Kukuruz u kritičnoj fazi!
Poljoprivrednici u Srbiji upozoravaju da će – ukoliko u narednih deset dana ne padne kiša – pšenica verovatno biti poslednji usev koji će moći da se požanje ove godine. Goran Filipović iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije kaže da kukuruz i soja već ozbiljno trpe posledice suše, a da ni suncokret više ne može dugo da izdrži bez padavina.
Zbog nedostatka vlage u zemljištu, koje je potpuno isušeno čak i na dubinama od tri metra, preti potpuni gubitak letine. Pšenica je zasad jedini usev sa solidnim prinosima – oko šest tona po hektaru, ali otkupna cena od 20 do 21 dinara je neisplativa.Agroanalitičar Branislav Gulan ukazuje na drastičan pad poljoprivredne proizvodnje u Srbiji u odnosu na rekorde iz prošlih decenija, što dodatno osvetljava težinu današnje agrarne krize.
“Najveći prinos pšenice zabeležen je 1991. godine – 3,7 miliona tona, dok je ove godine proizvedeno oko 3,5 miliona tona, i to uz čak milion tona prošlogodišnje pšenice koja je ostala neprodata. Zanimljivo je da bi Srbiji bilo dovoljno da seje pšenicu na samo 300.000 hektara (trenutno je to oko 600.000 hektara) da podmiri sopstvene potrebe – što otvara pitanje racionalnijeg planiranja setve”, navodi Gulan. Kukuruz je trenutno u najkritičnijoj fazi – već 40 dana nije bilo padavina, a naredni dani su ključni za njegov opstanak. Ako kiša ne padne do 16. jula, neće ga biti ni za branje.
“Prošle godine je prinos bio 5,2 miliona tona, dok se ove godine, zbog smanjenog stočnog fonda, procenjuje da je potrebno samo oko 3,5 miliona. U prošlosti su potrebe bile veće – čak 4,5 miliona tona. Inače, rekordna proizvodnja kukuruza bila je 1986. godine, kada je ubrano 8.062.020 tona”, kaže naš sagovornik. I rtada smo bikli me]u deset iyvuoyniak kukuruya u svetu, jer nije bilo dovoljnh ostoke da qga jedne pa smo iamloi vki[kove koejsmoiyviyili. Ali, od kukuiruya može da se dobije 5.000 raznuih proizvoda pa kada bi se oni izvozili prihod bi bio bi bio, mnogo, mnogo neog što se izvozi kao sirovina za hranu.
Gulan je za sajt Biznis novinarki Ljiljani Begović je naglašava da bi domaća poljoprivreda trebalo prvo da dostigne rezultate iz perioda pre 40-50 godina, pa tek onda da se govori o napretku. On poručuje da „budućnost poljoprivrede leži u povratku u prošlost“, kada su prinosi bili daleko veći i stabilniji.
Cena pšenice neodrživa
Poljoprivrednici i predstavnici zadruga u Srbiji upozorili su sa manifestacije „Žetveni dani“ da je trenutna otkupna cena pšenice neodrživa. Inače, pšenica je u 2024. godini je bila zasejana na na 607.075 hektara. Pošto je Srboiji potrenbo za isrhanu, rezerve I semenarstvo samooko 1,3 miliona tona pšenice, to žito može da se obezbedi setvom na 300.000 hektara. Prema tome ne treba se plašiti da nećemo ima dovoljno pšenice za ishranu 6,6 miliona stanovnika. Jer, sad godišnje trošimo samo 64 kilograma hleba po stanovniku. To je mnogo manje nego što je bilo pre jedne decenije kada se potrošnja bila priblližila na 100 klograma. Potoršnaj je manja jer Sribja iama manej sanovnhka za 500.000 nego lipre jedne decenie, zatim nekada se kad ase išlo na njviu nosial vekna helba I koamd slaniej I sve sepojelo. Sad je tumehanazcija, pa je radnika na njivi, brže se obavi posao.Izvšni direktolr kompoanjuej Kite Đorđe MišKović kaže da je moderna mehqaniacziaj kompaniej Džon dir tu da se žetva obavi za deswetka dana, uiz mjinimani gubitak roda na njivama.
Inače, Srbija raspolaže sa 481.000 traktora I 25.000 kombajna, što je I previše za polj aod 3.257.000, koliko se obrađuije u Srbiji. Trećina mehanizacije je stara oko tri decenije, što značli da su traktori stariji I od svojih vlasnika. Zato je potrebna ubrzama obnova te mehanizacije.
Sejali I proizveli gubitke na pšenici!
Cena kilograma novog roda pšenice, s obzirom na prosečan prinos od šest tona po hektaru, ne bi smela da bude niža od 26 dinara, jer su proizvodni troškovi toliki. Međutim, prerađivači nude tek oko 19 dinara, što znači da su poljoprivrednici na gubitku.
Iako se ovogodišnja žetva procenjuje na oko 3,5 miliona tona, prinosi nisu neuobičajeni, ali su troškovi znatno porasli, dok je otkupna cena ostala niska. Prema kalkulacijama Zadružnog saveza Vojvodine, ukupni troškovi proizvodnje po hektaru iznose oko 156.000 dinara, a cena po kilogramu koja pokriva troškove kreće se između 19,5 i 28,4 dinara – u zavisnosti od ostvarenog prinosa.
Problem je višestruk: niska cena, visoki troškovi, ograničene mogućnosti skladištenja i neizvestan izvoz. Iako država pokušava da reaguje, poljoprivrednici ostaju skeptični i upozoravaju da ih ovakvo stanje vodi u dugove i sve manje interesovanje da i dalje seju pšenicu.Predsednik Zadružnog saveza Vojvodine mr Jelena Nestorov Bizonj upozorila je da jeftina pšenica direktno slabi ekonomsku održivost ratara, i pozvala na uvođenje garantovane cene koja bi bila usklađena sa troškovima proizvodnje.
Posebno je naglašeno da Srbija ima potencijal da proizvodi višak pšenice, ali da to može imati smisla samo ako se otkupna cena prilagodi ulaznim troškovima. Ove godine će ostati višak pšenice od nekoliko miliona tona, ali je pitanje koliko će se toga moći prodati. U prvom kvartalu 2025. izvoz pšenice doneo je 65,1 milion evra, što je pad od gotovo osam odsto u odnosu na isti period prošle godine. Najviše pšenice izvezeno je u Italiju (46,1 procenat), Rumuniju (33,7 odsto), zatim Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju i Albaniju.
Javlja Vlada Srbije
Očekuje sea 3,6 miliona tona pšenice, za 24,3 odsto više nego lane
Na osnovu stanja useva na dan procene 23. maja očekuje se da se ove godine u Srbiji proizvede 3,60 miliona tona pšenice, što je za 24,3 odsto više nego što je proizvedeno 2024. godine, objavio je Republički zavod za statistiku.Kod proizvodnje malina očekuje se smanjenje proizvodnje, u odnosu na prošlu godinu, za 12,2 odsto, a kod višanja za 42,3 odsto.U poređenju sa prethodnom godinom, prema stanju na dan procene, dakle 23. maja, u prolećnoj ovogodišnjoj setvi zasejano je manje kukuruza za 2,7 odsto, šećerne repe za 26,6 odsto, suncokreta za 2,5 odsto i soje za 5,8 odsto.U odnosu na desetogodišnji prosek, 2015 – 2024, proizvodnja pšenice je veća za 25,0 odsto, dok je kod zasejanih površina Vlada Srbije utvrdila Predlog zakona o semenu i sadnom materijalu.
(Фото Н. Марјановић)
Vlada Republike Srbije utvrdila je, na današnjoj sednici, Predlog zakona o semenu i sadnom materijalu, kojim se uređuje proizvodnja i promet semena i sadnog materijala poljoprivrednog i ukrasnog bilja, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Kako se navodi, novim zakonom Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objedinjuje i unapređuje propise u ovoj oblasti, što će rezultirati kvalitetnijom proizvodnjom, jasnijim pravilima i većom kontrolom na tržištu.
Ključna novina odnosi se na preciznije uređenje celokupnog procesa – od proizvodnje, kontrole, kvaliteta i dorade, pa sve do pakovanja, obeležavanja, stavljanja na tržište i uvoza određenih grupa i vrsta semena i sadnog materijala poljoprivrednog i ukrasnog bilja.
Uvodi se jedinstveni registar semena i sadnog materijala, kao i obavezna sertifikacija, što znači da sve što se nađe na tržištu mora ispunjavati jasno propisane i stroge uslove kvaliteta.
Na taj način obezbeđuje se veća sigurnost za poljoprivredne proizvođače, ali i za krajnje korisnike.
Umesto tri postojeća zakona, kojima je ova oblast trenutno uređena, a koji su delimično zastareli jer su doneti pre više godina, sada se donosi jedan sveobuhvatan zakon koji prati potrebe savremene poljoprivrede, tehnološki razvoj i propise međunarodnog tržišta.
Ovim zakonom kategorije semena i sadnog materijala u potpunosti su usklađene sa marketing direktivama Evropske unije, a njegovo donošenje doprineće ispunjavanju Merila 1 za otvaranje pregovora u Poglavlju 12 – Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika, koje predstavlja deo Reformske agende pripremljene na osnovu Plana rasta za Zapadni Balkan.
Donošenje novog zakona istovremeno će doprineti ispunjavanju uslova za otvaranje Klastera 5 – Resursi, poljoprivreda i kohezija.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede napominje da se privrednim subjektima ostavlja rok od tri godine da usklade svoje poslovanje sa ovim zakonom.
PROIZVODNJA AGRARA SRBIJE U LETO 2025. GODINI
KADA DOBRO RODI VOĆE U SRBIJI UKUPAN ROD BUDE 1,5 MILIONA TONA.SAD ĆE TO BITI OKO 1,1 MILIONA TONA. ŠTETE O D VREMENSKIH NEPRILIAK, MRAZEVEA, GADA I SAD SUŠE SUOGROMNE. IZVOZ BUIO BIO DO MILIJARDU DOLARA, SAD MNOGO MANJE…
Podaci o očekivanoj proizvodnji pšenice, malina i višanja i zasejanim površinama kukuruza, suncokreta i soje prikazani su prema stanju na dan 23. maja 2025. godine.
- Na osnovu stanja useva na dan procene očekuje se proizvodnja pšenice od 3.605.000 tona, što je za 24 odsto više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini.
Dobro, ali je rekord je bio 1991. godine 3.736.503 tone!
KUKURUZ
- REKORD od 8.062.020 TONA BILO 1986. GODINE!
Kod proizvodnje malina očekuje se značajno smanjenje proizvodnje, u odnosu na prošlu godinu, prva procena za 12,2 odsto, a kod višanja za 42,3 odsto.
- MALINE REKORD 2020 – 128.000 TONA ZLATNO DOBA MALINA BILO 1984. OKO 15.000 HEKTARA PRINOSI DO 100.000 TONA!
Cvetanje umnogim laminajcima bilp je nedavno u završnoj fazi Stkigoap je inovi rod. Nema radnkak da je beru i I poreddnevniak od 5.000 dinra. Probolemi su jeer nema dogovora haldanjača I proivuodšača. Jedni druge ucennjuju . Ceh plaćaju proizvoiđači malinaq. Ima oko 100 hladnjača u Srbiji. Vlasnici hladanjača koej solventnoposlujhu, smataju da qje povlačenje bankarskog sektora I krfeditiranja malainarstva uticalo naa krah mnogih hladnjača. Već-iamn je sagčlasna da će ovo biti nanjnezivesnija sezona. Zlatna sezoanmalianrstv abial je pre dve decdn3ekjije tad asu povšroien pdogintue na 21.000 herkara. Sad je dosta malinajkapovadjeno,. SYtyari su zasadi, smanjikli su se prinosi. Prilike utical su nepovoljbno, pa proizvođači malina stsahuju da će rod u mnogim malinjacima bti manji i za 50 odsto! Mnogima se ne’e ispaktit dea traže radnike d aim plaćaju dnevnckiu od 5.000,00 iki 6.000,00 dirna, plus hrana i spavanje, a nema…
- VIŠNJE REKORD 2020. – 165.738 TONA
- TREŠNJE REKORD 2004. -30.823 TONE
- KAJSIJE REKORD 2022 – 44.386, SAD OKO 15.000 TONA
- BRESKVE REKORD BIO 2011. GODINE 91.366 TONA
- DUNJE REKORD 2013. – 15.754 TONE
- ŠLJIVE REKORD 1969. GODINE – 886.540 TONA, SAD UPOLA MANJE
- GROŽĐE REKORD 1969. 748.530 TONA. SAD MANJE OD 200.000 TONA. U 2023. GODINI ROD BIO 131.526 TONA
KROMPIR
- 1.148.660 TONA BILO 1974. GODINE
PARADAJZ
- 24.960 TONA BILO 1977.
PASULJ
- REKORD BIO 1955. GODINE OD 101.030 TONA
ŠEĆERNA REPA
- REKORD BIO 1989. GODINE OD 4.920.020 TONA
ŠARGARAEPA
- REKORD 2010. BILO JE 101.180 TONA
BELI LUK
- REKORD 34.890 TONA 1984. GODINE
CRNI LUK
- REKORD BIO 202.860 TONA ALI 1981. GODINE
U poređenju sa prethodnom 2924. godinom, prema stanju na dan procene, u prolećnoj setvi 2025. godine zasejano je manje kukuruza (za 2,7 odsto), šećerne repe (za 26,6 odsto), suncokreta (za 2,5 odsto) i soje (za 5,8 odsto).
U odnosu na desetogodišnji prosek (2015–2024), proizvodnja pšenice je veća za 25,0 odsto, dok je kod zasejanih površina više suncokreta (za 9,3 odsto), a manje kukuruza (za 1,6 odsto), šećerne repe (za 21,1 odto) i soje (za 3,2odsto)
Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju.
1. Očekivana proizvodnja pšenice, malina i višanja
| Republika Srbija | ||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| ukupno | Srbija – sever | Srbija – jug | ||||||
| svega | Beogradski region | Region Vojvodine | svega | Region Šumadije i Zapadne Srbije | Region Južne i Istočne Srbije | Region Kosovo i Metohija | ||
| Pšenica | ||||||||
| Žetvena površina, ha | 607075 | 394449 | 32164 | 362285 | 212626 | 104587 | 108039 | … |
| Prinos po ha, t | 5.9 | 6.3 | 5.7 | 6.4 | 5.2 | 5.7 | 4.9 | … |
| Proizvodnja, t | 3605418 | 2497708 | 183431 | 2314277 | 1107710 | 576693 | 531017 | … |
| Indeks, 2024=100 | 124.3 | 120.1 | 114.7 | 120.5 | 135.0 | 137.0 | 132.9 | … |
| Maline | ||||||||
| Površina, ha | 17510 | 565 | 204 | 361 | 16945 | 15427 | 1518 | … |
| Prinos po ha, t | 4.7 | 3.9 | 3.4 | 4.2 | 4.7 | 4.9 | 3.5 | … |
| Proizvodnja, t | 82577 | 2200 | 688 | 1512 | 80377 | 75037 | 5340 | … |
| Indeks, 2024=100 | 87.8 | 70.4 | 68.2 | 71.5 | 88.4 | 89.1 | 80.1 | … |
| Višnje | ||||||||
| Površina, ha | 19063 | 3180 | 1208 | 1972 | 15883 | 3586 | 12297 | … |
| Prinos po ha, t | 4.1 | 3.2 | 3.4 | 3.1 | 4.3 | 2.9 | 4.7 | … |
| Proizvodnja, t | 78959 | 10287 | 4158 | 6129 | 68672 | 10495 | 58177 | … |
| Indeks, 2024=100 | 57.7 | 59.0 | 54.3 | 62.8 | 57.5 | 47.5 | 59.8 | … |
2. Zasejane površine kukuruza, šećerne repe, suncokreta i soje
| Republika Srbija | ||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| ukupno | Srbija – sever | Srbija – jug | ||||||
| svega | Beogradski region | Region Vojvodine | svega | Region Šumadije i Zapadne Srbije | Region Južne i Istočne Srbije | Region Kosovo i Metohija | ||
| Kukuruz | ||||||||
| Zasejana površina, ha | 961215 | 556171 | 37293 | 518878 | 405044 | 221716 | 183328 | … |
| Indeks, 2024=100 | 97.3 | 96.5 | 93.2 | 96.7 | 98.6 | 98.7 | 98.4 | … |
| Šećerna repa | ||||||||
| Zasejana površina, ha | 34382 | 34116 | 835 | 33281 | 266 | 185 | 81 | … |
| Indeks, 2024=100 | 73.4 | 73.3 | 77.0 | 73.3 | 81.8 | 81.1 | 83.5 | … |
| Suncokret | ||||||||
| Zasejana površina, ha | 242385 | 216476 | 2125 | 214351 | 25909 | 13820 | 12089 | … |
| Indeks, 2024=100 | 97.5 | 98.1 | 88.4 | 98.2 | 92.6 | 96.9 | 88.0 | … |
| Soja | ||||||||
| Zasejana površina, ha | 206485 | 190003 | 8783 | 181220 | 16482 | 15468 | 1014 | … |
| Indeks, 2024=100 | 94.2 | 94.1 | 97.2 | 94.0 | 95.8 | 96.3 | 88.7 | … |
Priredio: Branislav Gulan, analitičar publicista