Laboratorija za kontrolu mleka od 2026. godine
- Ministar polјoprivrede Dragan Glamočić razgovarao je sa predstavnicima Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga i najavio je da će Centralna laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka početi da radi od januara 2026. godine. Uzorkovanje će biti obavlјano u prisustvu proizvođača, a po rečima Glamočića cilј je uvođenje stimulativnog modela otkupa, koji će nagrađivati kvalitet, uz pravedan tretman za sve proizvođače. U razgovoru je rečeno i da će biti razmotren model preraspodele postojećih mera podrške polјoprivrednicima, uklјučujući pitanje premija za mleko, o čemu, kako je saopšteno, juče nisu usaglašeni stavovi, pa će na tu temu biti nastavlјen dijalog sa proizvođačima. Inače, laboratorija za kontrolu mleka u Batajnici je zavrđeba davno, pre više od pola decenije. Tada je nedostajalo malo nvoca pa da se pusti u rad. Menjale su se mngoi vlasti, pa su se i slikale pored tog giganta prikazujući ga kao svoj uspeh. Ali, ona ni do danas nije proradila kao nacionalna laboratoruija laboratorija.
Branislav GULAN
Na kraju svake godine, na sastankui u Privrednoj komori Srbije, je to, na kraju svake godine konstatovano da laboratorija neradi, uz obećanje da će uskoro biti na usluzi proizvođačima mleka. Nogi stoačri su otišli sa ovog svega, a da tonisu dočekali! Jer, do danas se to nije dogodilo! Sad je novii ministar pa on, kao i svi drugi dosadašnji obećava skori početak rada. A, kada je on prvi put bio ministar, vladanje je trajalo sedam mesec meseci, pa nije stigao i da to uradi. Sad, je prošlo dosta vremena, tada je bila kuplјena oprema koja je sad zastarela, pa trebaju nova ulaganja. Da li će vlast imati para da uložie ogroman novac, u novu opemu koja je uvedena u takvim institucijama u Evropi, da ona proradi, za sada niko nezna!
Foto – arhiva autora: DOZVOLJENI NIVO AFLATOKSINA U MLEKU U SRBIJI SE MENјA OD 1. DECEMBRA 2025. GODINE. Sadašnji je PET PUTA VEĆI OD EVROPSKOG STANDARDA. DA LI SU MALI I SREDNјI FARMERI U PROBLEMU? JER, OD 1. DECEMBRA 2025. GODINE U SRBIJI ĆE VAŽITI NOVA GRANICA ZA DOZVOLJENI NIVO AFLATOKSINA U MLEKU!
Tako će se sa sadašnjih 0,25 mikrograma po kilogramu nova granica spustiti na 0,05 i to za sirovo mleko, termički obrađeno i mleko za proizvodnju proizvoda na bazi mleka.
Nove granične vrednosti propisane su Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata u hrani, koji je nedavno objavlјen u Službenom glasniku. Agroekonomski analitičar Žarko Galetin podseća da je sadašnji propisani nivo aflatoksina u mleku čak pet puta veći od evropskog standarda!
Problem aflatoksina u mleku u Srbiji je prisutan 15 godina, a najozbilјniji je zabeležen 2014. godine kada je zbog zaraženog kukuruza i sušne godine aflatoksin dospeo u mleko, pa je pomerena granica sa evropskog standarda 0,05 na 0,50, odnosno na deset puta veću graničnu vrednost od dozvolјene u EU. Iako je tada, prema tvrdnjama struke, ta granica proglašena bezbednom po zdravlјe, ona je ostala na snazi godinama, da bi tek kasnije bila smanjena na 0,25. Kada je bio ministar dr Aleksandar Martinović, on je sa selјacima – stočarima bio dogovorio da ostane tadašnji nivo do kraja ove 2025. godine. Analitičari i poznavaoci prilika ocenjuju da je do podizanja graničnih vrednosti moralo da dođe jer bi u suprotnom samo deset odsto mleka u Srbiji bilo usklađeno sa standardima EU, a stočari i proizvođači mleka našli bi se u ozbilјnom problemu i njihov opstanak tada bi bio ugrožen.
Ministar polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof dr Dragan Glamočić u svojoj prvoj izjavi ya javnost na početku mandata rekao je da će napraviti ozbilјne rezove u Upravi za agrarna plaćanja i Upravi za veterinu, a pogotovo u pogledu kvaliteta mleka i podsticaja koji će se davati prema kvalitetu koji će kontrolisati nezavisna referentna nacionalna laboratorija. Ogroman problem je što smo mi čak ušli u IPARD pretpristupne fondove čiji je preduslov bio da neki standardi moraju da se poštuju ako hoćete da aplicirate u određenom sektoru za bespovratna sredstva.
Stočarstvo i mlekarstvo, u Srbiji proizvodi godišnje oko 1,4 milijardi liltara mleka. Od toga je oko 800 miliona litara u redovnim tokovimna, a ostalo u sivoj emisiji. Inače, velikim delom stočarstvoj eu Srbiji je ekstenzivno, da ima mnogo srednjih i malih gazdinstava koji imaju od 20 do 50 muznih grla i da je reč o relativno malim farmama koje nemaju tehnološke kapacitete da proizvedu mleko po standardima EU. Ali,m ima i mnolgo onih malih koji u stajama imaju manje od deset muznih grla. Oni ističu da se ova grana, koja već više od tri decenije opada godišnje po stopi od tri do četiri odsto, ne može podizati ako Srbija ne sinhronizuje svoje propise sa EU i to ne samo zbog propisa, već i zbog zdravstvene ispravnosti hrane koja se plasira na domaćem tržištu. To jepsdeobno važno se hoće u izvoz , pre svega, na tržište EU.
Četiri decenije Radišići proizvode ,,Čuružano’’!
Pravi primr sinhornizhovango stoačrstva je mlekara u vlsništvu porodicde Radišić u Čurugu gde krave muze robot. Ova, melakra proizvodi 17 vrsta sireva. Mleko ne prodaju, već sve prerađuju u više faze, prfe svega, sireve i nemaju problema sa prodajom na tržitu, pa najveći deo odlazi sa kućnog prata. Sve je mehanizovano tako da poslove oko krava, obavlјaju sami ukućani.
Sto godina tradicije i četvrta generacija farmera Radišića na istom imanju u Čurugu bavi se proizvodnjom sira. Od prabake Kate do Zorice koja sada vodi farmu, prošlo je tačno sto godina i isto toliko znanja, lјubavi i ulaganja.
Mlekara „Farmer” iz Čuruga primer je kako se tradicionalna proizvodnja može uspešno osloniti na savremene principe održivosti i kvaliteta. Na njihovoj farmi krave se hrane organski uzgojenim bilјkama, a dobijeno mleko se koristi za proizvodnju sira po najvišim standardima. Zahvalјujući ovakvom pristupu, potrošačima se nudi ne samo ukus, već i proizvod u čiju se čistoću i poreklo može imati poverenja. Danas je mlekara „Farmer” mala umetnička radionica sira s tradicionalnim receptima i savremenim pogonom. Cela porodica uklјučena je u ovu mlečnu magiju i vežbaju i petu generaciju koja će nastaviti tradiciju, ističu.
– Imamo zatvoren proces proizvodnje, praktično od njive do trpeze, bavimo se ratarstvom, stočarstvom i proizvodnjom sira više od jednog veka. Naši sirevi su napravlјeni od punomasnog prvoklasnog mleka, nemaju aditiva i konzervansa, pa iako ne nose zvanični organski sertifikat, prave se u skladu sa principima organske proizvodnje. Mislim da smo među retkima zbog tog prvoklasnog mleka, a imamo svež program, sitan sir, krišku, rolovane sireve obične i sa dodatkom začina i proizvodimo polutvrde sireve, koji kod nas u komori odražavaju minimum tri meseca, poput gaude, čedara, ementalera, trapista – kaže Zorica Radišić, koja je 2023. godine od Portala za pravo i privredu dobila nagradu za razvoj ženskog preduzetništva. Inače, za poseban doprinos i održavanje stočarstva dobil je i nagradu Privredne komore Vojvodine za 2024. godinu.
Sad da krene i izvoz
Radimo i s vinarijama, trudimo se da pokrivamo sve gastronomske oblasti. Ostalo nam je još da probamo izvoz – izlaže planove Zorica Radišić. – Imamo sir za lјude koji vole blag, ravničarski sir, baš po naški, da nema nekih jačih ukusa, napravili smo polutvrde sireve koji, opet, imaju svoj karakter. Neke sireve ostavimo odstoje godinu-dve, pa napravimo miks kockice, koje stavlјamo u maslinovo ulјe i začinsko bilјe. Kako kažu, ulјe je sa Krita, organsko, a takvo je i bilјe. Imamo sedam začinskih trava, pošto sam ja farmaceutski tehničar, pa volim da mešam ukuse i mirise, a te trave odlične su za digestivni trakt.Taman i za gurmane i za one koji vole zdravu hranu.
Ipak, Čuružanke ne bi bile Čuružanke da ovim sirevima ne daju lični pečat: sirevi se zovu „ambasador”, „biserni” i poseban, tvrdi sir „čuružano”.
– Bila nam je zamisao da imamo neki sir poput parmezana. Što da u Parmi imaju parmiđano, a mi da nemamo čuružano – našalila se Zorica, gađajući čuveno „geografsko poreklo”. – Ova farma ima četrdesetak muznih krava na robotskoj muži i to nam daje odličan uviđaj u stanje krava, naročito kada je zdravlјe u pitanju. Vrlo je bitno da bude zdrava hrana s kojom se hrane kravice, da bude zdravo stado, da bismo dobili zdravo i bezbedno mleko, da možete da napravite vrhunski proizvod.
Mesečno proizvode oko tri tone sira, i prodaju na bazarima i preko društvenih mreža, u malim radnjama specijalizovanim za delikatese, ali možete ih naći i u „Merkatoru”, „Rodi” i „Ideji” pod robnom markom „Ukusi moga kraja”, kao i u „Univereksportu”. Na pitanje da li mlekara „Farmer” ima pomoć države, Zorica Radišić odgovara da bi im to veoma značilo. Prošle godine smo dobili pomoć, ove godine smo aplicirali, ali je nismo dobili – kaže, odmahujući glavom. Hteli bi da kupimo jojedngo robota…
Uvoz mleka zbog konditora
Mi sada imamo slučaj da se velike količine mleka uvoze, pogotovo od strane konditora koji ne moraju da brinu da li će neka farma propasti ili ne, jer ukoliko nisu zadovolјni mlekom oni će ga jednostavno uvesti. Trenutno imamo i viškove emleka u Srbiji pa je ministar zaustavio uvoz. Cilј je da se taj problem sistemski trajno reši! Inače, u Srbiji se troši smao po 200 kilograma mleka godišnje po stanvoniku. To je na samom dnu evropske liste. Jer, retko koja zemlјa troši manje od 300 litara po stanovniku, osim Srbije. Samo u prošloj godini je uvezueno oko 69.000 tona mleka. Godišnje se uvozilo i blizu 10.000 tona mleka u prahu… Pored toga Srbija jeftino izvozi i oko 15.000 tona sireva, a istovremeno i uvozi skupo plaćajuću više od 12.500 tona sireva.To, sa druge strane, dovodi do toga da imamo hiperprodukciju domaćih proizvođača, problem sa viškovima, a zatim i otkuplјivačima koji ucenjivačkom politikom maksimalno smanjuju cene.
Zbog svega toga se smatra da se svi ovi problemi moraju uporedo rešavati, a da je, pre svega, neophodno podizati kapacitete srednjih i malih gazdinstava i farmi, ne samo u pogledu količina, već, pre svega, u pogledu kvaliteta mleka i konkurentnosti sa evropskim proizvođačima.
Mleko i sve ostalo od prertađevina se proizvodi na malim gazdinstvima, gde je ostalo do pet krava po gazdinstvu. Jer, u Srbiji ima 508.365 gazdinstava. Od toga se 313.495 bavi stočarstvom. Na poslednjem popisu je utvrđeno dau Srbija sad ima tek nešto više od 669.000 goveda. To je najmanje za poslednkjih 100 godina. Kada je reč o malim gazdinstvima njih u Sribji ima oko 217.600 sa posedima veličine do 2,5 hektara. Inačle, u Srbiji se krositi oko 3.257.100 hektara njiva. Inače, nosilac polјoprivrednog gazdinstva u Srbiji je prosečne starossti 60 godina. Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina. Zato je i pitanje bez odgovora, da li će se srednja i mala gazdinstva naći u problemu s obzirom na to da će se nova pravila primenjivati od 1. decembra 2025. godine. Stočari kažu, da neka hoće a neka ne, i da je pitanje šta država planira da uradi kako bi pomogla i osposobila male i srednje farmere za usklađivanje sa EU standardima. Inače, prosečno gazdinstvo u Srbiji poseduje 6,4 hektara zemlјe. Na njemu postoji jedna krava, pet svinja, tri ovce 43 živine i tri košnice.
Inače, u Srbiji ima danas oko 4.720 sela. Od toga 1.200 sela je u fazi nestajanja jer imaju manje od po 100 stanovnika. Prema podacima RZS u Srbiji će do 2052. godine sa mape nestati čak 3.000 sela! Sad je velika briga i to što u 600 sela više nema nijedne krave! Kada je o ovim malim proizvođačiam reč, koji imaju do pet krava u stajama, oni bi zaista mogli da se nađu u problemu. Šest meseci je relativno kratak rok da se brzo prilagode, ali u krajnjoj liniji negde se mora preseći jer se o usklađivanju i pomeranju ove granice govori već godinama. Jer, dok je laboatorija čekala otvaranje, sva oprema, kkiaj je davno kuipčlјena , a nije korišćena, sad je zastarela i treba krenuti iz početka. Dakle, treba ponovo kupiti novu opremu, zaposliti mlade i školovane kadrove. Jer, sve što je urađeno davno, sad mogu samo zidovi od zgrade da se koriste. A, nekada kadaq je laboratoruiaj bila izgqađena poročlaziel su mngoie generqacije politialra I funkcioenra koji su to prikazilvali kao svoje genijalno delo. Baš talaboratoriaj u Batajnici niej bila završena, pa niej ni radila. Ali, je zato na rkaju vak eogdinhe u subirqanju rezutlata rada u Priuvrendoij kokoirui Srbije, na to ukazivano istcano da će se baš sledeće godiehn otvporiti laboratorija. Tol je i sad slučaj od sadašnje rukododeće garniture u Vladi Srbije. Javićemo ako se to dogodi!
Proizvodnja i tržište goveđeg mesa u Srbiji
Prema podacima, u bolјim godinama kada su bile pune staje, u Srbiji se nekada uzgajalo čak oko 920.000 goveda. Uzgoj goveda bio je organizovan kod dva vida proizvodnje, u agroindustrijskom (polјoprivrednim) preduzećima i porodičnim domaćinstvima. Uzgoj goveda sad je dominantan u vlasništvu porodičnih gazdinstava, koja poseduju preko 90 odsto stočnog fonda ali i uzgajaju mali broj grla po domaćnstvu. Agroindustrijska preduzeća karakteriše uzgoj sa većim brojem grla, po pravilu bolјeg rasnog sastava. Najveći broj grla uzgaja se u regionu Šumadije i Zapadne Srbije (oko 45 odsto). Sledi region Vojvodine sa 28 odsto, a zatim region Južne i Istočne Srbije sa učešćem od po 20 odsto i region Beograda sa sedam odsto učešća. Analizirajući po okruzima najveći broj grla gaji se u Zlatiborskom okrugu (opštine Arilјe, Bajina Bašta, Kosjerić, Nova Varoš, Požega, Priboj, Prijepolјe, Sjenica, Užice, i Čajetina) koji daju oko 10 odsto kupnog broja grla u Srbiji.
Proizvodnja goveđeg mesa u Srbiji u proseku uglavnom iznosi oko 73.000 do 86.000 tona godišnje, što preračunato po stanovniku iznosi oko 10 kilograma. Potrošnja se kreće od 3,1 do 3,5 kilograma po jednom stanovniku. Prisutan je trend značajnog pada i proizvodnje i potrošnje. Pre desetak godina prizvodnja je iznosila oko 120.000 tona! U evropskoj proizvodnji Srbija učestvuje ispod jedan odsto i nalazi se u drugom delu među evropskim zemlјama. U strukturi ukupne proizvodnje mesa u Srbiji, goveđe meso nalazi se na trećem mestu, iza svinjskog i pilećeg. Telesna masa goveda pri klanju izuzetno je mala, a posebno krava i junadi (kreće se između 450 – 480 kilograma). Neodgovarajuća je i struktura klanja grla jer se još uvek kolјe veliki broj teladi u odnosu na ukupan broj zaklanih grla i na broj zaklanih krava i junadi. U strukturi zaklanih grla dominantno mesto imaju goveda za klanje sa 70 odsto učešća, dok je još uvek visoko učešće teladi čak 30 odsto, što je svakako nezadovolјavajuće u odnosu na ukupnu produkciju mesa u zemlјi.
U zemlјi Srbiji postoji i oko 40 većih industrijskih kapaciteta za klanje goveda i veliki broj malih komunalnih i individualnih klanica. Ukupan broj zaklanih grla godišnje iznosi oko 320.000, a od toga manje od polovine kolјe se u velikim klaničnim kapacitetima. Ukupni kapaciteti za klanje goveda iznose nešto manje od milion grla.
Prema najnovijim podacima potrošnja ovog mesa u Srbiji je od 3,1 do 3,5 kilograma godišnje po jednom stanovniku! U EU je više od 10 puta veća! U strukturi potrošnje nalazi se na trećem mestu iza pilećeg (sa 18) i četvrtm mestu svinjskog (sa 15 kilograma mesa godišnje) . Ostvaruje se tendencija značajnog pada u odnosu na raniji period kada je iznosila čak i 15 kilograma godišnje, junetine. Ova sadašnja potrošnja značajno je manja od evropskog proseka. Upoređujući maloprodajne cene goveđeg mesa sa ostalim vrstama mesa treba istaći da je ova vrsta mesa dosta skuplјa, prosečno za oko 20 odsto od svinjskog i za 40 odsto od pilećeg mesa, što će i dalјe uticati na manju potrošnju ove vrste mesa. Tako je u svim siromašnim zemlјama-
Prema osnovnim delovima trupa, polutki, četvrti, juneće i goveđe meso stavlјaju se u promet kao juneće, odnosno goveđe meso, I,II i III katgegorije. Meso, potslabina (biftek) stavlјa se u promet kao meso van kategorije (potslabinom) junećeg i goveđeg mesa podrazumevaju se i mišići oslobođeni većih naslaga masnog tkiva (loja).
Ukupan izvoz svih količina goveđeg mesa iz Srbije, sad je dosta skroman – iznosi tek blizu 2.000 tona godišnje. To vrednosno iznosi oko osam miliona dolara. Izvoz je usmeren samo u pet zemalјa sveta. Najveći izvoz realizuje se u Crnu Goru u količini od 600 tona, odnosno 39 odsto ukupnog izvoza. Ukupan uvoz iznosi oko 700 tona. Najveći uvoz realizuje se iz Austrije, Bosne i Hercegovine, Španije i Crne Gore. Republika Srbija ostvaruje pozitivan bilans spolјnotrgovinske razmene goveđeg mesa.
Kriza tovnog govedarsta Srbije!
Tovno govedarsvo u Srbiji je u dubokoj krizi. Sad kada se ukazuje šansa za izvoz, svaki put se javlјaju novi problemi. Jednom nema dovolјno stoke, a kada je imamo problemi su sa tržišem… Pošto se država javlјala sa različitim merama, koje nisu donele rezultate stočari su sami odučili da se organizuju, predlože program mera i krenu u akciju, kako bi stabilizovali stanje u ovoj grani koja je desetkovana.
Da je stanje devastirano najbolјe ukazuju podaci iz godine kada se raspadala Jugoslavija. Tada je u svet iz te ,,trule“ Jugoslavije izvezeno 54.000 tona najkvalitetnijeg crvenog mesa ,,bebi bifa“. Od toga samo iz Srbije više od 30.000 tona. Od 1996. godine kada su ublažene sankcije Srbiji doneta je kvota za izvoz junetine, a u okviru toga i ,,bebi bifa’’ u količini od 8.875 tona godišnje. Zbog loših strategija i agropolitičkih mera, posle toga staje u Srbiji su ispražnjene. Prazno je 200.000 kuća, skoro isto toliko staja za tov goveda i obora za gajenja svinja u Srbiji! Rezultati loše politike pokazali su se protekle decenkiej, dok je važila amckiozna i neostvariva strategija razvoja polјoprivrede u Srbiji. Nјena važnost je prestala početkom 2025. godine pa se sad očekuju nove mere i konačno da krene bolјitak ovoj grani. Recimo, ,,bebi bif“ poslednjih godina iz Srbije se 100 puta manje izvozio nego pre tri i po decenije. Od toga je iz Srbije bilo više od 34.000 tona! Međutim, to je posle išlo silaznim putanjom pa sad godišnji ukupan izvoz iznosi tek 300 do 400 tona!
Stočarstvo Srbije skoro četiri decenije ima godišnji pad od dva do tri odsto. Do sada je u BDP agrara učestvovalo sa 28,1 odsto. Sada je to i manje! Sve ispod 70 odsto je na nivou nerazvijenih zemalјa. Na početku raspada SFRJ iz Jugoslavije se u svet izvozilo 54.450 tona ,,bebi bifa”. To je najkvalitetnije juneće crveno meso. Više od 34.000 tona bilo je iz Srbije. Sad je to 100 puta manje!
Pošto je stočarstvo devastirano evo nekoliko podataka o izvozu, najtraženijeg proizvoda iz ove oblasti ,,bebi bifa’’ poslednjih godina:
- U 2015. godini je izvezeno 315 tona ,,bebi bifa’’;
- U 2016. godini u svet je otpremlјeno 420 tona ,,bebi bifa”;
- U 2017. godini to je bilo oko 480 tona ,,bebi bifa’’;
- U 2018. godini oko 400 tona ,,bebi bifa”;
- Od 2018. do 2024. izvoz se kretao između 300 i 400 tona ,,bebi bifa’’;
Ti loši rezultati u Srbiji, doveli su stočare u sitauciju da izlaze na ulicu, protestvuju – i da se sami organizuju. Naravno ukoliko žele da prežive u ovoj oblasti. Jer, shvatili su, ne da će propasti, nego će nestati, ako se prepuste samo merama države i stihiji tržišta. Jer, poješče ih velike multinacionalne kompanije!
FOTO: Goran Mulić – Izbor rase za tov junadi, prvi korak ka uspehu!
Pošto Srbija danas ima manje od 1,36 odsto od ukupnog broja stanovnika EU, to znači da ima i skoro 60 odsto nižu proizvodnju od prosečne u EU. Po glavi stanovnika najveću proizvodnju imaju Polјska, Mađarska, dok je najniža u EU – na Malti.
Srbija zadržava suficit u trgovini hranom!
Rast agrarnog izvoza nastavlјen i u 2025: Srbija zadržava suficit u trgovini hranom! Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija nastavlјa da beleži pozitivne rezultate u spolјnoj trgovini polјoprivredno-prehrambenim proizvodima jer je ukupna vrednost agrarnog izvoza u 2024. godini dostigla 5,14 milijardi evra, što je za 9,5 odsto više u odnosu na prethodnu godinu, saopštilo je danas ministarstvo polјoprivrede. U istom periodu uvezeno je polјoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti od 3,94 milijarde evra, čime je ostvaren suficit u iznosu od 1,2 milijarde evra.
Kako je saopšteno, pozitivni trendovi nastavlјeni su i u prvom kvartalu 2025. godine. U prva tri meseca 2025. godine izvoz je porastao na 1,31 milijardu evra, što predstavlјa rast od 10,9 odsto u odnosu na isti period 2024. godine, a ostvaren je trgovinski suficit od 248,6 miliona evra.
Ministar polјoprivrede Dragan Glamočić istakao je da ovi podaci potvrđuju da je agrar jedan od najstabilnijih i najkonkurentnijih sektora srpske privrede.”Naša hrana ima svoje mesto na zahtevnim stranim tržištima, a rast izvoza ukazuje na pojačanu potražnju za proizvodima domaćeg porekla”, izjavio je Glamočić. Najveći deo trgovinske razmene Srbija ostvaruje sa zemlјama Evropske unije.
Ministarstvo polјoprivrede navodi da će nastaviti da pruža podršku izvozno orijentisanim proizvođačima, uz poseban fokus na uvođenje inovacija, podizanje kvaliteta i ispunjavanje standarda tržišta Evropske unije i drugih partnera.
Prehrambeni suverenitet u fokusu nove strategije razvoja srpske polјoprivrede!
Srbije je zbog nedostatak, p;re sveg,a svinjskog mesa, ali izgubila prehrambeni suverenitet! Sad je na nolvim vlasti u minsitarstvu polјoprivrede da ga vrate. Zato će Obnova prehrambenog suvereniteta biti klјučni cilј nove Desetogodišnje strategije polјoprivrede i ruralnog razvoja, koja će važiti do 2034. godine. Ekspertski nacrt strategije uskoro će biti predstavlјen javnosti, a među najavlјenim merama su zelene stipendije za decu sa sela, školske užine sa domaćih farmi, sistemska kontrola cena hrane, kao i povećana izdvajanja za ruralni razvoj.
Kako je za javnost potvrdila autorka strategije i posebna savetnica ministra polјoprivrede u Vladi Srbije, profesorka Ekonomskog fakulteta u Subotici prof dr Tatjana Brankov, dokument predviđa promenu pravca razvoja agrara i jačanje najslabijih karika – svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa. Ona je inače I predsednik Društva agroekojomista Srbije.
”Radimo na obnavlјanju prehrambenog suvereniteta kroz podsticanje inovacija, transfer znanja i usklađivanje sa evropskim agrarnim propisima. Promeniće se i način na koji se subvencioniše polјoprivreda”, navodi Brankov. Po njenim rečima, trenutno čak 88 odsto agrarnog budžeta ide na direktna plaćanja, dok se za ruralni razvoj izdvaja svega nekoliko procenata. ”Strategija preporučuje značajno povećanje sredstava za ruralni razvoj. Iako budžet za 2025. godinu već postoji i ne može se menjati, realno je očekivati da se u naredne tri godine izdvajanja za ove mere povećaju na 15 odsto. Do kraja strateškog perioda cilј je da ona dostignu 30 odsto povećanja, što je i preporuka Evropske unije”, ističe Brankov.
Poseban akcenat strategija stavlјa na mlade i obrazovanje, kroz uvođenje “zelenih stipendija” i pobolјšanje ishrane dece i omladine. Planirana je šema školskih užina koja će omogućiti plasman domaćih proizvoda – voća, povrća, mleka i mesa – direktno u škole.
”Time ne samo da podižemo kvalitet ishrane, već i smanjujemo viškove na tržištu. Organizovaćemo i edukativne radionice za decu, jer je primećeno da školska ishrana često sadrži previše soli, transmasti i drugih štetnih sastojaka”, kaže Brankov.
Zelene stipendije, kako objašnjava, namenjene su deci registrovanih polјoprivrednih proizvođača koja studiraju veterinu, agronomiju, agroekologiju i slične oblasti, kako bi se očuvao kontinuitet na gazdinstvima.
Strategija takođe predviđa uspostavlјanje institucije ombudsmana za hranu, koja bi se bavila zaštitom prava potrošača i kontrolom tržišnih cena. ”To je jedno od naših rešenja koje će biti ponuđeno javnosti na komentare. Vidimo da i druge zemlјe regiona uvode modele kontrole cena. Srbija mora uvesti red u ovo pitanje”, poručuje Brankov.
(Autor je analitičar i publicista)