- Srbija sad nema prehrambeni suverenitet. Nova strategija poljoprivrede koja će da važi od 2025. do 2034 godine mora da vrati izgubljeni suverenitet!
- U 2024. godini izvoz agrara Srbije bio je 5,14, a uvoz 3,9 milijardi evra. Srbija imala suficit od 1,2 milijardi evra!
- Šansa polјoprivrednika, selјana je u udruživanju. Samo tako će ostvariti svoje cilјeve, postati konkurentni opstati i ostati. Cilј ove akcije je da se pomognu mali polјoprivrednici, sa posedom do 2,5 hektara. Takvih u zemlji Srbiji ima 216.723…
- Zadrugarstvo je i sredstvo za brže koračanje ka razvijenim zemlјama, u kojima je ono značajan činilac ekonomskog razvoja;
- Podsetimo u svetu je danas oko milijarda zadrugara organizovanih u više od 750.000 zadruga. Jer, oko tri milijarde lјudi posredno ili neposredno zarađuje zahvalјujući saradnji sa zadrugama;
Branislav Gulan
I pored toga što je zadrugarstvo u Srbiji, a pre toga u SFRJ, osporavano i decenijama sistemski uništavano, poverenje zadrugara je vraćeno. Za sada je vraćen duh zadrugarstva, a pomoć za obnavlјanje rada stiže postepeno. U bliskoj budućnosti očekuje se i povratak zadružne imovine. Pokretanjem akcije ,,500 zadruga u 500 sela’’, čiji je bio cilј ujednačeni regionalni razvoj u Srbiji, vraćen je duh zadrugarstvu. Za samo četiri godine, od aprila 2017. do sredine 2021. godine, osnovano je oko 1.100 novih zadruga (bilo je 1.543 zadruge u Srbiji aprila 2017. godine). Zadruge su do sada, ča četkjiri godine, od 2017. do 2021. godine, dobile bespovratno 2,2 milijarde dinara. Taj novac je direktno pomogao rad 207 zadruga u Srnbiji, odnosno u to vreme seoskih firmi i život 6.120 seoskih porodica i bolјitak je tada osetilo oko 30.000 žitelјa u selima Srbije. ,,Do pokretanja akcije ,,500 zadruga u 500 sela’’ tada je Srbija bila zemlјa u kojoj se godišnje gasilo oko 100 zadruga! Tako je promenjena zadrugarska mapa Srbije, jer broj polјoprivrednih zadruga je značajno povećan’’, kaže Risto Kostov, sekretar Nacionalnog tima za preporod sela Srbije i Narodni poslanik u Skupštini Srbije.
Projekat je završen do kraja 2021. godine do kada je osnovano 1.100 novih zadruga. Da bi bile efikasne i korisne, a to znači zapošljavale ljude u tim selima, potrebno je te zadruge imaju i perađivačku industriju. Međutim, veći deo prerađivačke industrije u tim selima nestao je u vremenu pljačkaške privatizacije Srbije, koja je obavljena uz pomoć države, posle demokratskih promena 2000. godine. Rezultat tih promena je da sad u 600 sela Srbije nema nijedne krave!
Projekat je prerastao u misiju sa jasnom vizijom i realnim izgledima da se spasi Srbija pražnjenja i odumiranja sela. To znači da je u toku preporod sela Srbija, a to je i spasavanje Srbije. Jer, akcja vodi ka zadržavanju mladih u selima, koji će da povećaju proizvodnju hrane i unaprede prerađivačku industriju. Ali, I povratku onih koji hoće da žvie na selu. Dosada je kupljeno više od 3.720 kuća na selu za prvo rešavanje stambenih probldema onih koji nemaju više od 45 godina života, ahoće da žive na selu. Ohrabruje i činjencida da je čak jedna trećina onih koji su došli u selo, stigla iz grada.. Jer, proteklih pola veka samo se odlazilo iz sela u gradove. Sad imamo i obrnute tokove!
Cilj je da se uz pomoć države poveća proizvodnja hrane, to znači da povećaju rast polјoprivredne proizvodnnje. Toi treba da omogui povratak prerhambene sigurnosti Srboije. U Srbiji je samo u 2024. godini za uvoz svinjskog mesa, mleka i prerađevina potrošeno čak 650 miliona evra. A, prehrambena sigurnost je nestala u poslednjoj deceniji od 2014. pa do 2025. godine. Jer, prema rezultataima sprovođenja te loše agrarne Strategije od 2014. do 2024. godine bio je planiran rast u agraru od 9,1 odsto godišnje ili 61, odsto godišnje u lošijim godinama. Rezutlati su da je razvoj agara ua celoj toj deceniji bio rast od samo 1,7 odsto, odnosno 0,17 odsto godišnje! Za to vreme Srbija je izgubila i prehrambeni suverenitet. Za tu loše napisanu i neralnu strategiju koju je sačinilo i potpisalo 240 stručnjaka, niko nije odgovarao!? Ali, su ti eksperti za pogrešnu strategiju koja je Srbiju dovela u prehrambenu zavist od uvoza, sami sebe častili sa 8,2 miliona namenskih stranih donacija pristiglih od tri evropske zemlje.
Akcija koju sada vodi Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu u Vladi Srbije, ukazuje da je ovo bio prvi put da se u tome periodu, od 2017. do 2021. godine, direktno sa bespovratnim novcem pomoglo zadrugarstvo u Srbiji. Ono je do tada bilo sputavano. Jer, godičnje se gasilo po 100 zadruga. Radi se o bespovratnoj pomoći od 2,2 milijarde dinara koju je dobilo 207 zadruga u Srbiji. Ali, problem zadrugarstva u Srbiji, ni tada nije sistemski rešen, kao u svetu, Ono je i sad opet, posle suša u dubokoj krizi! Razlog je što problemi nsius sistemki ršen, već je samo ugašen požar.
Vraćen duh zadrugarstvu
I pored toga što je zadrugarstvo u Srbiji, a pre toga u SFRJ, osporavano i decenijama sistemski uništavano, poverenje zadrugara je brzo vraćeno. Pokretanjem akcije ,,500 zadruga u 500 sela’’, čiji cilј je bio regionalni razvoj u Srbiji, vraćen je duh zadrugarstvu. Više od pola veka se godišnje u Srbiji gasilo po 100 zadruga. Za samo godinu i po dana, od aprila 2017. do početka 2019. godine, osnovano je 340 novih zadruga (bilo je 1.543 zadruge u Srbiji aprila 2017. godine). Tako je nastala nova zadrugarska mapa Srbije. Projekat je prerastao u misiju sa jasnom vizijom i realnim izgledima da se spasi Srbija pražnjenja i odumiranja. Ali,. za to potrebnjo da se problemi reše dugoročno i sistemski. Za četiri godine u Srbiji je osnovano 1.100 novih zadruga.
Ali, probpolemi agara nisu rešeni. Jer, sad suše nanose ogromnu štetiu. Pošto problemi nisu sistemski rešeni, seljaci posle svake suše, a bilo ih je osam od 2000.do do 2025. godine, moraju da izlaze na ulicu i da traže pravdu. U ovom vremenu , kad je od 2000. godine, bilo osam suša koje su nanele štetu od oko 9,5 milijardi evra, to vreme se može proglasiti i genocidom nad seljacima u Srbiji. Er, ugašenoje oko 60.000 farmi. Rezultat takvog rada i i ponašanaj je da sad u oborima u Sribji ima samo 2,34 miliona svinja. Toliko ih je bilo i 1947. godine posle Drugog svetskog rata. Što se tiče govedarstva i ono je na niskim granama, jer u Srbiji postoji samo 698.605 goveda. To je najmanje u ovom veku. Aktuelne dosadašnje vlasti, problem stočarstva su rešavale sa uvozom mesa i drugih potrepština!
Sad u Srbiji agrarnu politiku vodi nova – stara ekipa stručnjaka, koja hoće da sve ovo spreči i da Srbija napuni staje govedima i obore svinjama. To znači da se broj goveda poveća bar na 2,5 miliona grla, a svinja na više od pet miliona grla, koliko ih je bilo posle 1980. godine. Tu se vidi i da je šansa polјoprivrednika, selјana u udruživanju. Jer, samo udruženi, će ostvariti svoje cilјeve, postati konkurentni, opstati i ostati. U suprotnom će ih veliki ,,pojesti’’ pa će – nestati. Zato je cilj nove agrarne politike da se pomognu mali polјoprivrednici, sa posedom do 2,5 hektara. Vlada Srbije je 2017. godine odlučila da sa 25 miliona evra bespovratno pomogne razvoj zadrugarstva u Srbiji, u narednh nekoliko godina. Oni su za tadašnji opstanak i ostanak dobili bespovratno 2,2 milijarde dinara. Taj novac je za četiri godine stigao je u 207 zadruga. To je bila pomoć za opstanak, ali ne i dugotrajan ostanaka. Jer, nisu doneta obećana i očekiana sistemska rešenja. Da li će ih sad biti videće se već naredne 2026.godine! Jer, sve mere koej se prorpemaju tek tada će moći da zažive.
Tada se krenulo se i u osnivanje složenih zadruga, poput nekadašnjih kombinata koji su nestali. Sad im se ponovo vraćamo kroz osnivanje složenih zadruga. Osnovane su prve četiri. Prva je osnovana u Arilјu, a nosilac osnivanja je ,,Eko voće“. Ovo je bio i prvi put za poslednjih sedam decenija da se zadrugarstvo u Srbiji pomaže novčano. Po prvi put u Srbiji jedan projekat nije imao opoziciju, a to je projekat ,,500 zadruga u 500 sela’’. Već od aprila 2017. do 2019. godine bilo je osnovano 340 novih zadruga. Do početka akcije Srbija je bila zemlјa u kojoj se godišnje gasilo 100 zadruga! Do 2021. godine osnovano je oko 1.100 novih zadruga. Da bi opstale i ostale potrebna je selima prerađivačka industrija. A, njen nema je jre posle demokratskih promena 2000. godine nestala u plјačkaškoj privatizaciji Srbije koja je obavljena uz pomoć države! Sad treba pronaći način da se ona vrati u ta sela! Kako, izgraditi novi put ili se vratkiti nastiari, da bi opstala unišetna sela, zhadruge u život u njima. Jer, to je jedini put da ta sela ne ostanu pusta. A , ima dosta ljudi koji su decenijama uništavali sela i zadruge. Sad im je u poznot životmno doba evoluirala pamet, pa s postal pobornici da se vraća život u ta sela! Čak naglašavaju da podržagaju osnivanje novih, odnosno povrarak nekadašnjih zadruga koje su ugasili. To govori i o tome da sad peru svoje biografije od nekadašnjih pogrešnih odluka, kada su gasili zadruge i sela!
Zadruge, korak ka razvijenima!
Zadrugarstvo je i sredstvo za brže koračaanje ka razvijenim zemlјama, u kojima je ono značajan činilac ekonomskog razvoja. Podsetimo u svetu je danas oko milijarda zadrugara organizovanih u više od 750.000 zadruga. Jer, oko tri milijarde lјudi posredno ili neposredno zarađuje zahvalјujući saradnji sa zadrugama. Pomaže se stočarima, voćarima, pčelarima i povrtarima, proizvođačima lekovitog bila…
Istovremeno, siva ekonomija se, kao poguban pratilac ekonomske tranzicije – mora anulirati vraćanjem ekonomije u regularne tržišne tokove, a to se može postići samo ukoliko država obezbedi veće prihode od PDV-a. Takođe, mali polјoprivredni proizvođači, ima ih više od 216.723 sa posedima do 2,5 hektara u proseku, moraju, adekvatnim merama, biti zaštićeni kako na polјu snabdevanja, tako i na polјu plasmana svojih proizvoda.
Od demokratskih promena 2000. godine, pa do aprila 2025. godine polјoprivredu Srbije vodi 17 ministara polјoprivrede! Prosečno vreme trajanja mandata je oko 14 meseci. Jer, samo u 2024. godini Srbiji je za uvoz mesa, mleka i prerađevina potrošila 650 miliona evra. Ovo ukazuje na loše vođenje agroekonomske politike jer je u to vreme Srbija izgubila prehrambeni suverenitet zemlje koji sad treb da se vraća sa novim konceptom poljoprivrede i sa novim ljudima.
Jedino je Branislav Nedimović u fotelјi proveo dva i po mandatza. Sadašnji ministar dr Dragan Glamočić je u aprilu 2025. godine po drugi put seo u ,,listopadnu’’ fotelјu ministra polјoprivrede! Od njih stiže obećanje da će učiniti pomak i bolјitak u godini koju su UN proglasile godinom zadrugarstva! Ali, treba istaći da su mandati predsednika Zadružnog saveza Srbije bili dugovečni. Za 130 godina ovog Saveza promenjeno je samo 12 predsednika. Da bi se izjednačili sa ministrima poljoprivrede, vrteška bi se zaustavila na broju 111 godina, kaže Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije.
Prema podacima RZS, Srbija ukupno ima 4.073.703 hektara obradivih površina. Od toga je 3.257.100 hektara korišćenog zemlјišta, 122.257 hektara nekorišćenog zemlјišta, 2.504.104 hektara površina pod šumama i oko 190.242 hektara ostalog zemlјišta. Da bi se ta zemlja obradila koristi se 481.000 traktora, a većina je starija od svojih vlasnika. Tu je i 46.000 kombajna. Ali je i njih, oko 25.000 starijih od svojih vlasnika!
Godišnje se u nepovrat za razne nameneu Srbiji i izgubi oko 25.000 hektara plodnih njiva. Najveći deo ode za gradnju infrastruktura, divlјu gradnju objekata, gradnju fabrika na njivama, puteve i druge namene. U svetu godišnje za slične namene nestane oko 30 miliona hektara, a to je veličina jedne Italije!
Stočarstvom se u Srbiji sad bavi 313.4595 gazdinstava. Oni sad poseduju 698.6605 goveda, 2.349.176 svinja, 1.759.424 ovaca, 14.773.571 živine. Statistika sad ne beleži ali se ističe da u Sbiji ima i oko 149.000 koza, zatim 14.000 konja i oko 1.000 magaraca. Nekada, davno 1991. godine u Srbiji se proizvodilo oko 650.000 tona svihvrsta mesa, ali se i trošilo po stanovniku oko 65 kilograma godišnje. Sad je to oko 400.000 tona i troši se do 40 kilograma po stanovniku godišnje. Dakle, proiizvodnja i potrošnja su manji za oko 200.000 tona godišnje. Jedan stanovnik Srbije danas troši godišnje manje mesa od stanovnika Evrope po 25 kilograma godišnje. Da bi se stigla potrošnaj u Evropi, po današnjim stopama razvoja, potrebno je da prođe više od pola veka!
Prosečna starost nosioca polјoprivrednog gazdinstva u Srbiji je 60 godina. Oko 77 odsto su muškarsi, a 23 odsto žene. Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina. Prosečno gazdinstvo u Republici Srbiji sad je veličine 6,4 hektara. Ono poseduje po jednu kravu, pet svinja, tri ovce, tri košnice i 43 živine.
Razlike u zadrugarstvu
Razlika zadrugarstva posle Drugog svetskog rata i ovog danas je ogromna. U stvaranju zadruga posle Drugog svetskog rata zadrugari su unosili svu svoju imovinu, kuću, njive stoku, polјoprivredne mašine… Sve je postalo zadružno, posle podržavlјeno, zatim oduzeto i preprodavano u toku privatizacije u Srbiji, kada je ugašeno 400.000 polјoprivrednih gazdinstava! To je bila plјačkaška privatizacija uz pomoć države u agraru Srbije, kada je bez posla ostalo 100.000 radnika. Uništevni su veliki kombinati stvarani posle Drugog svetskog rata. Gradili su ih radnici i polјoprivrednici koji u privatazaciji nisu postali njihovi vlasnici, odnosno deoničari. Danas zadrugari u novu zadrugu unose samo svoj proizvod. Cilј je da se što više proizvede, zatim proda i da zadrugari i kooperanti dobiju novac za svoj trud i znoj, odnosno proizvod. Dakle, zadatak je da se pomogne malim sitnim proizvođačima, pe svega, onima na jugu Srbije u pet najsiromašnijih okruga u zemlјi. Cilј je da se oni udruže i da postanu robni proizvođači! Inače, u Srbiji čak 217.623 polјoprivrednika obrađuju imanja koja su manja od 2,5 hektara. Ukoliko se ne udruže, ne da će propasti nego će nestati. Jer, i najmoćniji proizvođači, ako nisu udruženi sami i u pojedinačnim nastupima ne mogu ostvariti te cilјeve.
Ljudi u poznim godina ga je to isklјučlivo kao naturalnu proizvodnju!Sad u Srbiji postoji 508.365 gazdinstava u kojima ima po 2,2 lica odnsono ukupno 1,.150.653 lcia koja žive od agrara.Stočarstvo je najnižm grannama. Sad se sa njime bavi 313.495 lica! Ali, su saje pra zen, nsve jamneja je stoke, aslično je oborima sa tovom svoinja. Jer, Srijamora da juvozi svinjeskomeso ipčderadjevine. Za to je u 2024.godini potrošeno 650 miliona evra!
Opstanak u udruživanju!
Dakle, šansa polјoprivrednika, selјaka je u udruživanju. Samo tako će ostvariti svoje cilјeve, postati konkurentni opstati i ostati. U suprotnom će ih veliki ,,pojesti’’ pa će – nestati. Cilј ove akcije je da se pomognu mali polјoprivrednici, a njih sa posedim do 2,5 hektara ima 217.623. Vlada Srbije je 2017. godine odlučila da sa 25 miliona evra bespovratno u vremenu od nekoliko godina pomogne razvoj zadrugarstva u Srbije. Već prve, 2017. godine dodelјeno je bespovratno 196 miliona dinara za 22 zadruge u Srbiji, a u 2018. godini taj iznos je povećan za četiri puta. Po odluci Vlade Srbije 804 miliona dinara dodelјeno je za 73 zadruge. Tako je pomognut rad za 95 zadružnih preduzeća koji je u prve dve godine bespovratno dodelјena milijarda dinara. U toj akciji za prve dve godine pomognut je život 4.600 porodica. U trećoj, 2019. godini sprovođenja akcije ,,500 zadruga u 500 sela’’, koja je u toku, bespovratno je podelјeno 667 miliona dinara. Plan je bio da se u 2020.godini, aje to omela, odnosno usporila Korona. Akcja je nastavlјena u 2021. godini. I tada je raspodeljeno oko oko 500 miliona dinara. Novac je dobilo između 50 i 60 starih i novih zadruga…
Do pokretanja ove akcije Srbija je u proteklih sedam i po decenija bila zemlјa u kojoj se godišnje gasilo po 100 zadruga. Na kraju 2021. godien Srbija je dobila 1.100 novih zadruga. To je bio i tadašnji kraj finansijske pomoći zadrugarstvu. Ukoliko se se taj problem ne reši sistemski, dok se zadrugarstvo u svetu rayvija, ovde mu preti opet – krah!
Krenulo se i u osnivanje složenih zadruga, poput nekadašnjih kombinata koje smo ukinuli. Sad im se ponovo vraćamo kroz osnivanje složenih zadruga. Do sada su osnovne četiri složen zadruge i bespovratno su dobile po 500.000 evra. Sad nam više nego ikad trebaju izvozne zadruge. One treba da budu prelazna rešenja i da obavlјaju poslove poput nekadašnjih ,,Geneksa’’, ,,Progresa’’, ,,Graneksporta’’ i sličnih koje su se bavile izvoznim poslovima. Tada nećemo biti u situaciji da utovimo junad, pa da nemamo kome da ih prodamo. Jer, danas kupce u stajama čeka oko 25.000 grla junadi. Prva složena zadruga osnovana je u Arilјu, a nosilac je osnivanja ,,Eko voće”, a druga je voćarska zadruga u Slankamenu. Ovo je bio i prvi put da se zadrugarstvo u Srbiji pomaže novčano. Po prvi put u Srbiji jedan projekat nema opoziciju, a to je projekat ,,500 zadruga u 500 sela’’. Sad nemamo kuoce za blizu četiri miliona tona pšenice, ali i značajne viškove kukuruza. Jer, nema stoke da troši. Srbiji je godišnje za ishranu, rezerve i semenarstvo potrebno je najviše oko 1,3 milioan tona pšenice tek tek oko 3,5 miliana tona kukuruza! Sad sun am potrebni nekadašnji trgovci, čiaj komercijaklsiti, da bi mogli ove višvkeo da prodamo. Je,žetvu u 2025. Godin dočlekalo je višak pšenic eod million tona.
Razvoj zadrugarstva je i sredstvo za brže koračanje ka razvijenim zemlјama, u kojima je zadrugarstvo značajan činilac ekonomskog razvoja. Podsetimo u svetu je danas oko milijarda zadrugara organizovanih u više od 750.000 zadruga. A, oko tri milijarde lјudi posredno ili neposredno zarađuje zahvalјujući saradnji sa zadrugama. Pomaže se i stočarima i voćarima i pčelarima, povrtarima, proizvođačima lekovitog bilјa. U Srbiji je 29. decembra 2015. godine, posle čekanja od nekoliko decenija donet novi Zakon o zadrugarstvu. Kaže se da je progresivan, bolјi od prethodnih… Ali, zaostaje za svetskim zadrugarstvom. Jer, Srbija je jedina zemlјa u svetu koja danas u okviru domaćeg zadrugarstva nema štedno – kreditne zadruge! Ukinute su prilikom pisanja poslednjeg zakona, donetog 29. decembra 2015. godine. Zašto, jasno je onima koji su to radili, ali i zadrugarima koji osećaju posledice njihovog nepostojanja!
Prema studiji ,,Polјoprivredno zemlјište u Republici Srbiji” od 1960. godine 2012.godine, zadrugama i nedostaje oko 400.000 hektara zemlјišta. Kada to pomnožite sa 5.000 evra to je dve milijarde evra. Ili po 10.000 evra koliko košta hektar zemlјišta u Vojvodini – to je onda četiri milijarde evra. Kada bi se taj novac vratio zadrugama one bi preporodile selјački sektor. A, da i ne govorimo o mlekarama, klanicama, mesarama, silosima, skladištima, farmama, koje su unete u kombinate pa podržavlјene.
U plјačkaškoj privatizaciji agrara koja je obavlјena uz pomoć države, posle demokratskih promena 2000. godine, prodato je blizu 400 firmi, a među njima i veliki broj zadruga. Tećina privatizacija je poništena, ali samo formalno. Međutim, zadružna imovina iako je imala titulare, nije vraćena onima kojima pripada. Zato zadrugarstvo od toga nije dobilo korist, niti im je vraćena oduzeta imovina. Zadruge su prvo utoplјene u kombinate, a potom iako su imale titulare, njihova imovina je dobila nove vlasnike. Jer, je u tranziciji sve prodato bez razgraničenja, kao društvena svojina. Zašto, recimo, Slovenija to nije uradila, već je svo zemlјište unela u svoj državni fond, dok se ne završi restitucija. A, mi smo restitucijom isklјučili povraćaj zadružne imovine iako je ona privatna svojina.
Država da ne bi snosila posledice povraćaja prodate zadružne imovine i da ne bi bilo sporova, izbrisala je članove prethodnog zakona u Zakonu o zadrugama (2015. godine) i praktično legalizovala plјačku celokupne zadružne imovine koja je bez naknade preuzeta u vreme od 1. jula 1953. godine do danas. To je najveći genocid nad srpskim selјakom!
Svinjogojstvo u Srbiji uništeno
Srbija je trenutno jedina zemlja u Evropi, zvanično bez agrarne straegije. Nema ni one koja je bila pogrešna, jer nije više validna od početka 2025. godine. A, nova zvanično nije doneta. Ministar poljuoprivrede, prof. dr Dragan Glamočić o svesmu tgome kaže: Na agrarnoj politici rade najstručniji lјudi – tu smo da popravimo, a ne da kukamo. Istovremeno prema podacima RZS u Srbji se u 2024. godini navodnjavalo samo 48.668 hektara. A, nema opstanka ni razvoja poljoprivrede, tamo gde nemastoke i prirodnog gnojiva, ali i navodnvjanja. Podatke o navodnavjanim površianma svake godine daje RZS. A, da su sadašnji ministar i njegovi prethodnici umesto neralnih obećanja, svaki od njih izgradili sisteme za navodnjavanje samo na p o 10.000 hekta, Srbija bi sad imala tih novih sistema na 170.000 hektara! I ovih postojećih na 48.66 hektara, to bi odna biklo da se navodanvja više od 200.000 hektara, da na tim njivamka bude po dve oi tri žetve godišnje. Ovako Sspa svake druge godine obere usevfe. I jedini boljitak u agraru je da se vratimo na prinose od pre pola veka!
Da su se ministri dokazaklina delima i gtradii sisteme za navodanvjanej, ane samo obećavali, njvie ne bi bile žedne! Sve ne bi trebalo da se navodnjava, ali ono najnužnije – da. Primer je Albanija koja ima manje obradivih površina od Srbije, ali već decenijama navodnjava čak 380.000 hektara. I Srbiji prodaje rano povrće i mnoge druge potrepštine!
Stranka Srbija centar (Srce) objavila je nedavno izjavu ministra poljoprivrede Dragana Glamočića da je u Srbiju prošle. 2024. godine uveženo oko 500.000 prasadi i više od 50.000 tona svinjskog mesa. T je bila potvrda „koliko je sadašnji režim u proteklih 13 godina uništio poljoprivredu, usput obmanjujući proizvođače svinja da će u zemlju doći velika nemačka kompanija ‘Tenis’ i od njih otkupljivati svinje“. „U martu 2016. godine, tadašnji premijer Aleksandar Vučić, najavio je posle razgovora sa vlasnikom te kompanije da je dobra vest da ‘Tenis’ želi da ulaže, da radi u Srbiji i da tu ostane dugo godina, kao i da se ugovor sa njima priprema. Naravno, od ugovora i dolaska ‘Tenisa’ u Srbiju nije bilo ništa“, navedeno je u saopštenju Vlade Srbije. U to vreme je i ministar poljoprivrede, ali samo sedam meseci, bio Dragan Glamočić, koji je nedavno po drugi put ponovo seo u ovu ,,listopadnu fotelju’’. Kada je po drugi put preuzeo vlast u ministarstvu poljoprivrede, kako se dodaje, na sastanku sa predstavnicima Uprave za veterinu, upozorio je na nedopustive stvari i time saopštio koliko država toleriše obmanu građana. Tako na primer, iz stranke Srbija centar smatraju da je Glamočić direktno optužio nadležne inspekcije da ne rade svoj posao i tolerišu malverzacije, navodeći da građani moraju da znaju šta zaista kupuju – sveži domaći proizvod ili zamrznuto meso iz uvoza. „Ne može da se dogodi da u maloprodaji vidimo da piše ‘sveže meso’ ako je to meso poreklom iz inostranstva i ako je staro sedam ili više dana“, kazao je Glamočić, podseća se u saopštenju. Iz stranke Srbija centar, tada su ocenili da „novi, stari ministar poljoprivrede obećava, kao i svi prethodnici na njegovom mestu, kule i gradove“. „Od toga, naravno, nema ništa, jer ovo je klasično pozorište u kući za široke narodne mase. Ministar će malo da dolije ulje na vatru, kako bi opravdao svoje postavljenje. Inače je nebitan, kao i prethodni ministri“, piše u saopštenju. To se videlo i u nedavnom javnom telefonskom obraćanju predsendika Srbije svom minisgtru agrara, u naredbama i načinu obraćanja akt uelnom ministru agrara, prilikom davanja naređenja kako da se pomgone seljanima i žitelja sela u kojima su izgorele kuće. U jednom od saopštenja vlasti, sredinom ove godine, istaknuto je da i dalje neće biti odgovora gde je 460 miliona evra nestalo u Upravi za agrarna plaćanja, ko drži uvoznički lobi mesa i mleka, zašto plaćamo najskuplju hranu u Evropi, kako će rešiti dug poljoprivrednika za PIO fond, kako će rešiti kartice za dizel (sa smanjenom akcizom), zatim kako će rešiti kontrolu upotrebe i obuku poljoprivrednika za pesticide.
„Tema je mnogo, period kratak, a ministar neće dugo trajati. Bar ako je meriti po dosadašnjim mandatima. Zbog toga Srbija centar traži da se utvrdi odgovornost za propuste koji su činjeni više od deceniju, a i da Glamočić, kao nekadašnji ministar poljoprivrede, pa potom, do novog izbora na tu funkciju, savetnik predsednika Republike za tu oblast, objasni javnosti zašto je do sada ćutao o tim stvarima, kao i da li je o svemu obaveštavao svog ‘šefa’ , koji se ‘najbolje razume u sve’, pa i u poljoprivredu“, saopštila je stranka Srbija centar.
Na agrarnoj politici rade najstručniji lјudi – tu smo da popravimo, a ne da kukamo
Ali, Srbija je u aprilu dobla novu vladu, agrar sad vodi nova ekipa na čijem ministarskom mestu je novii – stari ministar Dragan Glamočić. Odmah je počeo da uvodi nove, mere, pa je među prvima bila da se spreči dalji uvoz mesa i mleka, koga ima samo viška u zemlji. Takođe je najavo i da će se požuriti i izrada agrarne strategije koju Srbija trenutno nema! Sa njom Srbiji treba i da se vrati prehrambeni suverfentiet koga takođe sad nema!
Mere agrarne politike više neće biti donošene na ulicama, pod pritiscima, nego će to da rade najkompetentniji lјudi u ovoj državi koje ćemo okupiti, rekao je za javnost 17 ministar poljoprivrede u Vladi Srboje od demokratskih promena 2000. godine Dragan Glamočić. Naglasio je da će jedan od prioriteta u izradi agrarne politike biti prehrambeni suverenitet naše zemlјe! Ministar polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić rekao je za javnost da stanje u polјoprivredi nikada nije bilo lako.
“Polјoprivrednici su najčešće uvek nezadovolјni, uglavnom ćute samo baš kada je jako dobro, ali dobro, to je izazov i to je neka realnost, ali tu smo da popravimo, a ne da kukamo”, rekao je tada Glamočić. Govoreći o ceni mleka, ministar je rekao da je održano niz sastanaka sa polјoprivrednicima i mlekarama i istakao da je agrarna politika često zanemarivana, ali da je reč o ozbilјnoj nauci i da mora da se vodi računa. “Ja sam govorio, lјudi, budite oprezni! Sad, ovog momenta, nemamo dovolјno mleka. Mi smo malo tržište i u slučaju da se tržište zatvori, da nemamo izvoza, veoma lako imamo viškove svih proizvoda, pa tako isto i mleka i mlečnih proizvoda i upravo nam se to sad desilo. Zašto? Zato što je smanjen izvoz ili imamo prisutan u jednom delu Srbije aflatoksin, pa ne možemo da izvozimo”, naveo je Glamočić.
Naglasio je da niko u svetu nema toliko visoke subvencije u mlečnom govedarstvu, ali da je zbog smanjenog izvoza opala potrošnja. Ipak, dodao je da je zabeležen i jako veliki uvoz mleka i mlečnih proizvoda. “Na prvom mestu čak proizvoda za koje ne mogu da kažem da su mlečni proizvodi i to svi naši građani treba da znaju. Radi se i kada sam ja preračunao, ja sam bio zaprepašćen. Znao sam da je to puno, ali ne toliko. Svi dobro znamo da se pojavlјuju u prodavnicama takozvani sirevi sa palminim ulјem i neki drugi mlečni proizvodi, kao što su pavlake. I kada sam preračunao, 25 odsto kompletnog našeg otkupa mleka nama uđe kroz takozvane proizvode sa palminim ulјem, što mislim da je vrlo porazno”, naveo je Glamočić. Poručio je da će ubuduće morati jasno da se istakne da proizvod sadrži palmino ulјe. Sad se o tome vodi strogo vodi računa, pa i ako ga i bude, da je obeleženo! Proizvodi će biti pošteno deklarisani, biće obeleženi sirevi sa palminim uljem! Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Dragan Glamočić izjavio je i da je predvideo tri kratkoročna cilja za prvih 100 dana rada Vlade, a to su uvoz priplodnih grla, pre svega, svinja, zatim nalaženje rešenja za smanjenje aflatoksina i “pošteno” deklarisanje proizvoda.
On je na Odboru za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu u Skupštini Srbije rekao da je smanjen fond svinja i da je prošle godine uvezeno skoro 500.000 prasadi. Uvoz prasadi može relativno brzo da se obavi, a ako bude potrebno i drugih priplodnih životinja, kao na primer ovaca – rekao je Glamočić. Dodao je da aflatoksin mora da se smanji po kilogramu, jer se poljoprivredni proizvodi ne mogu izvoziti u Evropu ako ga stočna hrana sadrži, a ta gljivica, koja ga proizvodi, može se suzbiti zaprašivanjem iz dronova. Ministar je još rekao da se već menjaju pravilnici kako bi proizvodi bili pošteno deklarisani i da na proizvodu koji je obeležen kao sir, a sadrži palmino ulje, mora biti velikim slovima napisano da sadrži taj sastojak. To se nedavno i ostvarilo! Te sireve, koji su, prema njegovim rečima, jeftiniji od domaćih, masovno koriste picerije, a kada se obeleže, kako je rekao, očekuje da će većina njih za pice koristiti domaći sir. Tada je naglašeno da će za novi način deklarisanja biti, kako je naveo, potreban prelazni period za proizvođača koji su naštampali deklaracije, ali da će se u tom period možda primenjivati nalepnice.
U strateške ciljeve, prof dr Tatjana Brankov, specijalna savetnica ministra, je navela obezbeđenje prehrambenog suvereniteta zemlje, a Srbija ga ima u svim proizvodima, osim u svinjskom mesu. Ona je naglasila da Srbija ima resurse i može da bude lider u regionu po proizvodnji živine i da će se rešavati problemi koji postoje u proceduri zbog čega Srbija nema dozvolu za izvoz. Podržavaćemo digitalnu poljoprivredu proizvodnju, e-agrar je uveden u kratkom periodu i bilo je problema, ali ćemo nedostatke otklanjati. S druge strane, dobro je što je uveden. Navodi se da će poljoprivredna politika podržavati intezivnu i profitabilnu proizvodnju u svim sektorima, stočarstvu, voćarstvu, ratarstvu, lekovitom bilju…
U Srbji se godišnje proizvede oko 60.000 tona sireva. Od togizvizi se oko 15.000 tona za male pare,a skuipo se plaća uvoz od 12.500 tona sireva iz sveta!
Ministar je podvukao da će se otvarati nova tržišta, da će biti reformisan Fonda za penzijsko i socijalno osiguranje kome poljoprivrednici duguju velike iznose. Jedan od dugoročnih ciljeva biće, prema njegovim rečima, razgraničenje između IPARD mera i nacionalnih mera podrške i pojednostavljenje procedura za konkurisanje za sredstva iz tog predpristupnog evropskog fonda. Prvi čovek agrara Srbije je rekao da zna da su mraz i grad uništili dobar deo ovogodišnjeg voća, a najviše kajsije i obećao je da će, osim subvencija za premiju osiguranja od 40 do 70 odsto, tražiti i rešenja za podršku u kupovini sredstava za zaštitu voća od nepogoda. On je rekao da zna da postoji problem da neka domaćinstva nisu konkurisala za subvencije, jer su mislila da su obnovom registracije domaćinstva to automatski učinila. Dodao je da je to problem koji se nakon isteka roka za subvencije ne može rešiti. Glamočić je uputio kritike Upravi za agrarna plaćanja, jer je do tada bila isplatila “samo” 14 odsto subvencija i istakao da isplata mora biti ubrzana. Dodao je da će biti napravljen plan isplate subvencija i javnih poziva, a da će već 25. aprila biti raspisan poziv za subvencije za kupovinu traktora, a uskoro i za subvencije za izgradnju objekata. Za finansijsku podršku poljoprivrednicima za kupovinu traktora, kako je rekao, namenjeno je 500 miliona dinara, a najviše milion dinara po korisniku. Naveo je da je završena radna verzija strategije razvoja poljoprivrede i da će u javnu raspravu biti uključeni profesori, naučnici i poljoprivredna udruženja.
Agrar da bude strateška grana!
Član Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije iz Topole Dragan Jovanović (Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane) zatražio je od ministra pomoć zbog toga što je u toj opštini grad “potpuno” uništio rod voća na 23.000 stabala. Jovanović je apelovao da ministar Glamočić pomogne kako bi vlasnici tih voćnjaka, koji su kreditno zaduženi, mogli da reprogramiraju dug. Miroslav Aleksić (Poslanička grupa Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije) rekao je da može da podrži ministra u svemu što je rekao, ali da sumnja da će to uspeti da realizuje, pošto je prihvatio da bude član vlade u kontinuitetu. – Sve vreme ste bili uključeni kao savetnik predsednika države (Aleksandar Vučić) i sve što se dešavalo za 12, 13 godina nije dalo rezultate. Budžet za poljoprivredu jeste 120 milijardi dinara, ali subvencije kasne. Najveći problem je kako zadržati mlade ljude da ostanu na selu – rekao je Aleksić. Dodao je da su troškovi poljoprivredne proizvodnje sve veći, kao i trgovinske marže i da jedino zarađuju trgovci. Istakao je da su pre 10 godina jabuke koštale 60 dinara za kilogram, koliko koštaju i danas, a cena radne snage je duplirana, kao i da su repromaterijal i ambalaža poskupeli između 50 i 60 odsto i da za proizvođača nema profita. Istakao je da sumnja da će ministar, iako je stručan za poljoprivredu, uspeti da realizuje planirane ciljeve, ukoliko Vlada Srbije poljoprivredu ne proglasi prioritetom u razvoju i strateškom granom. Aleksić je ocenio je da je poljoprivreda najveći poslodavac u zemlji i da shodno tome treba da se vodi i valjana agrarna politika.
Ministar je obećao članovima Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije da će im njegov tim biti dostupan za sve probleme, da će redovno dolaziti na sednice tog odbora i da očekuje argumentovanu i konstruktivnu raspravu. Ministar je pozvao članove Odbora da razgovor nastave na ručku u jednom od gradskih restorana. “Nemam ja ništa protiv da svako kupi šta želi i slobodno je tržište, ali mora da jasno piše, ne da dovodi u zabludu u deklaraciji da piše krupno ‘mleko’, a onda ispod sitno ‘palmino ulјe’. Ko bude želeo da koristi i dalјe ovo, moraće čak i na onim kutijama kad se vrši dostava – a moramo biti svesni realnosti danas uglavnom se radi dostava hrane – da piše da taj proizvod sadrži palmino ulјe, pa ko želi, neka ga kupi”, naveo je Glamočić.
Prehrambeni suverenitet na prvom mestu!
“Mere agrarne politike donosiće najkompetentniji lјudi”, objasnio je ministar, uz isticanje da se trenutno završava strategija razvoja polјoprivrede (koja još nije završena ni obnarodovana ni sredinom jula 2025. godine) i da će na prvom mestu biti, kako je rekao, prehrambeni suverenitet naše države. U praksi znači da mere agrarne politike više neće biti donošene na ulicama, pod pritiscima, nego da to u ovoj državi rade najkompetentniji lјudi koje ćemo okupiti, najkompetentnija naša udruženja, najkompetentnije naše institucije i da se mere agrarne politike usmeravaju u skladu sa onom što ovoj državi nedostaje ili što nije dovolјno razvijeno”, naglasio je Dragan Glamočić. Kako je naveo, imali smo apsurdnu situaciju da su u prethodnom periodu bili subvencionisani samo polјoprivednici koji se bave proizvodnjom pšenice i kukuruza koji dominantno izvoze.
“I šta se dešava? Mi sbvencionišemo nešto što dajemo u izvoz, onda zemlјe u okruženju koriste te naše proizvode za ishranu stoke i onda nama te proizvode izvoze, odnosno, mi smo uvoznici tih proizvoda”, naveo je Glamočić. Ministar je poručio je da će okupiti najkompetentnije lјude i institucije i da će ti lјudi doneti promene u agrarnoj politici i naglasio da ima vremena za to. “Mi smo klјučnu koncepciju već napravili, planove imamo u glavi. Imamo vremena taman do novog budžeta da to sve uradimo. Intenzivni smo u razgovorima sa Ministarstvom finansija, uskoro imam sastanak sa ministrom finansija.Želimo da se ponašamo odgovorno kao država, tačno da podvučemo crtu i da znamo za šta imamo novac, za šta nam treba”, poručio je Glamočić. On ističe da se ubrzano radi – ova strategija razvoja poljoprivrede od 2025. pa do 2034 godine, koja treba da vrati prehrambeni suverenitet Srbiji. A, da je suverenitet izgubljen, vidi se po tome što je samo u 2024. godini Srbija morala za mesa, mleka i preravevina da plati 650 miliona dolara! Toi je rezultat sprođenajloše o neadekvatne strategkiej razvokja od 2014. pa do kraja 2024. godine.
Izjava ministra poljoprivrede Dragana Glamočića da je u Srbiju prošle 2024. godine godine uveženo više od 500.000 prasadi i preko 50.000 tona svinjskog mesa, potvrda je koliko je režim u proteklih 13 godina uništio poljoprivredu, usput obmanjujući proizvođače svinja da će doći velika nemačka kompanija „Tenis“ i od njih otkupljivati svinje. U martu 2016. godine, tada premijer Aleksandar Vučić najavio je posle razgovora sa vlasnikom te kompanije da je dobra vest da „Tenis“ želi da ulaže, da radi u Srbiji i da tu ostane dugo godina, kao i da se ugovor sa njima priprema za jun, te godine. Naravno, od ugovora i dolaska „Tenisa“ u Srbiju do sada nije bilo ništa.
Prošle godine agrarni izvoz dostigao 5,14 milijardi evra, rast nastavljen i u 2025 godine!
Ukupna vrednost agrarnog izvoza Srbije u 2024. godini dostigla je 5,14 milijardi evra, uz porast od 9,5 odsto. Najveći deo trgovinske razmene obavlja se sa zemljama Evropske unije. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija nastavlja da beleži pozitivne rezultate u spoljnoj trgovini poljoprivredno-prehrambenim proizvodima jer je ukupna vrednost agrarnog izvoza u 2024. godini dostigla 5,14 milijardi evra, što je za 9,5 odsto više u odnosu na prethodnu godinu, saopštilo je ministarstvo poljoprivrede.U istom periodu uvezeno je poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti od 3,94 milijarde evra, čime je ostvaren suficit u iznosu od 1,2 milijarde evra.
Kako je saopšteno, pozitivni trendovi nastavljeni su i u prvom kvartalu 2025. godine. U prva tri meseca izvoz je porastao na 1,31 milijardu evra, što predstavlja rast od 10,9 odsto u odnosu na isti period 2024. godine, a ostvaren je trgovinski suficit od 248,6 miliona evra. Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić istakao je da ovi podaci potvrđuju da je agrar jedan od najstabilnijih i najkonkurentnijih sektora srpske privrede. “Naša hrana ima svoje mesto na zahtevnim stranim tržištima, a rast izvoza ukazuje na pojačanu potražnju za proizvodima domaćeg porekla“, izjavio je Glamočić. Dakle, Najveći deo trgovinske razmene Srbija ostvaruje sa zemljama Evropske unije. Ministarstvo poljoprivrede navodi da će nastaviti da pruža podršku izvozno orijentisanim proizvođačima, uz poseban fokus na uvođenje inovacija, podizanje kvaliteta i ispunjavanje standarda tržišta Evropske unije i drugih partnera.
Upozorenje novog, starog ministra!
Glamočić je, drugi put postao ministar poljoprivrede (bilo ih je 16 od 2000. godine) na sastanku sa predstavnicima Uprave za veterinu, upozorio na još neke nedopustive stvari i time saopštio koliko država toleriše obmanu građana, da se na primer, proizvodi sa palminim uljem lažno predstavljaju kao sir i zatražio da oznake budu jasne, vidljive i da ne dovode potrošače u zabludu.
,,Građani moraju da znaju šta zaista kupuju – sveži domaći proizvod ili zamrznuto meso iz uvoza. Ne može da se dogodi da u maloprodaji vidimo da piše „sveže meso“ ako je to meso preklom iz inostranstva i ako je staro sedam ili više dana ‘’, naveo je Glamočić i time direktno optužio nadležne inspekcije da ne rade svoj posao i tolerišu malverzacije. Novi, stari ministar poljoprivrede obećao je tada kao i svi prethodnici na njegovom mestu kule i gradove. Od toga, se tek ponešto ostvari, a nova obećanja rastu. Jer ovo je klasično pozorište u kući za široke narodne mase, što je pokazalo poslednje javno obraćanje predednika države aktuelnom ministru poljoprivrede. Ministar će malo da dolije ulje na vatru, kako bi opravdao svoje postavljenje. Inače je nebitan, kao i prethodni ministri. I dalje neće biti odgovora gde je 460 miliona evra nestalo u Upravi za agrarna plaćanja, ko drži uvoznički lobi mesa i mleka, zašto plaćamo najskuplju hranu u Evropi, kako će rešiti dug poljoprivrednika za PIO fond, kako će rešiti kartice za dizel (sa smanjenom akcizom), kako će rešiti kontrolu upotrebe i obuku poljoprivrednika za pesticide, javlja list ,,Danas’’. Tema je mnogo, period kratak, a ministar neće dugo trajati. Zbog toga Srbija centar, traži da se utvrdi odgovornost za propuste koji su činjeni više od deceniju, a i da Glamočić, kao nekadašnji ministar poljoprivrede, pa potom, do novog izbora na tu funkciju, savetnik predsednika Republike za tu oblast, objasni javnosti zašto je do sada ćutao o tim stvarima, kao i da li je o svemu obaveštavao svog „šefa“ , koji se „najbolje razume u sve“, pa i u poljoprivredu.
Srbija ima najbolju prehrambenu sigurnost u regonu!, izjavio je sredinom 2025. odine nadležni minisar poljoproivrede! Dakle, prehrambeni suverenitet je u fokusu nove strategije poljoprivrede Srbije čija izrada se privodi kraju sredinom 2025. godine! Obnova prehrambenog suvereniteta biće ključni cilj nove desetogodišnje strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja, koja će važiti od 2025. do 2034. godine. Ekspertski nacrt strategije uskoro će biti predstavljen javnosti, a među najavljenim merama su zelene stipendije za decu sa sela, školske užine sa domaćih farmi, sistemska kontrola cena hrane, kao i povećana izdvajanja za ruralni razvoj. Buduća strategija predviđa promenu pravca razvoja agrara i jačanje najslabijih karika svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa.
Srbija je zemlja sa dugom tradicijom u svinjarstvu, a našla se u apsurdnoj poziciji da uvozi svinjsko meso, zbog čega je odmah reagovao, po preuzimanju dužnosti ministra, kako bi se stabilizovalo tržište i zaustavili se dalji poremećaji.
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je za javnost da je trenutno najkritičnija tačka agrara Srbije svinjarstvo, a ocenjujući da taj sektor može da bude sređen u narednih godinu ili dve godine, ministar je naveo da je cena žive mere svinja za tri nedelje koliko je na čelu ministarstva porasla sa 160 dinara po gramu na 200 dinara plus PDV. „To je rezultat uvođenja reda u sistem izdavanja uvoznih dozvola i obaveze da se one dopunjuju podacima neophodnim za praćenje porekla i sledljivosti proizvoda. Naročito je važno u ovom momentu, pošto se u susednoj Mađarskoj pojavila opasna zarazna bolest životinja slinavka i šap“, rekao je za javnost Glamočić. Srbija je proteklih godina morala da uvozi meso i mleko da bi prehranila svojih 6,6 miliona stanovnika, izgubila je prehrambeni suverenitet! Sve do pre nekoliko godina ona je bila zemlja za koju se govorilo da može da hrani pola Evrope. A, to je blizu 500 miliona stanovnika. Da je Srbija bila zavisna od uvoza hrane to je posledica loše strategije poljoprivrede koja se vodila od 2014. pa sve do kraja 2024. godine. Stretegija je bila loša već prilikom pisanja i usvajanja na kraju jula 2014. godine na sednici Vlade Srbije. A, pored obaćenaj nkiakda nije stilga na javnju raspravu i usvajanje u Skupštini Srbije, kao je bilo obeno,kad aje usvoiejna na vladu sškajem jula 2014. godine.
Da bi se umirio narod da nepriča o tome, tada je bilo obećano da će sad već bivša strategija ići na javnu raspravu, rekavši da će se tada i javno raspravljati o njoj, kako bi se usvojila i u Skupštini Srbije. Ali, to je bilo samo obećanje, a do toga nikada nije došlo, jer je strategiji na kraju 2024. godine, posle produžena jer joj je bila istekla validnost. Promašenu Strategiju poljoprivrede Srbije od 2014. do 2024. godine, koja je Ustav za agrar Srbije bila je usvojila samo Vlada Srbije. Strategija je bila nerealno predvidela da će se agrar Srbije u tom vremenu godišnje razvijati po stopi od 9,1 odsto, a lošim godinama po stopi od 6,1 odsto. Posle deset godina primene rast poljoprvirede bio je ukupno u toj deceniji samo 1,7 odsto, a godišnje je to bilo tek 0,17 odsto. Posledica te loše strategije je gubitak prehrambrenog suvereniteta zemlje koji sad mora sa novom strategijom da se vrati! Za određivanje te visoke u nerealane stope rasta, koja je donela problemne državi ali i narodu Srbije, do sada niko nije odgovarao. A, potpies z ate mnerealne stope rasta stavilo je 240 naših stručnjaka. Svesno ili nesvesno, znaju samo oni!
Zato danas mora i da brine problem što u 600 sela Srbije više nema nijedne krave!
Uvoz stočarstva i proizvoda stočarstva je veći u 2024.godini u poređenju sa 2023.godini za 71,8 mil.evra;
- Izvoz stočarstva i proizvoda stočarstva je manji u 2024.godini u poređenju sa 2023.godinom za 12,8 mil.evra;
- Od ukupnog UVOZA, na uvoz mesa, proizvoda od mesa, mleka, proizvoda od mleka je potrošeno je 650 miliona evra samo u 2024.godini;
- Vlada Srbije, Privredna komora Srbije, Akademijski odbor za selo SANU i mnoge druge instititucije bile su obavezne da iniciraju da se raspravlja u toku primene strategije o njenom (ne)sprovođenju kako bi se to prekinulo. Za taj loš rad ili nerad, nameran ili slučajan u šta ja neverujem, svi su odgovorni! Jer, svi su se naplatitli u tih 8,2 miliona evra namenske donacije. A, sa takvim lošim radom naneli su ogromne štete državi. Jer, to se vidi samo u uvozu u proteklim godinama.
- Za taj loš rad opravdanej nije ostvarenje suficita u trgovini sa svetom kada je poljoprivreda u pitanju. Odnosno, trgovina svetom kada je agrar u pitanju. Da smo imali valjanu strategiju u protekloj deceniji taj suficit bi bio mnono, mnogo, mnogo, veći! Međutim, onih 240 kreatora, kojima je to bio dobro plaćen posao, nisu nikada uradili ni inicirali analizu strategije za jednu deceniju njenog sprovođenja! Tu se nalazi i razlog njene pogubne primene u paksi. Na to je upozoravao i recenzent strategije jula 2014. godine, pre njenog usvajanja, prof dr Koviljko Lovre, tadašnji profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici koji je nekada bio i Savezni ministar poljoprivrede Jugoslavije.
(Autor je analitičar i publicista)