• Nikola Mihailović: Bez dugoročne strategije i snažnih zadruga – Srbija propušta da postane ono što jeste po potencijalu – polјoprivredna sila, kaže predsednik Zadružngo saveza Srbije.
• Doduše od 15. decembra 2029. godine ukinuto je vakcinisanje protiv klasične svinjske kuge, ali nije i kuga. Zbog postojanja klasične kuge nije dozvolјen ni transport svinjskog mesa iz Srbije preko zemalјa EU, osim ako nije prerađeno preko 72 stepena. Posle toga stigla je i afrička kuga koja i danas šara Srbijom. 
• Eutanaziran o više od 80.000 svinja!
• Ujedinjene nacije su 2025. godinu porglasile za godinu zadrugarstva u svetu!
• Procena Republičkog zavoda za statistiku je da će u Srbiji do 2050. godini sa mape ukupno nestati oko 3.000 naselјenih mesta, odnosno sela. Inače, Srbija već danas nema više sela, jer, su ona ugašena po Ustavu. Osnivanje novih zadruga i revitalizacija postojećih, dakle, ima geopolitički – strateški I regionalni značaj. Tipično za zemlјoradničko zadrugarstvo u razvijenim zemlјama Evrope jeste praksa da je gotovo svaki farmer član jedne ili više zadružnih asocijacija – kooperativa;

Branislav Gulan

Srbija ima pozitivan balans u trgovini polјoprivrednih proizvoda sa zemlјama Evropske unije, ali još uvek ima prostora za pobolјšanje, pre svega, kroz regulatorni okvir i korišćenje novih tehnologija. To je jedan od zaklјučaka panela o izazovima tržišta u oblasti polјoprivrede, koji je obeležio treći dan na EU pavilјonu na Međunarodnom polјoprivrednom sajmu.

Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva kaže da je za izvoz svinjskog i pilećeg mesa u EU, potrebno da nadležni preduzmu dodatne mere u usklađivanju sa evropskim zakonodavstvom. „Ispunjavanje standarda EU nije samo tehnički zahtev – ono donosi stvarne koristi. Omogućava lakši plasman srpskih proizvoda na tržište EU, podstiče privredni rast, unapređuje bezbednost hrane, štiti životnu sredinu i pobolјšava dobrobit životinja. Ova pobolјšanja pozitivno utiču i na građane i na privredu Srbije. Evropska unija je podržala Srbiju kroz projekte i obuke kako bi se ispunili ovi zahtevi”, navela je Halačeva.

Poslednji izuvoz svinjskog mesa iz Srbije u svest,  vrednosti od 762 miliona dolara iz bio je daleke 1991. godine. Tada je Srbija u oborima imala više od pet milioan svinja. Posle je došao raspad Jugoslavije, rat,  sankcije, klasična pa evropska kuga i smanjivanje tova svinja u Srbiji. Danas u oborfiam ima smao 2.349.178 svinja. Toliko ih je bilo I posle Drugog svetskog rata 1947. godine. Posle te 1991. godine i svega što se dešavalo na prostorima nekadašnje Jugoslavoije, od tada do danas, na tržkište EU iz Srbije, zvanuično, nije otpremlјen više ni jedan kilogram svinjskog mesa! Jer, odluka EU je da neće da nudi svojim žitelјima iz Srbije meso od svinja koje su vakcinisane. Doduše od 15. decembra 2019. godine ukinuto je vakcinisanje protiv klasične svinjske kuge, ali nije i kuga. Tako je država imala godišnje uštede od 25 miliona evra manje troška, jer ne uvozi više vakcine . Ali, nije ukinuto postojanje kuge. Zbog postojanaj klasične kuge nije dozvolјen ni transport svinjskog mesa iz Srbije preko zemalјa EU, osim ako nije prerađeno preko 72 stepena. Posle toga stigla je i afrička kuga koja i danas šara Srbijom. Posle ukdianaj vakcine tadašnja minsitar poljorpvir4d,4e odmah je u javnsoti najavio da kreće izvoz.. bial je to prevara za narod, jer posle prestanka vakcinisanja treba da prodje četiri do sedma godina kako binestala I psolednja svinaj iz vremena vakcinacije! Dakle, ni do danas nema izuvoiza svinjskgo mesa u EU!

Afrička svinjska kuga (ASK) je virusna kontagiozna bolest domaćih i divlјih svinja koja se očituje općim infekcioznim i hemoragijskim sindromom, te je praćena vrlo visokim morbiditetom i letalitetom. Premda bezopasna za čoveka, ASK predstavlјa veliki izazov za sve uklјučene u njezino prepoznavanje, dijagnosticiranje i suzbijanje.

Pojavi ASK mora se pristupiti sa stajališta zaštite i dobrobiti životinja, ali i sa stajališta šteta do kojih njezina pojava dovodi. Direktne štete nastaju zbog vrlo visokog broja inficiranih svinja (i do 100 odsto), ali i zbog ukupnih gubitaka u proizvodnji (pobačaji gravidnih krmača i izostanka prirasta u tovlјenika). Štete su vezane za stroge i vrlo skupe mere suzbijanja, uklјučujući zabranu trgovine svinjama u zaraženim područjima, praćenje njihovog zdravstvenog statusa i laboratorijsko testiranje, te depopulaciju bolesnih i na bolest sumnjivih svinja uz troškove pravilnog upravlјanja s lešinama uginulih i usmrćenih svinja. Nisu ni zanemarivi troškovi rada svih uklјučenih službi u suzbijanju ASK, te troškovi kompenzacije vlasnicima svinja zbog nastalih šteta.

Sad se pojavila afrička kuga svinja u Bogatiću i okolini, selu Crna Bara!

Posledično u pojavi ASK dolazi do prekida trgovine svinjama s državama u kojima je dokazana infekcija ili regijama unutar tih država, što utječe na uvozno i izvozno gospodarstvo istih, a istodobno zbog nedostatka svinjetine raste njezina vreednost na tržištu mesa. Zbog zatvaranja porodičnih farmi svinja, nastaju i socijalne promene u društvu. Stoga nije zanemariv negativni utuicaj ASK na opštu društvenu situaciju u državama u kojima je dokazana.

O značaju pojave ASK na području Evrope najbolјe govore činjenice o važnosti svinjogojske proizvodnje. Naime, svinjogojska je proizvodnja dominanta grana proizvodnje mesa u Europskoj uniji (EU) i važan je izvozni proizvod (58 odsto od ukupnog izvoza mesa), s dobiti od 7,7 milijardi evra godišnje, te čini 8,5 odsto ukupne polјoprivredne proizvodnje.

Stoga je EU nakon 2013. godine kada se ASK pojavila na njezinim granicama (u Ukrajini i Bjelorusiji) osigurala 95 milijuna evra za mere iskorenjivanja i prevencije ASK. Međutim, uprkos osiguranim sredstvima i svim propisanim merama koje su primenjivane sa svrhom sprečavanja širenja infekcije, prema podacima Međunarodnog ureda za zdravlјe životinja (OIE), samo je u razdoblјu od 2014. do kraja 2018. godine dokazano 1.679 novih žarišta ASK u domaćih svinja, pri čemu je infekcija potvrđena kod 353.539 jedinki i ukupno ih je uginulo ili je usmrćeno 733.706. U istom je razdoblјu ASK u divlјih svinja dokazana u 5.062 novih žarišta, te je zahvatila preko 12.000 grla.

Istorija i proširenost afričke svinjske kuge

Afrička svinjska kuga je prvi put opisana u Africi (Kenija) 1921. godine, međutim naknadno je dokazana njezina ranija pojava (1907. godine). Naime, krajem XIX. i početkom 20. veka dolazi do masovnog uvoza svinja u Keniju, prvenstveno sa Sejšela koji su tada bili portugalska kolonija, te drugih europskih država (Engleske). Uzrok masovnom uvozu koji je bio najintenzivniji 1904. i 1905. godine je nedostatak životinjskog proteina na tržištu hrane nastalog pojavom goveđe kuge. Razvojem svinjogojske proizvodnje, došlo je i do pojava prvih specifičnih bolesti svinja, pa tako i ASK. Sredinom XX veka  ASK se naglo širi u države istočne i subsaharske Afrike, kada su bile vrste bradavičaste svinje i šumska afrička svinjaprepoznate kao prirodni rezervoari uzročnika. Početkom ovog stolјeća ASK je potvrđena i u državama zapadne Afrike te na otocima Madagaskar i Mauricius, gdje je prepolovila svinjogojsku proizvodnju. 

Prva pojava ASK izvan područja Afrike zabieležena je u Portugalu 1957. godine nakon hranjenja svinja zagađenim ostacima hrane iz aviona koji je doletio iz Afrike. Infekcija je ubrzo dokazana i u Španiji, gde je krajem šezdesetih godina prošlog veka meki krpelј prepoznat za nositelјa i rezervoara virusa. Time je načinjen veliki iskorak u bolјem poznavanju epidemiologije ASK, te je razvijena i metoda dokazivanja anti tela sa svrhom potvrđivanja ektoparasitske infestacije svinja mekim krpelјima.  

Nakon pojave ASK u Portugalu i Španiji, infekcija se sporadično pojavlјivala i u drugim državama Evrope, poput Malte (1978.), Italije (1967., 1980., 2004. godine), Francuske (1964., 1967., 1977.), Belgije (1983.) i Nizozemske (1986.). Portugal i Španija su proglašene slobodnima od ASK tek nakon tridesetak godina od pojave prvih slučajeva infekcije, odnosno devedesetih godina prošlog veka. ASK je tada iskorejenjena nakon dugogodišnje primene strogih mera suzbijanja uklјučivši i depopulaciju svinja, te spalјivanje njihovih nastambi sa svrhom uništavanja vektora, mekih krpelјa. Premda je tada ASK iskorejenjena i u svim drugim državama Evrope, infekcija se zadržala u Italiji i to na Sardiniji gde je i danas prisutna.

Tokom 1971. godine ASK je dokazana i na Kubi, nakon čega se širi na otoke Hispaniola u Dominikansku Republiku i Haiti. Iako se pretpostavlјa da je virus dospeo na Karibe iz Španije, časopis Newsday tada objavlјuje članak  u kojem pojavu ASK na Kubi pripisuje pokušaju političke i gospodarske destabilizacije tadašnjeg ustroja predsednika Fidela Castra, organizovanoj od strane kubanske opozicije uz pomoć Sjedinjenih Američkih Država (SAD). Tajne službe SAD su potom navod opovrgle, ali sama objava članka dovela je do pojačane napetosti između Kube i SAD, što govori o mogućnostima upotrebe ASK u destabilizaciji vlada i njezinom političkom uticaju na države u kojima se pojavlјivala.

U Srbiji se afrička kuga sivnja prvi put pojavila 2019. godine. Pojavi se pa nestane. Posle šara po Srbiji.  A, za nju nema vakcine ni leka. Eto, sad sredinom 2025. godine ponovo se pojavila u Bogatiću, odnosno Crnoj Bari. U Bogatiću se ponovo pojavila afrička kuga svinja, a zbog zaraze je u jednom domaćinstvu eutanazirana je 41 svinja, prenela je Radio-televizija Srbije (RTS). U centru mačvanskog sela postavlјeno je bure sa dezinfekcionim sredstvima. Nadležni apeluju na proizvođače da svaku sumnju na bolest i uginuće odmah  prijave veterinaru, kao i da na imanjima sprovode preventivne mere, jer je to jedini način da se spreči širenje virusa za koji nema leka. 

AKS i eutanazija!

Za  nestanak svinja u Srbiji ne treba optuživati samo AKS (Afriičku kugu svinja). Jer, Srbija ima tri kuge svinja. l najjača je ona agropolitčka domaća. Zbog njene loše politike smanjen je stočni fond. Ispražnjeni su obori. Druga kuga koja je uticala bila je klasična kuga svinja, pa je tek na kraju stigao AKS. A afričkoj kugi svinje ostalo je najmanj grla da ih potamani. Tek nešto više od 80.000… Jer, u međivfemenu  na razen načien smanjen je tov svinja u Srobji koji je zamelju doveo  u zavisnoist od uvoza. 

Od početka AKS, do 11. decembra 2023. godine bilo je eutanazirano je 55.000 svinja! Od kada je u Srbiji prijavljen prvi slučaj afričke svinjske kuge još 2019. godine, u skoro 2.500 poljoprivrednih gazdinstava prijavljeni su slučajevi zaraze, a tada je bolest bila zahvatila 48 opština i 15 upravnih okruga. Do tada je, prema zvaničnim podacima, bilo je eutanazirano oko 55.000 svinja, pa ova bolest, koja se brzo širi, predstavlja problem ne samo za finansijske prihode farmera i ostalih učesnika u lancu prizvodnje, već je i postala pretnja po prehrambenu sigurnost države.

Analitičari objašnjavaju da se stočarstvu u Srbiji odavno ne posvećuje dovoljno pažnje te da je afrička kuga svinja samo dodatno pogoršala odveć devastirani stočni fond. Obori su odavno prazni. Iz godine u godinu je stanje sve lošije. Na kraju 2022. smo, prema zvaničnim podacima, Srbija je imala 3,22 miliona svinja, a danas, zvanično imamo 2,34 miliona grla. Odlika nerazvijenih zemalja je da stočarstvo u BDP-u agrara učestvuje sa manje od 60 odsto, a mi smo prošle godine imali tek 28,1 odsto. Afrička kuga nije tu ni imala mnogo toga da uništi, ali je svakako donela posledice. Po rečiam poznavalca prilika jedna Danska ima šest miliona stanovnika i 32 miliona svinja. Njihov  uspeh je i u tome što godišnje novac obrću 52 puta, koliko u godini ima i nedelja. U Srbiji se novac obrće samo jednom godišnje.

Zoran Erić, poljoprivrednik i donedavno predsednik Asocijacije stočara Srema i Mačve, objašnjava da su mnogi farmeri već petrpeli velike gubitke, ali i da će prave posledice postati osetne tek kasnije. „Mora proći najmanje 45 dana od poslednjeg prijavljenog slučaja u nekom mestu da bi se proglasio kraj epidemije. Do tada, niko ne sme da drži svinje, a posle određenog vremena opet može da se kupi stoka i da se počne s uzgojem. Na neki način svi proizvođači svinja su lišeni mogućnosti da se bave svojom delatnošću u tom periodu, a do tada će cene skočiti, em jer nema stoke em jer se sad približava period slava i praznika“, kaže Erić.

Stevica Gaćeša, poljoprivrednik iz sela Belegiš, koje pripada sremskom okrugu zaraženom afričkom kugom svinja, ističe da u tom selu skoro da nije ostalo nijedno domaćinstvo koje ima svinje. Država tvrdi da je svima čuiej su svineju autanazirane bnadikanbduikla štetu po glru. „Cena koja je predložena za nadoknadu jeste dovoljna da se pokrije jedan deo troškova. Ali niko ne uzima u obzir da će jedna krmača plaćena po komadu i da je ta cena mnogo manja od onoga što su krmača i njeni prasići mogli da donesu jednom gazdinstvu. Od jedne dobre krmače i prasića može se ostvariti zarada od 800 do 1.000 evra“, kaže Gaćeša.

Uvozni paradoks!

Paradoks je da danas Srbija uvozimo meso za 60-70 osto svojih potreba, a izvozi žitarice. S razlogom se pitamo – da li neko svesno i namerno uništava domaću proizvodnju u ovoj zuemlji ili je ovakvo stanje posledica ignorisanja zahteva i apela domaćih proizvođača i stručne javnosti. Zaštitom domaćih farmera, štite se i ratari koji proizvode hranu za naše životinje i čitava poljoprivreda koji je strateški važna za svaku državu. Dopisom upućenom državi odgajivači svinja želeli su da probude pažnju domaće javnosti i pokrenu široku debatu o ovoj temi jer domaćeg mesa uskoro neće biti ukoliko se nešto hitno ne preduzme! Saopštenje tada su su potpisali: Udruženje odgajivača svinja Srbije, Udruženje odgajivača svinja „Bačka“, Udruženje odgajivča svinja „Mačva“, Udruženje odgajivača svinja „Centralna Srbija“ i Udruženje krmačara Srbije.

Analitičari napominju da mi ne uvozimo žive svinje, već samo prasad, ali se taj broj utrostručio. Primera radi, ako smo mesečno uvozili od 200 do 500 tona, sada uvozimo od 600 do čak 2.000 tona prasadi mesečno. Za 2024. godinu postojalo je odobrenje za uvoz 500.000 prasadi. Stiglo ih je i malo manje.  Dok je ovo tradicionalno period svinjokolja, kada bi farmeri trebalo da trljaju ruke, gubici zbog otkupne cene, stavljaju ih u nezavidan položaj.

Čvarci kao luksuz

Uz analizu svinaj neizbežna je i analita proizvodnje čvaraka. Oni su nekad abiki siroitibnjswja hrana. Danas ih kupouju samooni sa boljim prihodima. Kilogram čvaraka na pijacama košta i do 2.500 dinara, a u pojedinim trgovinama i više od tri hiljade. Nekada jeto  bio nusproizvod, a danas je taj slani mesni delikates, zahvaljujući cenama, postao luksuz. Zbog posta je opala potražnja za mesnim prerađevinama.  Prodavci zato nisu voljni da odgovore na pitanje zbog čega su čvarci skupi, a uprkos tome su tražena roba. Čačani o tome razmišljaju ovako: „Malo čvaraka, malo pršutice. Mora da imaš za mezence, za ukućane, za komšije kad dođu“. „Ma ne može se bez njih. Nisu ni jeftini, a nisu baš ni skupi, ali eto. Daj de mene jedno pola kila ovih“. Na cenu čvaraka utiče i to da li su krupniji, sitniji ili duvan čvarci. Međutim, o razlozima za visoku cenu različito gledište imaju mesari i trgovci. Tako Milorad Nedeljković, mesar iz Požege kaže za javnost: „Ti čvarci su nekad bili nus proizvod, sad su prevazišli cenu pršute, što nije realno“. „Zato što je potražnja velika, zato što se prodaju, što su ukusni, zato što su delikates. I najbolji su kod nas, evo probajte“, objašnjava Gordana Starčević, radnica u mesari u Užicu. Na to se nadovezuje mesar iz Požege: „Za kilogram čvaraka da kupite dva kilograma suve svinjske pršute, stvarno ne može biti realno, niti je normalno da bude takva cena“. Gordana dodaje: „Da se ne prodaju ne bi bili skupi, bili bi jeftini, bili bi kao bela slanina, kao mast“. Zbog ukusa su mnogima neodoljiva slana poslastica, ali nemaju priliku da probaju i kada su topli i tek sveže ceđeni. Milan Novaković iz Guglja se zbog toga ne odriče tradicije svinjokolja i dobro zna koliko šta košta, i kaže: „Čvarci uopšte nisu skupi za proizvodnju, to je najjeftiniji proizvod koji postoji. Najjeftiniji proizvod, a samo što je naduvana cena, pa to digli, ljudi otišlo. Do skora čvarke niko nije hteo. Sad su naduvali cenu i sad svi traže samo čvarke, a najjeftiniji proizvod“. Ali zbog cene, čvarci su postali luksuzni delikates. Domaći su se nekada na pijaci pazarili samo zimi. Popularnost je uticala da ih mesna industrija i prerađivači proizvode cele godine.

Šansa, je Srbije u proizvodni svinja i mesa, ali se ono iapk mora uvouiti. Jer, su domaćči obori prazni. Evropska kriza u svinjarstvu možda može biti šansa za naše farmere, a mi svinjetinu uvozimo! Svinjarstvo ima veliki potencijal za uspešnu proizvodnju u zemlji Srbiji. Međutim, ciklično kretanje cena tovljenika i drugi problemi ometaju tu granu agrar.

Suficit u izvozu agrara!

I pored svih teškoća, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija nastavlјa da beleži pozitivne rezultate u spolјnoj trgovini polјoprivredno-prehrambenim proizvodima jer je ukupna vrednost agrarnog izvoza u 2024. godini dostigla jw 5,14 milijardi evra, što je za 9,5 odsto više u odnosu na prethodnu godinu, saopštilo je Ministarstvo polјoprivrede. U istom periodu uvezeno je polјoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti od 3,94 milijarde evra, čime je ostvaren suficit u iznosu od 1,2 milijarde evra. Kako je saopšteno, pozitivni trendovi nastavlјeni su i u prvom kvartalu 2025. godine. U prva tri meseca izvoz je porastao na 1,31 milijardu evra, što predstavlјa rast od 10,9 odsto u odnosu na isti period 2024. godine, a ostvaren je trgovinski suficit od 248,6 miliona evra.

Ministar polјoprivrede prof dr Dragan Glamočić istakao je da ovi podaci potvrđuju da je agrar jedan od najstabilnijih i najkonkurentnijih sektora privrede u Srbiji.  „Naša hrana ima svoje mesto na zahtevnim stranim tržištima, a rast izvoza ukazuje na pojačanu potražnju za proizvodima domaćeg porekla“, izjavio je Glamočić. Najveći deo trgovinske razmene Srbija ostvaruje sa zemlјama Evropske unije. AA, medju njime niej svinjskog meso!

Suficit u trgovini polјoprivrenih proizvoda Srbije sa EU u 2024. godini prevazilazi milijardu evra, gde dominiraju primarni polјoprivredi proizvodi i sirovine, kaže Tamara Đuričanin iz Ministarstva polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. “Glavna poteškoća je nedostizanje standarda kvaliteta kada je u pitanju bezbednost hrane, fitosanitarne i sanitarne politike, ali i nedostizanje tržišnih standarda kada je u pitanju voće i povrće. Ministarstvo pokušava da pomogne proizvođačima kroz mere ruralnog razvoja koje su usmerene na manje i srednje proizvođače. To su pre svega podsticaji za investicije”, napominje Đuričanin.

Izazovi sa kojima se polјoprivrednici suočavaju i u Srbiji i EU često su zajednički. Velјko Jovanović iz Privredne komore Srbije navodi da su klimatske promene ostavile neverovatne posledice, i da to više nije samo tema za panele, već realnost.“Mi ove godine već imamo u ovom trenutku 30 procenata umanjenu proizvodnju jabuke. Šta će biti sa vrućinama, ne znam. To nije problem samo kod nas, a potražnja je ogromna na tržištu. Malina se pomera sa nekih sa nekih 500 metara nadmorske visine, na 800 metara ili 1000. Patogeni se menjaju i sirovinska baza je ozbilјno ugrožena na nivou Evrope. Drago mi je da postoji jedna promena orijentacije i na evropskom nivou, da se traže stabilni lanci snabdevanja”, kaže Jovanović.

Jedno od rešenja za sigurniju proizvodnju jeste korišćenje novih tehnologija. Generalna sekretarka Saveta evropskih poslovnih udruženja i privrednih komora u Srbiji, Sanja Ivanić, navodi da je korišćenje jedinstvene elektronske platforme za polјoprivredu pokazalo dobre rezultate u Evropi.

“Ona bi na jednom mestu objedinjavala sve klјučne informacije, alate i usluge za polјoprivrednike, zadruge, stručne službe i državne institucije za upravlјanje parcelama, subvencijama, prognozom prinosa i klimatskim rizicima. Navela bih tri primera kojima možemo da se inspirišemo – u Francuskoj imamo API – Agro, u Holandiji imamo LTO Nederland, gde imate digitalnu podršku farmerima i možda najzanimlјivije, primer u Španiji, gde imate integraciju e – katastra, subvencija, navodnjavanja, praćenja prinosa”, navodi Ivanić.

Na drugom agrirazgovoru tokom dana, tema je bila – kako najefikasnije doći do IPARD podrške . Jedan od korisnika koji je već dobio pomoć u okviru programa, Čedomir Đajić, kaže da je bez problema prošao kroz ceo proces i sada se ponovo prijavio. “Konkurisali smo za robota za vađenje rotkvica. Tako nešto ne postoji ovde, ima samo jedna fabrika u Holandiji koja ih proizvodi. Kako radimo i proizvodnju povrća, imamo različite kulture poput kelerabe ili plavog patlidžana. Vađenje rotkvice je težak posao za lјude i puno bismo olakšali sa tim jednim robotom, gde bi jedan čovek radio sve, a ostali bi radili druge kulture”, kaže Đajić..

Dok Evropska unija ulazi u novu fazu redefinisanja svoje agrarne politike kroz viziju predstavlјenu u februaru 2025. godine, postavlјa se pitanje – kako će ove promene uticati na Srbiju, zemlјu kandidata za članstvo EU? Nova Zajednička polјoprivredna politika (ZPP) obećava veću inkluzivnost, održivost i ravnotežu interesa proizvođača i potrošača, ali nosi i izazove koji zahtevaju institucionalnu zrelost i strateško udruživanje. O tome za agronews i javnost govori Ksenija Simović, glavna savetnica za međunarodnu trgovinu i poslove u asocijaciji Copa-Cogeca, najznačajnijoj evropskoj organizaciji koja zastupa polјoprivrednike i zadruge.

Iskustva zadrugara iz Sićeva

Bez dugoročne strategije i snažnih zadruga – Srbija propušta da postane ono što jeste po potencijalu – polјoprivredna sila, poručuje Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije.

Tridesetih godina prošlog veka, sićevački zadrugari su, na svom zadružnom domu, ispisali geslo koje je i danas aktuelno, a glasi: „Udruživanje je zakon života na kome se temelјi svekoliki napredak“! Ova rečenica je razlog više da se uvek vraćamo izvornim zadružnim principima. Jedna od najstarijih zadruga u Srbiji, nalazi se u Sićevu.  Zadatak zadruga odmah posle Drugog svetskog rata bio je da sepomone malim i sitnim proizvođačima. Srbija danas poseduje 4.073.703 hektara raspoloživog zemlјišta. Od toga se koristi 3.257.100 hektara oranica. U njoj danas ima 508.365 gazdinstava. Popis polјoprivrede 2023. godine je pokazao da po jednom gazdinstvu ima 2,2 zaposlena, pa te njive danas obrađuje 1.150.653 lica. U odnosu bna 2018. godinu to je za 14 odsto manje. Od toga je 217.623 mala, sitna, sa posedom do 2,5 hektara. Ujedinjene nacije su 2025. godinu poroglasile za godinu zadrugarstva u svetu. To je po drugi put u poslednjih nekoliko decenija. Znsči das u uvieli da postoji koristi od zadrugarstva.

Zadrugarstvo Srbije ima tradiciju dugu više od 130 godina. Prve zemlјoradničke zadruge na teritoriji tadašnje Srbije, osnovane su 1894. godine, i to u Vranovu kod Smedereva, a potom i u Azanji, u Malom Orašju, Mihajlovcu i u Ratarima. Zadruga „Azanja“ osnovana je 22. marta 1894. godine, a registrovana 11. aprila iste godine: Važno je reći da ova zadruga i danas postoji. Zadružnisavez Srbije, kao asocijacija zemlјoradničkih i zanatskih zadruga, osnovan je 1895. godine. Samo godinu dana posle osnivanja prvih zadruga u Srbiji. ,,U tranzicionom periodu zadrugarstvo Srbije, a posebno zemlјoradničko zadrugarstvo, nalazi se u izuzetno nepovolјnom položaju dnas. Malo se bilo pokrenuilo 2017. Godien kretanjem akciej ,,500 zadruga u 500 sela’’. Alki to je trajaki letuirui giduebhn kjad aje oimnjginbut rad 207 zadsruga sa novcdem od 2,2 milijarde dinara. Posle toga – pomo’I vi[e nema, ali problemi rastu. Jer, teškoće I problemi nsiu sistmeskui rešeni! 

Problem zadružne svojine poslednje tri decenije nije rešen, što je otežavajući faktor uspešnog razvoja zadruga. Potrebno je istaći da zemlјoradničko zadrugarstvo nije bilo ni u sistemu podsticaja Ministarstva polјoprivrede i Ministarstva privrede od 2004. dogodine i da je tek donošenjem Zakona o podsticajima u polјoprivredi i ruralnom razvoju, u godini, izjednačeno sa pravima registrovanih gazdinstava. Nerešenim pitanjem imovine, zemlјoradničke zadruge imaju otežan pristup tržištu kapitala, jer praktično nemaju čime da garantuju. Nedostatak kreditnih sredstava, preko banaka, ograničavajući je faktor za obavlјanje tekućih aktivnosti i posebno obezbeđenje investicionih sredstava za kapitalno ulaganje u objekte opremu u prerađivačkoj industriji’’, ističe Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije. Najbolјi značaj zemlјoradničkog zadrugarstva ilustruje struktura i veličina poseda kod gazdinstava koja se bave polјoprivrednom proizvodnjom. 

Prema popisu polјoprivrede iz 2012. godine, prosečna veličina poseda bila je oko četiri hektara, a koncentracija je izvršena kod nešto više od 5.500 gazdinstava, koja u proseku obrađuju preko 96 hektara, a u strukturi ukupnih obrađenih polјoprivrednih površina u Republici Srbiji učestvestvovala je sa 18,7 odsto. Pitanje je kako se sad racionalno organizovati, kod 508.365 gazdinstava sa malim i srednjim posedom, ako nećemo oživeti zadrugarstvo? 

“Copa-Cogeca je najstarija organizacija koja zastupa interese kako individualnih
polјoprivrednika (Copa), tako i polјoprivrednih zadruga (Cogeca). Predstavlјamo gotovo deset miliona aktivnih polјoprivrednika i 22.000 zadruga iz 27 zemalјa članica i iz svih sektora polјoprivrede – od semena i bilјne proizvodnje do šumarstva, ribarstva, pčelarstva i stočarstva”, objašnjava Simović. Kako ističe, gotovo 97% odluka o polјoprivrednoj politici EU donosi se upravo u Briselu, što organizaciji daje klјučnu ulogu u definisanju pravaca razvoja. Zajednička polјoprivredna politika je dugo bila kritikovana – i od strane proizvođača i ekoloških organizacija. 

Nova vizija ZPP-a, kako kaže, rezultat je strateškog dijaloga započetog nakon polјoprivrednih protesta 2024. godine, kada su proizvođači izrazili nezadovolјstvo jednostranim pristupom prethodne Komisije u okviru Zelenog dogovora i inicijative “Od farme do vilјuške”. ”Ovoga puta je proces bio drugačiji – uklјučeni su svi: od potrošača i nevladinih organizacija do velikih polјoprivrednika i kooperativa. Po prvi put, proizvođači su ravnopravni u tom dijalogu“, kaže Simović. Ali jedno pitanje i dalјe lebdi u vazduhu: ko će to sve platiti? ”Zahteva se tranzicija ka zelenijoj i tehnološki naprednijoj proizvodnji. Ali bez konkretnog budžeta, to ostaje samo deklaracija. Polјoprivrednici su konkretni lјudi. Vizija mora da se pretoči u jasne zakone i konkretna finansiranja. ZPP je važan jer omogućava direktna plaćanja, podršku za ruralni razvoj, inovacije i investicije u održivost. Ako želimo više zelenih praksi, EU mora da obezbedi sredstva za to, EU mora jasno da kaže kako će finansirati sve što zahteva od farmera”.Klјučna tema narednih meseci 2025. godine biće pozicija polјoprivrednika u lancu snabdevanja, sa fokusom na zabranu prodaje ispod cene i regulisanje ugovora sa otkuplјivačima. “Supermarketi moraju da shvate da, ako žele viši kvalitet, moraju biti spremni da to i plate”, poručuje Simović. 

Šta ova vizija znači za Srbiju? “Ujedinjenje je klјuč. Polјoprivrednici u Evropskoj uniji su jaki jer su organizovani i jer pripadaju zadrugama. Zadruge obezbeđuju bolјu tržišnu poziciju, zajednički marketing, veterinarsku i savetodavnu podršku, kontrolu kvaliteta, pristup investicijama. U mnogim sektorima – poput proizvodnje svinjskog mesa – zadruge su više od partnera, one su oslonac opstanka”. Simović istovremeno apeluje na srpske organizacije da se ozbilјno pripreme za process pristupanja. 

Kao zemlјa kandidat za EU, Srbija je na raskršću. Iako formalno nije deo Zajedničke polјoprivredne politike, ono što se u Briselu odluči, sve više se prenosi i na zemlјe u pristupnim pregovorima – kroz standarde, zahteve za zaštitu životne sredine i konkurenciju na zajedničkom tržištu. Zajedno možemo više – iskustvo evropskih farmera Simović upozorava: ako ne budemo spremni, trpeće naši proizvođači. Jedan od najvećih izazova u Srbiji je osećaj da proizvođač nema nikakav uticaj na tokove u agraru. Simović kaže da su i u EU mali farmeri dugo imali isti osećaj, ali su naučili važnu lekciju. ”U Evropskoj uniji, gotovo svi polјoprivrednici su deo zadruga ili profesionalnih udruženja.

Jedan od najvećih izazova u Srbiji je osećaj da proizvođač nema nikakav uticaj na tokove u agraru. Simović kaže da su i u EU mali farmeri dugo imali isti osećaj, ali su naučili važnu lekciju. ”Evropski polјoprivrednici su shvatili da moraju da se ujedine. Samostalno, niko ne može da utiče na cene, subvencije ili pravila. Kroz zadruge i udruženja, dobili su pregovaračku moć. To je model koji funkcioniše. Kod nas, individualizam i nepoverenje u sistem i dalјe dominiraju. Bez organizacije, ne možemo imati zajednički glas ni u Srbiji, a kamoli u Briselu.“ Zadrugarstvo u Srbiji

Razvoj zadrugarstva

Razvoj zadrugarstva u vreme između 1945. i 1990. godine može se podeliti na tri vremenska perioda. Prvi od 1945. do 1953. drugi od 1953. do 1974. odnosno donošenje Zakona o udruženom radu (ZUR-a) i treći period od 1974. do 1990. godine odnosno raspada SFRJ i njenogzakonodavstva; U prvom periodu od 1945. do 1953. godine sledimo iskustva prve zemlјe socijalizma – Sovjetskog Saveza, formiranjem selјačkih radnih zadruga (SRZ), koje su imale tri ili četiri oblika, manje ili više napredne za ono vreme. Potreba za prehrambenim proizvodima u posleratnom periodu bila je velika, naročito u gradovima. To je vreme obaveznog otkupa, agrarne reforme, nacionalizacije, kolonizacije… 

U drugom periodu kao posledica Rezolucije Informbiroa IB 1948. godine, dolazi i do bitnih preorijentacija u socijalističkoj izgradnji. Od intenziviranja osnivanja i aktivnosti SRZ i izgradnje zadružnih domova do 1953. godine kada se donose propisi o reorganizaciji selјački radnih zadruga i do osnivanja opštih zemlјoradničkih zadruga. To je vreme ukidanja obaveznog otkupa i prelaska na ugovoreni i slobodan otkup polјoprivrednih proizvoda; U 1957. godini donosi se politički dokumenat o razvoju kooperacije kao obliku socijalističke rekonstrukcije polјoprivrede koji je praćen i odgovarajućim zakonskim rešenjima o mestu i ulozi opštih zemlјoradničkih zadruga; 

Glavna funkcija opštih zemlјoradničkih zadruga postaje ugovaranje polјoprivredne proizvodnje sa kooperantima – kooperacija, otkup polјoprivrednih proizvoda, kreditiranje kooperanata u primeni veštačkog đubriva, sortnog semena, izmene rasnog sastava stoke, primeni savremenog načina obrade zemlјišta i primeni mehanizacije, uvođenje novog sadnog materijala, korišćenje sistema za navodnjavanje… Odnosi između zadruga su partnerski, ugovorni odnosi, koji se više ili manje poštuju zavisno od okolnosti na tržištu.U vremenu od 1957. godine, kada su na značaju dobile opšte zemlјoradnuičke zadruge koje su svojom raznovrsnom delatnošću obogaćivale i unapređivale celokupan život sela – uklјučujući ekonomske, kulturne, socijalne aspekte i koje su unosile mnoge inovacije u polјoprivrednu proizvodnju, jačajući zadružne fondove, značajno je povećan standard seoskog stanovništva I kvalitet života na selu. Privredna reforma 1965. godine je desetkovala zadruge, dajući mogućnost zemlјoradnicima da uspostavlјaju proizvodno – ekonomske odnose sa derugim privrednim subjektima. Manje zadruge, kao i one koje nisu uspešno poslovale, utapale su se u veće zadruge, ili druge organizacije, gubeći svoj zadružni identitet u tom procesu.

Treći period nastaje kada je 1974. godine donet novi Ustav, na bazi koga je usvojen Zakon o udruživanju zemlјoradnika, zadružni savezi su, 1976. godine, ponovo dobili status pravnog lica Oživlјavanje zadrugarstva, je visokopatriotski čin. Reč je o misiji za spas sela Srbije, pogotovu u brdsko-planinskim i pograničnim područjima, gde prazan prostor predstavlјa izazov za nezvane goste. Zadruge su pogodan organizacioni oblik da, uz bolјu infrastrukturu, školu, ambulantu, poštu i crkvu zadržimo deo seoskog stanovništva koje namerava da ode iz tih sredina. Poražavajuće je da od 4.720 sela u Srbiji – 1.200  je u fazi odumiranja i nestaće za jednu deceniju, 

Procena Republičkog zavoda za statistiku je da će u Srbiji do 2050. godini sa mape ukupno nestati oko 3.000 naselјenih mesta, odnosno sela. Inače, Srbija već danas nema više sela, jer, su ona ugašena po Ustavu. Osnivanje novih zadruga i revitalizacija postojećih, dakle, ima geopolitički – strateški I regionalni značaj. Tipično za zemlјoradničko zadrugarstvo u razvijenim zemlјama Evrope jeste praksa da je gotovo svaki farmer član jedne ili više zadružnih asocijacija – kooperativa.

Razvoj zadrugarstva

Od polovine XIX veka, u Evropi nastaju prvi vidovi zadružnog organizovanja, pre svega,
zanatlija, a zatim i zemlјoradnika. U teoriji zadružnog pokreta, može se izdvojiti više tipova
zadružnog organizovanja, međutim, tri osnovna pravca su uticala i na zadružno organizovanje na našim prostorima, i to: kada je reč o istoriji zadrugarstva i zadružnog pokreta u Srbiji, od nastanka do danas. Misli se, pre svega, na istoriju zemlјoradničkog zadrugarstva, jer je Srbija zemlјa bogate zadružne istorije i tradicije. Od pokretanja akcije ,,500 zadruga u 500 sela”, 2017. godine do sredine 2020.godine, vraćen je duh zadrugarstva u Srbiji i osnovano je 1.100 novihzadruga. Problem sela bio bi nerešen kada bi svako selo, odnosno zadruga u njemu dobili po jednu malu fabriku za preradu sirovina proizvedenih u agraru. 

Tu bi se zaposlili lјudii imali bi mesečna primanja za život. Otvaranjem malih pogona, sela bila dobila i prodavnice. A u Srbiji svako četvrto selo, ili više od 1.000 njih danas nema ni prodavnicu! Prerađivačka industrija nestala je u selima Srbije posle plјačkaške privatizacije koja je obavlјena uz pomoć države, nakon demokratskih promena 2000. godine.

,,Država je prvi put posle sedam decenija pomogla rad 207 zadruga sa 2,2 milijarde dinara,
posle 2017. godine.  Cilј je da se zaustavi iselјavanje iz sela, da bi ona opstala i ostala. Srbija je danas država sa 200.000 praznih kuća u selima. Zahvalјujući akcijii ministarstva za brigu o selu, do maja 2025. godine dosadašnjim beskućnicima starosti do 45 godina država je kupila, odnosno  poklonila, 3.620 kuća u selima. Do sada su bidl prazne. Tako su sela Srbije dobila i oko 20.000 novih stanovnika. Po prvi put u mnogima od njih posle više decenja čuje se dečja graja. Ako se to uporedi recimo, sa opštinom Crna Trava sa juga Srbije koja ima samo oko 1.000 žitelјa, onda je to dvadesetak novih sela’’, navodi Milan Krkobabić, minsitar za Brigu o selu u Vladi Srbije.

Sve to ukazuje da je sumorna slika sela, odnosno naselјenih mesta u Srbiji danas. Inače, Srbija je već danas država bez sela, jer u Ustavu piše da su to naselјena mesta! Da bi sela opstala i ostala potrebno je zaustaviti iselјavanje, a žitelјi sela treba da se udruže. U suprotnom ne da će propasti, nego će nestati! Poješće ih velike multinacionalne kompanije. Samo udruženi, uz pomoć zadruga,kooperativa ili kako god ih nazovemo, mogu da obezbede bolјitak sebi i polјoprivredi Srbije. 

Zadrugarstvo Srbije ima tradiciju dugu više od 130 godina. Prve zemlјoradničke zadruge na
teritoriji tadašnje Srbije, osnovane su 1894. godine, i to u Vranovu kod Smedereva, a potom i u Azanji, u Malom Orašju, Mihajlovcu i u Ratarima. Zadruga „Azanja“ osnovana je 22. marta 1894. godine, a registrovana 11. aprila iste godine: Važno je reći da ova zadruga i danas postoji. Zadružn savez Srbije, kao asocijacija zemlјoradničkih i zanatskih zadruga, osnovan je 1895. godine, samo godinu dana posle osnivanja prvih zadruga u Srbiji.

,,U tranzicionom periodu zadrugarstvo Srbije, a posebno zemlјoradničko zadrugarstvo, nalazi se u izuzetno nepovolјnom položaju. Problem zadružne svojine poslednje tri decenije nije rešen, što je otežavajući faktor uspešnog razvoja zadruga. Potrebno je istaći da zemlјoradničko zadrugarstvo nije bilo ni u sistemu podsticaja Ministarstva polјoprivrede i Ministarstva privrede od 2004. dogodine i da je tek donošenjem Zakona o podsticajima u polјoprivredi i ruralnom razvoju, u 2’12, godini, izjednačeno sa pravima registrovanih gazdinstava. Nerešenim pitanjem imovine zemlјoradničke zadruge imaju otežan pristup tržištu kapitala, jer praktično nemaju čime da garantuju. 

Nedostatak kreditnih sredstava, preko banaka, ograničavajući je faktor za obavlјanje
tekućih aktivnosti i posebno obezbeđenje investicionih sredstava za kapitalno ulaganje u objekte I opremu u prerađivačkoj industriji’’, ističe Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije. Najbolјi značaj zemlјoradničkog zadrugarstva ilustruje struktura i veličina poseda kod gazdinstava koja se bave polјoprivrednom proizvodnjom. Prema popisu polјoprivrede iz 2012. godine, prosečna veličina poseda bila je oko četiri hektara, a koncentracija je izvršena kod nešto više od 5.500 gazdinstava, koja u proseku obrađuju preko 96 hektara, a u strukturi ukupnih obrađenih polјoprivrednih površina u Republici Srbiji učestvestvovala je sa 18,7 odsto. Pitanje je kako se racionalno organizovati, kod 508.365 gazdinstava sa malim i srednjim posedom, ako nećemo oživeti zadrugarstvo? Zaderugarstvo Srboije prolazilo je kroz različite faze razvoja. Bilo je uspona i padova. Danas se opet nalazi u velikoj krizi, čak se dovodi u pitanje i opstanaka i ostanak većizh zadruga sa dugom tradicijom.

ZADRUŽNI SAVEZ SRBIJE – Predlog mera za unapređenje zadrugarstva!

Sektor zadrugarstva Republike Srbije najbolјe ilustruju podaci da u Srbiji danas postoji 5.127 svih vrsta zadruga: zemlјoradničkih ili polјoprvirednih,, stambenih, potrošačkih, zanatskih, radničkih, studentko – omladinskih, socijalnih, kao i drugih vrsta zadruga za obavlјanje proizvodnje, prometa robe, obavlјanja usluga i drugih delatnosti u skladu sa Zakonom o zadrugama. Od ukupnog broja zadruga aktivne su 2.902 zadruge, odnosno 57 osto, 1.148 zadruga ima poslovne prihode ili 50 odsto zadruga. Od ukupnog broja novoformrianih zadruga 37 osto ima poslovne prihode svaka zadruga 37 odsto ima poslovne prihode. 

Pošto je svaki početak težak taj procenat zadruga može se smatrati evropskim. Pri tome od ukupnog broja aktivnih zadruga preko 60 odsto su zemlјoradničke ili polјoprivredne. Prema koncepciji razvoja ekonomije u narednom periodu jedno od suštinskoh pitanja je ravoj sektora zadrugarstva, kao nezaobilaznog činioca u zapošlјavanju, organizovanju proizvodnje, otkupa, prerade, i prometa proizvoda individualnih polјoprivrednih proizvođača. Ispunjavanjem navedenih funkcija sektor zadrugarstva postaje važan faktor za prevazilaženje društvenih i ekonomskih ograničenja u razvoju ruralnih područja.

Na osnovu podataka Agencije za privredne registre u Republici Srbiji je registrovano 1.769
aktivnih zemlјoradničkih zadruga.Kriterijum za polјoprivredno gazdinstvo, prema metodologiji Popisa 2023. godine, ispunilo je 148 zadruga sa satusom pravnog lica, što čini 8,3 odsto od ukupnog broja zemlјoradničkih zadruga. U okviru 1.769 aktivnih zemlјoradničkih zadruga registrovano je je 26.217 članova zadruga. Prema podacima Popisa agrara 2023. godine od ukupnog broja registrovanih članova zadruga, njih 12.114 ili 46,2 odsto ima polјoprivredno gazdinstvo čime su stekli uslov da budu obuhaćeni Popisom agrara 2023. godine. Konstatacije i predlozi Proces dokazivanja vraćanja zadružne imovine traje kontinuirano od pedesetih godina prošlpog veka, a intenzivno preko tri decenije i samo delimično je završen usvajanjem Zakona o zadrugama 2025 godine.

Popisom polјoprivrede 2023. godine subjekt popisa su bile i zemlјoradničke zadruge i članovi zadruga. Popisane su sve zemlјoradničke zadruge i članovi zadruga koji se bave primarnom proizvpodnjom i ispunili su metodološke uslove Popisa polјoprivrede 2023. Godine da bi bili evidentirani kao polјoprivredno gazdinstvo. Popisano je ukupno zemlјoradničkih zadruga i 12.114 gazdinstava – članoa zadruga – što čini 2,4 odsto ukupno popisanih polјoprivrednoih gazdistava u R. Srbiji. U okviru zemlјoradničkih zadruga i gazdisntava članoa zadruga, koristi se 7,5 odsto ukupno popisanog korišćenog polјoprivrednog zemlјišta, a gaji se 1,8 odsto goveda, 4,1 odsto svinja. Od ukupno popisanih površina pod voćnjacima zemlјoradničke zadruge i gazdinstava članovi zaduga korise 3,5 odsto, vinograda 3,4 odsto. Relativno sa malim učešćem u popisanih kategorija, a u odnosu na ukupne, ne može se meriti realno doprinos zemlјoradničkih zadruga razvoju polјoprivrede, jer je mnogo veći značaj istih u organizaciji i realiazciji proizvodnje na malim posedima fizičkih lica. Takvih ima više od 217.623 koja imaju posede do 2,5 hektara.

Prosečno raspoloživa površina po zemlјoradničkoj zadrugzi ukupno iznosi 245 hektara. Ove
površine sa postojećom strukturom proizvodnje ne omogućuju dugoročno ekonomsku održivost. Iz tih razloga potrebna je intenzivifikacija proizvodnje kroz uvođenje novih tenologija i novih proizvoda iz oblasti povrtarstva, voćarstva, stočarstva, prerade polјoprivrednih proizvoda I stvaranja finalnih proizvoda.Prema podacima ZSS i okružnih zadružnih saveza na ravničaskom području, recimo, Negotinske nizije postoje mogućnosti, da kroz organizaciju u okviru zemlјoradničkih zadruga uz nabavku široko zahvatne mehanizacije organizovanja polјoprivredne proizvodnje iz raspoloživih neobrađeniuh polјoprivrednih površina.Posebnu pažnju trebalo bi usmeriti i finasirati kroz istraživanje sa temom – da li zadružni sistem organizovanja mož eda bude u funkciji neobrađenih površina u brdskoim i planinskih područja krozu namenske programe, kao što sižu tovno govedarstvo, autohtone sorte šlјiva i rase ovaca.

Ovom prilikom potrebno je posebno istaći da polјoprivrede razvijenih zemalјa zapada
počivaju na principu zemlјoradničkog zadrugarstva kroz koje su primarni proizvođači povezani I udruženi jer su vlasnici – akcionari po prerađačkim kapacietima, kao i u trgovinskim lancima koji distribuiraju njihove prerađene proizvode. Kroz ovaj trojni interese primarni polјoprivredni proizvođač je motivisan da proizvede kvalitetnu sirovinu, da se ista što bolјe preradi, proizvede prehrambeni proizvod i da plasira po maksimalnim, cenama, koje omogućuju ekonomnsku egzistencijui svih u lancu proizvodnje i prodaje. 

Imajući u vidu navedene činjenice i opis stanja, u cilјu revitaliazacije unapređenja zadrugarstva Srbije predlažu se četiri mere:

• IZRADA STRATEGIJE RAZVOJA ZADRUGARSTVA;

• FORMIRANјE KREDITNE LINIJE ZA ZADRUGE–BESKAMATNO KREDITIRANјE
  ZADRUGA;

• ZAPOŠLjAVANјE STRUČNIH LICA U ZADRUGAMA I ZADRUŽNIM SAVEZIMA;

• EDUKACIJA U ZADRUGARSTVUI I MEDIJSKA PROMOCIJA; 

• Zadruge su i danas ekonomska okosnica opstanka i ostanka slea u Sribji. Jer, bez sela nema nidržave! A, njih ima 4.720. Ali, i pored velikih ekonomskih potencijala na selu u Srbiji se i danasteško živi. Sela se decenijama prazne, pa i gase i nestaju sa mape naše države. Za jednu deceniju nestaće njih oko 1.200, a prema podaciam RZS do 2050. godine neće ih više biti na mapi Srbije čak 3.000! Mladi lјudi odlaze u potrazi za bolјim i udobnijim životom, i to je proces koji dugo traje i koji ne može u potpunosti ni da se zaustavi, ne samo u Srbiji. Uvažavajući činjenicu da zadrugarstvo u Srbiji iam tradiciju dugu više od 175 godina, cilј je da se unappedi zadrugarstvo. Jer, ono u svetu akttvno okuplјa oko milijaradu lјudi! 

• Cilј je da zadruge ponovo postanu ne samo ekonomsko, već i
  kulturno, socijalno psihološko i vaspitno središte razvoja sela i ,,magnet” koji će mlade zadržati na selu i (uz bolјu infrastrukturu, zadružne domove, pošte, ambulante, pristup internetu…). Zaustavlјanje pražnjenja i nestajanja sela u Srbiji ima izuzetan bezbednosno politički značaj za očuvanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije. Do sada je MBS uz pomoć države kupial u selima Srbije više od 3.620 kuća za one koji hoće u selima da žive.Tako su sela dobila 16.500 novih žitelja. Novo je to što je trećina njih došla iz grada da živi u selu!

• ,,U njima se čuje i graja dece’’, navodi Milan Krkobabić, ministar za Brigu o selu.
  Potreban je novi koncept agrara Srbije! Dosadašnja istraživanja pokazuju da je potreban radikalan zaokret i koncipiranje konzistentne Strategije razvoja stočarske proizvodnje. Dakle, potreban je novi koncept polјoprivrede u Srbiji.

Kada je zadrugarstvo  u pitanju Srbija ima dugu tradiciju i šta da prikaže. Među najbolјim primerima je Sićevaćka kreditna zadruga osnovana 1904. godine. To je od posebnog značlaja jer danas u Srboi nine postoji krditno zadrugarstvo!  Istovremeno u udruživanej dans u svetu predsavlјa snažnu ekonomsku osnovicu u ekonomijama razvijenih zemalјa, a udružuju se I farmer koji poseduju po nekolikohilјda hektara zemlјe i drugi ne mali kapital. Koloiko je udruživanje značajan svetski process i trend za visoki respect, najbolej ilustruju sledeći podaci: na plaenti Yemlјi udruženo radi i posluje milijarda zadrugara  koji su organizovani u više od 750.000 zadruga. Procenjuje se  da je oko tri milijarde lјudi povezano, na razne načine, sa radom zadruga. Zadruge obezbeđuju, više od 100 milioma poslova širom sveta, što je za 20 odsto više od multinacionalnih korporacija. 

Od osnivanja Kreditne zadruge 1904. godine pa do početka Drugog svetsnog rata 1941. godine zemlјoradničko zadrugarstvo u Sićevu prošlo je dug i složen put. Bez obzira na teškoće i probleme koji su ga pratili, zadrugarstvo je pokazalo opravdanost svoga postojanja u rešavanju ekonomskih problema sela. Nјihov doprinos je bio veliki i u rešavanju drugih problema kao što su narodno prosvećivanje i komunalni problemi. Danas u Srbiji nema niejdne štedno krediten zadruge. A, zadrugarstov u svetu je na toem i nastalo! Zašto nema, odgovorna je vladajuća garnitura!

Primer sićevačke zadruge!

Kada je zadrugarstvo  u pitanju Srbija ima dugu tradiciju i šta da prikaže. Među najbolјim primerima je Sićevaćka kreditna zadruga osnovana 1904. godine. To je od posebnog značlaja jer danas u Srboi nine postoji krditno zadrugarstvo!  

Zadruge su živele i radile u određenim društveno-ekonomskim uslovima i nisu mogle da ostanu van uticaja tadašnjeg ekonomskog i političkog sistema. Vođe zemlјoradničnog zadrugarstva u kralјevini Jugoslaviji pokušavali su da zadružne organizacije otrgnu od uticaja političkih stranaka, ali to nije zaživelo u stvarnosti.

Nekoliko godina po završetku Prvog svetskog rata bile su povolјne za polјoprivredne proizvođače. Potrebe za polјoprivrednim proizvodima bile su velike, a cene proizvoda povolјne. Bio je to period prosperiteta koji je povolјno uticao na razvoj polјoprivrede. Međutim, to nije dugo trajalo, cene polјoprivrednih proizvoda počele su da padaju, vrednost novca je rasla i na tržištu je bilo sve teže prodati robu. Sićevački vinogradari su naročito osetili teškoće 1927. godine. Trgovci vina su prosto ucenjivali proizvođače, pogođene cene vina već sutradan nisu priznavali. Raskidali su pogodbe i ostavlјali vinogradare na cedilu. Nekoliko seoskih nakupaca koristili su nastale teškoće i u Sićevu uzimali vino u bescenje. Novonastale ekonomske teškoće u prodaji vina neposredno su uticale na to da se u Sićevu stvori ZEMLJORADNIČKA VINOGRADARSKA ZADRUGA.

Pristalice Zemlјoradničke stranke na čelu sa Blagojem Pavlovićem, koji su već držali Sićevačku zemlјoradničku nabavlјačku zadrugu, osnovali su 12. decembra 1928. godine Sićevačku vinogradarsku zadrugu. U zadrugu je odmah stupilo 12 zadrugara, Blagoje Pavlović, Milorad Jovanović, Gavra Ristić, Trifun Petrović, Jovanča Vacić, Dušan Krstić, Ranko Prvulović, Dušan L. Đorđević, Petar Vučić, Mladen Pavlović i Todor Krstić.

Novonastala situacija na tržištu nije omogućavala da se prodaje vino bilo kakvog kvaliteta. Zbog toga su zadrugari bili prinuđeni da udruživanjem stvore uslove za organizovanu proizvodnju i preradu većih količina grožđa i proizvodnju vina dobrog i ujednačenog kvaliteta. To se moglo postići samo proizvodnjom vina u zajedničkom podrumu, gde bi se omogućila stručna obrada vina i postizanje kvaliteta sa kojim se moglo izaći na tržište. Kako zadruga u početku nije imala svoj podrum, korišćeni su privatni podrumi Trifuna Petrovića i Dušana Krstića. Nјihov kapacitet bio je oko 50000 litara. Zadrugari su u ove podrume uneli svoj podrumski inventar – burad, bačve, prese, mulјače i pumpe.

Vinogradarska zadruga je imala zadatak da štiti interese proizvođača na tržištu i da povede odlučnu borbu protiv nakupaca i špekulanata. Na osnovu člana 3 Pravila zadruge, zadruga je imala i sledeće zadatke:

• da pomaže podizanje vinograda na podlozi američke loze;
• da daje uputstva i širi potrebno znanje da bi se svi vinogradarski radovi pravilno i na vreme izvršavali;
• da se stara o suzbijanju štetočina i bolesti loze;
• da nabavi sve potrebne vinogradarske alate i pribor, kako za rad u vinogradu i negovanje vinove loze, tako i za berbu i preradu grožđa, negu vina;
• da prima od svojih zadrugara grožđe iz njihovih vinograda, radi zajedničke prerade i prodaje;
• da se stara o nezi vina proizvedenog od zadružnog grožđa;
• da prodaje vino i druge prerađevine iz zadružnog podruma;
• da zajednički sagradi zadružni podrum i ostale zgrade za smeštaj klјuka, negu vina, preradu grožđanih i vinarskih odpadaka.

Zadruga je pored napred pomenutih zadataka razvijala i štednju zadrugara, svaki zadrugar je dobijao kamatu prema odluci Skupštine zadruge. Takođe je kreditirala svoje članove dajući im pozajmice u vidu repromaterijala kao što je plavi kamen, rafija i dr., a po molbama zadrugarima je odobravan i kredit uz određenu kamatu – interes.

Nije bila retkost da je zadruga za svoje zadrugare nabavlјala i žitarice. Tako je 1936. godine nabavila 10000 kg kukuruza, a 1939. godine 45000 kg kukuruza i 10000 kg pšenice.

Osnovni zadatak Zemlјoradničke vinogradarske zadruge bio je unapređenje vinogradarstva i vinarstva. Na tom zadatku zadruga je uporno radila postavlјajući osnovu modernom vinogradarstvu. U njenom radu bilo je puno teškoća, propusta, a posebno zatvorenosti zadruge za članove drugih zadruga, što će je izolovati i suprotstavlјati ostalim zadrugarima u selu. Ta zatvorenost i izolovanost dugo je branjena od strane zadružnih organa i Skupštine izgovorom da nema uslova za prijem novih zadrugara jer je kapacitet podruma bio je mali, zadruga nije bila opremlјena sredstvima za preradu i dr. Sve je to stajalo, ali je bilo i subjektivnih slabosti i ličnih interesa kako uprave tako i zadrugara.

Bez obzira na sve slabosti koje su na početku njenog rada ispolјene, osnivanje Zemlјoradničke vinogradarske zadruge bio je veliki uspeh. Ona je krčila put u preradi vina, borila se za tržište, i preko svojih proizvoda upoznavala potrošače širom Jugoslavije.

Sićevačko vinogorje počinje da stiče renome, a zadruga dobar glas. U početku vino „Zlatna kaplјica“, a kasnije i drugi proizvodi donose zadruzi priznanja sa raznih sajmova i izložbi na kojima se ona pojavlјivala.

Kvalitet rakija vina Sićevačke vinogradarske zadruge zapažen je i nagrađivan izložbama i sajmovima počev od 1929. godine

Kupovina vinarskog podruma 1931. godine

Način poslovanja u privatnim podrumima pokazao se ubrzo kao neprikladan i naporan. Svi kapaciteti i oprema nisu bili na jednom mestu, što je otežavalo rad. Zadruzi su bili potrebni i veći kapaciteti i sve bolјa oprema. Zbog toga zadrugari odlučuju da kupe podrum od privatnih vlasnika koji se nalazio se kraj samog puta Niš – Pirot i pored železničke stanice.

Za kupovinu podruma sa zemlјištem zadruga je dobila pomoć od Ministarstva polјoprivrede i Moravske banovine. Podrum sa zemlјištem od 1,5 ha kuplјen je od Svetozara i Božidara Miladinovića i Đorđa Petrovića. Zadruga je u podrum kapaciteta oko 10 vagona unela 82000 kg grožđa.

Od tada, glavna aktivnost rukovodstva zadruge usmerena je u pravcu sređivanja podruma, proširenja kapaciteta i njegovog opremanja. Kupovinom podruma stvoren je osnovni uslov za kvalitetnu preradu grožđa i proizvodnju vina, a vremenom će se na ovom mestu izgraditi čuveni podrum Sićevačke zemlјoradničke vinogradarske zadruge, koji će postati ponos sićevačkih vinogradara.

Vinarski podrum 1931. godine

Poslovanje zadruge i dogradnja vinarskog podruma

Iz sačuvanih godišnjih računa zadruge, zapisnika sa sednica Upravnog i Nadzornog odbora, Skupštine zadrugara i druge dokumentacije, moguće je sagledati rezultate poslovanja zadruge, njenu orijentaciju ka stalnom proširenju kapaciteta i politiku realizacije proizvoda na tržištu.

Sve do 1936. godine broj zadrugara stagnira. Uzrok slabom odazivu ležao je u sukobima i težnji pojedinaca u zadruzi da svoj položaj iskoriste za postizanje materijalne dobiti i prevlastii. Karakterističan je bio sukob između Blagoja Pavlovića i Dimitrija Pavlovića Miše koji je u to vreme bio knjigovđa-blagajnik. Upisom novih zadrugara Dimitrije je dobio većinu u zadruzi i uspeo da isklјuči Blagoja.

Zadruga je 1931. godine od 25 zadrugara primila 82000 kg grožđa koje je u proseku imalo 18% šećera i od toga je dobila 49524 l vina i 3903 l rakije. U 1932. godini na preradu je primlјeno 120924 kg  grožđa koje je u proseku imalo 19% šećera i od koga je proizvedeno 74716 l belog vina i 4267 l obične rakije. Zadruga je plaćala 10 para dinarskih po širi, a to je bilo 30% više od tržišne cene koju su plaćali trgovci.

Gosti iz Ministarstva polјoprivrede u društvu zadrugara 1939. godine

• Zbog nedostatka prostora, 1932. godine zadruga nije mogla da primi svo ponuđeno grožđe zadrugara, te je oko 5-6 vagona grožđa ostalo neprimlјeno. Te godine zadruga je po prvi put prerađivala grožđe u podrumu kod železničke stanice. To je istovremeno bila i prva godina u kojoj se poslovalo sa dobitkom pa je zadruga za svoj novac kupila bačve i burad kapaciteta oko 3,5 vagona. Zadruga je 1932. godine, takođe, za svoje zadrugare nabavila po veleprodajnoj ceni plavi kamen, rafiju i delove za prskalice.
• Godine 1933. zadrugari, njih 25, unelo je u podrum 159.379 kg grožđa čijom je preradom dobijeno 99842 l belog vina, 1360 l crnog vina, obične rakije 4522 l i lјute rakije 3.100 litara. U toku godine prodato je devet vagona vina „Zlatna kaplјica“. Zadruga je dobila i dve diplome za kvalitetna vina.
• Berba groždđa 1935. godine bila je dobra, ali zadruga nije mogla da primi svo grožđe zadrugara, koji tada poseduju oko 25 ha pod vinogradima. Zadruga je tada imala bačve čiji je kapacitet bio 171.000 litara, kace i šavolјe kapaciteta 13.000 litara i tri ručne prese. Svoje proizvode plasirala je preko svojih stovarišta, od kojih su do 1935. godine dva bila u Nišu i jedno u Beogradu.
• U 1936. godini 32 zadrugara proizvela su oko 130.000 kilograma grožđa, koliki je bio i kapacitet podruma. Prerada je bila još uvek primitivna, radilo se ručnim presama i dobijalo se 60 litara vina od 100 kg grožđa. Prijem i prerada grožđa bili su spori, tokom cele noći zadruga je uspevala da primi 20-30 kola grožđa što je izazivalo nezadovolјstvo zadrugara.

U 1937. godini broj zadrugara je narastao na 45. Povećava se i proizvodnja i o proširenju podrumskih kapaciteta razmišlјa se najozbilјnije. Međutim, obezbeđivanje potrebnih sredstava nije išlo lako.

Posle sukoba između Blagoja Pavlovića i Dimitrija Miše Pavlovića, kada je Blagoje napustio zadrugu, uticaj Zemlјoradničke stranke u njoj počinje da slabi. U nastojanju da od vlade Dragiše Cvetkovića izvuče što veću pomoć za zadrugu Dimitrije Pavlović sa grupom zadrugara stupa u Jugoslovensku radikalnu zajednicu (JRZ) i na izborima agituje i glasa za ovu stranku. Zahvalјujući tome, zadruga je od režima dobila novčanu pomoć zahvalјujući kojoj je 1937. i 1938. godine sagrađen pokraj starog novi vinarski podrum kapaciteta 200000 litara vina. Kuplјena su i nova, modernija sredstva za preradu grožđa – mulјače, prese, pumpe, vaga i druga oprema. Zadruga je ojačala i stvoreni su uslovi za prijem novih zadrugara.

• U 1938. godini broj zadrugara je povećan na 61. Oni su proizveli 393166 kilograma grožđa, a 1939. godine od proizvedenog grožđa dobijeno je u preradi 177326 litara belog vina, 4150 litara crnog vina i 12538 litara rakije komovice.
• Uz veliko  angažovanje zadrugara, zadruga je uspela da do 1940. godine proširi kapacitet podruma na 50 vagona. Radovi još uvek nisu bili završeni kada je 1940. godine bolest pokosila vinograde, što je za zadrugu bio veliki problem jer su prinosi grožđa bili jako umanjeni. Poznato je da je zadrugu osnovalo 12 zadrugara i da je 1940. broj zadrugara iznosio 59 sa 458 udela.

U toku 1935. godine u zadrugu je stupio jedan zadrugar, a tri su istupila; 1936. godine u zadrugu su stupila četiri zadrugara, a niko nije istupio; 1938. godine u zadrugu je stupilo 14 zadrugara a niko nije istupio. Nisu svi zadrugari redovno uplaćivali svoje udele i zbog toga su često upozoravani. Zadruga se pored proizvodnje bavila štednjom i kreiditiranjem zadrugara dajući im pozajmice u novcu i materijalu.

Na osnovu ovoga vidimo da se svaka zadruga u Sićevu bavila štednjom zadrugara i njihovim kreditiranjem. Jedan od razloga je bio i taj što su zadruge donekle bile zatvorene, zadrugari Vinogradarske zadruge nisu bili članovi Nabavlјačke, odnosno Kreditne zadruge. Ovakav način rada, da svaka zadruga radi izolovano i rešava sve potrebe zadrugara, pogodovao je nezdravim težnjama jednog broja zadrugara koji su svesno radili na razbijanju jedinstva zadružnog pokreta u Sićevu. Glavna borba se vodila između Sićevačke vinogradarske i Zemlјoradničke nabavlјačke zadruge.

Rad Sićevačke vinogradarske zadruge bio je usko povezan sa Dimitrijem Mišom Pavlovićem, koji je bio njen dugogodišnji knjigovođa. Nјegov uticaj na rad zadruge bio je veliki, ali je zbog neslaganja sa novim, komunističkim režimom bio prinudjen da nakon 1945. godine napusti Sićevo.

Nekda se zaderugarstvo Srbije razvijaloi, dans se vodi borbha za osptanak, svake zadruge, sela, ali i gazdinstava u Srbiji. 

Vrednost agrarne prpoizvodnje Srbije

Danas je vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji po jednom hektaru samo 1.200 evra, dok ukupna vrednost agrarne proizvodnje nikada nije prešla vrednost od 5,6 milijardi dolara! To je samo posledica loše agroekonomske politike koja se vodi u zemlјi. Država bi trebalo, sa svoje strane, preko Ministarstva polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, da respektabilno uvažava određene regije, odnosno razvojne celine, koje imaju veoma povolјne uslove za razvoj stočarskeproizvodnje. Trebalo bi da se određenim merama agrarne politike deluje stimulativno na postojeće proizvođače, koji se bave stočarskom proizvodnjom (koja u BDP agrara učestvuje samo sa 28,1odsto), kao i da se stvara povolјan ekonomski ambijent za širenje ove proizvodnje. 

Razvoj stočarske proizvodnje bi trebalo da se ogleda u povećanju broja grla, većoj produktivnosti, reproduktivnoj sposobnosti grla, te po tom osnovu i većim ekonomskim efektima. Primenom mera agrarne politike u uspostavlјanju održivog razvoja stočarske proizvodnje, država mora da uvažava specifičnosti i zakonitosti polјoprivredne proizvodnje, kao strateške oblasti privređivanja. U skladu sa tim, potrebno je da država koncipira kreditne uslove za razvoj stočarske proizvodnje, posebno u regijama i na prostorima na kojima evidentno postoje izuzetno povolјni prirodni uslovi, dugogodišnja tradicija i odgovarajući nivo obučenosti proizvođača  – farmera za ovu proizvodnju. Poseban problem prisutan je u neadekvatnoj organizaciji proizvođača, što je bitno uticalo na njihov nepovolјan položaj u ovoj proizvodnji. 

Postojeća udruženja u okviru stočarske proizvodnje nisu opravdala svoje postojanje kroz čvršće povezivanje i ostvarivanje zajedničkih funkcija održivog razvoja stočarstva. Sagledavajući i analizirajući sve faktore, kako prirodne, tako i društveno-ekonomske dolazi se do zaklјučka da je u okviru Ministarstva polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, potrebno formirati Upravu za stočarstvo u cilјu unapređenja stočarske proizvodnje u našoj državi’’, navodi prof dr Vitomir Vidović, iz Novog Sada.

Početak bolјitka i u zadrugarstvu Srbije očekuje se donošenjem nove strategije razvoja
polјoporvirede od 2025. do 2034. godine. Obnova prehrambenog suvereniteta biće klјučni cilј nove Desetogodišnje strategije polјoprivrede i ruralnog razvoja, koja će važiti do 2034. godine. Ekspertski nacrt strategije uskoro će biti predstavlјen javnosti, a među najavlјenim merama su zelene stipendije za decu sa sela, školske užine sa domaćih farmi, sistemska kontrola cena hrane, kao i povećana izdvajanja za ruralni razvoj. Kako je za javnost potvrdila autorka strategije I posebna savetnica ministra polјoprivrede, profesorka Ekonomskog fakulteta u Subotici prof dr Tatjana Brankov, dokument predviđa promenu pravca razvoja agrara i jačanje najslabijih karika – svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa.

Srbija raspolaže sa 4.073.703 hektara zemlјišta. Od toga ima oko 3.257.100 hektara koriđenog zemlјišta. To zemlјište korsiti 508.365 gadinstava. Prosečan broj članova istalno zapsolenih na porodičnm gazdinstvu je 2,2. To znači da je na gazdinstvima 1.150.653 lica.

Prof. dr Tatjana Brankov: ”Radimo na obnavlјanju prehrambenog suvereniteta Srbije kroz podsticanje inovacija, transfer znanja i usklađivanje sa evropskim agrarnim propisima. Promeniće se i način na koji se subvencioniše polјoprivreda”, navodi Brankov. Po njenim rečima, trenutno čak 88 odsto agrarnog budžeta ide na direktna plaćanja, dok se za ruralni razvoj izdvaja svega nekoliko procenata. ,,Strategija preporučuje značajno povećanje sredstava za ruralni razvoj.

Iako budžet za 2025. godinu već postoji i ne može se menjati, realno je očekivati da se u naredne tri godine izdvajanja za ove mere povećaju na 15 odsto. Do kraja strateškog perioda cilј je da ona dostignu 30 odsto, što je i preporuka Evropske unije”, ističe Brankov. Poseban akcenat strategija stavlјa na mlade i obrazovanje, kroz uvođenje“zelenih stipendija” i pobolјšanje ishrane dece I omladine.

                               (Autor je analitičar i publicista)