve tek kada je on povećan sa 30 na 300 dinara po kilogramu uveszeneog sira. Ali, to je kasno doneto, kada je nastavlјen masovan pokolј stoke. Kasno su donete promene kada su lјudi već ugasili mlekare i proizvodnju sireva. Da je to urađeno odmah, možda bi bilo i rezultata. Ovako, vidi se da uglavnom mamo vlast koja se nerazume u ono što radi. Iz ugla mlečnih govedara najvažniji potez bio bi prekid uvoza mleka, da se povećaju subvencije po grlu što bi ublažilo štetu, i na kraju da se dozvoli uvoz samo manjka mleka. “Država treba da zna tačno koliko Srbiji mesečno treba mleka i sireva i samo da dozvoli uvoz, odnosno manjak, potreban tržištu. Stočari su tražili zagarantovanu cenu za mleko, ali odogvpor vlasti je bio da to ne mogu da daju. I ranije se tražila zabrana uvoza i da prelevmani važe i za članice CEFTA sporazuma, odnosno Otvoreni Balkan, ali ni to nisu mogli da ispune. Stočari su uvek podsećali da je Srbija država koja ne koristi GMO hranu za stoku. Na sve to je davno upozorava vlasnik bivše mkekare u Bačkoj Palanci Dragan Stanimirović. Kada je video da vlast neuvažava njegove primedbe, prestao je da otkuplјuje mleko u regionu od Bačke Palanke pa do Sombora. Mleko je prov prospiapno,a posle je problem rešen tako što stui krave otišle u klanice, a on je zatvorieo I mlekaru gde je deceniju i po bilo zaposleno 15 radnika!
Uvode se sistemske mere!
Tek dolaskom 17 minista polјoporvirede, struičnjaka prof dr Dragana Glamočića, zbog zaliha mleka u Srbiji, od 1. maja 2025.godine obustavlјeno je izdavanje dozvola za uvoz! Obećava se i uvođenje u rad davno izgrađene laboratorije za analizu mleka u Batajnici, koja nije bila u funkciji. Sve nije ni uništeno preko noći. A, ministar nema čarobni štapić da to odmah obnovi!
Ministar je zbog zaliha mleka obustavio izdavanje dozvola za uvozu ,,bele reke’’. On je izjavio da je zbog povećanih zaliha mleka obustavlјeno izdavanje dozvola za uvoz mleka, proizvoda od mleka i od palminog ulјa koji yamenjuju i mleko. ,,Imajući u vidu da su mlekare opterećene istorijskim lagerima zbog povećanog uvoza, povećane proizvodnje i smanjene potrošnje, Ministarstvo je zaustavilo izdavanje uvoznih dozvola za mleko, mlečne proizvdoe, kao i za proizuvode na bazi palminog ulјa koji zamenjuju mleko”, rekao je Glamočić.
On je razgovarao sa predstavnicima najznačajnijih mlekara u Srbiji, među kojim su Mlekara Imlek, Mlekara Ub, Somboled, Šabac, Megle, Mlekara Lazar i Milk House. On je obavezao sve mlekare da dostave podatke o trenutnimn zalihama u cilјu zajedničkog definisanja mera za smanjenje viškova, bez narušavanja stabilnosti tržišta. Naveo je da je potrebno izgraditi u najkraćem roku čvršće partnerstvo sa proizvođačima i prerađivačiam, mleka, kako bi se taj sektor sistemki unapredio i kako bi se ,,ojačala otpornost na izazove’’ na domaćem i inostranom tržištu. Ministar je ukazao da je stanje u sektoru mleka posledica niza problema koji pogađaju celokupnu polјoprivredu, te da je potrebno trajno i organizovano raditi na njihovom rešavanju. Već je postavlјena jedinstvena platforma za tu komuniakciju svih aktera, što će omogućiti brže i efikasnije reagovanje na sve izazazove. U saopšenju resornog ministarstva je navedeno da je na sastanku konstatovano da postoje ozbilјni probolemi sa kvatietom mleka zbog pojave aflatoksina, što je uticalo na mogućnost izvoza. Istaknuto je da će biti preduzete mere na pobolјšanje kvaliteta mleka kroz pravovremene tretmane u bilјnij proizvodnji, pri čemu će značajnu ulogu imati upoteba dronova za tretiranje kukuruza fungicidima. Ministarstvo će kako je navedeno, obezbediti podsticaje i kredite za nabavku dronova. Istaknuto je da će se ubrzano rešavati problemi sa otkupom mleka, kao i da je manji zastoj u mlekari Ub, ,,nastao zbog obaveznog remonta mašine, koji je već ranije bio zakazan”. Ministar je ocenio da je zaštita domaće proizvodnje mleka i mlečnih proizoda ,,apslutni” prioritet.
U vezi sa inicijativama Ministarstva za jasnije deklarisanje proizvoda, prisutni proizvođači i prerađiači jednoglasno su podržali izmene koje će omogućiti da potrošači budu precizno informisani o sastavu proizvoda, posebno u slučajevima kada proizvod sadrži palmino ulјe. Uskoro će na snagu stupiti Uredba koja će definisati jasno deklarisanje proizvoda, koji u sebi sadrže palmino ulјe. Ministarstvo najavlјuje i izmene Zakona o polјoprivredi kojim će se propisati obavezni rokovi plaćanja za kvarlјvie proizvode, čime će se dodatno zaštititi interesi domaćih proizvođača i perađivača. Kako se ističe, Ministarstvo polјoprivrede će u saradnji sa Ministarstvom trgovine raditi na kontroli i ograničavanju marži za mleko i mlečne proizvode. Dogovoreno je i da se u najkraćem roku formira radna grupa za paćenje realizacije dogovorenih mera i sistemko unapređenje sektora mlekarstva!
Mlekari iz Udruženja ,,Naše mleko’’ i ,,Udruženja za spas opstanak stočarstva Zapadne Srbije’’ su ukazivali da je uvoz mleka ,,prekomeran i nekontrolisan’’. Poziv mlekara i stočara nadležnim državnimm organima na razgovor, zog kako se navodi, ,,neodrživog stanja u polјoprivredi’’ za sada je bio okončan porukom da ,,Ministarstvo polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ostaje otvoreno za saradnju i dijalog sa polјoprivrednim udruženjima’’, ali da će udruženja morati da ,,pokažu svoju reprezentativnost na transparentan način’’ ne navodeći na šta su tačno mislili. Zbog toga, ali i zbog planiranog saslušanja pet osoba u Prekršajnom sudu zbog navodnog bezobzirnog ponašanja tokom protesta protiv rudarenja i litijuma, održanog početkom febraura 2025. godine, polјoprivrednici okuplјenoi u dva udruženja su 15. maja 2025. godine bili blokirali puteve,
Bogati na nekoliko sati!
Tada je Slobodan Brkić iz Udruženja ,,Naše mleko” kazao za N1 i javnost da je neposredan povod blokade ,,prekomeran i nekontrolisan uvoz mleka, a da se osim sastanaka traži i odogvornost’’. Primer lošeg rada je činjenica ,,U danu kad je izabran novi ministar, stari je pustio dozvole svima, čime je došlo do nekontrolisanog uvoza i viška mleka. Kada je odlazio sa dužbnsoti i Nedimović je takođe bio pustio uvoz, isto je bilo i sa ministarkom Tanasković, a nedavno je i Martinović uradio isto, kada je biran Glamočić.
Zbog toga neko mora da odgovara. Kada se to jednom desi, drugi se neće tako ponašati”, naveo je Brkić. On kaže da su tražili da sastanku prisustvuju svi koji učestvuju u procesu, a da je osim neograničenih kolićina, u pitanju i kvalitet onog štpo se uvozi. Ne može da se uveze kvalitetno i da bude jeftinije nego što ovde košta! Uvozila se roba koja je bila pred kraj isteka roka trajannja ili kao što se provlači krou medije, ono što se u Evropi ne daje ni kerovim,a, ocenio je Brkić. Tada izrečenim njegovim ocenama, posledice su skorašnji nekontročlisani uvoz. Takav čloš rad je doprineo da su neke mlekare bile već oborile otkupne cene mleka od dva do pet dinara po litru. On je naveo i da kasne subvencije iako se ministarstvo obavezalo nda će sve biri nja vreme. U takvoj situaciji se ne može govoroti o razvoju, već samo o preživlјavanju.
Reakcija ministra!
Na probleme u agaru Srbije, odmah je reagovao novi 17. ministar polјoprivreede prof dr Dragan Glamočić. Jer, prema njegovom mišlјenju građani su na prvom mestu kada je reč o o bezbednosti hrane. Po njegovim rečima u proces kontrole hrane uklјučene su sve inspekcijske službe. Najveći problem imamo sa deklarisanjem proizvoda u prodavanicama. ,,Uskoro bi trealo da bude usvojena uredba koja će odrediti deklarisanje mlečnih proizvoda koji u sebi sadrže bilјna ulјa”, rekao je on na otvaranju 92 Međunarodnog polјorpovirednog sajma u Novom Sadu. Rekao je da na rafovima neće moći da se nađe proizvod koji sadrži bilјno ulјe, a da stoji u istoj vitrini sa mlečnim proizvodima. ,,Sir koji sadrži palmino ulјe neće moći da se zove sir. Pojačaćemo nadzor hrane, građani bi trebalo da znaju šta jedu. Potrošač ne sme da bude u zabludi. Hoćemo da uvedemo red, da se tačno zna šta naši građani jedu, naglasio je ministar. Najavio je i deklarisanje mesnih proizvoda, čime bi trebalo da se zna koliko je meso staro, kao i koliki je rok trajanja. Ne može da bude isti status svakog mesa i da potrošač ne zna da li je meso proizvedeno u Srbiji ili Španiji”, naveo je Glamočić.
Najavio je i angažman državnih institucija oko kontrole pesticida. Posebno je pohvalio rad inspekcijski službi, a naročito Veterinarske inspekcije, koja je, kako je naglasio, pokazala kako inspekcijski nadzor može biti efikasan, transparentan i u službi potrošača. Ukazao je i na značaj integrisanog sistema upravlјa rizicima, u koji su uklјučene i fitosanitarna, polјoprivredna i sanitarna insopekcija, saopštilo je resorno ministartvo. ,,Naša uloga nije da samo kažnjavamo, već, pre svega, i da edukujemo proizvođače, kao i same potrošače. Prevencija i znanje su klјučni za unapređenje sistema bezbednosti hrane”, rekao je ministar. Podsetio je i na značajne izvozne rezutalte Srbije, ističući da je naša zemlјa trenutno veći izvoznik nego uvoznik hrane. Po njegovim rečima, trenutno 56 objekata ima dozvolu za izvoz u EU, a vieš od 100 u CEFTA region.
Povratak poverenja u sistem!
On je najavio i konačno početak rada davno završene nacionalne laboratorije u Batajnici, kao i početak rada Centralne laboratorije za kontrolu mleka od januara 2026.godine. Jer, rezultati ove laboratorije biće osnov za obračun premija i cena mleka, što će, kako je istakao, uvesti transprarentnost i motivisati proizvođače da unaprede kvalitt. ,,Najkvaltietnije mleko će imati najbolјu cenu i najeću premiju, što je pravičan sistem za sve. Vreme je da ukinemo praksu u kojoj jedna strana istovremeno određuje kvalitet, cenu i isplatu. Cilј nam je da izgradimo poverenje u sistem”, poručio je on. Govoreći podsticajima za tov stoke ministar je najavio konkurs koji će da traje do 20. juna 2025. godine. Ukupna sredstva za ove namene su 4,5 milijardi dinara-zato podnesite papire na vreme.Ministarstvo polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvfarivanje prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, svinja i jagnjadi za 2025.godinu. Svi registrovani nosioci komercijalnih porodičnih polјoprivrednih gazdinstava, kao i preduzetnici i pravna lica, mogu podneti zahteve, u vremenu do 20. juna 2025. godine isklјučivo elektronskim putem, preko platformi. Podsticaji su utvrđeni u sledećim iznosima: 22.000 dinara po tovnom junetu, 3.000 dinara po tovnom jagnjetu ili jaretu i 1.500 dinara po tovnoj svinji. Ukupna sredstva koja su na raspolaganju stočarima po ovom pozivu iznose 4,5 milijardi dinara, a za gazdinstva koja se nalaze u područjima sa otežankim uslovima rada u polјoprivredi u Jablaničkom, Topličkom i Pčinjskom okrugu podsticaj se povećava za 10 odsto.
Zahtev se podnosi posebno za svaku vrstu tovnih grla, uz obaavezno navođenje identifikacionih brojeva životinja (ušne markice) kao i priloge kojima se potvrđuje predaja životinja klanicama, izvoz ili upućivanje na teritoriju AP Kosova i Metohije. Podnosioci koji drže grla u zakuplјenim objesktima ili peko kooperantskih ugovora moraju priložiti i overene ugovore.Proces podnošenja zahteva i provera dokumentacije obavlјaće se isklјučivo elektorinski, a tehničku podršku pružaju ovlašćeni savetodavci, lokalne samouporave i Uprava za agrarna plaćanja.
Sprečavanje zaraznih bolesti je prioritet države i Srbija će ostati bezbedna zona za stočarstvo, poručilo je Ministarstvo polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Ministar polјoporivrede Dragan Glamočić, istakao je da je Srbija već pokazala da može uspešno da odgovori na najveće pretnje.
,,Kada je 2016. godine Srbiju pogodila bolest kvrgave kože goveda, bili smo jedina zemlјa koja je zaustavila njeno širenje od juga prema severu. Ne samo da smo zaštitili domaći stočni fond, već smo sprečili širenje zaraze prema Evropskoj uniji, navodi Glamočić. On je tad istakao da nam je tada odata javna pohvala, a troškovi vakcinacije su nam nadoknađeni upravo zato što smo postupili odgovorno i efikasno. Govoreći o aktuelnim rizicima ministar je naglasio da ne postoji razlog za paniku, ali da postoji veliki razlog za budućnost.
Opreznost na zarazne bolesti
Sitaucija sa zaraznim bolestima u okruženju nas upozoravama da moramo ostati masimalnoi oprezni. Zato smo odlučili da ove 2025. godine na sajmu ne bude izložbe živih životinja, upravo kako bismo sprečili eventualni unos bolesti ili prenos putem lјudi, vozila ili drugih vektora, naveo je Glamočić. Apelovao je na sve farmere u Srbiji da na svojim imanjima pojačaju kontrolu,zabrane ulazak neovlašćenim licima i da sprovode redovnu dezuinfekciju. On je takođe istakao važnost informisanja građana i stočara. Prema njegovom mišlјenju sajam u Novom Sadu je bio prava prilika da i polјoprivrednici i građani Srbije dobiju najnovije informacije od stručnjaka, jer samo znanjem i pravovremenim reagovanjem možemo sprečit posledice koje se ne tiču samo stočarstva, već i javnog zdravlјa. Klimatske promene nose nove rizike, a neke od bolesti poput zoozona mogu biti prenosive i i na lјude.
Ugroženj opstanaki autohtonih sorti
Inače, u Srbji kje ugrožem opstamnjak tri autohtone rase koza i ovaca, pokazalo je jednogodišnje istraživanje. Imali smo pojavu afričkekuge kod divlјih svinja i jedno žarište avijarne influence kod divlјih ptica, ali je sve to pod kontrolom, Mnogo veći izazovi dolaze iz regiona, u Mađarskoj jer je prisutna slinavka i šap, u Rumuniji i Bugarskoj kuga malih preživara, a u Grčkoj boginje kod koza. Sve to nas tera da budemo maksimalno odgovorni, kažu stručnjaci. U Srbiji su sprovedene sve preporučne mere u skladu sa međunarodnim standardima. Postavili smo dezinfekcione barijere na graničnim prelazima. Najintenzitvnije na Horgošu. Najveće farme su dobile dodatne biosigurnosne protokole, organizovane su edukacije u saradnjui sa Privrednom komorom Srbije, a oformlјeni su regionalni i nacionalni krizni centri. Na nivodu Vlade Srbije uspostavlјen je i Krizni štab koji će koordinirati sve aktivnosti ukoloiko dođe do pojave bolesti. Sve ovo ukazuje da nam nije potreban strah, već sigurnost. Imamo znanje, sistem i lјude. Ako svako uradi svoj deo posla, od farmera do inspožektora, Srbija će ostati zdrava, a naši građani i stočni fond zaštićeni, ističe Glamočić.
Loša iskustva za nauk!
Da bi otkuiplјivao mleko od selјaka u Južno bačkom okrugu, pre deceniju i po, jedan bivši direktor u Bačkoj Palanci Dragan Stanimirović bio je osnovao mlekaru ,,Eko milk” pa je od svih u regionu, dnevno otkuplјivao po 9.000 litara mleka i prerađivao ga u sireve i snabdevao picerije, lokale i druge potrošače u Srbiji sa kvalitetnim i po cenaqmaq pristupačnim sirevima. Bilo je to dobro i za stočare jer nisu imali kupce za mleko, ali i za ovog biznismena koji je pronašao tržište, ne za mleko nego za sireve koje je od njega proizvodio. Međutim, posle nerazumne odluke tadašnje vlasti o simboličnim prelevmanima na sireve, on je zatvorio mlekaru, prestao sa otkupom mleka. Rezultat je bilo prvo prosipanje mleka, a potom gašenje farmi. Jer, su krave išle na rasprodaju, ponajviše su otišle u klanice. Ljudi neće imati od čega da žive, a oni u mlekari, posle deceneiju i po rada ostali su bez posla. Od otkuplјenog mleka, proizvodili smo desetak vrsta sireva, kaže bivši vlasnik melakre ,,Eko milk” u Bačkoj Palanici. Sirevi su imali kupce u celoj Srbiji. Vlasnik te mlekare koja je bila spasila region i više od 300 stoćčara, kaže da je bio na razgovoru kodtadašnje ministarke polјoprivrede i da se ona hvalila kako se uvoze dvostruko jeftiniji sirevi od naših domaćih. Bez griže savesti za gašenje domaće proizvodnje. Da podsetim samo, rekao je on, prelevmani na kilogram tog uvoznog sira bili su samo 30 dinara po kilogamu. Da to nije dobro za proizvođače i potrošače u Srbiji, odnosno stočare vlast nije imala razumevanja, tog trenutka, niti je to interesovalo. Stočari su ostali bez posla, gase se farme, stočari nemaju od čega da žive, potrošači piju mleko iz uvoza… Proizvodnju mleka od koga je otkuplјivala mlekara u Bačkoj Palanci imali suviše hiladja grla, grla koja su rasprodali, poslali u klanice, a u znak upozorenja mleko su prosipali na ulici. Osim novinara to nikog drugog nije interesovalo.
Vlast neznalica
Posle toga vlast koju činile neznalice u ovoj oblasti, uvidela je grešku i povećala prelevmane na sireve na 300 dinar po kilogramu. Dakle, za deswet putqa ih je tad povećala. Ali, to je bilo kasno jer se ova, ali i mnoge druge farme, posle nerazumevanja vlasti bila ugasila… Ljudi su ostali bez posla, mleko je prosipano po ulicama u regionu južne Bačke, farme su zatvorene, krave su uglavnom u klanicama. Nema junadi u stajama, a povećan je i uvoz mleka. Neodgovorna vlast za to nije se izvinula za greške. Oni to neosećaju, niti znaju da zatraže oproštaj za greške, a toje uništavanej stočnog fonda! Ogromna je to materijalna šteta, a za takav rad nema odgovornosti odgovornih!
Najbolјa potvrda greški koje su se pravile je i činjenica da se u vreme raspada SFRJ iz 1991. godine iz nje u svet izvozilo 54.000 tona ,,bebi bifa’’, najkvalitetnijeg crvenog junećeg mesa. Od toga je iz Srbije bilo oko 34.000 tona. Posle su u Srbiju stigli ratovi, sankcije, klasičlna, pa afrička kuga… Od strane EU je 1996. godine bilo određeno da će se godišnje otkuplјivati po 8.750 tona ,,bebi bifa’’. Međutim, pošto stočarstvo u Srbiji već četrii decenije ima godišnji pad od oko tri odsto, staje su se ispraznile, pa je prestala i proizvodnja goveda, pa nema ni ,,bebi bifa’’. Dokaz je da se poslednje decenije godišnje izvozi samo po 300 do 400 tona iz Srbije. To je za 100 puta manje nego pre četiri decenije! Bilo je šansi da se poveća tov goveda. Pre nekoliko godina u Srbiji je boravila delegacija EU. Tražili su po 50.000 tona ,,bebi bifa’’ godišnje, u narednih pola veka. Nači ,,sručnjaci’’ su ima tada nudili svinje. A, EU nije htela svinje iz Srbije da kupuje zbog vakcinacije protiv bolesti svinjske kuge. Pored toga nisu im trebale srpske svinje, jer u svojim oborima imaju višak od 50 miliona grla. I tako je propao taj posao decenije. Kada je reč o vakcinaciji protiv bolesti kuge, ona je prestala zvanično 15. decembra 2019. godine. To je donelo državi godišnju uštedu od po 25 miliona dolara, jer se više ne kpuju vakcine. Ali, svinjska nije uništena, pa EU ni sad neće naše svinje, a nema ni transporta preko država EU, izuzev ako meso nije prerađeno na 72 stepana.
Pored svega toga uništen je i svinjski fond.
Jer, 1984. godine u oborima je bilo oko pet miliona svinja. Danas, prema zvaničnim podacima ima samo 2,7 miliona grla, koliko je bilo i 1947. godine, posle Drugog svetskog rata. Stočari kažu da ih je manje od dva miliona grla u oborima. Vlast se dugo nije obazirala na upozorenja da stiže i Afrička kuga, koja je sad tu. Ona preti da uništi to malo svinja u oborima. Ipak, najviše smo sami uništili jer samo pre jedne decenije u oborima je bilo oko 1,1 miliona krmača prasilјa, a sad ima tek oko 100.000! U 2022. godine uvezeno je oko 300.000 prasića isto toliko svinja. Za 2024 godinu odobren je uvoz oko 500.000 prasića. To neće pobolјšati stanje u ovom stočnom fondu. Rešenje se vidi jedino u novom konceptu polјoprivrede sa novim lјudima koji će, uz pomoić države, da vode ovu granu. Jer, nekada davno, 1866. godine Srbija je na 1.000 stanovnika imala 1.300 svinja, a SAD samo 800 svinja. Posle izvoza svinjskog mesa u svet 1991. godine u vrednosti od 762 miliona dola, nismo ga imali dovolјno ni za sopstvene potrebe. Uzroke je u lošoj agroekonomskoj politici. Posle toga postali smo zavisni od uvoza ovog mesa, pa ga svake godien uvozimo u ogromnim količinama. Samo u ovoj godinji najavlјen je već uvoiz oko 500.000 prasića i više stotina hilјada tovlјenika. To odgovara uvoznicima, a ceh plaća narod.
Prema podacima ministarstva polјoprivrede Vlade Srbije, zabeleženo je do sredine avgusta 2023. godine 1.715 slučajeva afričke kuge kod domaćih svinja. Od ovog broja je 1.176 uginulih svinja, a zbog kuge je eutanazirano 20.738 svinja. Afrička kuga svinja registrovana je do tad je bila registrovanau 1.343 gazdinstva na području 38 opština u Pčinjskom okrugu, Braničevskom, Pomoravskom, Podunavskom, Moravičkom, Južonobanatskom, Borskom, Srenjebanatskom, Zaječarskom, Sremskom, Šumadijskom, Južnobačkom i Mačvanskom okrugu, kao i na teritoriji Beograda. Afrička kuga tada je bila potvrđena je u jednom gazdinstvu u naselјu Lipnički Šor u Loznici, kao prvi slučaj te zarazne bolesti u Mačvi. Ta bolest potvrđena je kod 352 divlјe svinje u 25 opština, 7.avgusta 2023. godine. Sve ovo ukazuje da već četiri decenije Srbijom vladaju tri kuge: kuga domaćih kreatora agroekonomske politika koja je broj svinja smanjila sa pet na manje od dva milioan grla, zatim klasična svinjska kuga i sad afričlka kuga. Najmane eje ostalo da uništi novoj, afriškoj kugi. Jer, loša agroekonomska politika je već ugaisla vieš desetina hilajda farmi. A, ostalo je I sađmaklo tovlјenika u oborima.
Konačno stiže centralna laboratorija!
Ministar polјoprivrede Dragan Glamočić najavio je jačanje uloge Nacionalne referentne laboratorije u Batajnici, kao i početak rada Centralne laboratorije za kontrolu kvaliteta mleka od januara 2026. godine, Istraživanjem se dokazuje da nacije koje konzumiraju puno mleka i mlečnih proizvoda imaju tendenciju da među stanovništvom imaju više nobelovaca nego ostali.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Mleko od davnina prati čovekovu ishranu i, osim prehrambenog značaja, u istorijsko-društvenim tokovima ima svoje posebno mesto. Smatra se da su stari Egipćani bili najveći konzumenti mleka, dok grčka legenda kaže da je Mlečni put nastao od kaplјica mleka kojima je Hera dojila Herkulesa. Nije ni čudo što se veliki značaj davao, i daje, mleku i mlečnim proizvodima, ako se zna da ne postoji napitak koji sadrži bolјi biološki i nutritivni sadržaj.Broj krava mlekulaj je yantnjo smanjen, ali je na tom nivou yard\ana proiyvodnajui mleka. Na to je uticalo pobolјšanje rasnog sastava krava.
Od ukuipno proizvedene količine mleka, a to je 1,4 milijarde ltiara, oko 800 miliona litara je u redovnim tokovima, a ostalo je u sivoj emisiji. Prodaje se na kućnom pragu, pijaci… U Srbiji se proizuvdoi oko 70 kvalitetnih vrsta sireva. Od proizvedenog mleka u Srbiji se proizvodi ukupno oko 60.000 tona sireva. Naši sirevi iz Sse jeftino prodaju u izvozu, oko 15.000 tona sireva, a skupo se plaćaju uvozni u količini od oko 12.500 tona.
Nije legenda, niti mit, podatak koji su otkrili istraživači iz britanske kralјevske bolnice u Glosteru (Gloucester), a to je, da nacije koje konzumiraju puno mleka i mlečnih proizvoda imaju tendenciju da među stanovništvom imaju više nobelovaca nego ostali i još uvek rade na otkrivanju te uzročno posledične veze. U oba slučaja – Skandinavci dominiraju. Očigledno neka veza postoji!
Na prvom mestu Finci
Ne čudi zašto Skandinavci najviše konzumiraju mleko. Skandinavske zemlјe su među prvim zemlјama prema godišnjoj proizvodnji mleka po kravi. Prosek od oko 8.500 litara mleka imaju Danska, Švedska i Finska, a ujedno su najveći konzumenti mleka i mlečnih proizvoda. Finci najviše konzumiraju mleko, oko 361 kilograma godišnje po glavi stanovnika. Osim u svežem obliku, prerađevine od mleka u Finskoj imaju i tradicionalno – kulturološki značaj poput Leipäjuustoa (finski sir od kravlјeg mlijeka, kolostruma) ili Mustapekka Mustapippuria (kravlјi sir sa dodatkom lјutih feferona i bibera). Zanimlјivo je, i smatra se, da je Finska kolevka “flavour” sireva, a to su sirevi u koje se dodaje aroma, najčešće nekog povrća. Finci su takve sireve pravili već u XIII veku. Sa samo pet litara manje, Šveđani su na drugom mestu po konzumiranju mleka, sireva i maslaca po glavi stanovnika.
Zemlјe u kojima stanovnici najviše konzumiraju mleko i prerađevine (Worldatlas Facts 2018)
| Rb. | Zemlјa | Konzumacija mleka / godina po glavi stanovnika |
| 1. | Finska | 361,19 kg |
| 2. | Švedska | 355,86 kg |
| 3. | Holandija | 320,15 kg |
| 4. | Švajcarska | 315,78 kg |
| 5. | Grčka | 314,69 kg |
Kako stoje zemlјe u regionu
Zanimlјivo je da prvih deset zemalјa, gde se najviše konzumiraju mleko i prerađevine, dolazi iz Evrope. Zemlјe iz regiona predvodi Crna Gora. Visoko šesto mesto sa 305 kilogra mleka po glavi stanovnika tokom godine pokazuje da izuzetno mali stočni fond i ukupna proizvodnja nema uticaj na potrošnju. Slično je i kod Albanaca, ali kulturno-istorijski i tradicionalni običaji, te prehrana, imaju veliki značaj koji Albance pozicionira na deveto. mesto sa 281 kilogamom mleka I prerađevina po glavi stanovnika.
Zatim slede Slovenija (246 kg), Hrvatska (217 kg), BiH (196 kg), Srbija (155 kg) i Makedonija (137). Odavno sa naših prostora nismo imali nobelovca. Ako je verovati da postoji veza sa konzumiranjem mleka, mlečnih prerađevina, onda moramo “pojačati” konzumaciju i piti više mleka, ako ništa bar tri čaše dnevno, kako preporučuju doktori. Od nobelovca smo za sad daleko, ali piti više mleka znači itekako za zdravlјe, ali i ne zaboravimo da time pomažemo i podupiremo trud i rad domaćeg stočara.
Rezultati laboratorije za kontrolu kvaliteta mleka biće, osnov za obračun premija i cena mleka, što će uvesti transparentnost i motivisati proizvođače da unaprede kvalitet.
“Najkvalitetnije mleko će imati najbolјu cenu i najveću premiju, što je pravičan sistem za sve. Vreme je da ukinemo praksu u kojoj jedna strana istovremeno određuje kvalitet, cenu i isplatu”, rekao je Glamočić. Dodao je da je bezbednost hrane izazvala najveće interesovanje javnosti u proteklih deset dana. Glamočić je rekao da je Ministarstvo kojim rukovodi ne brine samo o polјoprivredi, već i institucijama koje u 99 odsto slučajeva vode računa o bezbednosti i kvalitetu hrane koju svakodnevno konzumiraju građani Srbije. On je posebno pohvalio rad inspekcijskih službi, a naročito Veterinarske inspekcije, koja je pokazala kako inspekcijski nadzor može biti efikasan, transparentan i u službi potrošača. Istakao je značaj integrisanog sistema upravlјanja rizicima, u koji su uklјučene i fitosanitarna, polјoprivredna i sanitarna inspekcija. “Naša uloga nije da samo kažnjavamo, već pre svega da edukujemo proizvođače, kao i same potrošače. Prevencija i znanje su klјučni za unapređenje sistema bezbednosti hrane”, naveo je ministar. Ministarstvo naložilo uništenje 700 kilograma goveđeg mesa iz klanice kod Žabara!
Asocijacija potrošača Srbije: Godinama upozoravamo da sir sa palminim ulјem mora da bude obeležen
Glamočić: Cilјevi su smanjenje aflatoksina, pošteno deklarisanje proizvoda i uvoz priplodnih grla
Naveo je da u ovom trenutku, 56 objekata ima dozvolu za izvoz u Evropsku uniju, 69 u Evroazijsku uniju, a preko 100 u CEFTA region. Sramota da naš narod danas nema domaće mleko i meso“: Proizvodnja mleka u Srbiji pala više od 20 odsto, postajemo uvoznici. Mleko kao jedan od osnovnih prehrambenih proizvoda u Srbiji postaje sve deficitarniji, što pokazuje i podatak da je proizvodnja mleka u četvrtom tromesečju 2023. godine u odnosu na isti period prethodne godine opala za 20 odsto. I pored toga, prema rečima proizvođača, država nema plan za rešavanje ovog problema, dok velike mlekare to ne zanima, jer mogu i bez domaćeg mleka. U našoj zemlјi zastuplјenost kravlјeg mleka u ukupnoj proizvodnji mleka na gazdinstvima iznosi oko 97 odsto. U 2023. godini, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) proizvodnja konzumnog kravlјeg mleka u mlekarama smanjena je za 7,5 odsto, u odnosu na prethodnu godinu. Ono što je zabrinjavajuće jeste da je u poslednjem kvartalu prošle godine došlo do pada u proizvodnji kravlјeg mleka od 21,3 odsto u odnosu na isti kvartal 2022. godine.
Recept ,,Farmera’’ u Čurugu
Ali u vremenu kada se stočarstvo Srbije nalazi na nivou kao što je bilo pred Prvi svetski rat, ima i onih koji šire stado, povećavaju broj grla, tone mleka i proizvedenog sira. Takvih je malo i oni nemogu da nadoknade sve ono što je u ovoj grani uništeno poslednjih decenija. Ali, zahvalјujući sopstvenim receptima za uspeh uspeli su. Mogu da ponude Srbiji recept za obnovu stočarstva, opstanak i ostanak sela u Srbiji. Jer, sa nestajanjem stočarstva gasi se i svako četvrto selo u Srbiji ili oko 1.200 njih. Ali, veoma mali broj je ovakvih koji opstaju, pa nemogu da nadoknade sve ugašene farme.
Među te retke farme, spada i radionica za izradu sira „Farmer“ u Čurugu u Vojvodini. Ona nudi ukusne sireve od prvoklasnog mleka: gauda, parmezan, mocarela, halumi, rolovani sir, meke sireve, sitan sir… Ovo ugledno polјoprivredno gazdinstvo primer je kako ulaganje u sopstveno znanje, radom i trudom može započeti ili nadograditi postojeći biznis i ostvariti vrednost i otvoriti novu perspektivu.
Slogan ,,Za sreću je potrebno malo sira’’ zaštitni je znak mlekare ,,Farmer’’u vlasništvu Zorice i Petra Radišića. Oni imaju zaokruženu celinu u proizvodnji od ratarstva, stočarstva do proizvodnje 17 vrsta sireva. Ovakav vid rada, u kome robot muze krave, pokazao se kao dobar izbor, jer uspeh nije izostao. Na novosadskom Polјoprivrednom sajmu 2023. godine nagrađeni su priznanjem ,,Najblјe iz Vojvodine’’ za punomasni polutvrdi sir ,,ambasador’’ kao i za rolovani sir, zatim je stigla inagrada za rad od Priv redne ko0moe Vojvodine.
Porodica Petra Radišića iz Bačkog sela Čurug obrađuje stotinu hektara zemlјe i ima farmu od 30 muznih krava koje dnevno daju 1.200 litara mleka koje prerade u svojoj mlekari. Po rečima domaćina Petra, nosioca porodičnog gazdinstva, mleko i sir ne nastaju u mlekari već na njivi gde se gaji kvalitetna hrana neophodna za ishranu njihovih krava. “Pošto se bavim ratarskom i stočarskom proizvodnjom i preradom tako da ću popuniti gotovo sve rupe, ali to je samo jedan od preduslova za napredovanje dalјe”, kaže Petar Radišić iz Čuruga. Svaka od muznih krava holštajn – frizijske rase, dnevno pojede nešto više od 40 kilograma hrane i daje po 30 litara mleka prve klase. Radi se o zatvorenom sistemu uzgoja, uz vrlo rigoroznu kontrolu savetodavne službe.
Za razliku od prošle, veoma dobre, godine ova je zbog suše mnogo teža pa veruju da će im kredit iz Ipard fonda dobro doći. Radišići proizvode sitni sir, krišku, domaći kačkavalј, rolovane sireve, a od skora tvrde i polu tvrde sireve tipa gala i permazana. U narednom periodu Radišići očekuju udruživanje proizvođača mleka kako bi većim količinama svojih proizvoda bili konkurentniji na tržištu.
Petrova supruga Zorica je farmaceut koja je jedan beli mantil zamenila drugim – unapredila je proizvodnju, proširila tržište i zadržala kvalitet. “Jednaka je odgovornost jednog i drugog mantila. U mantilu farmaceuta vodite odgovornost o zdravlјu čoveka a u ovom mantilu mlekarskom vodite računa o hrani koja je opet veoma bitan faktor za zdravlјe čoveka”, kaže Zorica Radišić.
Recepti za naše sireve su sasvim jednostavni, prvoklasno mleko, mnogo lјubavi, truda i umeća. Jedini aditivi u našim sirevima su alhemija prelepog vojvođanskog sela Čuruga, miris lipa, povetarac sa Tise i Bisernog ostrva. Mlekara ,,Farmer’’ je nastala iz polјoprivrednog gazdinstva koje se tradicionalno, 100 godina unazad, prenoseći sa kolena na koleno, bavilo preradom mleka. Sad je kapacitet mlekare čak 2.000 litara dnevno. Većim delom zadržana je tradicionalna, ručna proizvodnja sira koju vodi Zorica Radišić. Ovi poslovi u porodici gde sam ja, penose se skolena na koleno već 100 godina. Ogromno je to bogatstvo nasledstva, znanja, iskustva i truda mojih prethodncia. Moje ,,carstvo’’ je mlekara. Uz pomoć nekoliko radnica dnevno tržištu isporučujemo 17 vrsta finalnih proizvoda, sireva, koji se ru;čno proizvode. Za sve se konsultujemo sa nutricionistima. Od ukupno 1.200 litara mleka koje dnevno dobijamo od našeg stada, proizvodimo oko 100 kilograma sireva.
Oslonac turističke privrede
Da je Čurug glavno oslonac turističke privrede opštine Žabalј govore kulturno-istorijski spomenici Vetrenjača, Srpska pravoslavna crvka Vazneselјa Gospodnjeg (sa čuvenim zvonom „Velikim kontra G”, teškim 4.775 kilograma), arheološko nalazište Stari vinogradi, vodeno carstvo Stare Tise, sa Bisernim ostrvom i imanjem grofa Rohoncija, mestu na kojem se uzgaja čuvena sorta vinove loze Muscat Krokan…. O tome govore i dva originalna programa TOO Žabalј zasnovana na povezivanju privrednih i turističkih tema, upakovanih u atraktivne turističke ture: Čuruški špacirung – ili šetnja kroz najveće i jedno od najstarijih vojvođanskih sela; i „Put sira i meda“, koji se proteže celom opštinom, ali se najčešće zaustavlјa u PG „Radišić“, kod Zorice i Petra Radišića, koji se na svom gazdinstvu bave ratarstvom, stočarstvom i proizvodnjom sira. U tako povolјnom ambijentu, za razvoj malih i srednjih firmi stasala je i Mlekara „Farmer“, svetao primer kako se iz jedne porodične manufakture, koja se duže od veka bavi proizvodnjom sira, dolaskom novih snaga sa svežim idejama i posebnom energijom preobrazila u uspešnu firmu velikih ambicija. Zorica sa ponosom ističe da je četvrta snajka u porodici, i posebna, jer su pre nje, Jela, Mara i Kata, sir proizvodile same i prodavale na lokalu. Zorica Radišić se, nakon 17 godina rada kao farmaceutski tehničar u apoteci, odlučila da se u potpunosti posveti porodici i porodičnoj tradiciji uz obavezu da to što radi, radi dobro, kao i njene prethodnice, i sve to „malo“ pogura.
Zaokružen proces proizvodnje od njive do trpeze, definisanje finalnog proizvoda – sira različitih vrsta visokog kvaliteta, zastuplјenost na tržištu, sve je to što porodicu Radišić svrstava u uspešne produktere koji zauzimaju značajno mesto na tržištu. Za sada domaćem, ali sa planom dalјeg širenja. Za sada se sve mleko koristimo od krava sa naše farme. U nekom narednom periodu možda bi pristali na saradnju sa „sestra“ farmom, ali za proizvodnju sireva koje su u našem asortimanu mora biti prva klasa mleka i stogo kontrolisana ishrana kravica (sa ograničenom silažom, bez ulјane repice, ništa što bi dovelo do nadutosti životinja), uz stalnu konsultaciju sa nutricionistom, a sve da bismo dobili želјeni kvalitet mleka – rekla je Zorica Radišić, koja razmišlјa i o mogućnosti priduživanja većoj asocijaciji proizvođača mleka i sira, pošto se ona bavi proizvodnjom sira, neko bi drugi mogao da preuzme plasman istog. Kada bi se udružilo više nas, mogli da idemo i u izvoz, jer ovco je roba koju kupci traže.
Nije lako napraviti brend, a jedan takav je napravila mlada žena, u zemlјi u kojoj je do pre dve decenije, osim sitnog i kriške, sir bio isklјučivo uvozna kategorija. Možda je tome doprineo trend razvoja vinskog sektora, gde je vino generisalo potrebu za pratećim zalogajima, u kojima sir ima dominaciju. Ali samo onaj najbolјi.
– Osluškujući potrošače sa našeg prostora stekli smo okvirnu sliku potreba i tražnje, pa su tako u Vojvodini najtraženiji blaži sirevi ravnih ukusa, dok je već u Beogradu i južnije veća potražnja za zrelijim sirevima intenzivnijeg karaktera. Potrebno je još dosta rada i ulaganja, posebno energije da prepoznatlјivost na tržištu, koju smo stekli kvalitetom kroz prisustvo na brojnim događajima, manifestacijama, proširimo na zemlјe regiona. Razmišlјamo u tom pravcu i smatramo realnim i mogućim da u dogledno vreme odgovorimo i tom izazovu – kaže Zorica Radišić i poručuje, naročito mladim ženama na selu, da se ničega ne treba bojati ako se radi ono što se voli na domaćinski način.
Radišići viziju budućnsoti vezuju za uspostavlјanje zajedništva u odgovarfajućoj asocijaciji preko koje bi sve veće količine njihovih proizvoda lakše dospevale do potrošača. Bilo bi to nešto slično kooperativama u agrarno razvijenim državama. Nažalost ovakvih rešenja u Srbiji za sada nema dovolјno, mada postoji valјan recept, za našu buduću novu agrarnu politiku. Po tom novom konceptu Srbija bi trebala umesto sadašnjiuih 1.200 evra po hektaru, u prvo vreme da ima prihod od 10.000 evra, a kasnije da to bude dvostruklo više. Jer, Holandija i Dansska već ostvaruju prihode po hekaru koji su veći od 35.000 evra. U Srbiji, prema rezultatima poslednjeg popisa polјoprivrede, ima 669.200 goveda, što je najmanjii borj u poslednjih 100 godina. To je ono što najviše brine i stručnu i potrošačku javnost, što postajemo neto uvoznici prehrambenih artikala. To nije samo mleko, tu je i meso i još drugih stvari. Mora da zabrien što u 600 sela Srbije nema niejdne krave. Radiši su redak primer stočara kojima krave muze robot!
Foto – M. Berček: Kvalitetno stado, vrhunski sirevi!
Analitičari podsećaju da je kapacitet muznih krava u našoj zemlјi pao ispod 170.000 grla. Kada primenite prostu matematiku o godišnjoj proizvodnji mleka po muznoj kravi, dobija se računica da to ne može da zadovolјi domaće potrebe. Oni problem vide u devalvaciji stočarstva. To se videlo i po rezultatima poslednjeg popisa polјoprivrede, gde su sve grane stočarstva narušene, izuzev pčelarstva, odnosnoi borjqa košnica okojh ima oko 1,1 miliona. Pad polјoprivrede moramo da zaustavimo što pre, u protivnom ćemo značajno uvoziti mleko, a izvoziti kukuruz, što je jedna nelogičnost koja je neekonomična. Dobro je što je sad taj procdes zaustavlјen.
Stočar iz sela Glušci kod Bogatića Slobodan Brkić naglašava da su proizvođači već godinama uhvaćeni u neki trougao sa mlekarama i trgovinskim lancima, koji je najmanje dobar za njih. „Mi kao proizvođači ne možemo da fakturišemo svoje mleko po ceni po kojoj treba. Nemamo pravo da kažemo koja nam je cena“, navodi on. Kako ukazuje, mleka u Srbiji samo prividno ima viška. Ali, ga nema dovolјno, Jer, mlekare rade sa svega 50 odsto kapaciteta, što se vidi kao posledicu lošeg ophođenja prema proizvođačima. „Mi proizvođači kada kupujemo šta nam je potrebno dobijemo određenu cenu za to, a onda kada prodajemo drugi nam odredi cenu i kvalitet mleka i sve ostalo. Mi imamo pravo samo da se bunimo, a oni nas ponižavaju. Mlekara nam određuje cenu i kvalitet, vadi uzorak i mi moramo u to da verujemo“, naglašava Brkić. On kaže da je situacija jasna i da je očigledno da je proizvođača sve manje zbog loših uslova, a da nijedan otkuplјivač nije odustao od toga. „Tu leži glavni problem“, zaklјučuje Brkić.
Istog mišlјenja je i predsednik Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga Goran Vasić koji navodi da je veliki problem odnos mlekara i države prema proizvođačima mleka. Vasić podseća na apsurdan događaj iz 2022. godine. „Tada je najveća kompanija za preradu mleka u Srbiji dobila nagradu za najprofitabilniju firmu u Srbiji, a u tom trenutku smo mi prosipali mleko, nezadovolјni zato što propadamo i nestajemo. To su glavne nelogičnosti“, ukazuje on. Vasić upozorava da proizvođači mleka umanjuju stočni fond, jer nemaju drugog izlaza.„Mlekare nam stalno smanjuju cene mleka. Videli su svoju šansu da zarade i nemaju svest o tome gde to sve vodi“, smatra on.
Udruženja proizvođača mleka: U Srbiji ima oko 80.000 fantomskih krava. Vasić smatra da je domaća proizvodnja uništena, jer nema pravog plana kako da se situacija reši. „Moramo da uvozimo mleko jer nema našeg mleka dovolјno i umesto da neko sedne i napravi strategiju kako da se pomogne mladim lјudima koji žele da rade i da ostanu na selu, imamo samo jednokratna gašenja požara“, navodi naš sagovornik. Plađim se da se I sad isto to nedogovori kao što se radi, pogrešno već poal veka! Same mlekare, kako dodaje, ne izražavaju zabrinutost što mleka nestaje. „Veliki sistemi mlekara uvoze mleko i briga njih za to da li će kod nas mleka biti ili ne i da li će ostati ijedna krava u Srbiji. Jedino ko o tome još brine su manje, lokalne mlekare. Oni jedini strepe šta će da rade sutra ako ne bude mleka“, pojašnjava Vasić. On naglašava da su predstavnici vlasti ćutali dok je stočarstvo propadalo. „Ja radim ovo ceo život i imam ozbilјnu proizvodnju, ali ovi podaci su apsolutno nacionalni poraz po svim kriterijumima. Sramota je da naš narod u ovakvoj plodonosnoj zemlјi nema domaće mleko i meso danas“, naglašava Vasić.
(Autor je analitičar i piblicista)