POGLEDI: OBNOVA PREHRAMBENOG SUVERENITETA U FOKUSU NOVE STRATEGIJE POLЈOPRIVREDE DO 2034. GODINE     

• Obnova prehrambenog suvereniteta predstavlјa glavni cilј nove Desetogodišnje strategije polјoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije, koja će važiti do 2034. godine. Ekspertski nacrt ovog dokumenta uskoro će biti predstavlјen javnosti, a predviđa niz mera usmerenih na unapređenje domaće proizvodnje hrane i položaja sela. U Srbiji se koristi 3.257.100 hektara obradivih agarnih površina. Do sada je prosečna vrednost agrarne proizvodnje po hektaru bila samo 1.200 evra! Ratari, njih 508.365 gazdinstava sad očekuju da im konačno stigne bolјitak da se ta vredost proizvodnje poveća bar za pet puta! A, da pravda nemora više da se traži na ulici!
• Ministar polјoprivrede Dragan Glamočić razgovarao je  sa predstavnicima Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga i najavio je da će Centralna laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka početi da radi od januara 2026. godine. Uzorkovanje će biti obavlјano u prisustvu proizvođača, a cilј je uvođenje stimulativnog modela otkupa, koji će nagrađivati kvalitet, uz pravedan tretman za sve proizvođače. U razgovoru je rečeno i da će biti razmotren model preraspodele postojećih mera podrške polјoprivrednicima, uklјučujući pitanje premija za mleko, o čemu, kako je saopšteno, juče nisu usaglašeni  stavovi, pa će na tu temu biti nastavlјen dijalog sa proizvođačima. Inače, laboratorija za kontrolu mleka u Batajnici je zavrđeba davno, pre više od pola decenije. Tada je nedostajalo malo nvoca pa da se pusti u rad. Menjale su se mnoge vlasti, pa su se i slikale pored tog giganta prikazujući ga kao svoj uspeh. Ali, ona ni do danas nije proradila kao nacionalna laboratorija!? 

Branislav GULAN

Novine buduće agrarne strategija

Obnova prehrambenog suvereniteta predstavlјa glavni cilј nove Desetogodišnje strategije polјoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije, koja će važiti od 2025. do 2034. godine. Ekspertski nacrt ovog dokumenta uskoro će biti predstavlјen javnosti, a predviđa niz mera usmerenih na unapređenje domaće proizvodnje hrane i položaja sela. U Srbiji se koristi 3.257.100 hektara obradivih agarnih površina. do sada je prosečna vrednost agrarne proizvodnje po hektaru bila samo 1.200 evra! Ratari, njih 508.365 gazdinstava sad očekuju da im konačno stigne bolјitak da se ta vredost porizvodnje poveća bar za pet puta! A, da pravda više nemora da se traži na ulici!

Kako je za javnost izjavila prof. dr Tatjana Brankov, autorka strategije i posebna savetnica ministra polјoprivrede, novine koje će ovaj dokument doneti uklјučuju uvođenje zelenih stipendija za decu sa sela, školske užine sa domaćih farmi, sistemsku kontrolu cena hrane, kao i značajno veća ulaganja u ruralni razvoj.

Profesorka Brankov, sa Ekonomskog fakulteta u Subotici i predsednkik Društva agarasnih ekonomista Srbije, navela je da se u narednom periodu očekuje jačanje najslabijih karika srpske polјoprivrede – pre svega, svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa. Srbija će, kako ističe, raditi na obnovi prehrambenog suvereniteta podsticanjem inovacija, transfera znanja i ubrzanim usklađivanjem sa agrarnim propisima Evropske unije.

Foto Goran Mulić – u Srbiji se koristi 3.257.100 hektara njiva

Novine buduće agrarne strategija

Obnova prehrambenog suvereniteta predstavlјa glavni cilј nove Desetogodišnje strategije polјoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije, koja će važiti od 2024. do 2034. godine. Ekspertski nacrt ovog dokumenta uskoro će biti predstavlјen javnosti, a predviđa niz mera usmerenih na unapređenje domaće proizvodnje hrane i položaja sela. U Srbiji se koristi 3.257.100 hektara obradivih agrarnih površina. Do sada je prosečna vrednost agrarne proizvodnje po hektaru bila samo 1.200 evra! Ratari, njih 508.365 gazdinstava sad očekuju da im konačno stigne bolјitak da se ta vredost porizvodnje poveća bar za pet puta! A, da pravda više nemora da se traži na ulici!

Kako je za javnost izjavila prof. dr Tatjana Brankov, autorka strategije i posebna savetnica ministra polјoprivrede, novine koje će ovaj dokument doneti uklјučuju uvođenje zelenih stipendija za decu sa sela, školske užine sa domaćih farmi, sistemsku kontrolu cena hrane, kao i značajno veća ulaganja u ruralni razvoj.

Profesorka Brankov, sa Ekonomskog fakulteta u Subotici, navela je da se u narednom periodu očekuje jačanje najslabijih karika srpske polјoprivrede – pre svega, svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa. Srbija će, kako ističe, raditi na obnovi prehrambenog suvereniteta podsticanjem inovacija, transfera znanja i ubrzanim usklađivanjem sa agrarnim propisima Evropske unije.

Jedan od prioriteta nove strategije je i promena načina subvencionisanja. Prema mišlјenju profesorke Brankov, trenutno se čak 88 odsto agrarnog budžeta izdvaja za direktna plaćanja, dok se za mere ruralnog razvoja ulaže svega nekoliko procenata. U 2023. godini, taj udeo je iznosio samo 3,6 odsto. Strategija preporučuje povećanje ovih ulaganja na 15 odsto u naredne tri godine, sa cilјem da do 2034. godine dostignu nivo od 30 odsto, što je u skladu sa preporukama Evropske unije.

Poseban akcenat stavlјen je na mlade u selu i podsticaje koji će zadržati mlade generacije u polјoprivredi. Planirano je uvođenje zelenih stipendija za decu registrovanih polјoprivrednih proizvođača, koje će se dodelјivati za školovanje u oblastima poput agronomije, veterine i agroekologije. Cilј je očuvanje kontinuiteta porodičnih polјoprivrednih gazdinstava.

Takođe, uvodi se šema školskih užina, kroz koju će se u školama obezbeđivati sveže voće, povrće, mleko i meso isklјučivo sa domaćih farmi. Ovom merom se, pored unapređenja prehrambenih navika kod dece i omladine, nastoji i da se smanje viškovi hrane na domaćem tržištu. Program će obuhvatiti i edukativne radionice za učenike, kako bi se od najranijeg uzrasta razvijala svest o zdravoj ishrani.

Jedna od značajnih novina koju strategija predviđa je uvođenje institucije ombudsmana za hranu, koji bi imao ulogu u kontroli cena i zaštiti potrošača. Kako je istakla profesorka Brankov, reč je o modelu inspirisanom pozitivnim iskustvima iz drugih zemalјa – poput Izraela, Hrvatske i Mađarske – koje su uvele sistemske mehanizme praćenja i ograničenja cena osnovnih životnih namirnica.

Pored toga, očekuje se i početak rada nove laboratorije za kontrolu kvaliteta mleka, kao i jačanje kontrole uvoza putem strožih propisa iz oblasti bezbednosti hrane. Po rečima Tatjane Brankov, novi kabinet na čelu sa ministrom Draganom Glamočićem već je pokrenuo procese usmerene ka ograničavanju uvoza u korist domaćih proizvođača.

Spasavanje stočarstva

U najtežeoj situaciji nalazi se stočarstvo Srbije.  Ono već decenijama ima godišnji pad od dva do tri odsto godišnje. Posledica loših straetegija  je da je broj grla doveden na stogodišnji minimum. A, rezultat je gubitak prehrambene strategije. On treba da se vrati sad posle izrade nove agrarne Strategije od 2025 do 2034. godine.

Evo i podataka o stanju stočarstva Srbije prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Prema podaciam RZS iz 1. decemba 2024.godine  manji je ukupan broj goveda na stanje od 1. decemba 2023. godine za 3,7 odsto, dok je veći ukupan broj svinj za 9,7 odsto, ovaca za 2,5 odsto i živine za 3,5 odsto. Goveda se navjiše gaje u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije i tamo ih ima 45,5 odsto u odnosu na broj goveda na teritoriji Srbije, a svinje u Vojvodini gde ih ima 43,7 odsto. U odnosu na desetogodišnji prosek (2014-2023) ukupan broj goveda manji je za 10,5 odsto, svinjs za 18,4 odsto, a živine za sedam odsto. Jedino je veći broj  ovaca za tri odsto!

Prema podacima RZS

Broj goveda u Srbiji 1. decembra 2024. godine  bio je            698.605

Broj svinja                                                                             2.349.176

Broj ovaca                                                                         1.759.424

Broj živine                                                                     14.773.571

Statistika neobjavlјuje ali su prognoze analitičara da u Srbiji postoji i oko  149.00 koza, 14.000 konja i 1.000 magaraca…

U rad ministarstva polјoprivrede dolaskom prof dr Dragana Glamočića uvodi se niz novina. Među njims je da bi od 2026. godine trebalo da važe i novi principi u službenim kontrolama. Tako, recimo, inspektori bez najava mogu da kucaju na vrata gazdinnstava i proizvođača hrane u Srbji. Prema poslednjem popisu njih ima 508.365. Dakle, službene kontrole bez prethodne najave klјučna su novina Nacrta Zakona o službenim kontrolama čiju je izradu pokrenulo Ministarstvo polјoprivrede. Nova zakonska kontrola trenutno je u fazi javnih konsultacija, ali je najavlјeno da bi zakon trebalo da bude uvojen i da se primenjuje od Nove godine 1. januara 2026. godine. Ukoliko se utvrde nepravilnosti novčane kazne mogu da budu od 250.000 do tri miliona dinara, za fizička i pravna lica. Novi zakon uvodi sistem provera u svim fazama proivodnje i prometa hrane, po principu ,,od njive do trpeze’’ – od uzgoja i prerade do distribucije i konzumacije. Posebna pažnja biće posvećena kontrolama hrane iz uvoza, čime se dodatno osigurava kvalitet i beszbednost namirnica na domaćem tržištu. U saopštenju Ministarstva polјoprivrede navodi se da će službene najave kontrole ubuduće biti sprovođene bez prethodne najave, osim kada je najava neophodna i opravdana radi samekontrole. 

Na ovaj način, očekuje se se veća efikasnost nadzora, kao i realno sagledavanje stanja na terenu, uz bolјu detekciju  nepravilnosti. Ovavka praksa treba da poveća odgovornsot proizvođača i distributera hrane, ali i poverenje potrošača u sistem kontrole. Primena Zakona o službenim kontrolama omogućiće usaglašenost Srbije sa zakonodavstvomEvrospke unije, što je važno za nesmetan izvoz životinaj, hrane, hran eza životinje i druge robe. Takođe, naglašava se da se u oblastima na koej se primenjuju službemne kontrole neće primenjivati Zakon o inspekcijskomnadzoru, što potvrđuje posebnost i značaj ovog zakona u oblasti bezbednosti hrane.Nacrt zakonapredviđa, između ostalgo, uvpođenej inforamcionog sistem za službene kontgrole i srodne aktkivnosti, defisane zahteve za životinje i robu, koja se uvozi, izvozi ili je u tranzitu ipreciziranje obavedza i prava vih aktera u prehrambenim lancu.

Aflatoksin: Od decembra 2025. godine nova dozvolјena granica biće 0,05 mikrograma!

Od 1. decembra 2025. godine u Srbiji će početi da važi znatno stroža granica za dozvolјeni nivo aflatoksina u mleku. Umesto dosadašnjih 0,25 mikrograma po kilogramu, maksimalno dozvolјena koncentracija aflatoksina biće 0,05 mikrograma, i to za:

• sirovo mleko,
• termički obrađeno mleko,
• mleko namenjeno za dalјu preradu.

Ova izmena propisana je Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata u hrani, objavlјenim u Službenom glasniku Republike Srbije.

Najveći pad broja  grla u poslednjih 100 godimna. Sad u Srbiji ima samo 698.605 goveda!

Šta je aflatoksin i zašto je opasan?

Problem aflatoksina u mleku u Srbije prisutan je 15 godina, a najozbilјniji zabeležen je 2014. godine kada je zbog zaraženog kikuruza i sušne godine aflatoksin dospeo u mleko, pa je pomerena granica sa evropskog standarda 0,05 na 0,50, odnsono na deset puta veću graničnu vrednost od dozvolјenog u EU.  Iako je tada, prema tvrdnjama struke, ta grancia proglašena bezbednom po zdavlјe, ona je ostala na sanazi godinama, da bi tek kasnije bila smanjena na 0,25 odsto. Do podizanja graničnih vrednosti moralo je da dođe jer bi u suprotnom samo deset podsto mleka u Srbiji bilo usklađeno sa standardima EU, a stočari i proizvođači mleka našli bi se u ozbilјnim probolemui i njihov opstanak tada bi bio ugrožen.

Ministar polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić u svojoj prvoj izjavi na početku sadašnjeg, drugog mandata (on je sad 17 minoistar agrara Srbije od 2000. godine) rekao je da će naaaviti ozbilјne rezove u Upravi za agrarna plaćanja i Upravi za veterinu, a pogotovo u pogledu kvaliteta mleka i podsticaja koji će se davati  prema kvalitetu koji će kontrolisati nezavisna referentna nacionalna laboratorija. Ogroman problem je što smo mi čak ušli u IPARD predpristupne fondove čiji je preduslov bio da se neki standardi moraju da se poštuiju ako hoćete da aplicirate u određenom sektoru za bespovratna sredstva. Mi za to nismo bili spremni u određenom trenutku. Stočarstvo u Srbiji je ekstenzivno pa simimm tim i mlekarstvo, jer ima mnogo srednjih i malih gazdinstava koja iamju od 20 do0 50 muznih grla i da je reč o relativno malim farmama koje nemaju tehnološke kapacitete da proizvedu mlekuo po standardima EU. 

Već jednu deceniju, na kraju svake godine, na sastanku u Privrednoj komori Srbije, bilo je konstatovano  da  nacionalna laboratorija za kontrolu mleka još neradi, uz obećanje da će uskoro  biti na usluzi proizvođačima mleka. Mnogi  stočari otišli su sa ovog sveta, a da to nisu dočekali! Jer, do danas se to nije dogodilo! Sad je novi ministar polјoprivrede, kao i mnogi pre njega (jer je kod 16 njih koji su taj psoao obavljali do sada, osle 2000. godine, prosečna dužina mandata trajala oko 14 meseci) tek sad obećava njen skori početak rada. A, kada je prof dr Dragan Glamočić prvi put bio ministar, vladanje u toj fotelјi mu je trajalo samo sedam meseci, pa nije stigao, mngo da uradi. Sad želi, sve propušeno da  nadoknadi! To se primeti i kroz govore i rad da je budžet u ovoj godini određen, ranije, da nije mali, ali kada bi bio drugačije raspoređen, bio bi mnogo  korisniji. Zato je ovo godina u kojoj se priprema nova strategija polјoprivrede i obavlјaju pripreme za narednu 2026 godinu i deceniju u kojoj posle dugo, dugo, dugo,čekanja agrar i lјudi u njemu treba i da osete bolјitak! 

Prvo da se vrati prehrambeni suvereniet u onom u čemu je izgublјen,. A to je proizvodnja svinja i govdarstvo. Sad, je prošlo dosta vremena, posle toga, kada je bila kuplјena oprema za laboratoriju  koja je sad već zastarela, pa trebaju nova ulaganja. Da li će vlast imati para da ponovo uloži ogroman  novac, u novu opremu potrebnu za sad već staru laboratoriju, koja nikada nije bila u radu! Ona je zvaničo otvorena davno, ali nikada nijr bilo dovolјno novca da bude u funkciji.

U Srbiji se proizvodi oko 1,4 milijrdi litara mleka godišnje. Od toga je oko 800 mliaolair au redovnim tokovima. Po stamvoniku se troši oko 200 litara mleka i prerađevina godišnje. Po tome se Srbija na nu evropskih zemalјa. Ostalih oko 6a00 miliona litara ,,bele reke’’ je u sivoj emisiji. U Srbiji se godišnje  iproizvede oko 60.000 tona, 70 vrsta sireva. Od toga se  oko 15.000 tona sireva  proda jeftino, dok se istovremeno i oko 12.500 tona uveze, ali  se oni  mnogo više plate nego što se novca  dobije u izvozu. 

Eto, i ovakav kakav je agrar Srbije, je u 2024. godini doneo od izvoza 5,1 milijardu evra, a potrošio u  uvozu 3,9 milijardi evra. Rezultat je da je on pored loših rezultata prošle agrarne straegije  u prošloj deceniji, išak mao trgovinski suficit u trgovini sa svetom u 2024. godini od 1,2 milijarde evra!

Inačle pema strategiji agarar koja je važila od 2014. do 2024.godine agrar Srbije imao je desetogodišnji rast od samo 1,7 odst, a to je godišnje bilao samo 0,17 odsto. Ta bivša  nerealna, netačna oi štetna strategija je bila predvidela godišnji rast od 9,1 odsto, ili u lošijim godinama od 6,1 odsto. To je bila loša strategija koju je na 145 strana bilo napisalo 240 eksperata iz Srbije. I za tj loše urađeni posao oni su sebe častili sa 8,2 miliona evra namenski pristiglih donacija iz tri evropske zemlјe.

Objavlјen poziv za podsticaje za kvalitetna priplodna grla u 2025. godini

Za kvalitetna priplodna grla (mlečne i tovne krave, ovce, koze, krmače, živinu i ribe) država obezbedila novac.  Ministarstvo polјoprivrede, šumarstva i raspisalo je konkrus za dodleu ovih para. Jer, za kvalitetna priplodna grla (mlečne i tovne krave, ovce, koze, krmače, živinu i ribe) država obezbedila više od 18 milijardi dinara. 

Ministarstvo polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije – Uprava za agrarna plaćanja, objavil je Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje u stočarstvu za kvalitetna priplodna grla za 2025. godinu. Poziv je raspisan na osnovu Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na ove vrste podsticaja.

Rok za podnošenje zahteva je od 5. juna do 4. jula 2025. godine. Proizvođači se mogu prijaviti isklјučivo elektronskim putem preko informacionog sistema eAgrar, što omogućava transparentnost, brzinu i efikasnost u obradi zahteva.

Pravo na ove podsticaje imaju registrovana pravna lica, preduzetnici i nosioci komercijalnih porodičnih polјoprivrednih gazdinstava koji su u skladu sa zakonom izvršili obnovu registracije za tekuću godinu.

Foto: lična dokumentacija, mali broj govecda je razlgo zašto se uvozi mleko

Podsticaji se dodelјuju za različite vrste kvalitetnih priplodnih grla: mlečne i tovne krave, ovce, koze, krmače, živinu i ribe.

Podsticaji za kvalitetna priplodna grla

Iznosi podsticaja po grlu su sledeći:

• za kvalitetne priplodne mlečne krave i tovne krave i bikove 55.000 dinara,
• za ovce i koze 10.000 dinara,
• za krmače 18.000 dinara,
• dok su za živinu i ribe predviđeni iznosi od 100 do 500 dinara po grlu.

Ukupna raspoloživa sredstva po ovom javnom pozivu iznose preko osamnaest milijardi dinara! Ova mera predstavlјa jedan od najznačajnijih instrumenata podrške stočarstvu, čiji je cilј da se unapređuje genetski potencijal stočnih fondova, obezbedi stabilna i konkurentna proizvodnja, poveća kvalitet i bezbednost hrane domaćeg porekla i doprinese ukupnom razvoju polјoprivrede i ruralnih područja Srbije.

Svi detalјi, kao i tehnička uputstva za podnošenje zahteva, dostupni su na internet stranicama Ministarstva polјoprivrede i Uprave za agrarna plaćanja, kao i preko informacionog centra Ministarstva i kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja.

Aflatoksi u skaldu sa EU

Sadašnji 17. inistar agrara od 2000. godine Dragan Glamočić najavio će da će od 1. decembra 2025. godine sa sadašnjih 0,25 mikrograma po kilogramu nova granica aflatoksina biti spuštena na 0,05 mikrograma i to za sirovo, termički obrađeno i  mleko za proizvodnju prerađevina i proizvoda na bazi mleka.

Nove granične vrednosti propisane su Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata u hrani, koji je nedavno objavlјen u Službenom glasniku.  Agroekonomski analitičar Žarko Galetin  podseća da je sadašnji propisani nivo aflatoksina u mleku čak pet puta veći od evropskog standarda! 

Problem aflatoksina u mleku u Srbiji je prisutan 15 godina, a najozbilјniji je zabeležen 2014. godine kada je zbog zaraženog kukuruza i sušne godine aflatoksin dospeo u mleko, pa je pomerena granica sa evropskog standarda 0,05 na 0,50, odnosno na deset puta veću graničnu vrednost od dozvolјene u EU. Iako je tada, prema tvrdnjama struke, ta granica proglašena bezbednom po zdravlјe, ona je ostala na snazi godinama, da bi tek kasnije bila smanjena na 0,25. Kada je bio ministar dr Aleksandar Martinović, on je sa selјacima – stočarima bio dogovorio da ostane tadašnji nivo do kraja ove 2025. godine. Analitičari i poznavaoci prilika ocenjuju da je do podizanja graničnih vrednosti moralo da dođe jer bi u suprotnom samo deset odsto mleka u Srbiji bilo usklađeno sa standardima EU, a stočari i proizvođači mleka našli bi se u ozbilјnom problemu i njihov opstanak tada bi bio ugrožen.

Foto – arhiva autora: DOZVOLjENI NIVO AFLATOKSINA U MLEKU U SRBIJI SE MENјA OD 1. DECEMBRA 2025. GODINE.  Sadašnji  je PET PUTA VEĆI OD EVROPSKOG STANDARDA. DA LI SU  MALI I SREDNјI FARMERI U PROBLEMU? JER, OD 1. DECEMBRA U SRBIJI ĆE VAŽITI NOVA GRANICA ZA DOZVOLJENI NIVO AFLATOKSINA U MLEKU!

Ministar polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić u svojoj prvoj izjavi ya javnost na početku ovog mandata rekao je da će napraviti ozbilјne rezove u Upravi za agrarna plaćanja i Upravi za veterinu, a pogotovo u pogledu kvaliteta mleka i podsticaja koji će se davati prema kvalitetu koji će kontrolisati nezavisna referentna nacionalna laboratorija. Ogroman problem je što smo mi čak ušli u IPARD predpristupne fondove čiji je preduslov bio da neki standardi moraju da se poštuju ako hoćete da aplicirate u određenom sektoru za bespovratna sredstva. 

Stočarstvo  i mlekarstvo, u Srbiji proizvodi godišnje oko 1,4 milijardi liltara mleka. Od toga je oko 800 miliona litara  u redovnim tokovimna, a ostalo u sivoj emisiji. Inače, velikim delom stočarstvo je u Srbiji  je ekstenzivno, da ima mnogo srednjih i malih gazdinstava koji imaju od 20 do 50 muznih grla i da je reč o relativno malim farmama koje nemaju tehnološke kapacitete da proizvedu mleko po standardima EU. Ali,m ima i mnolgo onih malih koji u stajama imaju manje od deset muznih grla. Oni ističu  da se ova grana, koja već više od tri decenije opada godišnje po stopi od tri do četiri odsto,  ne može podizati ako Srbija ne sinhronizuje svoje propise sa EU i to ne samo zbog propisa, već i zbog zdravstvene ispravnosti hrane koja se plasira na domaćem tržištu. To jepsdeobno važno se hoće u izvoz , pre svega, na tržište EU.

Inače prema podaciam poslednje gppisa prosečno gazdinstov u Srbiji je veličine 6,4 hektara i starosti 60. Godina. Tek svai 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina. Na svakom tom gazdinstuv postoji samo po jedna krava, pet svinja, tri ovce, 43  žkivien i po tri košice.

Četiri decenije Radišići proizvode ,,Čuružano’’!

Pravi primr sinhornizhovango stoačrstva je mlekara u vlsništvu porodicde Radišić u Čurugu gde krave  muze robot. Ova, melakra  proizvodi 17 vrsta sireva. Mleko ne prodaju, već sve prerađuju u više faze, pre svega, sireve i nemaju problema sa prodajom na tržitu, pa najveći deo odlazi sa kućnog prata. Sve je mehanizovano tako da poslove oko krava, obavlјaju sami ukućani. 

Sto godina tradicije i četvrta generacija farmera Radišića na istom imanju u Čurugu bavi se proizvodnjom sira. Od prabake Kate do Zorice koja sada vodi farmu, prošlo je tačno sto godina i isto toliko znanja, lјubavi i ulaganja.

Mlekara „Farmer” iz Čuruga primer je kako se tradicionalna proizvodnja može uspešno osloniti na savremene principe održivosti i kvaliteta. Na njihovoj farmi krave se hrane organski uzgojenim bilјkama, a dobijeno mleko se koristi za proizvodnju sira po najvišim standardima. Zahvalјujući ovakvom pristupu, potrošačima se nudi ne samo ukus, već i proizvod u čiju se čistoću i poreklo može imati poverenja. Danas je mlekara „Farmer” mala umetnička radionica sira s tradicionalnim receptima i savremenim pogonom. Cela porodica uklјučena je u ovu mlečnu magiju i vežbaju i petu generaciju koja će nastaviti tradiciju, ističu.

– Imamo zatvoren proces proizvodnje, praktično od njive do trpeze, bavimo se ratarstvom, stočarstvom i proizvodnjom 17 vrsta sireva. To je porodični posao više od jednog veka. Naši sirevi su napravlјeni od punomasnog prvoklasnog mleka, nemaju aditiva i konzervansa, pa iako ne nose zvanični organski sertifikat, prave se u skladu sa principima organske proizvodnje. Mislim da smo među retkima zbog tog prvoklasnog mleka, a imamo svež program, sitan sir, krišku, rolovane sireve obične i sa dodatkom začina i proizvodimo polutvrde sireve, koji kod nas u komori odražavaju minimum tri meseca, poput gaude, čedara, ementalera, trapista – kaže Zorica Radišić, koja je 2023. godine od Portala za pravo i privredu dobila nagradu za razvoj ženskog preduzetništva. Inače, za poseban doprinos i održavanje stočarstva dobila je i nagradu Privredne komore Vojvodine za 2024. godinu.

Zorica Radišić, vlasnica porodične mlekare u Čurugu kod Žablјa: Danas je mlekara „Farmer” mala umetnička radionica sira s tradicionalnim receptima i savremenim pogonom. Cela porodica uklјučena je u ovu mlečnu magiju i vežbaju i petu generaciju koja će nastaviti tradiciju!

Sad da krene i izvoz

Radimo i s vinarijama, trudimo se da pokrivamo sve gastronomske oblasti. Ostalo nam je još da probamo izvoz – izlaže planove Zorica Radišić. – Imamo sir za lјude koji vole blag, ravničarski sir, baš po naški, da nema nekih jačih ukusa, napravili smo polutvrde sireve koji, opet, imaju svoj karakter. Neke sireve ostavimo odstoje godinu-dve, pa napravimo miks kockice, koje stavlјamo u maslinovo ulјe i začinsko bilјe. Kako kažu, ulјe je sa Krita, organsko, a takvo je i bilјe. Imamo sedam začinskih trava, pošto sam ja farmaceutski tehničar, pa volim da mešam ukuse i mirise, a te trave odlične su za digestivni trakt.Taman i za gurmane i za one koji vole zdravu hranu.

Ipak, Čuružanke ne bi bile Čuružanke da ovim sirevima ne daju lični pečat: sirevi se zovu „ambasador”, „biserni” i poseban, tvrdi sir „čuružano”.

– Bila nam je zamisao da imamo neki sir poput parmezana. Što da u Parmi imaju parmiđano, a mi da nemamo čuružano – našalila se Zorica, gađajući čuveno „geografsko poreklo”. – Ova farma ima četrdesetak muznih krava na robotskoj muži i to nam daje odličan uviđaj u stanje krava, naročito kada je zdravlјe u pitanju. Vrlo je bitno da bude zdrava hrana s kojom se hrane kravice, da bude zdravo stado, da bismo dobili zdravo i bezbedno mleko, da možete da napravite vrhunski proizvod. 

Mesečno proizvode oko tri tone sira, i prodaju na bazarima i preko društvenih mreža, u malim radnjama specijalizovanim za delikatese, ali možete ih naći i u „Merkatoru”, „Rodi” i „Ideji” pod robnom markom „Ukusi moga kraja”, kao i u „Univereksportu”. Na pitanje da li mlekara „Farmer” ima pomoć države, Zorica Radišić odgovara da bi im to veoma značilo. Prošle godine smo dobili pomoć, ove godine smo aplicirali, ali je nismo dobili – kaže, odmahujući glavom. Hteli bi da kupimo još jednog robota za mužu krava.

Uvoz mleka zbog konditora

Mi sada imamo slučaj da se velike količine mleka uvoze, pogotovo od strane konditora koji ne moraju da brinu da li će neka farma propasti ili ne, jer ukoliko nisu zadovolјni mlekom oni će ga jednostavno uvesti. Trenutno imamo i viškove mleka u Srbiji pa je ministar zaustavio uvoz. Cilј je da se taj problem sistemski trajno reši! Inače, u Srbiji se troši samo po 200 kilograma, odnosno litara, mleka godišnje po stanovniku. To je na samom dnu evropske liste. Jer, retko koja zemlјa troši manje od 300 litara po stanovniku, osim Srbije.  Samo u prošloj godini je uvezeno oko 69.000 tona mleka. Godišnje se uvozilo  i blizu 10.000 tona mleka u prahu… Pored toga Srbija jeftino izvozi i oko 15.000 tona sireva, a istovremeno i uvozi skupo plaćajuću više od 12.600 tona sireva.To, sa druge strane, dovodi do toga da imamo hiperprodukciju domaćih proizvođača, problem sa viškovima, a zatim i otkuplјivačima koji ucenjivačkom politikom maksimalno smanjuju cene mleka. 

Zbog svega toga se smatra da se svi ovi problemi moraju uporedo rešavati, a da je, pre svega, neophodno podizati kapacitete srednjih i malih gazdinstava i farmi, ne samo u pogledu količina, već, pre svega, u pogledu kvaliteta mleka i konkurentnosti sa evropskim proizvođačima.

Mleko i sve ostalo od prerađevina se proizvodi  na malim gazdinstvima, gde je ostalo do pet krava, u proskeu, po gazdinstvu. Jer, u Srbiji ima 508.365 gazdinstava. Od toga se 313.495 bavi stočarstvom. Na poslednjem popisu je utvrđeno dau Srbija  sad ima tek nešto više od 669.000 goveda. To je najmanje za poslednjih 100 godina. Kada je reč o malim gazdinstvima njih u Sribji ima oko 217.600 sa posedima veličine do 2,5 hektara. Inače, u Srbiji se koristi oko 3.257.100 hektara njiva. Nosilac polјoprivrednog gazdinstva u Srbiji je prosečne starossti 60 godina. Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina. Zato je i pitanje bez odgovora, da li će se srednja i mala gazdinstva naći u problemu s obzirom na to da će se nova pravila primenjivati od 1. decembra 2025. godine. Stočari kažu, da neka hoće a neka ne, i da je pitanje šta država planira da uradi kako bi pomogla i osposobila male i srednje farmere za usklađivanje sa EU standardima. Inače, prosečno gazdinstvo u Srbiji poseduje 6,4 hektara zemlјe. 

Inače, u Srbiji ima danas oko 4.720 sela. Od toga 1.200 sela je u fazi nestajanja jer imaju manje od po 100 stanovnika. Prema podacima RZS u Srbiji će do 2052. godine sa mape nestati čak 3.000 sela! Sad je velika briga i to što u 600 sela više nema nijedne krave! Kada je o ovim malim proizvođačiam reč, koji imaju do pet krava u stajama, oni bi zaista mogli da se nađu u problemu. Šest meseci je relativno kratak rok da se brzo prilagode, ali u krajnjoj liniji negde se mora preseći jer se o usklađivanju i pomeranju ove granice govori već godinama. Jer, dok je laboatorija čekala otvaranje, sva oprema, kakva je davno kuplјena, a  nije korišćena, sad  je zastarela i treba krenuti iz početka. Dakle, treba ponovo kupiti novu opremu, zaposliti mlade i školovane kadrove. Jer, sve što je urađeno davno, sad mogu da ostasnu samo zidovi od zgrade. A, nekada kada je laboratorija bila izgrađena prošle su mnoge generacije političara i funkcionera koji su tu laboratoriju priuvale kao svoje genijalno delo.  A,oan još niej proradila. Baš talaboratorija u Batajnici nije bila završena, pa nije ni radila. Ali, je zato na kraju svake godine u  sumiranju rezutlata rada u Privrednoj komori Srbije, na to ukazivano da će baš sledeće godine otpočeti rad u toj laboratorija. To je i sad slučaj od sadašnje  rukododeće garniture u Vladi Srbije. Javićemo ako se to dogodi!

Proizvodnja i tržište goveđeg mesa u Srbiji

Prema podacima, u bolјim godinama kada su bile pune staje goveda u Srbiji. Nekada se uzgajalo dva miliona goveda, zatim  oko 920.000 goveda, a sad manje od 700.000 grla! Uzgoj goveda bio je organizovan kod dva vida proizvodnje, u agroindustrijskom (polјoprivrednim) preduzećima i porodičnim domaćinstvima. Uzgoj goveda sad je dominantan u vlasništvu porodičnih gazdinstava, koja poseduju preko 90 odsto stočnog fonda ali i uzgajaju mali broj grla po domaćnstvu. Agroindustrijska preduzeća karakteriše uzgoj sa većim brojem grla, po pravilu bolјeg rasnog sastava. Najveći broj grla uzgaja se u regionu Šumadije i Zapadne Srbije (oko 45 odsto). Sledi region Vojvodine sa 28 odsto, a zatim region Južne i Istočne Srbije sa učešćem od po 20 odsto i region Beograda sa sedam odsto učešća. Analizirajući po okruzima najveći broj grla gaji se u Zlatiborskom okrugu (opštine Arilјe, Bajina Bašta, Kosjerić, Nova Varoš, Požega, Priboj, Prijepolјe, Sjenica, Užice, i Čajetina) koji daju oko 10 odsto kupnog broja grla u Srbiji.

Proizvodnja goveđeg mesa u Srbiji u proseku uglavnom iznosi oko 73.000 do 86.000 tona godišnje, što preračunato po stanovniku iznosi po 10 kilograma. Potrošnja se kreće od 3,1 do 3,5 kilograma po jednom stanovniku. Prisutan je trend značajnog pada i proizvodnje i potrošnje. Pre desetak godina prizvodnja je iznosila oko 120.000 tona! U evropskoj proizvodnji Srbija učestvuje ispod jedan odsto i nalazi se u drugom delu među evropskim zemlјama. U strukturi ukupne proizvodnje mesa u Srbiji, goveđe meso nalazi se na trećem mestu, iza svinjskog i pilećeg. Telesna masa goveda pri klanju izuzetno je mala, a posebno krava i junadi (kreće se između 450 – 480 kilograma). Neodgovarajuća je i struktura klanja grla jer se još uvek kolјe veliki broj teladi u odnosu na ukupan broj zaklanih grla i na broj zaklanih krava i junadi. U strukturi zaklanih grla dominantno mesto imaju goveda za klanje sa 70 odsto učešća, dok je još uvek visoko učešće teladi čak 30 odsto, što je svakako nezadovolјavajuće u odnosu na ukupnu produkciju mesa u zemlјi.

U zemlјi Srbiji postoji i oko 40 većih industrijskih kapaciteta za klanje goveda i veliki broj malih komunalnih i individualnih klanica. Ukupan broj zaklanih grla godišnje iznosi oko 320.000, a od toga manje od polovine kolјe se u velikim klaničnim kapacitetima. Ukupni kapaciteti za klanje goveda iznose nešto manje od milion grla.

Prema najnovijim podacima  potrošnja ovog mesa u Srbiji je od 3,1 do 3,5 kilograma godišnje po jednom stanovniku!  U EU je više od 10 puta veća! U strukturi potrošnje nalazi se na trećem mestu iza pilećeg (sa 18) i četvrtm mestu svinjskog (sa 15 kilograma mesa godišnje) . Ostvaruje se tendencija značajnog pada u odnosu na raniji period kada je iznosila čak i 15 kilograma godišnje, junetine. Ova sadašnja potrošnja značajno je manja od evropskog proseka. Upoređujući maloprodajne cene goveđeg mesa sa ostalim vrstama mesa treba istaći da je ova vrsta mesa dosta skuplјa, prosečno za oko 20 odsto od svinjskog i za 40 odsto od pilećeg mesa, što će i dalјe uticati na manju potrošnju ove vrste mesa. Tako je u svim siromašnim zemlјama-

Prema osnovnim delovima trupa, polutki, četvrti, juneće i goveđe meso stavlјaju se u promet kao juneće, odnosno goveđe meso, I, II i III katgegorije. Meso, potslabina (biftek) stavlјa se u promet kao meso van kategorije (potslabinom) junećeg i goveđeg mesa podrazumevaju se i mišići oslobođeni većih naslaga masnog tkiva (loja).

Ukupan izvoz svih količina goveđeg mesa iz Srbije, sad je dosta skroman – iznosi tek blizu 2.000 tona godišnje. To vrednosno iznosi oko osam miliona dolara. Izvoz je usmeren samo u pet zemalјa sveta. Najveći izvoz realizuje se u Crnu Goru u količini od 600 tona, odnosno 39 odsto ukupnog izvoza. Ukupan uvoz iznosi oko 700 tona. Najveći uvoz realizuje se iz Austrije, Bosne i Hercegovine, Španije i Crne Gore. Republika Srbija ostvaruje pozitivan bilans spolјnotrgovinske razmene goveđeg mesa.

Kriza tovnog govedarstva Srbije!

Tovno govedarsvo u Srbiji je u dubokoj krizi. Sad kada se ukazuje šansa za izvoz, svaki put se javlјaju novi problemi. Jednom nema dovolјno stoke, a kada je imamo problemi su sa tržišem… Pošto se država javlјala sa različitim merama, koje nisu donele rezultate stočari su sami odučili da se organizuju, predlože program mera i krenu u akciju, kako bi stabilizovali stanje u ovoj grani koja je desetkovana.On je sad kenulo u obnovku, predsednkik Udruženja gpovmih goveda Čedomkirk Keco, kađe da se krenulo sa malimm stadom, ali da sad imakjo već u tomu za izviz oko 25.000 grla! Što je dosta dobor u odnosu na onošta je ovu oblastnj pratilo sve loše uposlednej četiri decenije!

Da je stanje devastirano najbolјe ukazuju podaci iz godine kada se raspadala Jugoslavija. Tada je u svet iz te ,,trule“ Jugoslavije izvezeno 54.000 tona najkvalitetnijeg crvenog mesa ,,bebi bifa“. Od toga samo iz Srbije više od 34.000 tona. Od 1996. godine kada su ublažene sankcije Srbiji doneta je kvota za izvoz junetine, a u okviru toga i ,,bebi bifa’’ u količini od 8.875 tona godišnje. Zbog loših strategija i agropolitičkih mera, posle toga staje u Srbiji su ispražnjene.  Taj tada dozvolјeni kontigent izvoiaz nuiej niakda postignut. 

Jer, prazno je 200.000 kuća, skoro isto toliko staja za tov goveda i obora za gajenja svinja u Srbiji! Rezultati loše politike pokazali su se protekle decenijnj, dok je važila ambiciozna i neostvariva strategija razvoja polјoprivrede u Srbiji.  Nјena važnost je prestala je početkom 2025. godine pa se sad očekuju nove mere i konačno da krene bolјitak ovoj grani.  Recimo, ,,bebi bif“ poslednjih godina iz Srbije se 100 puta manje izvozio nego pre tri i po decenije. Od toga je iz Srbije bilo više od 34.000 tona! Međutim, to je posle išlo silaznim putanjom pa sad godišnji ukupan  izvoz iznosi tek 300 do 400 tona! 

Stočarstvo Srbije skoro četiri decenije ima godišnji pad od dva do tri odsto. Do sada je u BDP agrara učestvovalo sa 28,1 odsto. Sada je to i manje! Sve ispod 70 odsto je na nivou nerazvijenih zemalјa. Na početku raspada SFRJ iz Jugoslavije se u svet izvozilo 54.450 tona ,,bebi bifa”. To je najkvalitetnije juneće crveno meso. Više od 34.000 tona bilo je iz Srbije. 

Inače, polјoprivred aSrbije u BDP zemlјe  učestvuje sa sedam do  10 odsto. U Slvboeniji agrar uBDP ѕemlјe učestvuej samo sa 1,7 odsto. Toje dokaz njihove razhvijenosti inerazhviejnosti Srbije.

Sad je to 100 puta manje!

FOTO: Goran Mulić – Izbor rase za tov junadi, prvi korak ka uspehu!

Pošto je stočarstvo devastirano evo nekoliko podataka o izvozu, najtraženijeg proizvoda iz ove oblasti ,,bebi bifa’’ poslednjih godina:

• U 2015. godini je izvezeno 315 tona ,,bebi bifa’’;
• U 2016. godini u svet je otpremlјeno 420 tona ,,bebi bifa”;
• U 2017. godini to je bilo oko 480 tona ,,bebi bifa’’;
• U 2018. godini oko 400 tona ,,bebi bifa”;
• Od 2018. do 2025. izvoz se kretao između 300 i 400 tona ,,bebi bifa’’;

Ti loši rezultati u Srbiji, doveli su stočare u situaciju da izlaze na ulicu, protestvuju – i da se sami organizuju. Naravno ukoliko žele da prežive u ovoj oblasti. Jer, shvatili su, ne da će propasti, nego će nestati, ako se prepuste samo dosadašnjim merama države i stihiji tržišta. Jer, poješče ih velike multinacionalne kompanije!

Pošto Srbija danas ima manje od 1,36 odsto od ukupnog broja stanovnika EU, to znači da ima i skoro 60 odsto nižu proizvodnju od prosečne u EU. Po glavi stanovnika najveću proizvodnju imaju Polјska, Mađarska, dok je najniža u EU – na Malti. 

                                           (Autor je analitičar i publicista)