Buduća strategija: dokument predviđa promenu pravca razvoja agrara i jačanje najslabijih karika – svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa.
Promena pravca razvoja agrara Srbije
Obnova prehrambenog suvereniteta biće ključni cilj nove Desetogodišnje strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja, koja će važiti do 2034. godine. Ekspertski nacrt strategije uskoro će biti predstavljen javnosti, a među najavljenim merama su zelene stipendije za decu sa sela, školske užine sa domaćih farmi, sistemska kontrola cena hrane, kao i povećana izdvajanja za ruralni razvoj.
Kako je potvrdila autorka strategije i posebna savetnica ministra poljoprivrede, profesorka Ekonomskog fakulteta u Subotici Tatjana Brankov, dokument predviđa promenu pravca razvoja agrara i jačanje najslabijih karika – svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa.
„Radimo na obnavljanju prehrambenog suvereniteta kroz podsticanje inovacija, transfer znanja i usklađivanje sa evropskim agrarnim propisima. Promeniće se i način na koji se subvencioniše poljoprivreda“, navodi Brankov.
Po njenim rečima, trenutno čak 88 odsto agrarnog budžeta ide na direktna plaćanja, dok se za ruralni razvoj izdvaja svega nekoliko procenata. „Strategija preporučuje značajno povećanje sredstava za ruralni razvoj. Iako budžet za 2025. godinu već postoji i ne može se menjati, realno je očekivati da se u naredne tri godine izdvajanja za ove mere povećaju na 15 odsto. Do kraja strateškog perioda cilj je da ona dostignu 30 odsto, što je i preporuka Evropske unije“, ističe Brankov.
Poseban akcenat strategija stavlja na mlade i obrazovanje, kroz uvođenje „zelenih stipendija“ i poboljšanje ishrane dece i omladine. Planirana je šema školskih užina koja će omogućiti plasman domaćih proizvoda – voća, povrća, mleka i mesa – direktno u škole.
„Time ne samo da podižemo kvalitet ishrane, već i smanjujemo viškove na tržištu. Organizovaćemo i edukativne radionice za decu, jer je primećeno da školska ishrana često sadrži previše soli, transmasti i drugih štetnih sastojaka“, kaže Brankov.
Zelene stipendije, kako objašnjava, namenjene su deci registrovanih poljoprivrednih proizvođača koja studiraju veterinu, agronomiju, agroekologiju i slične oblasti, kako bi se očuvao kontinuitet na gazdinstvima.
Strategija takođe predviđa uspostavljanje institucije ombudsmana za hranu, koja bi se bavila zaštitom prava potrošača i kontrolom tržišnih cena. „To je jedno od naših rešenja koje će biti ponuđeno javnosti na komentare. Vidimo da i druge zemlje regiona uvode modele kontrole cena. Srbija mora uvesti red u ovo pitanje“, poručila je Brankov.
Suficit u razmeni sa svetom
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija nastavlјa da beleži pozitivne rezultate u spolјnoj trgovini polјoprivredno-prehrambenim proizvodima jer je ukupna vrednost agrarnog izvoza u 2024. godini dostigla 5,14 milijardi evra, što je za 9,5 odsto više u odnosu na prethodnu godinu, saopštilo je ministarstvo polјoprivrede.
U istom periodu uvezeno je polјoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti od 3,94 milijarde evra, čime je ostvaren suficit u iznosu od 1,2 milijarde evra. Kako je saopšteno, pozitivni trendovi nastavlјeni su i u prvom kvartalu 2025. godine.
U prva tri meseca izvoz je porastao na 1,31 milijardu evra, što predstavlјa rast od 10,9 odsto u odnosu na isti period 2024. godine, a ostvaren je trgovinski suficit od 248,6 miliona evra. Ministar polјoprivrede Dragan Glamočić istakao je da ovi podaci potvrđuju da je agrar jedan od najstabilnijih i najkonkurentnijih sektora srpske privrede.
Uvoz polјoprivredno-prehrambenih proizvoda 3,94 milijarde evra
„Naša hrana ima svoje mesto na zahtevnim stranim tržištima, a rast izvoza ukazuje na pojačanu potražnju za proizvodima domaćeg porekla“, izjavio je Glamočić.
Najveći deo trgovinske razmene Srbija ostvaruje sa zemlјama Evropske unije.
Ministarstvo polјoprivrede navodi da će nastaviti da pruža podršku izvozno orijentisanim proizvođačima, uz poseban fokus na uvođenje inovacija, podizanje kvaliteta i ispunjavanje standarda tržišta Evropske unije i drugih partnera.
Srbija uvozi milione evra vredno cveće
Srbija ima ogroman potencijal za razvoj sektora ukrasnog i lekovitog bilja, zaključeno je na stručnom skupu ”Ukrasno i lekovito bilje – potencijali za novu vrednost u poljoprivredi“, koji je
nedavno održan u organizaciji Ministarstvapoljoprivrede. Kako je istakla prof. dr Tatjana Brankov, posebna savetnica ministra, naša zemlja je prošlegodine u oblasti ukrasnog bilja ostvarila trgovinski deficit od čak 30 miliona evra. S druge strane, bilans u sektoru lekovitog bilja bio je pozitivan – suficit od pet miliona evra. ”Iako sektor horticulture ima izražen ekonomski, tržišni I ekološki značaj, još uvek je nedovoljno razvijen. Velika potražnja za cvećem I ukrasnim biljem se uglavnom zadovoljava uvozom”, naglasila je Brankov. – To jasno pokazuje da postoji prostor za
unapređenje domaće proizvodnje, a Ministarstvo će nastaviti da podržava I podstiče razvoj ovog sektora.
Brankov je najavila da će naredni period biti fokusiran na nekoliko prioritetnih pravaca, uključujući razmenu znanja, jačanje savetodavne službe, razvoj urbanog baštovanstva, kao i uzgoj alternativnih i egzotičnih vrsta. Pored toga, važno je mapirati teritorije koje su pogodne za hortikulturnu proizvodnju. Poseban akcenat stavljen je na organsku proizvodnju, jer lekovito bilje uglavnom pripada ovom segmentu. Iako trenutno zauzima svega dva odsto obradivih površina, najavljena je intenzivnija podrška širenju ovih zasada.
Takođe, planirane su investicije u preradu, skladištenje, separaciju i ekstrakciju etarskih ulja, kao i izgradnju savremenih plastenika i staklenika. Dr Milan Lukić, direktor Instituta za proučavanje
lekovitog bilja ”Josif Pančić“, upozorio je na zabrinjavajući pad tržišnog udela Srbije u međunarodnoj trgovini lekovitim biljem. ”Nekada smo bili među vodećim izvoznicima lekovitog bilja u svetu, a danas smo sve više uvoznici”, napominje Lukić. – Agroekološki uslovi u Srbiji su
izuzetno povoljni, ali brojni problemi, pre svega nedostatak radne snage, ozbiljno ugrožavaju sektor. Kako navodi, gajenje lekovitog bilja je decenijama bilo zanemareno, što potvrđuju i podaci – trenutno se u Srbiji uzgaja na svega oko 1.800 hektara, iako potencijali višestruko prevazilaze tu cifru. Od vrsta koje se najviše gaje i za koje postoji konstantna i rastuća potražnja, posebno se
izdvajaju kamilica i nana. Prema rečima Lukića, upravo te biljke bi u narednim godinama mogle postati ključne i za domaće i za strano tržište.
SAMO DESET PREDUZETNIKA OSTVARILO DOBIT U 2023. Zeleni biznis u minusu: Začinsko i lekovito bilje donosi više zdravlja nego profita
Iako raste svest potrošača o značaju zdrave ishrane, poslovanje proizvođača začinskog, aromatičnog i lekovitog bilja u Srbiji ne prati taj trend. Naime, većina ih i dalje posluje sa gubicima.
Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, od 95 registrovanih firmi u ovoj delatnosti samo deset ih je završilo 2023. godinu sa pozitivnim rezultatom. Ukupna dobit svih firmi iz ovog sektora iznosila je svega 922.000 dinara u 2021, dok je narednih godina zabeležen gubitak – 2,9 miliona dinara u 2022. i 2,7 miliona u 2023. godini.
Na čelu liste najuspešnijih je kompanija Live Natural iz Niša sa profitom od 10,7 miliona dinara, a slede Herbal Solušn iz Dokmira i zadruga Natura Balcanica iz Dobrića. Među onima koji pokazuju da inovacije i posvećenost mogu da se isplate nalazi se i beogradska porodična firma Plantica, specijalizovana za mikrobilje – nutritivno izuzetno bogate mlade biljke.
„Mikrobilje ima i do 40 puta više hranljivih sastojaka od odraslih biljaka, a proces proizvodnje odvija se u kontrolisanim uslovima bez hemikalija“, kaže za Biznis.rs Sara Milunović iz Plantice.Ova firma posluje na domaćem tržištu, sarađuje sa trgovinskim lancima i razvija online prodaju.
„Biznis zahteva posvećenost 365 dana u godini, a sama proizvodnja nije skupa, ali mora da ispuni sanitarne standarde – radite sa hranom“, ističe Milunović, dodajući da je znanje važnije od startnog kapitala.
| Top 10 preduzeća u delatnosti Gajenje začinskog, aromatičnog i lekovitog bilja | |||
| Ime preduzeća | Ukupni prihodi | Dobit | Broj zaposlenih |
| LIVE NATURAL DOO NIŠ | 220.050.000 | 10.720.000 | 7 |
| VLADIMIR STANKOVIĆ PR PRERADA LEKOVITOG BILJA HERBAL SOLUŠN DOKMIR | 11.152.000 | 828.000 | 2 |
| SPECIJALIZOVANA POLJOPRIVREDNA ZADRUGA NATURA BALCANICA DOBRIĆ | 35.501.000 | 621.000 | 1 |
| Zadruga Divlja ruža Beograd | 376.000 | 282.000 | 0 |
| ZEMORADNIČKA ZADRUGA MELI GREZNA | 1.644.000 | 228.000 | 1 |
| PLANTICA DOO | 216.000 | 161.000 | 1 |
| ZADRUGA PETROVEC-HMELJ – B.Petrovac | 1.207.000 | 49.000 | 0 |
| HERBTEAM | 7.870.000 | 30.000 | 0 |
| POLJOPRIVREDNA ZADRUGA EKO RAMONDA TAMNJANICA | 1.807.000 | 28.000 | 1 |
| DAR POLJE | 2.330.000 | 9.000 | 1 |
Plantica takođe drži edukacije za one koji žele da se bave ovim poslom, jer – kako kaže – vreme, znanje i higijena ključ su uspeha.
Sara Milunović, za javnost objašnjava da je za početak ovog posla dovoljan jedan sto i jedno svetlo, ulaganje od nekoliko stotina evra, ali u praksi nije tako jednostavno gajiti mikrobilje. Podsetimo, na vrhu liste najvećih dobitaša u 2023. godini u ovoj delatnosti nalazi se Live Natural d.o.o. iz Niša sa ostvarenih 10.720.000 dinara – znatno većom dobiti u odnosu na godinu ranije kada je iznosila 149.000 dinara.
Odmah iza njih je preduzetnik Vladimir Stanković sa svojom firmom za preradu lekovitog bilja Herbal Solušn iz Dokmira (Opština Ub), čija je dobit u 2023 iznosila 1.115.200 dinara. Treću poziciju zauzela je specijalizovana poljoprivredna zadruga Natura balcanica iz Dobrića, čija je dobit iznosila 621.000 dinara u 2023.
Iako raste svest potrošača o značaju zdrave ishrane, poslovanje proizvođača začinskog, aromatičnog i lekovitog bilja u Srbiji ne prati taj trend. Naime, većina ih i dalje posluje sa gubicima.
Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, od 95 registrovanih firmi u ovoj delatnosti samo deset ih je završilo 2023. godinu sa pozitivnim rezultatom. Ukupna dobit svih firmi iz ovog sektora iznosila je svega 922.000 dinara u 2021, dok je narednih godina zabeležen gubitak – 2,9 miliona dinara u 2022. i 2,7 miliona u 2023. godini.
Na čelu liste najuspešnijih je kompanija Live Natural iz Niša sa profitom od 10,7 miliona dinara, a slede Herbal Solušn iz Dokmira i zadruga Natura Balcanica iz Dobrića. Među onima koji pokazuju da inovacije i posvećenost mogu da se isplate nalazi se i beogradska porodična firma Plantica, specijalizovana za mikrobilje – nutritivno izuzetno bogate mlade biljke.
„Mikrobilje ima i do 40 puta više hranljivih sastojaka od odraslih biljaka, a proces proizvodnje odvija se u kontrolisanim uslovima bez hemikalija“, kaže za Biznis.rs Sara Milunović iz Plantice.Ova firma posluje na domaćem tržištu, sarađuje sa trgovinskim lancima i razvija online prodaju.
„Biznis zahteva posvećenost 365 dana u godini, a sama proizvodnja nije skupa, ali mora da ispuni sanitarne standarde – radite sa hranom“, ističe Milunović, dodajući da je znanje važnije od startnog kapitala.
Plantica takođe drži edukacije za one koji žele da se bave ovim poslom, jer – kako kaže – vreme, znanje i higijena ključ su uspeha. Sara Milunović objašnjava da je za početak ovog posla dovoljan jedan sto i jedno svetlo, ulaganje od nekoliko stotina evra, ali u praksi nije tako jednostavno gajiti mikrobilje. Podsetimo, na vrhu liste najvećih dobitaša u 2023. godini u ovoj delatnosti nalazi se Live Natural d.o.o. iz Niša sa ostvarenih 10.720.000 dinara – znatno većom dobiti u odnosu na godinu ranije kada je iznosila 149.000 dinara. Odmah iza njih je preduzetnik Vladimir Stanković sa svojom firmom za preradu lekovitog bilja Herbal Solušn iz Dokmira (Opština Ub), čija je dobit u 2023 iznosila 1.115.200 dinara. Treću poziciju zauzela je specijalizovana poljoprivredna zadruga Natura balcanica iz Dobrića, čija je dobit iznosila 621.000 dinara u 2023. godine. (B.Gulan)