Privreda Srbije prošlu godinu završila je sa pozitivnim rezultatom od 866,2 milijarde dinara. Završne račune predalo je više od 112.000 privrednih društava koja su zapošlјavala 1.325.500 radnika. Dobitak su zabeležili prerađivačka industrija, rudarstvo i građevinarstvo.

Foto arhiva: Srpska privreda beleži stabilan rast, dobit uvećana za 49 odsto

U Agenciji za privredne registre ocenjuju da srpska privreda već deceniju posluje stabilno, a u tom periodu dobit joj je uvećana za 49 odsto. Trenutno je registrovano 136.000 privrednih društava i 363.000 preduzetnika, što je za 140.000 pravnih subjekata više nego pre decenije.

“Pozitivan rezultat ostvarili su svi sektori, kao i svi segmenti privrede gledajući prema veličini privrednih društava. Najveći rezultat i najveći dobitak ostvarili su veliki sistemi, negde oko polovine dobitka privrede, zatim slede mala društva, srednja pa mikro društva”, kaže Bojana Stojmenović, v.d direktora Agencije za privredne registre.

“Privreda Srbije u poslednjoj deceniji postala otpornija na međunarodne šokove”

U Privrednoj komori kažu da je privreda Srbije u poslednjoj deceniji postala otpornija na međunarodne šokove koji se prelivaju iz sveta, što je potvrdio i Međunarodni monetarni fond, ali i rejting agencije.

“Privreda Srbije je značajno vitalnija nego što je bila, o čemu govori brz oporavak posle pandemije i svakako uspevanje da se očuva makroekonomska stabilnost i relativno visoke stope rasta u periodu stagnacije privrede Evropske unije, koja je naše glavno izvozno tržište. Privreda Srbije je sada diversifikovanija i u pogledu našeg izvoza. Dakle, i struktura našeg izvoza je povoljnija nego što je bila”, kaže Bojan Stanić iz PKS-a.

• “Delta” jedna od najprofitabilnijih kompanija

Upravo ulaganje u više sektora učinilo je kompaniju “Delta” jednom od najprofitabilnijih prošle godine. Prihod joj je bio veći za 13, a profit za 24 odsto u odnosu na 2023. godinu. Ističu da su ulaganja u nekretnine doprinela rastu, ali da umeće 5.000 zaposlenih najviše doprinosi napretku.

“Ne ulažemo samo u nekretnine. Ulažemo u agrar, ulažemo i u naše fabrike za preradu vode i za preradu mesa. Mi smo samo u ovoj godini uložili preko 450 miliona evra samo u nekretnine. Kontinuirano ulaganje u proizvodnju i u izgradnju su faktori budućeg rasta”, kaže Angelina Nekić, direktorka “Delta rilistejta”.

Neophodno je povećati domaće investicije, zbog krize u evropskoj auto-industriji i protekcionističkih mera Amerike. Dobar pokazatelj je stopa nezaposlenosti koja je ispod 9 procenata.

• IT sektor raste po dvocifrenoj stopi

“Kada vidimo koje privredne delatnosti najviše odskaču u tom pozitivnom smislu, svakako je IT sektor koji godinama raste po dvocifrenoj stopi rasta. Zahvaljujući tome, naš izvoz IT usluga na američko tržište značajno premašuje robni izvoz na to tržište”, kaže Bojan Stanić.

Amerika je dogovorila carine sa Evropskom unijom, ali sada su pred najvećim izazovom mikro i mala preduzeća. Ona će morati da održe pozicije u lancima snabdevanja velikih snabdevača. Zato će njihovo poslovanje zavisiti i od stanja srpske privrede koja planira visoke stope rasta u naredne dve godine.

• Ukupna spolјnotrgovinska razmena Srbije u prvoj polovini godine 37,4 milijarde evra

Republički zavod za statistiku objavio je da je ukupna spolјnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar–jun 2025. godine iznosila 37.406,5 miliona evra, što je rast od 10,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Industrijska proizvodnja u junu 2025. godine veća je za 2,5 odsto nego u junu 2024. godine.

• Spolјnotrgovinska razmena Srbije izražena u dolarima u istom periodu iznosila je 40.816,3 miliona dolara i bila je veća za 11,4 odsto nego u istom periodu prethodne godine.

Izvezeno je robe u vrednosti od 18.046 miliona dolara, što čini povećanje od 11,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 22.770,3 miliona dolara, što je za 11,5 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.Realni rast BDP-a u drugom kvartalu dva odsto.Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u drugom kvartalu 2025. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je dva odsto, objavio je Republički zavod za statistiku. Reč je o fleš proceni u stalnim cenama, a obračun kvartalnog BDP-a koji je detalјniji i izvodi se na nižim nivoima agregiranja, biće objavlјen 1. septembra.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 16.534,7 miliona evra, što čini povećanje od 10,2 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Uvoz robe imao je vrednost od 20.871,8 miliona evra, što predstavlјa povećanje od 10,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 4.724,3 miliona dolara, što čini povećanje od 12,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Izražen u evrima, deficit iznosi 4.337,1 milion evra, što je povećanje od 12,1 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 79,3 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 79,5 odsto.

Promet u trgovini na malo u junu veći nego pre godinu dana

Promet robe u trgovini na malo u Srbiji u junu, u odnosu na isti mesec prethodne godine, prema prethodnim rezultatima, bio je veći u tekućim cenama za 7,7 odsto, a u stalnim cenama za 4,3 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku. Kada se uporedi prvih šest meseci 2025. godine sa istim periodom 2024. godine, promet robe u trgovini na malo veći je u tekućim cenama za 5,4 odsto, a u stalnim za 2,2 odsto.

Spolјnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemlјama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlјe članice Evropske unije čine 57,9 odsto ukupne razmene.

Glavni spolјnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su kada je reč o izvozu Nemačka – 2.569,6 miliona evra, zatim BiH 1.005,4 miliona evra, Italija 993,2 miliona evra, Kina 982,8 miliona evra i Mađarska 778,4 miliona evra, a kod uvoza Kina 2.990,8 miliona evra, Nemačka 2.418,4 miliona evra, Italija 1.364,9 miliona evra, Mađarska 1.083,3 miliona evra i Turska 1.029,8 miliona evra.

Industrijska proizvodnja u junu veća za 2,5 odsto!

Industrijska proizvodnja u Srbiji u junu 2025. godine veća je 2,5 odsto nego u junu 2024. godine, a u odnosu na prosek 2024. godine veća je za 2,4 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.

Industrijska proizvodnja u periodu januar–jun 2025. godine u odnosu na isti period 2024. godine, veća je za 2,6 odsto.

Tekući desezonirani indeks za jun 2025. godine, u odnosu na maj 2025. godine za industriju pokazuje rast od 1,2 odsto, a za prerađivačku industriju pad od 0,1 odsto.

Posmatrano po sektorima, u junu 2025. godine, u odnosu na jun 2024. godine u rudarstvu je zabeležen rast od 15 odsto, u prerađivačkoj industriji od 1,5 odsto a u snabdevanju strujom i gasom od 0,5 odsto.

Podaci o industrijskoj proizvodnji po namenskim grupama pokazuju da je u junu 2025. godine, u odnosu na jun prethodne godine, došlo do rasta u proizvodnji intermedijarnih proizvoda, osim energije, za 9,2 odsto i kapitalnih proizvoda za 3,9 odsto.

Pad je zabeležen u proizvodnji trajnih proizvoda za široku potrošnju, za 0,8 odsto, netrajnih proizvoda za široku potrošnju takođe za 0,8 odsto i energije za 3,1 odsto. (B. Gulan)