Branislav GULAN

Stočarstvo Srbije nikad nije bilo manje po broju grla, ali ni u težoj situaciji. Zbog loše agroekonomske politike koja se vodia protkelih decenija  dovedeno je u najveću krizu, što značui d aje zemlaj izgubila prehrqabmbengu sigurnost, koju sad treba vratiti. To znači da država  mora da uvozi hranu, dok ne obnovi prehrambeni suverenitet koji je u fokusu nove agrarne strategije. 

 Svinjarstvo je u Srbiji nekada bila strateška grana poljoprivrede, a danas se bori za goli opstanak pod pritiskom niskih otkupnih cena i prekomernog uvoza, koji je 2024  godine dostigao više od 50.000 tona i premašio vrdnsoti od 650 milioan evra! Posledice tog masovnog uvoza bile su razorene – brojne farme, njih oko 62.000 su zatvorene, a domaći proizvođači dovedeni na rub opstanka. Novi – stari ministar poljoprivrede, prof dr Dragan Glamočić, svestan je dubine krize. Iako naglašava da ne poseduje ”čarobni štapić“, poručuje da rešenje postoji, pa najavljuje razgovore sa predstavnicima proizvođača svinja i mleka i konkretnije korake ka stabilizaciji tržišta. 

Jer, 1866. godine Srbija je imala  oko 1,2 miliona stanovnika i 1,3 miliona svinja. Danas svaka srednje razvijena zemlja treba da ima svinja koliko i stanovnika. Dakle,  Srbija je nekad davno, na 1.000  stanovnika imala 1.300 svinja. Tada, više nego SAD koje su tad na 1.000 stanovnika imale samo 800 do 900 svinja. Srbija je nekada bila veliki veliki izvoznik svinja u Austro ugarsku. Kao što je nekada bila veliki izvoznik, danas je ista ta Srbija sa 6,6 miliona stanovnika veliki uvoznik svinja i svinjskog mesa! 

Analitičar Čedomir Keco  napominje da bi naši proizvođači s Kinom mogli da trguju, ali tako što bismo na to tržište plasirali najkvalitetnije meso koje imamo. Zbog toga su se proizvođači sada organizovali da ponude takozvanu junetinu iz prirode. Jer u Kini postoji i ponuda od 112 dolara po kilogramu ovog mesa, koje uvoze iz Australije. Naše juneće meso je izuzetno kvalitetno, možda među najboljima u Evropi. Posebno simentalska rasa goveda. Udruženja uzgajivača već imaju spremne zahteve: zabrana uvoza rashlađenog mesa, strože kontrole zamrznutih zaliha, jasno deklarisanje porekla proizvoda, kao i podrška za genetsko testiranje i subvencionisan uvoz priplodnih grla. U Srbuiji je pre dve decenije u oborima bilo 1,1 miliona krmača prasilja, a danas ih ima tek oko 120.000! Sa ovim brojem nema obnove stočnog fonda.

Foto arhiva ZSS – nekada su obori u Sroibji bikli pouni prfasića. Samo u 2024. godini Vlada Srbije bila je odobrila uvoz 500.000 prasadi! Sa 120.000 krmača, koliko ih danas ima u oborima, nema obnove stočnog fonda! Srbija će još dugo biti upućena na uvoz svinja i svinjskog mesa! Jer, stočnui fond njiej neswtao prekonoći,. Pa nemože tako brzo ni da se obnovi! Samo 2024. godine za uvoz ovog mesa,mleka i prerađevina, potrošeno je 650 miliona evra!

Zadaci novog agrarnog Ustava Srbije

Prehrambeni suverenitet je u fokusu nove strategije polјoprivrede Srbije, koji je agrarni Ustav,  čija izrada se privodi kraju sredinom 2025. godine! Obnova prehrambenog suvereniteta biće klјučni cilј nove desetogodišnje strategije polјoprivrede i ruralnog razvoja, koja će važiti od 2025. do 2034. godine. Ekspertski nacrt strategije uskoro će biti predstavlјen javnosti, a među najavlјenim merama su zelene stipendije za decu sa sela, školske užine sa domaćih farmi, sistemska kontrola cena hrane, kao i povećana izdvajanja za ruralni razvoj.  Buduća strategija predviđa promenu pravca razvoja agrara i jačanje najslabijih karika – svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa. Srbija je zemlјa sa dugom tradicijom u svinjarstvu, a našla se u apsurdnoj poziciji da uvozi svinjsko meso, zbog čega je odmah reagovao, po preuzimanju dužnosti ministra Dragan Glamočić, kako bi se stabilizovalo tržište i zaustavili dalјi poremećaji. I pored teškoća mi i sad imamo agrarni izvoz u 2024. godini od 5,1 milijardu evra i trgovinski suficit sa svetom od oko 1,2 milijarde evra.

Cilj, prehrambena sigurnost 

Ali, po njegovim rečima naš strateški cilj je obezbeđenje prehrambene suverenosti zemlje, a Srbija ga ima usvim proizvodima, osim u svinjskim mesu. On je još rekao da Srbija ima resurse i da može da bude lider u regionu po proizvodnji živine ted a će se rešavati problemi koji postoje u proceduri zbog čega Srbija nema dozvolu za izvoz. Naveo je da će poljoprivredna politika podržavati intenzivnu I profitabilnu proizvodnju u svim sektorima, stočarstvu, voćarstvu, ratarstvu, lekovitom bilju… Pored svega toga, istgakoa je da će se otvarati nova tržišta, da će biti reformisan Fond za penzijsko i socijalno osiguranje kome poljoprivrednici duguju velike iznose novca. On se posebno osvrnuo da osiguiranje useva, jer to nije trošak. Ukazao je i na vremenske nepogode ove godine koje su uništuie voće, a ponajviše kajsije pa je obećao i subvencije za premije osiguranja od 40 do 70 odsto. On je i uputio kritike Upravi za agrarna plaćanja, jer je do sada isplatila samo 14 odsto subvencija, pa je istakao da se to mora ubrzati. Uz sve to je rekao da se za finansijsku podršku kupovine traktora poljoprivrednicima namenjeno 500 miliona dinara i najviše million dinara po jednom korisniku.  

On je ocenio da u protekle tri decenije u sektoru mlekarstva nikada nije bilo toliko loše, pa je naglasio da država daje odlične podsticaje, pa je i podignuta proizvodnja koja je porasla za desetak odsto. ,,Prošle 2024. godine, međutim desila nam se pojava aflatoksina koji prelazi u mleko i tu smo bili limitirani u izvozu. Ta vancarinska bariejra koju je EU nametnula, zbog Amerikanca, sad košt ai nas. Ograničava nam izvoz,a s druger strane imamo enorman uvoz mlečnih proizvoda. Na prvom mestu to je ,,sir’’ koji u sebi sadrži palmino ulje i ne može se nazvati sirom, a nama prema nekim proračunima oduzima čak oko 25 odsto našeg otkupa mleka, podvlači Glamočić. Naglašava da je to nepravilno zagušenje, takoda jeovih danja u Srbiji prisutno otkazivanje otkupa, te je država bial prinuđena da napravi red u izdavanju uvoznuih dozvola, kako bi se stabilizovalo tržište. Uz rešavanej svih ovihproblema, potrebna je i digitalizacija farmi, kako bimladi ljjudiostgajali na selu.

Svinjarstvo, najkritičnije!

Ministar polјoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je trenutno najkritičnija tačka agrara Srbije svinjarstvo, a ocenjujući da taj sektor može da bude sređen u narednih godinu ili dve godine, ministar je naveo da je cena žive mere svinja za tri nedelјe koliko je na čelu ministarstva porasla sa 160 dinara po gramu na 200 dinara po kilogramu žive mere, plus PDV. “To je rezultat uvođenja reda u sistem izdavanja uvoznih dozvola i obaveze da se one dopunjuju podacima neophodnim za praćenje porekla i sledlјivosti proizvoda. Naročito je važno u ovom momentu, pošto se u susednoj Mađarskoj pojavila opasna zarazna bolest životinja slinavka i šap”, rekao je za javnost Glamočić.

Probleme odmah rešavamo, navodi ministar. Tako je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede već  objavilo Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, svinja, jagnjadi i jaradi za 2025. godinu. Svi registrovani nosioci komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, kao i preduzetnici i pravna lica, mogu podneti zahteve u periodu od 21. maja do 20. juna 2025. godine, isključivo elektronskim putem, putem platforme eAgrar. Podsticaji su utvrđeni u sledećim iznosima: 22.000 dinara po tovnom junetu, 3.000 dinara po tovnom jagnjetu ili jaretu i 1.500 dinara po tovnoj svinji. Ukupna sredstva koja su na raspolaganju stočarima po ovom pozivu iznose 4,5 milijarde dinara, a za gazdinstva koja se nalaze u područjima sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi u Jablaničkom, Topličkom i Pčinjskom okrugu podsticaj se uvećava.

Duboki tragovi krize, bez odgovornosti!

Srbija je proteklih godina morala da uvozi meso i mleko da bi prehranila svojih 6,6 miliona stanovnika. Izgubila je prehrambeni suverenitet! Sve do pre nekoliko godina ona je bila zemlјa za koju se govorilo da može da hrani pola Evrope. A, to je blizu 500 miliona stanovnika. Da je Srbija bila zavisna od uvoza hrane to je posledica loše strategije polјoprivrede koja se vodila od 2014. pa sve do kraja 2024. godine. Strategija je bila loša već prilikom pisanja i usvajanja na kraju jula 2014. godine na sednici Vlade Srbije. Da bi se umirio narod da nepriča o tome, tada je bilo obećano da će sad već bivša strategija ići na javnu raspravu, rekavši da će se tada i javno raspravlјati o njoj, kako bi se usvojila i u Skupštini Srbije. Ali, to je bilo samo obećanje, a do toga nikada nije došlo, jer je strategiji na kraju 2024. godine, posle produžena, jer joj je bila istekla validnost. Promašenu Strategiju  polјoprivrede Srbije od 2014. do 2024. godine, koja je Ustav za agrar Srbije, bila je usvojila samo Vlada Srbije. Strategija je bila nerealno predvidela da će se agrar Srbije u tom vremenu godišnje razvijati po stopi od 9,1 odsto, a lošim godinama po stopi od 6,1 odsto. Posle deset godina primene rast polјoprivrede bio je ukupno u toj deceniji samo 1,7 odsto, a godišnje je to bilo tek 0,17 odsto.

• Posledica te loše strategije je gubitak  prehrambenog suverentiteta koji sad mora sa novom strategijom da se vrati! Srbija je do pre jedne decenije u oborima imala 1,1 miliona krmača, a sad samo oko 120.000! Sa ovik brojem nema obnove stočnog fonda jer u oborima se nalazi samo 2.349.000 svinja! Pre dve decenije bilo ih je dvostruko više!
• Posebno, sad brine što u 600 sela Srbije nema nijedne krave!

U tom cilјu neophodno je da nova strategija dobije obdusmana za hranu i školske užine, sa domaćih farmi. Šta donosi nova Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja, koja treba da reši probleme najslabijih karika svinjarstva, mlekarstva proizvodnje inputa, povereno je specijalnom savetniku ministra poljoprivrede prof dr Tatjani Brankov, koja je i predsenik Društva agroekonoimista Srbije.  

Obnova prehrambenog suvereniteta biće ključni cilj nove desetogodišnje strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja, koja će važiti do 2034. godine. Ekspertski nacrt strategije uskoro će biti predstavljen javnosti na RTS, a među najavljenim merama su zelene stipendije za decu sa sela, školske užine sa domaćih farmi, sistemska kontrola cena hrane, kao i povećana izdvajanja za ruralni razvoj. 

Kako je za javnost potvrdila autorka strategije i posebna savetnica ministra poljoprivrede, profesorka Ekonomskog fakulteta u Subotici Tatjana Brankov, dokument predviđa promenu pravca razvoja agrara i jačanje najslabijih karika – svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa. ”Radimo na obnavljanju prehrambenog suvereniteta Srbije kroz podsticanje inovacija, transfer znanja i usklađivanje sa evropskim agrarnim  propisima. Promeniće se i način na koji se subvencioniše poljoprivreda”, navodi Brankov.  Po njenim rečima, trenutno čak 88 odsto agrarnog budžeta ide na direktna plaćanja, dok se za ruralni razvoj izdvaja svega nekoliko procenata.  ,,Strategija preporučuje značajno povećanje sredstava za ruralni razvoj. Iako budžet za 2025. godinu već postoji i ne može se menjati, realno je očekivati da se u naredne tri godine izdvajanja za ove mere povećaju na 15 odsto. Do kraja strateškog perioda cilj je da ona dostignu 30 odsto, što je i preporuka Evropske unije”, ističe Brankov. Poseban akcenat strategija stavlja na mlade i obrazovanje, kroz uvođenje “zelenih stipendija” i poboljšanje ishrane dece i omladine.  Planirana je šema školskih užina koja će omogućiti plasman domaćih proizvoda – voća, povrća, mleka i mesa – direktno u škole. ”Time ne samo da podižemo kvalitet ishrane, već i smanjujemo viškove na tržištu. Organizovaćemo i edukativne radionice za decu, jer je primećeno da školska ishrana često sadrži previše soli, transmasti i drugih štetnih sastojaka”, kaže Brankov.  Zelene stipendije, kako objašnjava, namenjene su deci registrovanih poljoprivrednih proizvođača koja studiraju veterinu, agronomiju, agroekologiju i slične oblasti, kako bi se očuvao kontinuitet na gazdinstvima. 

SPOLJNOTRGOVINSKA RAZMENA STOČARSKE PROIZVODNјE ZA VREME 2024.GODINA/2023.GODIN

• Uvoz stočarstva i proizvoda stočarstva je veći u 2024.godini u poređenju sa 2023.godini za 71,8 mil.evra;
• Izvoz stočarstva i proizvoda stočarstva je manji u 2024.godini u poređenju sa 2023.godinom za 12,8 mil.evra;
• Od ukupnog UVOZA, na uvoz mesa, proizvoda od mesa, mleka, proizvoda od mleka je potrošeno je 650 miliona evra samo u 2024.godini;

Kako je za javnost potvrdila autorka strategije i posebna savetnica ministra poljoprivrede, profesorka Ekonomskog fakulteta u Subotici Tatjana Brankov, dokument predviđa promenu pravca razvoja agrara i jačanje najslabijih karika – svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa. ”Radimo na obnavljanju prehrambenog suvereniteta Srbije kroz podsticanje inovacija, transfer znanja i usklađivanje sa evropskim agrarnim propisima. Promeniće se i način na koji se subvencioniše poljoprivreda”, navodi Brankov.  Po njenim rečima, trenutno čak 88 odsto agrarnog budžeta ide na direktna plaćanja, dok se za ruralni razvoj izdvaja svega nekoliko procenata.  ,,Strategija preporučuje značajno povećanje sredstava za ruralni razvoj. Iako budžet za 2025. godinu već postoji i ne može se menjati, realno je očekivati da se u naredne tri godine izdvajanja za ove mere povećaju na 15 odsto. Do kraja strateškog perioda cilj je da ona dostignu 30 odsto, što je i preporuka Evropske unije”, ističe Brankov. Poseban akcenat strategija stavlja na mlade i obrazovanje, kroz uvođenje “zelenih stipendija” i poboljšanje ishrane dece i omladine.  Planirana je šema školskih užina koja će omogućiti plasman domaćih proizvoda – voća, povrća, mleka i mesa – direktno u škole. ”Time ne samo da podižemo kvalitet ishrane, već i smanjujemo viškove na tržištu. Organizovaćemo i edukativne radionice za decu, jer je primećeno da školska ishrana često sadrži previše soli, transmasti i drugih štetnih sastojaka”, kaže Brankov.  Zelene stipendije, kako objašnjava, namenjene su deci registrovanih poljoprivrednih proizvođača koja studiraju veterinu, agronomiju, agroekologiju i slične oblasti, kako bi se očuvao kontinuitet na gazdinstvima. Strategija takođe predviđa uspostavljanje institucije ombudsmana za hranu, koja bi se bavila zaštitom prava potrošača i kontrolom tržišnih cena. ”To je jedno od rešenja koje će biti ponuđeno javnosti na komentare. I druge zemlje regiona uvode modele kontrole cena. Srbija mora uvesti red uovo pitanje”, poručuje Brankov.

Foto: Dinka Bogunović

Brankov, inače profesorka Ekonomskog fakulteta u Subotici, rekla je da se u poljoprivredi Srbije u narednom periodu može očekivati jačanje najslabijih karika – svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa. Napomenula je da će Srbija raditi na obnavljanju prehrambenog suvereniteta podsticanjem inovacija, transfera znanja i ubrzanog usklađivanja sa evropskim agrarnim propisima. Možemo očekivati i promenu načina na koji se do sada subvencionisala poljoprivreda.

Povećanje izdvajanja za ruralni razvoj

Trenutno, rekla je ona, za direktna plaćanja izdvajamo 88 odsto agrarnog budžeta, a u investicije za rurali razvoj ulažemo svega nekoliko procenata. “Strategija preporučuje povećanje izdvajanja za mere ruralnog razvoja. Budžet za 2025. godinu već je određen i tu ne može biti izmena, ali pošto smo u 2023. godini tek 3,6 odsto sredstava izdvojili za mere ruralnog razvoja, racionalno je očekivati da udeo tih mera dostigne 15 procenata u naredne tri godine”, kaže Brankov za javni servis, dodajući da bi bilo idelano da do isteka ovog strateškog perioda mere ruralnog razvoja budu oko 30 procenata, kako je to i preporuka Evropske unije.

Napominje da strategija posebnu pažnju posvećuje mladima. Osmišljen je program za unapređenje prehrambenih navika dece i omladine kao i uvođenje zelenih stipendija. Tu se, pre svega misli na stabiliazciju cena i zaštitu domaće proizvodnje.

“Šema školskih užina je afirmativna mera kojom se poboljšavaju prehrambene navike kod školske dece i omladine putem plasiranja svežeg voća i povrća, mleka i mesa isključivo sa domaćih farmi u škole. Time će se smanjivati domaći viškovi hrane na tržištu.”Što se tiče zelenih stipendija, dodaje, ideja grupe eksperata koja je radila strategiju je da se očuva kontinuitet delatnosti na poljoprivrednom gazdinstvu. “Da država kofinansira stipendiranje dece registrovanih poljoprivrednih proizvođača isključivo u oblastima veterine, agronomije, agroekologije i tome slično”, kaže profesorka Brankov.

Institucija ombudsmana za hranu

Jedna od novina koje predviđa strategija je i institucija ombudsmana za hranu. “Mi smo to predložili, videćemo da li će biti usvojeno posle komentara javnosti, ali ja sam veoma optimistična”, kaže Brankov, navodeći primer susedne Hrvatske koja je primenila izraelski model kontrole cena. “To znači da su marketi dužni da svakodnevno obaveštavaju građane o cenama i da istovremeno na etiketama iznose dopunske cene. Mađarska se isto tako bori, deo PDV-a vraća penzionerima koji su najugroženija grupa kada govorimo o cenama hrane. A, ugroženi smo svi u Srbiji i tu definitivno treba da se uspostavi određena vrsta reda”, ističe Brankov.  Napominje i da očekuje da će uskoro početi da radi laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka kao i da je novi kabinet sa ministrom Draganom Glamočićem na čelu ušao u proces ograničavanja uvoza, pre svega,   pooštravanjem propisa iz oblasti bezbednosti hrane.

Sistemska i dugoročna rešenja

Modernizovati polјoprivredno – prehrambeni sektor kroz jačanje tehničko – tehnolških kapaciteta, unapređenje znanja i usvajanje savremenih praksi (know- xow). Ovaj pristuip ima za cilј povećanje produktivnosti, smanjenje troškova proizvodnje, jačanje konkurentnosti i ostali zadaci…Problemi se moraju sistemski i dugoročno rešavati. Jer, na ulcui i sa uredbama je samo treanutno rešavanje problema, koje nikada nikome dugoročno nije dobro ništa donelo!

Autori  strategije, koja je istekla na kraju 2024, godine bilo ih je 240 stručnjaka – eksperata iz Srbije, pre jedne decenije napisali strategiju na 145 strana. Bili su nerealno predvideli da će se agrar godišnje razvijati po stopi od 9,1 odsto, a ukoliko je loša godina po stopi od 6,1 odsto. Pred usvajanje strategije, u Vladi Srbije, recenzent tog dokumenta bio je prof dr Kovilјko Lovre, nekadašnji savezni ministar polјoprivrede Jugoslavije. Autore je upozorio na činjenicu da je tada dokument, bio nerealan, netačan i neostvariv u praksi, čak i ako se ostvari, štetan po državu! Dokument je krajem jula 2014. godine usvojila Vlada Srbije, ali ne i Skupština Srbije na koju nikada nije bila ni upućena!? Tada nisu prihvaćena upozorenja recenzenta ni primedbe iz prakse. Rezultat  posle jedne decenije njene primene, pokazao da je ukupan rast za 10 godina bio samo 1,7 odsto! Odnosno, godišnji rast je tek 0,17 odsto! Dakle, to je bila strategija pada umesto, obećanog rasta! Za izradu tog lošeg dokumenta niko nije odgovarao! Nјeni autori za taj loše urađeni posao sebe su častili sa 8,2 miliona evra koji su stigli kao namenska inesticija za taj posao iz tri zemlјe EU. 

Te  daleke 2014. godine, odgovor narodu je bio da će Strategija ići na raspravu u Skupštinu Srbije, pa će se onda govoriiti o tim primedbama i zprakse. Međutim, to se nikada nije dogodilo! Zašto!? Javnost nezna, ali zna i oseća da je bio loš dokument!  Rezultat te promašene i loše strategije danas su da je u protekloj celoj deceniji rast agrara Srbije bio samo 1,7 odsto, a godišnji rast je iznosio tek 0,17 odsto!? Za izradu loše i nerealne strategije niko nije bio odgovoran od 240 autora. Rezultat te strategije je da Srbija nema samaodovlјnost u proizvodnji hrane pa mora da je uvozi! Samo prošle 2024. godine, taj uvoz mesa, mleka i prerađevina je iznosio oko 650 miliona dolara! 

Kreatori te loše agroekonomske politike narodu nisu objasnili zašto su glasali za donošenje takve nerealne, netačne i neostvarive strategije sa rastom od tada nerealnih i neostvarivih 9,1, odnosno od 6,1 odsto u lošim godinama. Za izradu tog lošeg dokumenta, Strategije pada, autori su sebe častili sa 8,2 miliona evra namenskih sredstava tada pristiglih iz tri evropske zemlјe. Tada je taj agrarni Ustav usvojila samo Vlada Srbije. U Skupštinu Srbije dokument nikada nije ni poslat! U vreme usvajanja tog agrarnog Ustava na Vladi Srbije, premijer je bio današnji predsednik Srbije, dok je ministar polјoprivrede i u to vreme bio današnji novi ministar agrara.  

Strategija vraćena domaćim stručnjacima!

Posledice, takve loše stragije sad se osećaju jer je Srbija dovedena u situaciju da nema dovolјno, mesa mleka, prerađevina, čak ni  za prehranu svojih 6,6 miliona stanovnika! Srbija sad nema validnu strategiju agrara! Izradu nove započelo je u 2024. godini 20 stručnjaka iz Bosne i Hercegovine i Slovenije.Nјima je u radu pomagalo četiri konsultanta iz Srbije. Sve to je osporio Odbor za polјoprivedu Skupštine Srbije, pa su dalјi radovi na tom agrarnom Ustavu preuzeli da završe drugi stručnjaci. Tim tih stručnjaka sad predvodi prof dr Tatjana Brankov, profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici. Ona je i predsednik Društva agrekonomista Srbije. Ona  i novi tim treba da prihvate ono što je valјano i već urađeno u okvirnom nacrtu, a ostalo da urade u saradnji sa domaćim i stranim stručnjacima i polјoprivrednicima, uz uvažavanje koliko hrane treba za žitelјe Srbije i koliko oni to što im treba mogu da plate u Srbiji! Ostalo da se izvozi i da se pronađu tržišta.

To znači da novi okvirni Nacrt treba da bude sa rokom trajanja od 2025. pa do 2034. godine. Preporučeno je da se iskoristi ono što je valјano i prihvatlјivo u već urađenoim dokumentu. Sada je u toku izrada tog novog dokumenta, odnosno agrarnog Ustava u Srbiji. U tom budućem dokumentu, odnosno, u njegovom trećem poglavlјu između ostalog za ozdravlјenje polјoprivrede Srbije, nalažu se prioritetni zadaci. Prvi zadatak je da polјoprivreda u Srbiji konačno postnae strateška privredna grana. To značui da se Srbiji vrati prehrambena sigurnost. Takav status zahteva 508.365 polјoprivrednih gazdinstava u Srbiji. Oni proizvode sirovine za hranu na 3.257.100 hektara u Srbiji. U svakom agrarnom gazdinstvu u Srbiji zaposleno je po 2,2 lica, pa je prema popisu polјoprivrede u njoj ukupno zaposleno 1.150.653 lica! U Srbiji nosioci polјoporivrednih gazdinstava su ljudi stari 60 godina, a tek svaki 11 nosilac gazdinstva mlađi je od 40 godina. Prema podacima RZS prosečno gazdinstvo u Srbiji je veličine 6,4 hektara. U njemu se nalazi jedna krava, pet svinja, tri ovce, tri košnice i 43 živine! U Srbiiji, koja je zavisna i od uvoza hrane, pre svega, svinjskog mresa, danas ima 4.720 sela. Od toga je njih 1.200 u fazi nestjanja jer imaju pa od po 100 žitelja. Ali, čak u 600 tih sela – naselјenih mesta, nema nijedne krave!

U strateškim delovima koji se već nalaze u budućem agrarnkim Ustavu, između ostalog piše:

III PRIORITETNI  ZADACI

…Osnovni imperativ u narednom desetogdišnjem periodu treba da bude obnova prehrambenog suvereniteta. Da bi se to ostvarilo polјoprivreda mora u Srbiji konačno da postane strateška privredna grana! Prevashodni zadatak Republike Srbije, mora biti obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovništva i povećanje konkurentnosti polјoprivredno prehrambenog sektora, kaže Tatjan Brankov, vođa tima za izradu nove strategije od 2025. do 2034. godine.

Jer, agrar je dosada bio samo u obećanjima biljitka kada su proizvoiđači hrane izlazili na ulice i dobijali obećanja da će biti strateška grana. Ali, od toga se nikada ništa nije uradilo.  Takva neispunjena obećanja bila su samo trenutno ,,gašenje požara’’ koja nikome ništa dobro nisu donela. U buduće će takva obećanja, ako ih bude, da rasplamsaju nezadovolјsvo!

U tom cilјu neophodno je:

• Modernizovati polјoprivedno – prehrambeni sektor kroz jačanje tehničko – tehnololoških kapaciteta, unapređenje znanja i usvajanje savremenih praksi (know-how). Ovaj pristup ima za cilј povećanje produktivnosti, smanjenje troškova proizvodnje, jačanje konkurentnosti i ostali zadaci… To sve trebga da dovede do prehrambene sigurnosti Srbije! 

Naša poljoprivreda ima ogroman potencijal za proizvodnju biometana

Ministar poljoprivrede prof dr Dragan Glamočić sastao se  sa stalnim predstavnikom Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji Jakupom Berišom, sa ciljem unapređenja saradnje u oblasti održive poljoprivrede, proizvodnje biometana, upravljanja vodama, digitalizacije i adaptacije na klimatske promene.

U fokusu razgovora našla se inicijativa za uspostavljanje nacionalnog programa koji bi podsticao proizvodnju biometana iz poljoprivrednog i organskog otpada. Kako je istaknuto, takav program imao bi višestruke koristi – od energetske stabilnosti i smanjenja uvoza gasa, do podrške ruralnom razvoju i zaštite životne sredine. Istaknuto je da poljoprivreda Srbihje raspolaže sa ogromnim potencijalom za proizvodnju biometana i da ono što danas tretiramo kao otpad – žetveni ostaci, stajnjak, mulj iz postrojenja za preradu otpadnih voda – može postati vredna sirovina i izvor prihoda za proizvođače. Prema istraživanju koje je sproveo UNDP, biometan bi u naredne četiri godine mogao da zameni do 16 odsto uvoza prirodnog gasa, a za sedam godina i više od 20 odsto.

Predstavnici UNDP predložili su formiranje međuresornog tela koje bi uključivalo predstavnike resornih ministarstava, a Ministarstvo poljoprivrede bi bilo ključni partner u pripremi regulatornog okvira i akcionog plana za implementaciju pomenutog programa.

 Zašto sve više uvozimo seme ratarskih kultura? 

Iz godine u godinu u Srbiji proizvodimo i sve manje semena ratarskih kultura! Kao rezultat imamo situaciju da je sada naša polјoprivreda zavisna od semena iz inostranstva. Zašto su za samo nekoliko godina površine pod semenskim usevima sa 50.000 hektara smanjene na ispod 30.000 hektara? Zemlјa koja nema svoju smenarsku proizvodnju najbrže može postati zavisna od velikih svetskih multinacionalnih kompanija, a potom i velikih sila! Srbija se sad nalazi na tom putu, ističe prof dr Vladimir Miklič, sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarsvo, koje je institucija od nacionalnog značaja. Dakle, budućnost svake zemlјe zavisi od onog što poseduje u sopstvenoj semenarskoj proizvodnji kako bi prehranila naciju! To je Srbiju spasilo za vrme sankcija jer je imala sopstveno semenarstvo, koje je posle skoro nestalo. Dakle svaka zemlјa koja bude imala kvalitetnu sopstvenu semenarsku proizvodnju ne treba da brine za svoju budućnost! U Srbiji je nauka dala pun doprinos ovoj proizvodnji do sada, semena i hibrida, ali poslednjih godina, kao da se gubi dah. Jer, ima dosta upotrebe stranih hibrida i sorti, koji nisu prilagođeni ovom podneblјu, pa nam je proizvodnja u polјoprivredi pala na nivo ispod od pre pet decenija! Najbolјi dokaz je da je suša u protekle dve decenije kroz osam takvih perioda nanela štete veće od oko 9,5 milijardi evra! Otpornost na sušu i veće prinose daju usevi, koje je stvorila domaća nauka, jer su prilagođeni za ovo podneblјe. To se posebno odnosi na hibride i semena proizvedena u novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, koji je Institucija od nacionalnog značaja, kao i Institut iz Zemun polјa, kao smenarsku kuću iz Smederevfske Palanke. Svi oni će ove godine da prisustviju i na Poljoprivrednom sajmu AGRA u Gornjoj Radgoni (Slovenija), svetskoj manifestaciji u ovom delu Evrope.A koliko je domaća proizvodnja semena u teškom položaju govori i činjenica da su se samo za nekoliko godina površine pod semenskom proizvodnjom u Srbiji smanjile sa 50.000 na 30.000 hektara!

Krah stočarstva!

Najveći problemi su u stočarstvu, jer, prazne su staje, a ovo ukazuje i za tov goveda, svinja, ovaca, koza i ostalog stočnog blaga, kako to narod kaže.  Jer, stočarstvo već više od tri decenije ima godišnji pad od dva do tri odsto godišnje! Predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije Milija Palamarević je, posle sastanka u Ministarstvu polјoprivrede sa predstavnicima mlekara, rekao da oni tvrde da postoje ogromne zalihe ,,bele reke’’ i da su morali da smanje otkupne cene sirovog mleka! Sve do dolaska na ministarsko mesto starog – novog ministra prof dr Dragana Glamočića, to im se nije verovalo, pa se nije ništa ni preduyimalo. Kada je stigao Glamočić, on se uverio da treutno u Srbiji postoje velike zalihe, domaćeg i uvoznog mleka, pa je za sada dok imamo mleka, zabranio dalji njegov uvoz! 

Sa takvim dosadašnjim lošim radom, najviše su oštećeni proizvođači jer je litar ovog konzumnog mleka jeftiniji od litra mineralne vode! Rezultat takvog odnosa prema stočarstvu Srbije je činjenica da će Srbija do obnove stočnog fonda duže vreme morati da uvozi meso, mleko i mnoge druge potrepštine… Veliki problem mora da bude i što u 600 sela u Srbiji nema nijedne krave! “Ministarstvo polјoprivrede je pristalo da otkupi deo zaliha i da plati Imleku i Ubskoj mlekari da ga dehidrira i da ga kao mleko u prahu ponudi konditorima”, rekao je Palamarević i naveo da država opet pomaže mlekare i iz budžeta plaća uslugu dehidriranja mleka.

Proizvodnaj i siva emisija

U Srbiji se proizvodi oko 1,4 milijarde litara mleka godišnje. Od toga je oko 800 miliona litara u redovnim tokovima, a ostalo u sivoj emisiji. Tačan broj krava mlekulјa se nezna! Pominju se različite brojke, od 150.000 pa do 228.000 grla, krava mlekulјa. Tačno je da je pobošlјan rasni sastav stoke, pa sad neke pojedine mlekulјe daju i po 9.000 litara mleka u proseku godišnje. To znači zahvalјujući bolјem rasnom sastavu postojeg broja grla, zadržava se ta proizvodnja ,,bele reke’’. Ali, podatak RZS je i da se u Srbiji troši manje od 200 litara mleka i prerađevina po stanovniku godišnje. To je dokaz da se Srbija nalazi na dnu lestvice po potrošnji mleka i prerađevina u Evropi.  A, dokaz je da se danas u prodavnicama, nalazi i mleko iz mnogih evropskih zemlјa. Ali, to su strane i prodavnice u Srbiji. Uvoz mleka gasi domaće stočarstvo. Zbog lošeg agroekonomske politike u poslednjoj deceniji u Srbiji je ugašeno čak 62.000 farmi. 

U Srbiji i dalјe opada broj goveda. Prema poslednjim podacima ima ih samo 698.605 grla, što je pad za  godinu dan od 3,7 osto, navode u RZS. To znači da je u odnosu na desetegodišnji prosek, od 2014. godine pa dok kraja 2024. godine broj smanjne čak za19,5 odsto!Prema poslednjem popisu stočarstvom se u Srbiji bavi oko 313.495 gazdinstava.

Dakle, Srbija, kada nema,  mora i da uvozi mleko, da bi ga bilo dovolјno na tržištu. U njoj se 2022. godine proizvelo i oko 60.000 tona sireva. Na listi je bilo oko 70 vrsta ovog proizvoda od mleka. Zemlјa Srbija godišnje i izvozi oko 15.000 tona sireva, a istovremeno po mnogo višoj ceni uvozi više od 12.600 tona sireva godišnje. Na uvoznoj listi uvek se nalazi  blizu 10.000 tona mleka u prahu, kao i više desetina hilјada litara konzumnog mleka. Prema najnovijim podacima RZS u Srbiji se gaji oko 698.605 goveda. Mnogo manje nego pre nekoliko godina. Dokaz pada stočarstva koje se nalazi na izdisaju  u Srbiji je i činjenica da je ono pre dve godine u BDP agrara Srbije učestvovalo samo sa 28,1 odsto. U svetu je sve ispod 70 osto karakteristika nerazvijenih zemalјa.  Stočari kažu da je to sad još mnogo manje, kaNenad Budimoviš, serketar za stočarstvo u PKS.

Samodovolјnost i uvoz!

U slučaju samodovolјnosti tržišta za goveđim mesom pokrivenost tržišta je nešto niža (96,4 odsto). Međutim, u PKS ističu, da pokrivenost potreba stanovništva iznosi svega 38,7 odsto. Posmatrajući odnos ostvarenog uvoza u odnosu na izvoz (uvoz je veća od izvoza za oko 1,5 puta!) i učešće izvoza u ukupnoj proizvodnji goveđeg mesa od oko 7,4 odsto otvaraju se mnoga pitanja u oblasti govedarske proizvodnje (tovno govedarstvo). Naime, razlozi za nisku pokrivenost potreba stanovništva (38,7 odsto) mogu ukazivati na to da domaća proizvodnja nije prilagođena zahtevima tržišta i stanovništva!To je greška onih koji vode agropolitiku u zemlјi. Umesto proizvodnje za direktnu potrošnju, deo proizvodnje može biti usmeren na industrijsku obradu ili na proizvode sa dodatom vrednošću. A, da bi se bolјe razumeli izazove u ovoj domaćoj proizvodnji, potrebno je istražiti i druge faktore kao na pr. niska produktivnost stočarstva, posebno govedarstva; neadekvatna genetika proizvodnje, nedostaci programa selekcije u ovoj proizvodnji; procenu efikasnosti ishrane proizvodnih grla (tovno govedarstvo); ukupne troškove ove proizvodnje i drugo. 

Srbija više nema samodovolјnost u proizvodenji hrane, za sada, konstatovano je 2024. godine i u Skupštini Srbije. To je rezultat loše agroekonomske politike, koja se u zemlji vodila više decenija, i reziltat strategije agrara koja se sprovodila od 2014. do 2025. godine. Tu stretegiju kreiralo je 240 ekeperata iz Srbije. Udvarajući se vlastima nerealno i neostvarilo su napisali, svesno ili nesvesno, da će se agrar Srbije godišnje razvijati  po stopi od 9,1 odsto, odnosno ako je suša čak 6,1 odsto. Sve su to promašili jer je rast za deset godina bio samo 1,7 odsto, a godišnje tek 0,17 odsto! Jer, za celu deceniju sporovođenja  te strategije niko nije analizirao kakvi su njeni rezultati. Zašto? Znali su da nisu dobri, pa su radi ostajanja na vlasti, i podatke nisu iynosili u javnost! Ni Vlada Srbije ni Privredna komota Srbije ni Akademijski Odbor za selo SANU. Svi su samo održavali i podržavalui naučne skupove i obećavali agraru bolju budućnost! Mnogoi odu saovog svetga I da nedočekaju taj boljitak!  A, kada se pogledaju podaci o prinosima iz vremena od pre tri, četiri i pet decenija, oni su tada bili mnogo, mnogo, mnogi, veći od ovih danas.

Prema podacima RZS i PKS možemo istaći, da se u Srbiji sad godišnje po jednom stanovniku troši oko:

Procena potrošnje po članu domaćinstva 2024.	RZS
Goveđe, juneće i teleće meso, u kg.	7,7
Svinjsko meso, u kg.	15,5
Jagnjeće, ovčije i kozije meso, u kg.	3,3
Živinsko meso, u kg.	18,8

Rezultat te loše strategije u poslednjoj deceniji je rast za deset godina koji je bio samo 1,7 odsto, a godišnji rast agrara bio je bio tek 0,17 odsto. Posledica te netačne i nerealne strategije je da se u 2024. godini u Srbiju uvezlo svinjskog meso i prerađevine,  mleko i prerađevine, koje smo mogli i sami proizvesti, što kje plaćeno 650 miliona dolara. Za taj loš dokument nosioci tog posla, njih 240, sebe su časili sa 8,2 miliona dolara donacija koje su namenski stigle u Srbiju za taj posao iz tri evropske zemlje.  U 2022. godini stočarstvo je u BDP agrara učestvovalo samo sa 28,1 odsto. A, ukupno učešćče agrara u BDP zemlјe je od sedam do deset odsto. U Sloveniji i razvijenom svetu je to oko 1,7 odsto. Sad je to još manje!  Ni 2023. godina nije bila vreme samodovolјnosti domaćeg tržišta sa mesom. Jer, i tada se moralo uvoziti meso, prerađevine, konzumno mleko i mleko u prahu, za šta je tada bilo potrošeno oko 574 miliona evra. 

Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo – Stočarstvo u Srbiji na početku 2025. godine…

Prema podacima prikazanim u saopštenju Ministarstva poljoprivrede Vlade Srbije, sa stanjem na dan 1. decembra 2024, u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2023, manji je ukupan broj goveda (za 3,7 odsto), dok je veći ukupan broj svinja (za 9,7 osto), ovaca (za 2,5 odsto) i živine (za 3,5 odsto). Podaci u saopštenju RZS Srbije, na dan 1. decembra 2024, u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2023, prikazuju da je manji  ukupan broj goveda (za 3,7 odsto), dok je veći ukupan broj svinja (za 9,7 odsto), ovaca (za 2,5 odsto) i živine (za 3,5 odsto). 

Goveda se najviše gaje u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (45,6 odsto u odnosu na ukupan broj goveda na teritoriji Republike Srbije), a svinje u Regionu Vojvodine (43,7 odsto).  U odnosu na desetogodišnji prosek (2014–2023), ukupan broj goveda manji je za 19,5 odsto, svinja za 18,4 odstoi živine za 7,0 odsto, a veći je broj ovaca za 3,0 odsto

Budžet agrara Srbije je 1,1 milijardu evra. To uopšte nije mala cifra za jednu zemlju kao što je Srbija, koliko je sada odvojila za agrar. Taj agrarni buđžet skoro neće moći više da se povećava. To nije malo za agrar Srbije, kada bi bilo podeljeno onome ko će to valjano iskoristiti.  Kaže se da je potrebno prilagoditi mere regionalno i da ne može svako da se bavi svačim. Da znamo gde se proizvodi masovno stočarstvo, ako je to Pešter, Pešter, i onda dodamo njima više. Ako je ratarstvo dominantno negde, onda subvencionišemo ratarstvo. Ako je voćarstvo, onda voćarstvo, recimo  Čačak, okolina i neki pogodni drugi kraj, i da se zna tačno. Ako imate pola hektara, odete kod notara, registrujete tih pola hektara i registrujete poljoprivredno gazdinstvo i vi ste poljoprivrednik, pa da dobijete subvenciju, pojašnjavaju situaciju poznavaoci prilika, kažu  kreatori, nove buduće agrarne politike Srbije. 

Junetine sa pašnjaka, a iz Srbije!

Stočarstvo je u krizi u mnogim državama i sve više na svetskom tržištu postoje potrebe za uvozom kvalitetnog mesa – posebno junetine… Sad bi moglo da izvezeno oko 6.000 grla. Bivši ministar poljoprivrede dr Aleksandar Martinović, obećavao je da će se juneće meso iz Srbije izvoziti u Iran. Za vreme njegovog kratkog vladanja ništa od obećanja se nije ostvarilo.  Predsednik udruženja tovnih junadi Čedomir Keco, navodi kada je počeo da se bavi ovim poslom, da su bile prazne staje u Srbiji. Sad u njima već u njima ima oko 25.000 junadi za izvoz.  Dakle, ako se jave kupci, a tražimo ih i sami, pored svega, u zemljama nekadašnjih naših tržišta, bvšeg nesvrstanog sveta, imamo šta da ponudimo. 

Međutim, nedavno je urađeno istraživanje o cenama junećeg mesa u 91 zemlji sveta kako bismo dobili bolju sliku na kom tržištu možemo da budemo konkurentni i na koje zemlje treba da se skoncentrišemo. Srbija se može uklopiti u zemlje koje mogu da plate našu junetinu po ceni od 3,2 do 3,5 žive mere. Došlo se do podataka da bi naši proizvođači mogli da budu konkurentni u Izraelu, Italiji, Grčkoj, Saudijskoj Arabiji…   U obećanom Iranu bi se teško uklopili, ali je moguće ukoliko bismo pojeftinili proizvodnju junadi.  Ipak, za naše uzgajivače u pogledu komercijalnih aranžmana najinteresantnije su Italija, Grčka i Kina. Problem sa izvozom u države EU jeste što su nam, po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, nametnute izuzetno visoke carinske takse, što poskupljuje naše meso i u tom smislu teško možemo da budemo konkurentni s drugim ponuđačima.  Naša junetina mpože da bude konkurentna u oko 30 država, kada je su trođ+škovi proizvdonej I đšta može da sedobuiejk na tržištu u pitanju.

EK predstavila novu viziju evropskog poljoprivredno-prehrambenog sektora do 2040. godine!

Uvoz ovog mesa nam nije potreban, a cena je odavno veća, evo i koliko. Ponuda i cene svežeg mesa nikako da se stabilizuju, a posebno je neizvesno snabdevanje tržišta goveđim mesom iako ponuda žive junadi ne manjka. Broj malih gazdinstava koji su se bavili tovom do pre dve godine smanjen je za oko 5.000, a u proseku su imali u tovu četiri do šest grla, dodaje analitičar Čedomir Keco. Danas se ovim poslom, sa više od 100 grla, bavi mali broj farmera u Srbiji. Ali to ne umanjuje ponudu prema klaničarima, koji plasiraju meso na domaće tržište. Zahvaljujući cenovnoj politici klaničara tov u Srbiji  još uvek je simboličan u odnosu na vreme kada smo juneće meso izvozili za više od 220 miliona dolara godišnje.  Ipak, zbog male potrošnje za naše potrebe imamo dovoljno junećeg mesa i ne bi trebalo da ga uvozimo!

Domaći proizvođači uspeli su da izvezu kvalitetan „bebi bif” za 6,06 miliona evra po kilogramu.  Ali, setimo se da je daleke 1991. godine iz tadašnje Jugoslavije u svet bilo izvezeno ukupno 54.000 tona ,,bebi bifa’’, a od toga iz Srbije čak 34.000 toga. Posle su došli ratovi sankcije i kuge, pa se  smanjio tov i mi sad izvozimo godišnje samo 400 tona ,,bebi bifa’’.  To je za 100 puta manje nego pre  nepune četiri decenije!  

Prema podacima o trgovanju sa Kinom, gde se očekuje veliki plasman, imali smo za sada izvoz mesa treće klase.  Analitičari ističu da je za domaću potrošnju junećeg mesa potrebno 86.000 do 90.000 tona a tu količinu naši uzgajivači imaju uvek na domaćim farmama, zbog čega nam uvoz nije potreban. A, tu proiizvodnju mi sad imamo, ali ne za nekjad obećanih 500.000 tona godišnej koliko smo bili nekad obećali Kinezima. Jer, tqakvu proizvnju jooš, dugo, dugo, duigo, današnaj Srbija neće imati.Nedavno je kao proba izvezena prva tura od 700 kilograma našeg meda.

Foto: Shutterstock

Nedavno je Evropksa komisija predstavila I  novu viziju evropskog poljoprivredno-prehrambenog sektora do 2040. godine, ublažavajući svoju prethodnu ambicioznu ekološku politiku, što je, kako komentarišu mediji, odgovor na rastuće proteste poljoprivrednika. Ovoga puta fokus je na pojednostavljivanju propisa i pretvaranju poljoprivrede u privlačnu profesiju, umesto na podizanju ekoloških standarda, prenosi „Juronjuz”, uz komentar da se sa ovom promenom EK prilično udaljava od svoje prethodne kontroverzne strategije „Od farme do viljuške” kao delu evropskog Zelenog dogovora. Istovremeno, postoje izmene u politici koje se najviše tiču potrošača. Drugi sporni plan iz ranijeg perioda o obaveznom označavanju hrane na prednjoj strani pakovanja (kao što je sistem „Nutri skor” ili označavanje bojom) ovoga puta odbačen je u korist isticanja etiketa koje će kazivati kupcima o poreklu proizvoda i standardima koje proizvođači primenjuju a u vezi su sa dobrobiti životinja.

Strateška prehrambena autonomija Evrope!

Zauzet je jači stav prema strateškoj prehrambenoj autonomiji Evrope. Sa naglaskom na davanju prioriteta proizvodnji osnovnih poljoprivrednih proizvoda kako bi se poboljšao suverenitet evropskog tržišta. Većoj podršci će moći da se nadaju poljoprivrednici koji aktivno doprinose bezbednosti hrane, što je, kako se ističe, pozicija koju zastupa Evropska narodna partija desnog centra, kojoj pripadaju i komesar za poljoprivredu ali i predsednica komisije Ursula fon der Lajen. Ovo je jedna od mera koja direktno ide u korist potrošača.

Međutim, sa stanovišta poljoprivrednih proizvođača nova strategija nudi malo o istinskoj reformi Zajedničke poljoprivredne politike. Odnosno ne vide se načini za sprovođenje pravednije raspodele podsticaja u korist malih poljoprivrednika tako što bi velikim kompanijama u agraru bile smanjene isplate. Mediji podsećaju da je sistem direktnog plaćanja dugo bio kritikovan zbog nesrazmerne podrške u korist velikih farmi, ali ni u novoj strategiji se ne naziru rešenja. Takođe, iako ekološki aspekti ostaju, oni više nisu centralna tema u novom planu. Posebno ne revizija okvira upotrebe pesticida. Sada je već svima jasno da je ranija strategija, kao što je njihova prepolovljena upotreba do 2030. godine, teško ostvariva.

Fer uslovi za život rad

Mediji podsećaju da je uredba o održivoj upotrebi pesticida povučena još u februaru 2024. usled sve većeg bunta desnice protiv evropskog Zelenog dogovora, ali i rasprostranjenih protesta nezadovoljnih farmera. „Način rada se očigledno promenio u pravcu postizanja neophodnih smanjenja na drugačiji način”, rekao je komesar za poljoprivredu Kristof Hansen na konferenciji za novinare. Odluka da se odustane od prethodne politike usledila je nakon kritika farmera koji su tvrdili da je strategija produbila polarizaciju u sektoru poljoprivrede. Umesto toga, nova vizija ima cilj da obnovi poljoprivredu, obezbeđujući da ostane konkurentna i sposobna da poljoprivrednicima obezbedi fer uslove za život i rad. „Potreban nam je pristup koji nagrađuje poljoprivrednike, a ne da vrši preveliki pritisak na njih”, rekao je Hansen. Kako se ističe, najpre će se početi sa racionalizacijom implementacije Zajedničke poljoprivredne politike, ogromnog programa poljoprivrednih subvencija koji trenutno vredi gotovo trećinu ukupnog budžeta EU.

Osiguravanje pravednog životnog standarda za poljoprivrednike je još jedan ključni element strategije. Razlog je to što se mnogi proizvođači u evropskom poljoprivrednom sektoru suočavaju sa finansijskom neizvesnošću i visokim rizikom od siromaštva, naglasila je Komisija u dokumentu. Da bi ovo bilo rešeno, izvršna vlast EU planira izradila je i posebnu strategiju koja treba da motiviše mlade da se uključe u proizvodnju hrane, i to kroz lakši pristup zemljištu, kapitalu, ali i kroz obuke za mlade poljoprivrednike. Pored toga, nastaviće se rad na poboljšanju pozicije farmera u lancu snabdevanja hranom jer se oni često bore protiv moćnih trgovaca na malo. Reforma nepoštene trgovinske prakse uključiće mere za sprečavanje prakse prema kojoj su proizvođači primorani da prodaju svoju robu ispod cene. Komisija će se takođe zalagati za strože usklađivanje standarda proizvodnje uvezene robe sa onima koji važe za evropske proizvođače. Najviše u domenu upotrebe pesticida i dobrobiti životinja, a posebno kada je reč o opasnim pesticidima koji su zabranjeni u EU iz zdravstvenih i ekoloških razloga i ne bi trebalo da se vrate u evropske prodavnice preko proizvoda koji se uvoze sa trećih tržišta.

Gde Srbija najviše izvozi, a odakle ide uvoz robe?

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 59,7 odsto ukupne razmene.

Pojedinačno, najviše smo bili  izvezli u sledeće zemlje:

Nemačka (4,3 mlrd EUR)

Bosna i Hercegovina (1,97 mlrd EUR)

Italija (1,8 mlrd EUR)

Mađarska (1,56 mlrd EUR)

Rumunija (1,4 mlrd EUR)

Na uvoznoj strani su to zemlje:

Nemačka (4,8 mlrd EUR)

Kina (4,5 mlrd EUR)

Italija (2,7 mlrd EUR)

Turska (1,7 mlrd EUR)

Rusija (1,6 mlrd EUR)

Traži se i reciprocitet – da i uvoznici poštuju standarde koje domaći farmer moraju da ispune kad izvoze iz Srbije.  ”Domaća proizvodnja izgleda kao ‘klaničar pre klaničara’ gušena uvozom koji diktira pravila igre“, ocenjuju iz struke. Podaci udruženja pokazuju alarmantan rast uvoza svinjskog mesa od čak 300 do 500 odsto u poslednjih pet godina. Sadašnji ministar Dragan Glamočić tvrdi da je od njegovog povratka na funkciju cena žive mere svinja porasla sa 160 na 200 dinara po kilogramu, zahvaljujući uvođenju reda u izdavanju dozvola i novim pravilima praćenja porekla mesa. To nije dovoljno, ali id ena bolje. Ipak, proizvođači upozoravaju – to je tek prvi korak. ”Potrebna je predvidljivost, bez koje nema ni opstanka farmi, ni investicija“, naglašava Mladen Alfirović iz Udruženja odgajivača svinja Srbije. Po njegovim rečima, minimalna isplativa cena za proizvođače iznosi 220 dinara po kilogramu žive mere, dok bi tržišna cena morala da se kreće između 230 i 240 dinara kako bi se proizvodnja održala. Trenutna praksa trgovinskih lanaca, koji akcijama i damping cenama favorizuju uvoz, dodatno pogoršava situaciju. ”Ne možemo da pričamo o strateškom značaju hrane, a da dozvoljavamo da tržište funkcioniše kao da je reč o kozmetici, a ne o osnovnom resursu“, ističe Alfirović. Situacija je dodatno apsurdna ako se zna da Srbija ima dugu tradiciju svinjarstva, ali danas uvozi ono što bi sama mogla da proizvede i izvozi. Glavni snabdevač je Španija, koja godišnje proizvede čak 80 miliona svinja, dok zemlje poput Rusije postaju sve konkurentnije zahvaljujući snažnim ulaganjima i jeftinijim sirovinama. Zato se apeluje na državu da hitno reaguje kako bi se sačuvao sektor koji čini temelj ruralne ekonomije i prehrambene bezbednosti.

                                 (Autor je analitičar i publicista)