• Zato se ističe da je voda  voda je izvor života na Zemlјi. Život je nastao u vodi i postoji zahvalјujući vodi. Hidrosfera je samo jedan deo globalnog ekološkog sistema. Hidrosfera je omogućila nastanak biosfere. Voda zauzima ogroman deo površine planete Zemlјe, kada se saberu svi okeani, mora, reke i jezera. Međutim, samo je mali deo te ogromne količine dostupan lјudima, u smislu da ga mogu koristiti za piće i druge potrebe; 

• Ukupna količina vode na našoj planeti procenjuje se na oko 1.400 miliona kubnih kilometara, od čega se samo 2,5 odsto odnosi na slatku vodu, pa čak je i od te količine samo 20 odsto pogodno da se uz relativno malu popravku (prečišćavanje i dezinfekciju) iskoristi za lјudske potrebe. Samo 2,6 milijardi lјudi na Zemlјi u ovom momentu raspolaže minimalnim sanitarnim uslovima koji se odnose i na vodosnabdevanje, dok oko polovina stanovništva zemanja u razvoju pati od bolesti prouzrokovanih neispravnom vodom za piće;

• U svetu je dnevno milijarda gladnih i više od dve milijarde lјudi nema vode za piće!
  
• Ukupna količina vode na našoj planeti procenjuje se na oko 1.400 miliona kubnih kilometara, od čega se samo 2,5 odsto odnosi na slatku vodu, pa čak je i od te količine samo 20 odsto pogodno da se uz relativno malu popravku (prečišćavanje i dezinfekciju) iskoristi za lјudske potrebe. 

• Samo 2,6 milijardi lјudi na Zemlјi u ovom momentu raspolaže minimalnim sanitarnim uslovima koji se odnose i na vodosnabdevanje, dok oko polovina stanovništva zemanja u razvoju pati od bolesti prouzrokovanih neispravnom vodom za piće;

•  Ekstremno vreme za poslednjih 10 godina u svetu nanelo štetu od dva biliona dolara!  Štete od osam suša u Srbiji koje su bile od 2000. godine do  kraja 2024.godine nanene su štete samo u agrari od su oko 9,5 milijardi evra! Nijedne godine to nije bilo proglašeno za elementarnu nepogodu, jer država nema novca da nadoknadi štetu. Prikazivano je samo sa dvostrukim brojkama kroz pad proizvodnje u agraru!

• Za poslednje štete odgovorni su autori agrarne strategije od 2014. do 2025.godine. Jer su bili obećali narodu godišnji  rast proizvodnje od 9,1 odnosno 6,1 odsto. Arealnsot je bial surova,m rast za jednu decenkijju bio je samo 1,7 osto, ili godipšnji tek 0,17 odsto.Tu štetnui straegiju napislao je 24o iz Srbije koji su sebe častili za to sa 8,2 miliona eva nemaneksih donacima pristigloh iz tri evropske zemlјe;

• Istraživanje koje je sprovela FAO, rangiralo je Srbiju na 47. mesto od 180 zemalјa po količini i kvalitetu resursa vode;

• Rezultat te pogrešne agrarne strategije bio je da Srbokjeizguboi prehrambnei suverenit4et u polјoprivr3edi, kada je uptuianju svinsjkgo meso, mleko;

• Kao što se kaže da je 20. vek karakterisala globalna borba za premoć kroz kontrolisanje izvora nafte, tako se smatra da je 21. vek – vek borbe za kontrolu preostalih izvora čiste vode. Kažemo preostalih, iako voda spada u takozvane “obnovlјive” resurseo i prerađevine. Zato je sad prehrambeni suverentiet u fokusu izrade nvoe strategije!

Branisla GULAN

Svet se nalazi pred ozbilјnim izazovom kako da obezbedi lјudsko pravo na čistu i zdravu pijaću vodu u trenutku kada se procenjuje da više od dve milijarde lјudi nema pristup bezbednoj vodi za piće i sanitarnu upotrebu. Mnogi izvori vode postaju sve zagađeniji, a ekosistemi koji obezbeđuju vodu nestaju. Klimatske promene remete ciklus vode, uzrokujući suše i poplave. Cilј sviuh akcija, koej se ponakvoiše svode na kaju na priče, bile su podizanje svesti o globalnoj krizi vode i usaglašavanje aktivnosti koje će doprineti ostvarenju međunarodno dogovorenih cilјeva u vezi sa vodama, uklјučujući i one sadržane u Agendi za održivi razvoj 2030. godine!

OGROMNA ŠTETA: Ekstremno vreme za poslednjih 10 godina svetu nanelo štetu od dva biliona dolara!  Štete od osam suša u Srbiji koje su bile od 2000. godine do  kraja 2024. todine danas bile su oko 9,5 milijardi evra! Nijedne godine to nije bilo proglašeno za elementarnu nepogodu, jer država nema novca da nadoknadi štetu. Prikazivano je samo sa dvostrukim brojkama kroz pad proizvodnje u agraru! Suša je i u 2025. godin pogodile svet, a  nas najviše brine  stanje u Srbiji. Za voće se vež može reći da je klima obrala rod. U dobro rodnim godianma u Srkibji na blizu 200.000 hektara rod je bio i veći od 1,5 milina tona. Ove godine to je svedeno, prema sadašnjoij procenii na milion tona. Ceh će platiti smanjenje izvoza. A, bez njega Srbiji njema osptanka. Izvor agara ru 2024. godni bio je 5,1 milijardu evra,a uvoiz oko 3,9 milijardi eva. Dakle i pored svih teškoĆa,a to je pre svega nepostojanej prehrammbengo sjuvereniteta, ostvaqrem je u agraru Srbije trgovinski sufciti od 1,2 milijarde dinara. Najveća šteta je bgia pto je Srbija lane morfala za uvoz sveinjskgo ems,a mleka ki prerađevikmna da potgorši čak 650 milionaeva.Približno toliko i godinu dana ranije. 

Odgovorfnsotg zau to snose kreatori agrar ne politike koji nisu reagovali kada su videei da je Agrarni ustav koji je 2014. godien napisalo 240 eksperata na 145 stran… Oni su udvarajući se tada aktuelnim vlastima, svesno napisaali, da će se agrar do po;etak 2025. godine razvijati p ostopi od 9,1 odso, ili ako je lo[ija godina po stopi od 6,1 odsto. Iako su znali da je to štetno po državu nerealno,  za takvu štetnu procenu sebe su častili sa 8,2 miliona evra namenskih donacija pristiglih iz tri evropske zemlјe. Dokument je tada usvojila  samo Vlada Srbije, iako je bilo obećano da će ići na skupštinsku raspravu i usvajanje, a to se nije dogodilo! Pošto za to niko od nadležnoh vlasti nije reagovao, umesto obećanog blagostanja, posle jedne decenije, za svih deset godina rast je bio samo 1,7 odsto, a godišnji tek, 0,17 odsto. Rezultat tog promašenog i štetnog projekta je taj da je Srbija izgubila prehrambeni suverenitet! Sadašnj Vlada i minstiarstvo polјoprivrede, rade novi dokuemtn kojai trega Srbiji  u praksi da vrati prehrambeni suvrenitet.  Srbija je sad jedina zemlјa u Evropi, a možda i svetu bez agrarnog Ustava.  Čeka se novi dokument, po kome treba ponvo Srbgaija da dobije prehrabeni suverentiet. A, to znači da polјoprivredni proizvođači ponovo da dobiju  obesćanp blagostanje i prehrambeni suverenitet, kada je polјoporvreda u pitanju. Očekuje se da će ta buduća strategija početi da se primenjuje do kraja ove 2025. godine te da će proizvođači hrane i narod  uživati do 2034. godine!?  Narodu  je dojadilo čekanje bolјe budućnosti.  Oni bi već danas ili naredne godine trebali da imaju taj dugo očekivani bolјitak. Mnogi odu sa ovog sveta, a da to ne dočekaju!

Klima i događaji

Analiza 4.000 ekstremnih događaja povezanih sa klimom, od naglih poplava do suša koje godinama uništavaju farme, pokazala je da je ekonomska šteta samo u poslednje dve godine dostigla 451 milijardu dolara, prenosi Gardijan. Podaci iz protekle decenije definitivno pokazuju da klimatske promene nisu problem koji nas čeka tek u budućnosti, izjavio je generalni sekretar Međunarodne privredne komore, Džon Denton. Po njegovim rečima, očigledno je da globalna ekonomija beleži velike gubitke usled ekstremnih vremenskih prilika. EKSTREMNI vremenski uslovi su za poslednjih 10 godina celom svetu naneli gubitke u iznosu od dva biliona dolara, navodi se u izveštaju koji je naručila Međunarodna privredna komora (ICC) sa sedištem u Parizu.

Izveštaj je utvrdio postepeni trend rasta troškova zbog ekstremnih vremenskih prilika između 2014. i 2023. godine, sa naglim porastom u 2017. kada je sezona uragana pogodila Severnu Ameriku. Sjedinjene Američke Države su pretrpele najveće ekonomske gubitke u desetogodišnjem periodu i oni iznose iznose 935 milijardi dolara, sledi Kina 268 milijardi dolara i Indija 112 milijardi dolara. U prvih deset zemalјa sa najvećim gubicima su i Nemačka, Australija, Francuska i Brazil. 

Foto lična dokumentacija: Više od dve milijarde lјudi u svetu  nema pijaće vode!

Polekol i Pravo na vodu su deo panevropske mreže. Evropski pokret za vodu i globalnog Narodnog foruma o vodi, učestvovali su i u pisanju Manifesta vodne pravde.  Među više od tri stotine organizacija širom sveta koje su podržale manifest našle su se i organizacije iz Srbije, pored Prava na vodu – Centar za održivi razvoj Srbije,  Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Odbranimo šume Fruške gore, Građanski preokret, Libergraf, Studenac, organizacije okuplјene u Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS), iRevolucija, Eko Barajevo, Ekomar, Marš sa Drine…

Jer, vode u svetu su ugrožene su ugrožene zagađenjem, prekomernom eksploatacijom i privatizacijom. Danas u svetu  više od dve milijarde lјudi dnevno nema dovolјno pijaće vode! Zato se i ova prilika koristi za poruku da je dostupnost vode i sanitarno-higijenskih uslova osnovno lјudsko pravo. Jer, voda je zajedničko dobro, a ne tržišna roba. Deeo tog sveta gde je problem sa vodama kada ih ima previše, još veći kada ih nema je i – zemlјa Srbija! 

Ovaj događaj smatrao se „generacijskom šansom“ jer će nakon skoro pola veka u ovakvom formatu raspravlјa o vodi. Dinsoe se zakklnjučci,m ali se salno povećava borj ženih lјudi,  žaedna zelјa daje sve manje potrebne hrane. N asvojkokji kopži to oseća i 6,6 miliona žitelјa Srbije. Poslednja konferencija Ujedinjenih nacija odrđana je pre nekoliko godna, a pre toga sad već daleke  1977. godine u Argentini. I pored dobrih zaklјučaka u UN, stanj se pogoršava iz godine u godinu. Predstavlјen je sveobuhvatan pregled implementacije cilјeva Međunarodne dekade akcije “Voda za održivi razvoj 2018-2028”.  Oni drugi, ništa manje upozoravajući podaci, su, poznati. Popis iz 2011. godine pokazao je da se za deceniju, između dva popisa, seosko stanovništvo smanjilo za oko 311.000 žitelјa, odnosno za 10,9 odsto. Prvi put se broj stanovnika sela, odnosno ruralnih sredina u Srbiji, spustio ispod tri miliona. 

Voda, izvor života na Zemlјi!

Ono što je retko, skupo je. To se može danas reći i za vodu u svetu.  Očito je da je ima sve manje, a ona je i sve skuplјa! To znači da voda kao najvažnija stvar na svetu, naprotiv, nema cenu. (Platon, 427-347. godine p.n.e.) pisali su u sovm radu pukovnik u penziji dr Mladen Milivojević  i prof. dr sc. med. Sonja Radaković, o vodi u svetu i zemlјi Srbiji.

U toku je Svetska dekada vode, globalna akcija započeta 2005. godine nazvana “Voda za život”. Cilј ove akcije je da se istakne značaj resursa čiste vode na planeti i značaj vode za zdravlјe, 

privredni razvoj i civilizaciju uopšte, kao i da se spreče humanitarna katastrofa i ratovanje zbog Jedan od milenijumskih razvojnih cilјeva Ujedinjenih nacija bio je da se do isteka te dekade, odnosno do 2015. godine prepolovi broj lјudi koji nemaju pristup vodi za piće i za održavanje  higijene. Kada nestane vode na paletni z emlјi, neće više biti ni života! Ali, to je bio samo atak na ovaj problem, koji ostaje i trajan zadatak. Da bi se problem života na planeti Zemlјi rešio,  i dosada su se donosile rezolucije, ali je uvek rsatao brej žednih, i broj suša na Zemlјi koji je imao uticaja na smanjenje proizvodnje hrane. Pa je danas na planeti Zemlјi više od milijarde gladnih vi še od dve milijarde  žednih lјudi. Inače, lekari kažui da svaki ćčovek damas trega da popie po 2,5 litara pijaće  vode. 

Vode je sve manje na planeti Zemlјi, zato je i sve skuplјa!

Sve to se dešava dok se u Srbiji samo baci oko 770.000 tona hrane godišnje,a da je i pored toga svaki dan gladno oko 500.000  lјudi. To znači  da i pored velikog borja gladnih, danas svako od nas u Srbiji godišnje baci oko 27,7 kilograma jestivih i 80,4 kilograma nejestivih delova hrane, objavio je Centar za unapređenje životne sredine u Beogradu. Posmatrajući to na godišnejm nivou, samo stanovnici glavnog grada Srbije, bace više od 165.000 tona jestivih i nejestivih delova hrane. Kada je reč o jestivim delovima hrane, najviše se baca povrće, čak 10,2 kilogama po stanovniku godišnje, voće po 8,5 kilograma, hleb 4,7 kilograma, meso 3,6 kilograma i mlečni proizvodi 0,7 kilograma, kaže prof dr Bojan Batinić iz Centra izvrsnosti za cirkularnu ekonomiju i klimatske promene u Beogradu.  Dok se u svetu godišnje proizvede oko 650 milion tona organskog otpada, više od milijarde lјudi dnevno je gladno,  a više od dve milijarde žedno! Predviđa se da će se taj broj do 2030.godine, a pored svih priča i mera za smanje, ipak – udvostručiti. 

Zato se i ističe da je  voda je izvor života na Zemlјi. Život je nastao u vodi i postoji zahvalјujući vodi. Ona je samo jedan deo globalnog ekološkog sistema. Hidrosfera je omogućila nastanak biosfere. Voda zauzima ogroman deo površine planete Zemlјe, kada se saberu svi okeani, mora, reke i jezera. Međutim, samo je mali deo te ogromne količine dostupan lјudima, u smislu da ga mogu koristiti za piće i druge potrebe.

Ukupna količina vode na našoj planeti procenjuje se na oko 1.400 miliona kubnih kilometara, od čega se samo 2,5 odsto odnosi na slatku vodu, pa čak je i od te količine samo 20 odsto pogodno da se uz relativno malu popravku (prečišćavanje i dezinfekciju) iskoristi za lјudske potrebe. Samo 2,6 milijardi lјudi na Zemlјi u ovom momentu raspolaže minimalnim sanitarnim uslovima koji se odnose i na vodosnabdevanje, dok oko polovina stanovništva zemanja u razvoju pati od bolesti prouzrokovanih neispravnom vodom za piće.

U svetskoj potrošnji vode, polјoprivreda ima udeo od 90 posto, a industrija i domaćinstva po pet odsto. Zagađenje podzemnih voda nastaje upravo zbog polјoprivrednih aktivnosti, koje podrazumevaju korišćenje veštačkih đubriva.Od kategorije koja se podrazumeva i o kojoj se 

ne vodi preterano računa, voda je u 21. veku postala najznačajniji strateški prirodni resurs.

Osim za piće, voda je lјudima neophodna i za pripremanje hrane, održavanje higijene, kao i za mnogobrojne procese u industriji i polјoprivredi. U svetskoj potrošnji vode, polјoprivreda ima udeo od 90 posto, a industrija i domaćinstva po pet odsto. Zagađenje podzemnih voda nastaje upravo zbog polјoprivrednih aktivnosti, koje podrazumevaju korišćenje veštačkih đubriva.Od kategorije koja se podrazumeva i o kojoj se ne vodi preterano računa, voda je u 21. veku postala najznačajniji strateški prirodni resurs. 

U toku je Svetska dekada vode, globalna akcija započeta 2005. godine nazvana “Voda za život”. Cilј ove akcije je da se istakne značaj resursa čiste vode na planeti i značaj vode za zdravlјe, privredni razvoj i civilizaciju uopšte, kao i da se spreče humanitarna katastrofa i ratovanje zbog vode. Jedan od milenijumskih razvojnih cilјeva Ujedinjenih nacija bio je da se do isteka te dekade, odnosno do 2015. godine prepolovi broj lјudi koji nemaju pristup vodi za piće i za održavanje higijene. Ali, to je bio samo atak , koji i dalјe ostaje zadatak, a do danas se nije izvršio. Već stanje se na planeti zemlјi i pogoršalo. Više od dve milijrade lјudi  nema pristup zdravoj pijaćoj vodi!

A, voda je izvor života na Zemlјi. Život je nastao u vodi i postoji zahvalјujući vodi. Hidrosfera je samo jedan deo globalnog ekološkog sistema. Hidrosfera je omogućila nastanak biosfere. Voda zauzima ogroman deo površine planete Zemlјe, kada se saberu svi okeani, mora, reke i jezera. Međutim, samo je mali deo te ogromne količine dostupan lјudima, u smislu da je mogu koristiti za piće i druge potrebe.

Ukupna količina vode na našoj planeti procenjuje se na oko 1,400 miliona kubnih kilometara, od čega se samo 2,5 odsto odnosi na slatku vodu, pa čak je i od te količine samo 20 odsto pogodno da se uz relativno malu popravku (prečišćavanje i dezinfekciju) iskoristi za lјudske potrebe. Samo 2,6 milijardi lјudi na Zemlјi u ovom momentu raspolaže minimalnim sanitarnim uslovima koji se odnose i na vodosnabdevanje, dok oko polovina stanovništva zemanja u razvoju pati od bolesti prouzrokovanih neispravnom vodom za piće.

Osim za piće, voda je lјudima neophodna i za pripremanje hrane, održavanje higijene, kao i za mnogobrojne procese u industriji i polјoprivredi. U svetskoj potrošnji vode, polјoprivreda ima udeo od 90 posto, a industrija i domaćinstva po pet odsto. Zagađenje podzemnih voda nastaje upravo zbog polјoprivrednih aktivnosti, koje podrazumevaju korišćenje veštačkih đubriva.Od kategorije koja se podrazumeva i o kojoj se ne vodi preterano računa, voda je u 21. veku postala najznačajniji strateški prirodni resurs. 

Kao što se kaže da je 20. vek karakterisala globalna borba za premoć kroz kontrolisanje izvora nafte, tako se smatra da je 21. vek – vek borbe za kontrolu preostalih izvora čiste vode. Kažemo preostalih, iako voda spada u takozvane “obnovlјive” resurse. Naime, voda u prirodi kruži i stalno prolazi kroz cikluse eksploatacije, upotrebe, ispuštanja nakon korišćenja i povratka u ciklus u vidu atmosferske ili tekuće vode. Međutim, voda se u toku tih prolazaka kroz cikluse menja, najčešće u negativnom smislu, odnosno opterećuje se štetnim materijama i zagađivačima biološkog, hemijskog ili radiološkog porekla. Sačuvati preostalu čistu vodu i smanjiti zagađenje u procesu njene eksploatacije predstavlјaju osnovne cilјeve u ovom veku, jer lјudska vrsta, kao i sav živi svet na našoj planeti direktno zavisi od količine i kvaliteta vode.

Voda se za lјudske potrebe može eksploatisati sa površine (reka, jezera i sl.), ili iz dubine zemlјe (bunari). Kvalitet površinskih i dubokih voda uglavnom se znatno razlikuje. Duboke vode su često opterećene raznim mineralnim materijama čiji sastav zavisi od sastava stena koje okružuju rezervoar. Ovo je posebno važno kada su u pitanju takozvane termalne vode.

Analize sadržaja deuterijuma i izotopa kiseonika 18 (O18) koje su sprovedene širom sveta pakazale su da termalne vode u većini sistema potiču od meteorskih voda, odnosno od voda koje su u nekom evolutivnom periodu u obliku padavina stigle na zemlјino tlo. Od njih zatim nastaju slobodne podzemne vode. U svom dalјem kretanju, slobodne podzemne vode se spuštaju do manje ili veće dubine, u zavisnosti od položaja hidrotermalnog rezervoara. Te vode se pri tome zagrevaju i često mešaju sa vodama više temperature i većeg stepena mineralizacije, a koje se kreću naviše iz dubine rezervoara. Na koji način starost vode, odnosno period u kojem se formirao basen utiče na kvalitet, temperaturu i mineralni sastav vode?

Podsetićemo se na to kakvi su uslovi vladali u kojem evolutivnom periodu: U periodu od 40.000 do 20.000 god. p.n.e. na zemlјi je vladala hladna klima sa velikim padavinama, od 17.000 do 12.000 god. p.n.e. vladala je intertropska suša, sa visokim isparavanjem, a od 11.000 do 5.000 god. p.n.e. klima je ponovo uslovila obilne padavine. Mineralni sastav vode zavisi i od sastava stena koje okružuju rezervoar. U geotermalnom smislu najvažniji je sastav granitskog sloja, odnosno litološki sastav donjeg dela gornje “polovine” zemlјine kore gledano po dubini. Sve ovo utiče na kvalitet vode. Nije teško pretpostaviti da mlađe vode opterećene svim kontaminantima iz savremene životne i radne sredine. Starije vode prema tome imaju dodatni kvalitet očuvanosti iz vremena kada su zemlјom vladali daleko čistiji ekološki uslovi. Atomsko doba je naročito pogubno za kvalitet vode. 

Neizvesna budućnost gleera!

Na primer, industrijalizacija je pored prosperiteta donela i određena opterećenja za vodosnabdevanje. Industrijske otpadne vode u konačnom ishodu uvek završe u nekoj tekućoj vodi. Danas postoje propisi za kvalitet vode koja se ispušta i koja mora biti kvaliteta vode recipijenta, ali moraće da prođe još puno vremena dok nam površinske vode ne povrate kvalitet. Zatim i voda kojom se hlade nuklerani reaktori takođe završava u nekoj reci i moru.

Starost vode je prepoznata kao činilac kvaliteta vode u poslednjih dvadeset pet godina, i to od strane japanskih stručnjaka. Oni su u cilјu izbegavanja eksploatacije površinskih voda, prvi počeli da koriste flaširanu vodu dobijenu toplјenjem glečera. To je vrlo stara voda koja je u zamrznutom obliku ostala očuvana duboko ispod površine glečera, tako da je nisu dotakli ni atmosferski niti bilo koji drugi uticaji tokom vremena. Glečeri predstavlјaju za sada veliki rezervoar čiste vode, ali je i njihova budućnost neizvesna, usled globalnog zagrevanja. Svet stalno obilaze vesti o nestajanju glečera sa površine Zemlјe. Svi izneti podaci ukazuju na potrebu očuvanja podzemnih rezervoara starih voda i podizanja svesti o kvalitetu tih prirodnih mineralnih voda.

Najkvalitetniju vodu imaju Finska, Kanada, Novi Zeland, Velika Britanija, Japan, Norveška, Rusija, Južna Koreja, Švedska i Francuska, a situacija je najteža u pustinjskim i pulupustinjskim oblastima u podsaharskoj Africi i Aziji. Istraživanje koje je sprovela FAO, rangiralo je Srbiju na 47. mesto od 180 zemalјa po količini i kvalitetu resursa vode. To znači da Srbija ne spada u zemlјe siromašne vodom, ali ni onoliko bogate koliko se prethodnih decenija mislilo. Međutim, nizak stepen istraženosti i eksploatacije prirodnih izvora (procenjuje se da ih ima oko 1300, ispitano ih je oko 250, a eksploatiše se tek svaki deseti od njih), daje mogućnost Srbiji da se u ovoj oblasti razvije i popne se na postojećoj rang-listi FAO. Sa druge strane, kao i sve slabije razvijene zemlјe, i Srbija se dosta neekonomski i neekološki ponaša prema tim rezervama, naime, procenjuje se da gubitak u smislu nepovratnog oticanja neiskorišćene vode iznosi čak 5-10 kubnih metara svake sekunde. Pored toga, relativno niska cena vode iz vodovoda, kao i enormno velika potrošnja vode za Evropske uslove (Srbi troše duplo veću količinu vode mesečno po stanovniku od, na primer, Francuza), doprinose pogoršanju situacije. Voda se u Srbiji nenamenski koristi za zalivanje bašti, pranje automobila i ulica i slično. Paradoksalno, razlog za ovo leži i u niskoj ceni vodovodske vode. Sve se komplikuje i u sled nemogućnosti da se stanovništvu i privrednim subjektima isporučuje voda onog kvaliteta koji je potreban, što ne mora biti kvalitet vode za piće. Naime, voda ovog, najvišeg, kvaliteta potrebna je samo u udelu od 20% od ukupne potrošnje, i ona se koristi za piće, pripremu hrane, pranje posuđa i ličnu higijenu. Najviše vode koja se koristi (45%) zahteva uslovni kvalitet, odnosno ispunjenje nekih parametrara mikrobiološke ispravnosti, i ta se voda koristi za pranje prostorija, pranje vozila, zalivanje bašti, a zadovolјava i deo zahteva u industriji. Preostalih 35% potreba može se zadovolјiti vodom koja nema kvalitet vode za piće, ni u pogledu mikrobioloških, ni u pogledu hemijskih parametara, i ta se voda koristi za ispiranje vodokotlića, pranje ulica, ispiranje kanala, gašenje požara i većinu zahteva u industriji.

Oko 40 odsto stanovništva u Srbiji, koje živi u seoskim područjima pije vodu koja nije pod redovnom kontrolom nadležnih Zavoda za zaštitu zdravlјa (ili Zavoda za javno zdravlјe). Cilј i obaveza državnih organa je da se sprovedu mere koje bi omogućile da 90 odsto  stanovništva bude snabdeveno vodom iz bezbednih i kontrolisanih sistema.

Svet i kriza vode

Svet je suočen sa najvećom do sada zabeleženom krizom snabdevanja vodom, Ujedinjene Nacije su upuzorile na prognozu da će sredinom 21. veka čak sedam milijardi lјudi biti suočena sa nedostatkomvode, jer broj stanovnika planete raste, a vodeni resursi su svemanji, stoga stručnjaci pozivaju svet na takozvanu “plavu revoluciju”. Najcrnje prognoze, koje iznosi Kevin Votkins, direktor kancelarije Programa UN za razvoj, predviđaju čak i ratove za zalihe pijaće vode.

Osim smanjenja količine raspoložive vode, svetu preti i opasnost od dugoročnog zagađenja postojećih rezervi. Svake godine u mediteranskim zemlјama završi oko 120.000 tona mineralnih ulјa, 12.000 tona fenola, 60.000 tona deterdženta, 100 tona žive, 3.800 tona olova, 2.400 tona hroma, 21.000 tona cinka, 320.000 tona fosfora, koji se jednostavno izliju u reke, mora i druge vodene površine. Sve ove materije se vrlo sporo razređuju čistom vodom iz okolnih vodotokova i mora. Čvrste materije, naprotiv, zahtevaju izuzetno dug vremenski period za razgradnju u vodi –  od nekoliko nedelјa za papirnu ambalažu, pa sve do nekoliko stotina godina za plastiku.

Voda u lјudskom telu

Voda je najzastuplјenija supstanca u lјudskom organizmu. Kod odraslih osoba ona zauzima prosečno 60 odsto telesne mase, što na primer u muškarca teškog 70 kg iznosi oko 40 litara. Telo novorođenčeta sadrži značajno više vode (oko 75 odsto) i tako visok procenat se održava u toke prve godine života. Kod starijih osoba (preko 60 godina) postepeno dolazi do smanjenja sadržaja vode u telu na oko 50-55 odsto telesne mase, što zavisi od sadržaja masti. Pošto masno tkivo sadrži veoma malo vode, kod gojaznih će ukupna voda zauzimati samo 45 osto telesne mase. 

Ukupna voda se u telu nalazi u veoma dinamičnoj ravnoteži između unutrašnjosti i spolјašnjosti svake ćelije. Kod odraslih se veći deo vode nalazi u ćelijama (40 odsto ukupne telesne mase), a manji deo van ćelija (20 odsto), dok je kod odojčeta voda raspoređena podjednako u ćelijama i van njih (po 38 odsto telesne mase). Vanćelijska voda predstavlјa vodu sadržanu u krvi, odnosno plazmi, limfi, tkivnim tečnostima, gustim vezivima, hrskavici, kostima, kao i vodu u unutrašnjosti šuplјih organa kao što su creva, želudac, bubrezi i slično. Sadržaj vode u različitim tkivima i organima značajno varira u zavisnosti od uzrasta. Vodom je najbogatiji mozak novorođenčeta (voda zauzima oko 90 dosto ukupne mase mozga), a najsiromašnija je zubna gleđ.

Voda je esencijalna za život. Nedostatak vode manifestuje se jako brzo, a simptomi se javlјaju već pri nedostatku jedna odsto od ukupne količine vode. Ako se dehidracija nastavi, srčana funkcija, disanje i termoregulacija bivaju ugroženi, a pri potpunom nedostatku vode, smrt nastupa u toku nekoliko dana. Naravno, kada govorimo o vodi kao telesnoj tečnosti, ona se ne sastoji samo od vodonika i kiseonika, već je to jedan rastvor soli, šećera i belančevina. Tako da se u slučajevima gubitka vode gube i ovi dragoceni sastojci.

Zašto je voda toliko značajna za čoveka?

•    Voda u organizmu predstavlјa univerzalni medijum preko koga se održava funkcija svih ćelija, od krvi, transporta hranlјivih materija do izlučivanja produkata metabolizma i štetnih sastojaka mokraćom.

•    Glavna je komponenta sistema regulacije telesne temperature – znojenjem.

•    Voda može sadržavati i materije koje deluju zaštitno na neke funkcije organizma, na primer fluor koji se u mnogim vodovodima dodaje u pijaću vodu u cilјu sprečavanja pojave karijesa zuba.

Kada se zna da je voda najzastuplјenija supstanca u lјudskom organizmu, koja na različite načine ostvaruje mnogobrojne vitalno važne uloge, jasno je da je potreba za održanjem ravnoteže, odnosno “bilansa” vode jedan od najvažnijih uslova pravilnog funkcionisanja lјudskog organizma. Gubitkom telesne tečnosti krv počinje da se zgušnjava, a za izazivanje primetnog umora dovolјno je izgubiti samo dva ostgo ukupne vode iz organizma. Gubitak pet odsto tečnosti  dovodi do nesvestice i grčeva, a gubitak od 10 odsto  je najčešće fatalan.

Dnevne potrebe za pijaćom vodom zavise od uzrasta, telesne mase i naročito fizičke aktivnosti kod zdravih, a kod obolelih još i od gubitaka vode nastalih usled osnovne bolesti (povraćanje, dijareja, groznica praćena preznojavanjem, hormonska obolјenja, bubrežna i dr.). Prosečan gubitak tečnosti iz organizma dnevno iznosi oko  tri litre, što bi značilo da se ista količina dnevno mora nadoknaditi, bilo unosom vode ili namirnica koje je sadrže.

Najjednostavnije i najlogičnije jeste da čovek unos potrebne količine vode proceni prema svom osećaju žeđi. Žeđ nastaje usled smanjenja sadržaja vode u organizmu, što dovodi do povećanja koncentracije supstanci rastvorenih u telesnim tečnostima sa jedne strane, a smanjenja količine same telesne tečnosti sa druge strane, što zajedno dovodi do stimulacije centra za žeđ u mozgu. Međutim, sam osećaj žeđi može biti “maskiran” usled navike da se piju zaslađena pića, da se uzima hrana umesto vode, kafa i drugi napici, te se tako pravi osećaj žeđi vremenom izgubi i ne prepoznaje se. Neka istraživanja su pokazala da preko 70 odsto odraslog stanovništva prosečno popije manje od 1,5 litre vode dnevno, a četvrtina čak manje od litre.

Zato su izrađeni takozvani “vodiči” – preporuke za unos vode u određenim situacijama, na primer za malu decu, sportiste i neke profesije gde su radnici izloženi dehidraciji (rad u uslovima visokih temperatura ili u nepropusnoj odeći). U ovim situacijama, kada su potrebe za vodom velike, ne smemo se osloniti na varlјivi osećaj žeđi, već treba unositi vodu u preporučenoj količini, bili žedni ili ne.

Ravnoteža u količini vode u telu održava se preko bubrega, koji reguliše gublјenje vode i preko centara u mozgu koji regulišu žeđ, odnosno uzimanje vode. Nažalost, centar u mozgu je često uspavan i reaguje povećanom žeđi tek ako je količina vode u telu smanjena za više od dva  odsto. Bubrezi reaguju mnogo brže na smanjenje količine vode u organizmu koje se manifestuje smanjenom količinom vodumena plazme, odnosno krvi i to ako što smanjuje količinu izlučene mokraće.

Značaj higijenski ispravne vode

Voda, je, znači, dragocen izvor zdravlјa i neophodan uslov čovekovog opstanka. Međutim, voda može predstavlјati i izvor zdravstvenih tegoba, ukoliko sadrži štetne materije  biološkog, hemijskog ili radiološkog porekla. Zato se voda iz prirodnih izvora najčešće prečišćava i dezinfikuje pre puštanja u vodovodni sistem. Voda iz javnih vodovoda, kao i mineralne i druge flaširane vode na tržištu podležu stalnim proverama, a njihovu ispravnost, odnosno zdravstvenu bezbednost regulišu Pravilnici. Proverava se mikrobiološka ispravnost, odnosno ukupan broj mikroorganizama, a posebno prisustvo štetnih mikroorganizama, a takođe se proverava i hemijska ispravnost, prisustvo raznih otrova, teških metala, pesticida, i ostalih hemijskih materija koje su predviđene pravilnikom. Takođe se proverava i koncentracija hlora u pijaćoj vodi, koji je neophodno da bude prisutan, ali do određene granice. Nijedno istraživanje do sada nije pokazalo da količina hlora od 0,5 miligama u litri vode, što je gornja dozvolјena granica, može nepovolјno uticati na zdravlјe lјudi, bez obzira koliko se dugo godina konzumira.

Međutim, sastav pijaće vode može da varira u okviru dozvolјenih granica, zavisno od vrste vodozahvata (reka, bunar, more i dr.), dubine i geoloških svojstava slojeva kroz koje prolazi. Bez obzira na higijensku ispravnost vode, organizam ipak može da “primeti” promenu u sastavu i na nju burno reaguje. To se naročito dešava prilikom promene sredine, gde nam se često dešava da pijaća voda ima “drukčiji ukus” od onog na koji smo navikli. Da bi se izbegle zdravstvene tegobe, u tim situacijama je najbezbedije piti flaširanu vodu. U nekim zemlјama će vas upozoriti da vodu iz česme ne treba piti, iako je mikrobiološki ispravna, što se odnosi upravo na njen neodgovarajući mineralni sastav.

Naravno, podrazumeva se da, ukoliko se neko opredeli da potrebe za pijaćom vodom zadovolјi isklјučivo flaširanom vodom, izabere vodu mineralnog sastava koji u potpunosti zadovolјava zahteve organizma. Naime, na tržištu postoje flaširane vode sa veoma različitim mineralnim sastavom i kiselošću, od kojih nisu sve pogodne za svakodnevnu upotrebu. Na primer, vode sa visokim sadržajem minerala (naročito natrijuma) pogoduju sportistima i rekreativcima u toku i nakon fizičke aktivnosti, gde se dosta vode gubi znojem, zajedno sa mineralnim solima. Međutim, takve vode se ne preporučuju za zadovolјavanje svakodnevnih potreba ostalog stanovništava, naročito osoba koje boluju od povišenog krvnog pritiska, pošto visok sadržaj natrijuma može nepovolјno utiče na održanje krvnog pritiska i druge funkcije organizma. Takođe postoje vode sa specifičnim sadržajem nekih supstanci (magnezijuma, sulfata i dr.) koje se zapravo i ne mogu u užem smislu svrstati u pijaću vodu za svakodnevnu upotrebu, odnosno njihov sastav im uslovlјava neka lekovita svojstva, te su stoga pogodne samo za neke kategorije obolelih lјudi. Deci se naročito ne preporučuje unos ovakvih visokomineralnih voda, posebno ako su još i gazirane, već se umesto toga preporučuje prirodna negazirana voda, sa povolјnim sadržajem i međusobnim odnosom mineralnih materija.

Ultraprečišćene i demineralizovane vode sadrže jako malo količinu minerala, naročito ako se voda dobija posle agresivnih tretmana u komercijalnim kućnim filterima (naročito ako je postupak takozvana reverzna osmoza, što skoro u potpunosti eliminiše soli iz vode i napravi maltene destilovanu vodu). Takve vode nisu u potpunosti sposobne da zamene pijaću vodu, jer mogu vremenom da dovedu do razređenja elektrolita u organizmu, koji se normalno unose pijaćom vodom. Ovome su naročito podložna mala deca, i ove vode ne treba koristiti za pripremu hranice za bebe.

Značaj na tržišt prehrambenih proizvoda i vode!

U haos koji je poslednjih godina vladao kod nas na tržištu prehrambenih proizvoda uklјučujući i vodu polako se uvodi red.

Stoka, narodno blago!

Prema poslednjem popisu polјoprivrede Srbije njeno agrarno blago čini: 

• 508.365 gazdinstava;
• 3.257.100 korišćenih obradivih hektara;
• 698.605 goveda;
• 2.349.170 svinja;
• 1.759.424 ovce;
• 149.558 koza; 
• 14.773.571 živine;
• 1.261.323 košnica;
• 1.150.653 radnika u Srbiji se bavi agrarom;

Sve to je mnogo, mnogo,mnogo, manje nego priklikom poslednjuih popisa kad je bilo znatno više stoke u stajama, oborima, torovima, na pašnjacima! A, dobar deo stoke, dnas, recimko na Srj planini u Sribji čeka pomoćč od države da dobie vodu, da bi preživeo. Država reaguje tek kad narod zatraži pomoć za stoku!

Agrarna proizvodnja u Srbiji poslednje tri i po decenije stagnira i prosečan rast godišnje proizvodnje, do pojave bolesti korone imao je godišnji rast samo od 0,45 odsto,  piše analitičar Branislav Gulan. U Srbiji sirovine za hranu proizvode se na 3.257.100 hektara i njihova godišnja vrednost proizvodnje kretala se najvipše do 5,6 milijardi dolara.Vrednost agrarne proizvodnje po hektaru iz godine u godinu je u opadanju. Do nedavno to je bilo oko 1.200 evra po hektaru, a stručnjaci kažu da je sad tek oko 1.000 evra. Najveća vrednost agararne proizvodnje bila je 2020. godine i dostigla je blizu 5,6 milijardi dolara.  Istovremeno u zemlјama kojima težimo godišnji prihod  u Danskoj po hektaru je  čak 37.000 evra  po hektaru, Holandiji blizu 30.000 evra, Norveškoj isto toliko… Da bi se Srbija primakla ovim zemlјama i imala u prvo vreme prihod bar 10.000 evra po hektaru, potreban joj je novi koncept polјoprivrede po nordijskom sistemu! To znači da se sve obavlјa u zatvorenom krugu, po nordijskom sistemu, preko zadruga koje će da imaju prerađivačke kapacitete, sa novima lјudima,  koji će kapital da obrću najmanje 50 puta godišnje!

Dakle, svake godine objektivno se smanjuje vrednost agrarne proizvodnje  po hektaru, smanjuje  ukupan prihod, smannjuje se i izvoz. One je ipak u 2024. godini dostigao iznos od 5,14 milijardi evra, a uvoz je bio 3,9 milijardi. Tako je agarar ipak imao i suficit od 1,2 milijarde evra. To potvrđuje činjenica da je u prva četiri meseca 2024. godine izvoz polјoprivrede iz Srbije bio vredan samo 411 evra, dok je za uvoz potrošeno 414 miliona evra! Prema podacima, za od izvoza mesa u Srbiju je stiglo samo 24 miliona evra, dok je za izvoza mesakako bi se narod prehranio, potrošeno za to vreme čak 94 miliona evra. U prvommm kvartalu 2024. godine u Srbiju je od izvoza mlečnih proizvoda stiglo 64 miliona evfra, a istovremeno je za uvoz ovih potrepština bilp potrošeno 72 miliona evra. U celoj 2024. godinji za uvou mesa, pre svega  svinjskog, prerađevina i mleka potrošeno je oko 650 miliona evra! To je malo više nego godinu dana ranije, kada je bilo potrošeno oko 574 miliona evra. Kako bi se ovo teško stanje ublažilo neophodno je da polјoprivrednici na vreme dobiju podsticaje, kako bi se pripemili za jesenju setvu.  Sad se tvrdi da su subvencije i veće nego u okruženju. Onda je bitno da stignu na vreme svimna koji  imamju paov na njih. A, da pravo prvenstvo imaju partijski  polјoprivredbnici. To se videl svake godimnje kada država otkuplјuje po višim cenam  mali deo tržišnih viškova.Zato je cilј da pravi polјoprivednici subvencije dobiju na vreme, ane kao do sada sa zakašnjenejm od nekoliko godina.

Suša već obrala rod!

Suša je u Srbiji već u julu 2025. godine obrala dobar deo očekivanog roda kukuruza! Uteha je za Srbiju što se smannjio stočni fond pa joj je sad godišnje ukupno potrebno oko 3,5 miliona tona kukuruza! Rerordna proizvodnja bila je, sad daleke 1986. godien i to 8.062.020 tona! U 2024. godini sa blizu milion hektara dobijeno je samo 5,2 miliona tona. Na mnogim njivama u julu 2025. godine gde se nalzi kukuruz neće biti ni roda! U 2024. godini rod je ibio  5,2 miliokantona tona roda. U Srbiji je smanejne borj stoke, apa je wsad potrenvgo samo 3,5 miliona tomna ,,žutog zlata’’. Jer, nema stoke da ga troši. Dok pr nekoliko pre nekoliko trebalo milion toan više, a ostalo se prodavalo u izvozu, kao sirovina.

Slično je i swa pšenkicom Srbokji je sad za ishjanu, robne rezerve i semenarstov potrevno oko 1,miliona tona pšenice. To mpeđda se obezvedi setovm na 300.000 hektar. A, ove 2025. Godien u đetiv je dobiejno 3,62 miliaontoan pšenice, Iz propelk godien oslao je milioin tona,. Tako da suprobe,mi sa skaldištenjem ali i i prodajom, Jer, Srbkiaj nema kadrove nifirme kao šrto su bili ,,Geneks”, ,,Progres” i druge slične firme, sa sposobnim kadrovuma da prodaju tržišne viškove.

Uz povećanje podsticaja neophodna je i njihova izveznost. Dodaje sa su naučni instituti u Novom Sadu i Zemunu stvorili oko 2.500 visokorodnih sorti i hibrida raznih kultura, ali se njihove genetske mogućnosti koriste tek sa 30 do 50 odsto. Poslednjih decenija najveće štete su od suša. Tako analize ukazuju da je od 1990. do ove godine u Srbiji bilo čak 10 sušnih godina. One su od 2000. do 2021. godine polјoprivredi nanele štete veće od milijardu dolar ili evra Primera radi, štete od suša u 2003. i 2007. godini bile su po milijardu dolara, u 2012. godini suša je obrala useve u vrednosti od dve milijarde dolara, zatim 2014. i 2017. godine po 1,5 milijardi dolara, ili po trećinu očekivane proizvodnje 

Uticaj klimatskih promen

Istraživanja pokazuju da će se ubuduće severni deo Evrope daviti u poplavama dok će se Mediteran i Balkan, na kome je i Srbija, u narednim godinama redovno suočavati sa požarima i jakim sušama koje će uništatavi letinu i isušivati reke, upozoravaju domaći stručnjaci i svetski klimatolozi. Dakle, klimatske promene su definitivno nastupile. Od ovoga ne može da se spasemo, ali možemo samo da se adaptiramo na ove promene. Mediteran je definitivno najosetlјiviji na klimatske promene. Kod nas su odavno počeli sve učestaliji požari, poplave, ali ono što defintivno treba da nas zabrine je da ove promene za nekoliko godina mogu da dovedu do isušivanja vodenih površina u Srbiji, kao što je to već slučaj u nekim mestima. Ukoliko se nastavi vrtoglavi rast temperatura, a bude sve manje padavina u svim godišnjim dobima, mnoge bilјne i životinjske vrste će nestati. Dokaz tome je da 0,2  stepeni po deceniji raste prosečna temperatura na Zemlјi. Očekuje se da će 1,5 stepeni biti veća temperatura Zemlјe 2040. godine u odnosu na početak veka!

Presušivanje vodenih površina stvara problem vodosnabdevanja povrtarskih kultura, što će biti veliki problem za polјoprivrednike. Topao vazduh nam stiže iz Afrike donosi nam paklene vrućine. U svim godišnjim dobima imamo sve manje padavina, a za sve ovo je jedini krivac čovek i njegova nebriga.

Govoreći o ovim problemima, dr Miroslav Tadić, na skupu organizovanom povodom “Izgradnje održivih prehrambenih sistema kroz inkluzivne lance vrednosti”, između ostalog je rekao da nas narednih decenija, zbog suša, očekuju sve manji prinosi mnogih kultura, pre svega, kukuruza čak za 55 odsto, pšenice za 16 odsto i svih drugih polјoprivrednih useva. Lek postoji, a to znači da nauka mora ponuditi raniju setvu i zrenje svih useva. Klјučni resurs za održavanje prinosa biće – voda! Znači u svetu će se voditi bitke za vodu, kao nekada za naftu! Ako budemo imali dve žetve, za šta su potrebni sistemi za navodnjavanje, to može da nadoknadi manje prinose.

FOTO: NENAD MIHAJLOVIĆ / RAS SRBIJAČ SRBIJA RASPOALĆE SA 3.257.100 HEKTARA KORIŠĆENIH NJIVA. SVE SU TO MALI POSEDI JER U ZEMLjI POSTOJI 19 MILIONA PARCELA!

Predviđa se smanjenje padavina u svim godišnjim dobima i širenje mediteranske klime prema severu i istoku, dok će pogođena područja postajati sve sušnija u vreme leta. Shodno tome očekuje se i povećanje broja toplih dana i noći, dok će toplotni talasi biti sve učestaliji. Regionalne proemene u Evropi uklјučuju i povećanje poplava u severnoj Evropi i hidroloških i polјoprivrednih suša u Mediteranu. Značajan doprinos svim tim problemima daje čovek svojom nebrigom, navodi se u izveštaju Međunarodnog panela za klimatske promene.

Za desetak godina u Srbiji zbog vrtoglavih klimatskih promena i sve većeg broja toplotnih talasa doći će do isušivanja vodenih površina i sve češćih požara, što će uticati na bilјni i životinjskih svet, ali posebno na polјorivredu. Zato su nam potrebni sistemi za navodnjavanje, ali su se oni u Srbiji gradili samo u obećanjima. O tome najbolјe pokazuju činjenice u brojkama, u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku Srbije (RZ iz 2021. godine), gde se navodnjavalo tek oko 1,4 odsto površina

Navodnjavanje u 2020. godini: Rast za 11,9 odsto…

Kako se navodi, u Srbiji je 2020. godine navodnjavano 52.441 hektara polјoprivrednih površina. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u Srbiji 2020. godine navodnjavane površine veće su za 11,9 odsto nego u 2019. godini. Za navodnjavanje je upotreblјeno 2,1odsto više vode nego u prethodnoj godini, a najviše vode se crpelo iz vodotokova, 93,2 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže. Najveće površine su navodnjavane su orošavanjem, 92,5 odsto površine, zatim kapanjem 7,3 odsto, dok se površinski navodnjavalo samo 0,2 odsto površine. Najviše su se navodnjavale oranice i bašte, 91,7 odsto, zatim voćnjaci pet odsto. Primera radi u svetu se navodnjava prosečno oko 17 odsto površina ili recimo u Albaniji oko 380.000 hektara.

…Pad navodnjavanih površina

Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS) tokom 2021. godine u Republici Srbiji navodnjavano je samo  52 236 hektara polјoprivrednih površina, što je za 0,4 odsto manje nego u 2021. godini! Oranice i bašte (sa 94 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa pet odsto) i ostale polјoprivredne površine (sa udelom od jedan odsto). U padu navodnjavanih površina treba tražiti i uzroke fizičkog pada polјoprivredne proizvodnje u Srbiji u 2021. godini od pet odsto.

Napomenimo samo a je hidrosistem D-T-D izgrađen 1977. godine i da je bio plan da navodnjava 510.000 hektara i odvodi suvišne vode daq million hektara. I pored svakodnevnih obećanaj vlasti da se grade sistemi za navodnjavanje koji će povećati agrarnu proizvodnju to se još neostvaruje. Dokaz su podaci RZS. Planirano navodnajvanje od sistema D-T-D nikada niej funkjcionisalo, dok je odvodnjavanej sa million hektqara prewstalo da funkcioniše 2005. godin posle velikih polava u Vojvodini kada hidrosistem zbog velikih količina mulјa nie mogao da primi suvišne vode.

Za navodnjavanje je u 2021. godini ukupno zahvaćeno 92.574 hilјade. m3 vode, što je za 33,9 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova − 84,3 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže.

Najzastuplјeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,8 odsto površine, kapanjem 8,0 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,2 odsto površine.

Navodnjavanje 52.000 hektara u Srbiji u 2021. predstavlјa pad u odnosu na 2020. godin. Navodnjavanje polјoprivrednih površina u Srbiji u padu. Najzastuplјeniji tip navodnjavanja je orošavanjem. Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS) tokom 2021. godine u Republici Srbiji…

Navodnjavanje i odvodnjavanje

Napomenimo samo da je hidrosistem DTD izgrađen 1977. godine i da je bio plan da navodnjava 510.000 hektara i odvodi suvišne vode sa million hektara. I pored svakodnevnih obećanja vlasti da se grade sistemi za navodnjavanje koji će povećati agrarnu proizvodnju to se još neostvaruje. Dokaz su podaci RZS.

Planirano navodnajvanje od sistema DTD nikada nije funkcionisalo, dok je odvodnjavanje sa milion hektara prestalo da funkcioniše 2005. godine posle velikih poplava u Vojvodini kada hidrosistem zbog velikih količina mulјa nije mogao da primi suvišne vode.Najviše vode crpimo iz vodotokova za navodnjavanje orošavanjemZa navodnjavanje je u 2021. godini ukupno zahvaćeno 92.574 hilјade m³ vode, što je za 33,9 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova − 84,3 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže.Najzastuplјeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,8 odsto površine, kapanjem osam odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,2 odsto površine. Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemlјoradničke zadruge koje se bave polјoprivrednom proizvodnjom i uslugama u polјoprivredi i/ili upravlјaju sistemima za navodnjavanje. U 2022. godini u Republici Srbiji je bilo navodnjavano 54.639 hektara. Za navodnjavanjeukupno zahvaćeno 99 355 hilјada kubnih metara vode, što je za 7,3 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 89,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže. Orošavanje je bio najzastuplјeniji tip navodnjavanja, obuhvatajući 91,8 odsto  površine, dok se kapanjem navodnjavalo na 8,1 odsto površine, a površinski snavodnjavalo svega na 0,1 odsto  površine. 

Dakle,tokom 2022. godine, ukupno 54.639 hektara polјoprivrednih površina je bilo pod sistemima za navodnjavanje 1,3 odsto! Republički zavod za statistiku (RZS) je objavio da je u Srbiji u 2023. godininji navodnjvalo se svega 47.579 hektara njiva. Suša umanjuje prinos svih kultura i odnosi profit. Pšenica je u ovogodišnjkjihjžetvi donela radost i brigu. Radost je r je rod bio 3,62 miliona tona, ali i brigu jer nema kupaca i niska je cena koja ne pokriva troškove proizvodnje od preko 26 dinara po kilogramu uz prinos od šest tona po hektaru! Tu kalulaciju trošoova uradio je Zadružni savez Vojvodine!

Navodnjavanje polјoprivrednih površina u Srbiji u padu. Najzastuplјeniji tip navodnjavanja je orošavanjem.  Prema podacima RZS u Srbiji je u 2024. godine bilo navodnjavano samo 48.668 hektara  njiva. A, korišćeno je 3.257.100 hektara njiva!

Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS) tokom 2021. godine u Republici Srbiji navodnjavano je samo  52.236 hektara polјoprivrednih površina, što je za 0,4 odsto manje nego u 2020. godini.Oranice i bašte (sa 94 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa pet odsto) i ostale polјoprivredne površine (sa udelom od jedan odsto). U padu navodnjavanih površina treba tražiti i uzroke fizičkog pada polјoprivredne proizvodnje u Srbiji u 2021. godini od pet odsto.

Prema  podacima RZS u Srbiji se 2024. godine navodnjavalo samo 48.668 hektara oranica! To je tek oko 1,5 odsto od 3.257.100 hektara korišćenih njiva! Dakle, Srbija je na dnu svetske lestvice! Jer, svetu se prosečno navoadnajvnaj soko 17 odsto agrarnih površina.  Navodnjavanje u Srbiji 2024. godine. Tokom 2024. godine u Republici Srbiji navodnjavano je 48.668 hektara polјoprivrednih površina, što je za 2,3 osto više nego u prethodnoj, 2023. godini. Oranice i bašte (sa 93,5 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 5,9 odsto) i ostale polјoprivredne površine (sa udelom od 0,6 odsto).

Za navodnjavanje je u 2024. godini ukupno zahvaćeno 66.742 hilј. m3 vode, što je za 5,2 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 92,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda i ostalih izvora. Najzastuplјeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,0 odsto površine, kapanjem 8,8 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,2 odsto  površine.

Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemlјoradničke zadruge koje se bave polјoprivrednom proizvodnjom i uslugama u polјoprivredi i/ili upravlјaju sistemima za navodnjavanje.

Foto: Ministarstov polјoprivrede Srbije. U Srbiji je u 2024. godini navodnjavano samo 48.668 hektara  od 3.257.100 hektara raspoloživih polјoprivrednih površina. To je tek 2,3 odsto više nego u 2023. godini!

Tabela 1. Zahvaćene vode za navodnjavanje prema vrsti vodozahvata

hilј. m3
	2023	2024
Ukupno	70430	66742
Iz podzemnih voda	2756	3326
Iz vodotoka	65852	61941
Iz ostalih izvora	1821	1474

Preuzmi tabele u Excel

Tabela 2. Navodnjavane površine pod usevima/zasadima i tipu navodnjavanja, hektara

	2024	Tip navodnjavanja
površinski	orošavanje	kap po kap
Ukupno	48668	113	44274	4281
Oranice i bašte	45514	6	44081	1428
Voćnjaci	2884	0	82	2802
Ostalo	270	107	112	51

Metodološka objašnjenja

Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju, ukupno.

Primera radi, samo u Albaniji s enavodanvjanja 380.000 hektara!Prema podacima Republičkog hidrometerorološkog zavoda (RHMZ) 2019. godina je bila najtoplija zabeležena u Srbiji od 1951. godine, i u Beogradu od 1888. godine, od kada postoje merenja. U toj godini zabeležena je i najtoplija jesen ikada, praćena najdužim oktobarskim toplotnim talasom (17 dana) i ekstremnom sušom, koja je imala značajne negativne uticaje na polјoprivredu (koja je po statistici imala pad od samo 0,1 odsto?). Promene klime su takve, da imamo sve veći rizik od poplava tokom prolećnih i jesenjih meseci i sve veći rizik od suša tokom leta. 

Agrarna proizvodnja ponajviše zavisi od ćudi Boga!

– Do kraja 21. veka u Srbiji možemo očekvaiti porast srednje godišnje temperature i za 4,3 odsto u odnosu na vreme od 1961‚ do 1990. godine. Ovo može dovesti do veće dužine trajanja sušnih perioda, češćih rizika od poplava, smanjenja dostupnosti i kvaltieta pijaće vode, veće potrošnje energije, gubitka biodiverziteta, većih rizika po zdravlјe lјudi… Povećanje prosečne godišnje temperature i veća učestalost ekstremnih vremenskih događaja dovešće do novog smanjenja prinosa i povećanja međugodišnjih fluktuacija u prinosima ukoliko se na vreme na preduzmu adekvatne mere. Uz sve to širiće se i bilјne bolesti – kaže Miroslav Tadić.

Propadanje hidrosistema

Ako je gazdovanje vodama jedno od osnovnih merila civilizacije, onda ne treba da čudi to što je bečkom dvoru 1791. godine bilo potrebno samo deset dana da odobri plan inženjera Jožefa Kiša o spajanju Dunava sa Tisom, kanalom dugim 100 kilometara. Kanal je trebalo da skrati vodeni put između te dve reke za 260 kilometara, a iznad svega “da ocedi” plodnu bačku zemlјu. Plan je dvoru upućen 12. decembra, a razmatran je i povolјno ocenjen 22. decembra iste godine. Kakva je to brzina bila, primećuje u knjizi “Vojvodina, propadanje jednog regiona” autor Dragomir Jankov. Kanal Dunav – Tisa – Dunav, poznatiji kao Franc Jozefov ili Veliki bački kanal, počeo je da se gradi 1793. godine, a pušten je u rad 1802. godine. Tada je to bio najveći zahvat u Jugoistočnoj Evropi, na kojem je 150 godina kasnije, 1947. godine, začeta ideja o premrežavanju čitave vojvođanske ravnice. Jer, Nikola Mirkov, idejni tvorac Hidrosistema Dunav – Tisa – Dunav, shvatao je režim kao “živi organizam” kome treba pristupiti celovito i sveobuhvatno.

Kanal D-T-D pušten je u rad 1977. godine. Puštanje brane kod Novog Bečeja, to je učinio tadašnji visoki funkcioner Jugoslavije Stane Dolanc. To je bio jedan od najkomplkesnijih vodoprivrednih objekata u Evropi. On danas obuhvata 960 kilometara kanalske mreže, 24 regulacionih i pet sigurnosnih ustava, 16 prevodnica, šest velikih crpnih stanica i 84 mosta! U toku njegove izgradnje iskopano je 133 miliona kubika zemlјe i ugrađeno pola miliona kubika betona. Procenjuje se da je u kanal uloženo ukupno milijardu dolara. Cilј njegove izgradnje bio je da odvodi suvišne vode sa milion hektara i da navodnjava 510.000 hektara. Prvu funkciju je ispunjavao sve do 2005. godine, a navodnjava se tek 30.000 do 50.000 hektara. Dakle, funkcija navodnjanja je ostala samo obećanje i neostvarena želјa na papiru.

Hidrosistem je do 1988. godine održavan i ispunjavao je svoju prvu ulogu (odvodnjavanja). Međutim, 1988. je bila klјučna godina koja je izmenila lice vojvođanske vodoprivrede jer je ubrzo posle “jogurt revolucije” došlo do decentralizacije nadležnosti. Država je sve to preuzela na sebe, a nije bilo novca za održavanje i počela je njegova erozija. Za deceniju i po došlo je do zamulјenja koja sprečavaju protok vode i plovidbu. U tim kanalima danas ima oko 15 miliona kubika mulјa koji treba očistiti dqa bi kanal bio plovna za privredu i turizam. Ukoliko se to ne učini u  bližoj budućnosti, preti opasnost da on bude jedna od najvećih promašenih investicija u Evropi posle Drugog svetskog rata!

Procena smanjenja prinosa

Procene analitičara su da će najveće štete od klimatskih promena biti baš u agaru i smanjenju prinosa. To znači da će očekivani prinosi ozime pšenice za period od 2001. do 2030. godine biti smanjen, približno 16 odsto u severozapadnom i severnom regionu i do 21 odsto u jugoistočnom delu Srbije. Međutim, za period 2071. do 2100. godine očekuje se izmenjena regionalna ranjivost: najveća relativna promena prinosa očekuje se u centralnom regionu Srbije (manje za šest odsto) i smanjenje prinosa na jugu Srbije od 10 odsto! Očekivane promene prinosa kukuruza za period od 2001. do 2030. godine imaju promenlјiv znak zavisno od regiona, sa najvećim mogućim smanjenjem od šest odsto. Za period od 2071. do 2100. godine očekivano smanjenje prinosa “žutog zlata” kreće se od 52 odsto do 22 odsto na celoj teritoriji Srbije. Dobijeni rezultati su u skladu sa rezultatima dobijenim za uslove bez navodnjvanja. Analize pokazuju, da uz navodnjavanje, gubitak prinosa kukuruza do sredine 21. veka može da se umanji i do 31 odsto”.

Šećerna repa u Sribji ove godine zauzela je oko 30.000 hektara. Očekuje se i smanjenje proizvodnje šećera po hektaru šećerne repe, a do 2100. godine i značajno smanjenje proizvodnje soje. Promene prinosa soje variraju od 31odsto na severu do 41 odsto na jugu Srbije u vremenu do 2030. godine i smanjnje od 14 odsto do 20 za vreme od 2071. do 2100. godine, sa očekivanim povećanjem smanjenja u severnom i jugoistočnom regionu zemlјe. 

Analitičari dodaju da će povećanje temperatura produžiti period vegetacije i skratiti period vegetacije soje i kukuruza, pomeriti početak rasta unapred u proseku između (20 i 30 dana do 2100. godine) što će uticati na vremenski raspored polјoprivrednih radova.

Foto: Goran Mulić – Ovoi jefotografija iz 1986. godiej.Tada je u Srbikji bila rerodna proizvodnja kukuruza od 8.062.020 tona kukuruza…

Promene datuma cvetanja za period 2001 – 2030. godine za kukuruz, soju i ozimu pšenicu iznose nekoliko dana. Promena datuma punog zrenja, koja se kreće od sedam do 13 dana u proseku, ukazuje na ranije zrenje kukuruza, dok se kod ozime pšenice i soje ne očekuju značajnije promene. Za period od 2071. do 2100. godine očekuje se ranije cvetanje kukuruza i soje, i to za više od dve nedelјe. Za kukuruz vreme punog zrenja može biti i do dva meseca ranije, što može značajno uticati na kvantitet i kvalitet prinosa. Uveliko se zapažaju promene u pogledu pojava obolenja i štetočina što predstavlјa izazov za buduće mere zaštite kultura. Istovremeno, ranija setva može da bude značajan faktor adaptacije ovih kultura na očekivane promene klime.

Kompletna polјoprivreda mora da se prilagođava vremenu koje je već stiglo. Najteže stanje je u stočarstvu koje u BDP agrara Srbije učestvuje sa manje od 28,1 odsto, koliko jet o bilo pre nekoliko godina. To je daleko manje od zemalјa sa razvijenim stočarstvom, gde to nije ispod 60 odsto do primene nauke. Slično stanje je i u voćarstvu, vinogradarstvu, ratarstvu…

Novosadski Institut BioSens zajedno sa Nasom i američkim univerzitetima radi na očuvanju vodnih resursa i zemlјišta u Srbiji. Tako Institut BioSens u saradnji sa NASA-om, University Grand Valley, Državnim i Tehnološkim univerzitetima u Mičigenu razvija sistem za monitoring i racionalno korišćenje vodnih resursa i zemlјišta u Srbiji, saopšteno je danas iz tog instituta. Kako se navodi, novi projekat pomoći će srpskoj polјoprivredi da se suoči sa klimatskim promenama i da što racionalnije koristi vodne resurse i zemlјište.

– Zajedno sa američkim kolegama ćemo analizirati satelitske slike Vojvodine, pokušaćemo da damo odgovor na pitanje kako će klimatske promene uticati na domaću polјoprivredu i životnu sredinu, i šta konkretno možemo da uradimo da bismo povećali efikasnost proizvodnje i zadržali biodiverzitet – rekao je pomoćnik direktora za inovacije i saradnju sa privredom BioSensa Oskar Marko.

Prenosi se i izjava direktora Instituta BioSens Vladimira Crnojevića, koji smatra da je ovo još jedan važan korak u procesu digitalizacije polјoprivrede čija je lokomotiva upravo Institut BioSens. Trenutno, najvažnija polazna tačka za razvoj polјoprivrede su podaci. Delјenjem podataka i znanja kroz saradnju sa vrhunskim naučnim institucijama i ulaganjem u istraživanja, umnožava se intelektualni kapital, nastaju nove ideje i rešenja koja će polјoprivredu učiniti efikasnijom.

Suša je u Srbiji već, do 1. jula 2025. godine obrala deo očekivanog roda kukuruza kojije zasejan na oko 950.000 hektara! Fotografija je iy 1986. Godien kad aje bio rekorda n rokd kuikuru oid  8.062.000 tona u Srbiji! Zatoi se budućnost polјoprivrede nalazi u povratku u proslost. Toi značli da se prvo sigurnju ovi prinosi pa tek onda da se raazija dalјe!

Iz BioSensa su upozorili da nepredvidive letnje padavine dovode do promene vodostaja koji u južnom slivu reke Dunav, dragocenom resursu za polјoprivredu, opada. Kako bi se polјoprivredni sektor na pravi način prilagodio klimatskim promenama, smatraju, važno je razumeti trendove u polјoprivredi, odnosno pomeranje datuma setve i žetve, promene setvene strukture, plodoreda, trajanja polјoprivredne sezone. 

                                                                   (Autor je analitičar i publicista)