• Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je da zlatne rezerve Srbije iznose 50,5 tona, u vrednosti u deviznim rezervama od 16,6 procenata, kao i da je Srbija u ovom trenutku neto kupac deviza. Tabaković je gostujući na RTS-u rekla da je NBS od 2001. do jula 2012. od domaćeg proizvođača zlata RTB Bora po pravu preče kupovine otkupila 4,1 tonu zlata, dok je od decembra 2018. godine, kada je RTB Bor prodat kineskom Ziđinu, NBS iz domaće proizvodnje kupila 19 tona. 

Zlato iz domaće proizvodnje plaćamo dinarima i to je najveća prednost. A, ono što kupujemo u inostranstvu, kupili smo 17 tona – 2019. godine devet tona, u novembru 2020. godine još tri i julu 2024. godine još pet tona, kazala je Tabaković, dodajući da je NBS tih 17 tona zlata platila 993 miliona evra, dok danas ta količina zlata vredi milijardu i 800 miliona evra. Treba istaći i dae trezor u plusu za 55 miliona evra!

Objašnjavajući zašto je Srbija najviše zlata kupila 2019. godine, uoči pandemije kovid virusa, ona je navela da NBS planira unapred kako je ne bi zatekli događaji.Sve vreme radimo poslove tako da nas ne zateknu događaji, nego da stabilnost koju imamo očuvamo i da ono što se za građane podrazumeva – sigurnost i stabilnost, zaista bude na evidentna na papiru i vidlјiva u trezorima, rekla je Tabaković. Dodala je da je NBS za pet meseci ove godine na međubankarskom deviznom tržištu prodala 1,35 milijardi evra iz deviznih rezervi.

Foto: Arhiva NBS

S današnjim danom, 15. jula 2025. godine, Srbija jeste ponovo neto kupac deviza i mi smo nadomestili prodatih milijardu i 350 miliona evra, da bi održali stabilnost kursa i mi smo u plusu 55 miliona evra na današnji dan, rekla je Tabaković. Kada su devizne rezerve Srbije u pitanju, navela je da na današnji dan bruto devizne rezerve iznose 28 milijardi evra, a neto devizne rezerve 23,7 milijardi evra. One su ne samo diversifikovane po strukturama, po valutama, nego usklađene sa spolјnim dugom i obavezom Republike Srbije, jer Srbija nikom ne duguje ni cent, ni dolar, ni funtu, ni jedan jedini dinar, zaklјučila je Tabaković.

Soljnji dug, trenutno 49 milijardi evra 

Kadaje reč o spoljnjem dugu Srbije, bitno je reći da nemamo dug prema MMF jer sredstva stend-baj aranžmana nisu povučena u celosti, poručuju iz NBS. Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da nema dug prema Međunarodnom monetarnom fondu, a da spolјnih dug zemlјe iznosi 49 milijardi evra, a njegovo učešće u BDP-u iznosi 58,6 odsto i smanjeno je u odnosu na kraj 2024. kada je iznosilo 59,2 odsto. 

NBS je u saopštenju povodom neistinitih medijskih navoda da je spolјni dug Srbije 50 milijardi evra i da su najveći dugovi prema domaćoj privredi, MMF-u i Kinezima, dodala da sredstva koja su bila planirana stend-baj aranžmanom sa MMF iz 2022. godine u ukupnom iznosu od 1,9 milijardi specijalnih prava vučenja (oko 2,4 milijarde evra), a koja su bila namenjena makroekonomskoj stabilnosti u uslovima svetske energetske krize, nisu povučena u celosti, već u iznosu od 1,2 milijarde evra kroz dve tranše zajedno posmatrano.

”Nakon završetka drugog razmatranja ovog programa, a s obzirom na akumuliranje znatnog iznosa deviznih rezervi, stvaranje fiskalnog prostora i održivo finansiranje platnog bilansa, u preostalom trajanju ovaj aranžman je bio tretiran kao aranžman iz predostrožnosti. U međuvremenu je taj aranžman zamenjen novim vidom saradnje u okviru Instrumenta za koordinaciju politika koji ne podrazumeva povlačenje finansijskih sredstava. Takođe, važno je naglasiti da alokacije specijalnih prava vučenja Međunarodnog monetarnog fonda nemaju obavezu vraćanja glavnice, već se samo kamata izmiruje na tromesečnom nivou, a imaju za cilј da utiču pozitivno na jačanje rezervi i otpornosti zemlјe na eksterne rizike”, navodi se u saopštenju.

Kako je navedeno, od ukupnog spolјnog duga javnog sektora od 26,4 milijarde evra na kraju marta, dug države prema Međunarodnom monetarnom fondu iznosi 2,4 milijarde evra, što čini devet odsto ukupnog spolјnog duga države i polovina duga se odnosi se na sredstva Međunarodnog monetarnog fonda po osnovu alokacije specijalnih prava vučenja, a polovina na sredstva povučena u okviru stend-baj aranžmana iz 2022. godine.

Poslednji raspoloživi podaci

Prema poslednjim raspoloživim podacima NBS za mart ove godine, spolјni dug zemlјe iznosi 49 milijardi evra, a njegovo učešće u BDP-u iznosi 58,6 odsto i smanjeno je u odnosu na kraj 2024. kada je iznosilo 59,2 odsto.

Od ukupnog spolјnog duga, spolјni dug javnog sektora iznosi 26,4 milijarde evra, ili 53,8 odsto ukupnog spolјnog duga.

U okviru privatnog sektora, dug privrede prema inostranstvu iznosi 19,1 milijardu evra ili 39 odsto ukupnog spolјnog duga, dok dug banaka iznosi 7,2 odsto ukupnog spolјnog duga, navedeno je u saopštenju NBS.

U odnosu na kraj 2024. stanje spolјnog duga je povećano za blizu 252 miliona evra, u potpunosti po osnovu rasta zaduživanja privatnog sektora, dok je spolјni dug javnog sektora smanjen za 266 miliona evra.

Najveći deo spolјnog duga javnog sektora predstavlјa dug po osnovu emitovanih evroobveznica  na međunarodnom tržištu od blizu devet milijardi evra, za kojim slede sredstva od međunarodnih finansijskih institucija u iznosu od 7,83 milijardi evra, u koje spada i Međunarodni monetarni fond, dok se na dug prema stranim vladama, razvojnim bankama i agencijama stranih vlada odnosi 7,2 milijarde evra.

”Spoljni dug zemlјe predstavlјa ukupan spolјni dug rezidenata Srbije prema inostranstvu – države i privatnog sektora, tj. dug države, domaće privrede, banaka i ostalih sektora prema inostranstvu. Iz same definicije spolјnog duga proizilazi da u okviru spolјnog duga ne mogu biti najveća dugovanja prema domaćoj privredi, jer ono što jedni rezidenti duguju drugim rezidentima ne ulazi u spolјni dug”, navedeno je u saopštenju. (B.G.)