- Sajam godišnje razgleda više od 100.000 posetilaca iz 35 zemalja!
Piše: Branislav GULAN
Foto: Rade Bakračević
- Tokom 2024. godine Slovenija je bila 17. izvozni partner Srbije, a 10. uvozni!
- Tokom 2024. godine 4.479 privrednih subjekata iz Srbije poslovalo je sa Slovenijom. Njih 1.405 je samo izvozilo, 2.296 je samo uvozilo robu, a 805 privrednih subjekata registrovanih u Srbiji obavlјalo je i uvoz i izvoz robe u Sloveniju/iz Slovenije;
- U Srbiji je do kraja aprila 2025. godine poslovalo 963 aktivna privredna subjekta čiji su većinski vlasnici pravna i/ili fizička lica iz Republike Slovenije;
- Perspektivni sektori za saradnju Srbije i Slovenije su: prehrambena industrija, industrija plastike, industrija nameštaja i metalska industrija;
- PKS ističe da se sa tradicijom dugom više od šest decenija ističe Međunarodni sajam poljoprivrede i prehrane „AGRA“. On je najznačajnija sajamska manifestacija u oblasti poljoprivrede, prehrambene industrije, šumarstva i ruralnog razvoja u regionu;
- Svake godine okupi više od 1.700 izlagača iz oko 35 zemalja i privuče više od 100.000 posetilaca;
Privredna komora Srbije (PKS) najavila je da zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede organizuje nastup srpskih privrednika na 63. Međunarodnom sajmu poljoprivrede i hrane „AGRA 2025“, koji će se održati u Gornjoj Radgoni, u Sloveniji, od 23. do 28. avgusta. Kako se navodi, Srbija će ove 2025. godine biti zemlja partner ove manifestacije sa tradicijom dugom više od šest decenija, što predstavlja posebnu priliku za promociju domaćih kompanija i jačanje regionalne saradnje.
Dodaje se i da je Slovenija za srpsku privredu strateško tržište od izuzetne ekonomske važnosti, ne samo kao tržište za plasman roba i usluga, već i kao značajna investiciona destinacija ili baza iz koje se efikasnije može realizovati ulazak na tržište EU zemalja.
Ekonomska saradnja dve zemlje pokazuje porast spoljno-trgovinske razmene i izvoz srpskih proizvoda u Sloveniju i za poslednjih deset godina ta saradnja se udvostručila u ukupnoj vrednosti koju stvara. Pored trgovine robama i uslugama, rastu i ukupne međusobne investicije.
PKS ističe da se sa tradicijom dugom više od šest decenija, Međunarodni sajam poljoprivrede i prehrane „AGRA“ pozicionirao kao najznačajnija sajamska manifestacija u oblasti poljoprivrede, prehrambene industrije, šumarstva i ruralnog razvoja u regionu i da svake godine okupi više od 1.700 izlagača iz oko 35 zemalja i privuče preko 100.000 posetilaca.
Rast robne razmene
Tokom prva tri meseca 2025. godine robna razmena između Srbije i Slovenije iznosila je 437,9 miliona evra i bila je za 34,5 miliona evra veća, tj. za 8,5 odsto veća, od one ostvarene u prva tri meseca 2024. godine. Izvoz robe iz Srbije u prvom tromesečju 2025. godine, iznosio je 185,5 miliona evra i povećan je za 11,9 miliona evra, što je za 6,8 odsto više nego u prva tri meseca 2024. godine. Uvoz iz Slovenije, tokom prva tri meseca 2025. godine, porastao je, takođe, za 22,6 miliona evra, tj. za 9,8 odsto, u odnosu na isti period 2024. godine i iznosio je 252,4 miliona evra. Deficit u spolјnotrgovinskoj razmeni, zabeležen tokom prva tri meseca tekuće 2025. godine, porastao je na 66,9 miliona evra, tj. za 19 odsto.
U toku 2024. godine spolјnotrgovinska razmena između Srbije i Slovenije iznosila je 1,68 milijardi evra i bila je za 41,7 miliona evra veća od zabeležene tokom 2023. godine (za 2,5 odsto veća). Izvoz u posmatranom periodu vredeo je 700 miliona evra, što je za 18,4 miliona evra manje (za 2,6 odsto manje) od prethodne godine. Uvoz u 2024. godini je povećan za 60,1 miliona evra i iznosi 986 miliona evra, što je 6,5 odsto više od onog u 2023. godini. Ostvareni deficit u robnoj razmeni između Srbije i Slovenije, tokom 2024. godine, iznosio je 285,2 miliona evra i bio je za 78,4 miliona erva veći, u odnosu na prethodnu godinu (37odsto više)’’, ističe rukovodilac za regionalnu saradnju u Privrednoj komori Srbije Aleksandar Radovanović.
Po njegovim rečima pad izvoza tokom 2024. godine zabeležen je kod nekoliko grupa roba kojima srpske kompanije trguju sa Slovenijom, a porast uvoza kod većine od 92 roba koje se uvoze.
Najvažniji izvozni proizvodi u 2024. godini bili su:
- kotlovi, mašine i uređaji, reaktori i slično; električne mašine i oprema i njihovi delovi; aluminijum i proizvodi od aluminijuma; kaučuk i proizvodi od kaučuka i gume; nameštaj, postelјina, dušeci, jastuci; montažne zgrade; vozila šinska; mehanička signalna oprema i drugo; proizvodi na bazi žitarica, skroba, brašna ili mleka; masnoće, ulјa i proizvodi njihovog razlaganja; voskovi…
Najvažniji uvozni proizvodi u 2024. godini bili su:
- proizvodi farmaceutski; kotlovi, mašine i uređaji, reaktori i slično; električne mašine i oprema i njihovi delovi; plastične mase i proizvodi; kaučuk i proizvodi; vozila drumska;pribor i delovi; hartija i karton; proizvodi od hartije, kartona; vozila šinska; mehanička signalna oprema i drugo; gvožđe i čelik; mineralna goriva,ulјa i voskovi; bitumenozne materije
- Tokom 2024. godine Slovenija je bila 17. izvozni partner Srbije, a 10. uvozni;
- Tokom 2024. godine 4.479 privrednih subjekata iz Srbije poslovao je sa Slovenijom, njih 1.405 je samo izvozilo, 2.296 je samo uvozilo robu, a 805 privrednih subjekata registrovanih u Srbiji obavlјalo je i uvoz i izvoz robe u Sloveniju/iz Slovenije;
- U Srbiji je do kraja aprila 2025. godine poslovalo 963 aktivna privredna subjekta čiji su većinski vlasnici pravna i/ili fizička lica iz Republike Slovenije;
Najveći broj firmi posluje u sektorima trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila, stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, prerađivačke industrije, administartivne i pomoćne uslužne delatnosti, građevinarstva i informisanja, komunikacija i poslovanja nekretninama, saobraćaja i skladištenja i finansijskih delatnosti i osiguranja.
- Perspektivni sektori za saradnju Srbije i Slovenije su: prehrambena industrija, industrija plastike, industrija nameštaja i metalska industrija;
Perspektivne grupe proizvoda za povećanje izvoza u Sloveniju su: plastika i proizvodi od plastike, nameštaj, aluminjum i proizvodi od aluminijuma, ostaci i otpaci iz prehrambene industrije, olovo i proizvodi od olova, mlečni proizvodi, voće i povrće i njihovi proizvodi, kakao preparati.
LIČNA KARTA REPUBLIKE SLOVENIJA – OSNOVNE INFORMACIJE
| NAZIV POKAZATELjA | 2024. godina |
| Površina | 20,271 m2 |
| Broj stanovnika | 2.112.844 |
| BDP | 66,96 milijardi evra |
| Procentualni godišnji rast BDP | 1,6% |
| Udeo polјoprivrede u BDP | 1,7%[1] |
| Udeo industrije u BDP | 28,5%[2] |
| Udeo usluga u BDP | 57,7%[3] |
| BDP po stanovniku | 31,490 evra |
| Stopa nezaposlenosti | 3,7% |
| Stopa inflacije | 2,0% |
Izvor: Privredna komora Slovenije
Spoljnotrgovinska robna razmena
- Bilateralni odnosi između Srbije i Slovenije obostrano se ocenjuju kao dobri i stabilni! Karakteriše ih kontinuirana podrška Republike Slovenije procesu evrointegracija Republike Srbije i obostrani interes za dalјi razvoj ekonomske saradnje.
| Godina | Izvoz | Uvoz | Ukupna razmena | Neto izvoz | |||
| Iznos | Indeks | Iznos | Indeks | Iznos | Indeks | ||
| 2025/03 | 185,5 | 106,9 | 252,4 | 109,8 | 437,9 | 108,5 | -66,9 |
| 2024/03 | 173,6 | 88,8 | 229,8 | 96,8 | 403,4 | 93,1 | -56,2 |
| 2024. | 700,8 | 97,4 | 986 | 106,5 | 1.686,8 | 102,5 | -285,2 |
| 2023. | 719,1 | 97,3 | 926,0 | 96,7 | 1.645,1 | 97 | -206,8 |
| 2022. | 738,9 | 107,9 | 957,1 | 133 | 1.696,0 | 120,7 | -218,2 |
| 2021. | 684,8 | 129,7 | 719,3 | 112,6 | 1.404,1 | 120,3 | -34,5 |
| 2020. | 528,1 | 90,58 | 638,9 | 111,1 | 1.167 | 101 | -110,8 |
| 2019. | 580,7 | 100,7 | 574,7 | 101,2 | 1.155,4 | 100,9 | 6 |
| 2018. | 576,9 | 114,1 | 570,8 | 107 | 1.144,7 | 111,6 | 9 |
| 2017. | 499,4 | 116,6 | 530,7 | 103,6 | 1.030,1 | 109,5 | -31,3 |
| 2016. | 428,3 | 114,2 | 512,2 | 104,1 | 940,5 | 108,5 | -83,9 |
| 2015. | 375,1 | 106,1 | 492,0 | 116,3 | 867,0 | 111,6 | -116,9 |
| 2014. | 353,6 | 98,3 | 423,0 | 98,3 | 776,7 | 98,3 | -69,4 |
| 2013. | 359,8 | 109,7 | 430,2 | 95,2 | 790,0 | 101,3 | -70,4 |
| 2012. | 327,9 | / | 451,9 | / | 779,81 | / | -124,0 |
Izvor: RZS, u milionima evra
| Učešće u ukupnom izvozu/uvozu Srbije (%) | |||||||||||
| 2014. | 2015. | 2016. | 2017. | 2018. | 2019. | 2020. | 2021. | 2022. | 2023. | 2024. | |
| Izvoz | 3,1 | 3 | 3,1 | 3,2 | 3,4 | 3,3 | 3,1 | 3,1 | 2,6 | 2,5 | 2,4 |
| Uvoz | 2,7 | 3 | 3 | 2,7 | 2,6 | 2,4 | 2,8 | 2,5 | 2,5 | 2,5 | 2,5 |
- Tokom 2024. godine Slovenija je bila 17. izvozni partner Srbije a 10. uvozni, u ukupnoj razmeni sa svetom;
Tokom 2024. godine izvoz je neznatno smanjen, a uvoz povećan, što je doprinelo smanjenju procenta pokrivenosti uvoza izvozom na 71,1 odsto. To je najniži procenat višegodišnje pokrivenosti u razmeni između Srbije i Slovenije.
Broj privrednih subjekata u Srbiji koji posluhju sa Slovenijom: Tokom 2024. godine 4.479 privrednih subjekata iz Srbije poslovao je sa Slovenijom. Njih 1.405 je samo izvozilo, 2.296 je samo uvozilo robu, a 805 privrednih subjekata registrovanih u Srbiji obavlјalo je i uvoz i izvoz robe u Sloveniju/iz Slovenije, ukazuje Aleksandar Radovanović.
| Republika Srbija- Republika Slovenija | 2015. | 2016. | 2017. | 2018. | 2019. | 2020. | 2021. | 2022. | 2023. | 2024. |
| Privredni subjekti koji posluju sa Slovenijom | 3.848 | 3.916 | 4.210 | 4.263 | 4.409 | 4.301 | 4.504 | 4.502 | 4.492 | 4.479 |
| Privredni subjekti koji samo izvoze | 1.069 | 1.112 | 1.324 | 1.306 | 1.388 | 1.270 | 1.415 | 1.385 | 1.443 | 1.405 |
| Privredni subjekti koji samo uvoze | 2.041 | 2.026 | 2.080 | 2.140 | 2.218 | 2.205 | 2.271 | 2.260 | 2.226 | 2.269 |
| Privredni subjekti- razmena u oba smera | 738 | 778 | 806 | 817 | 803 | 826 | 818 | 857 | 823 | 805 |
Izvor: Uprava carina
| BROJ IZVOZNIKA/UVOZNIKA 2014-2024. godine | |||||||||||
| 2014. | 2015. | 2016. | 2017. | 2018. | 2019. | 2020. | 2021. | 2022. | 2023. | 2024. | |
| IZVOZ | 1.777 | 1.823 | 1.890 | 2.130 | 2.123 | 2.191 | 2.096 | 2.233 | 2.242 | 2.226 | 2.210 |
| UVOZ | 2.772 | 2.790 | 2.805 | 2.886 | 2.957 | 3.021 | 3.031 | 3.089 | 3.117 | 3.049 | 3.074 |
Izvor: Uprava carina
PRIVREDNI SUBJEKTI REPUBLIKE SLOVENIJE U REPUBLICI SRBIJI
U Srbiji je do kraja aprila 2025. tekuće godine poslovalo 963 aktivna privredna subjekta čiji su većinski vlasnici pravna i/ili fizička lica iz Republike Slovenije navodi Radovanović.
Najveći broj njih posluje u sektorima stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, prerađivačke industrije, administartivne i pomoćne uslužne delatnosti, građevinarstva i informisanje, komunikacija i polјoprivreda, šumarstvo i ribarstvo.
| PRVIH 10 DELATNOSTI PO BROJU REGISTROVANIH SUBJEKATA 2024 | ||
| 1 | G – TRGOVINA NA VELIKO I MALO I POPRAVKA MOTORNIH VOZILA | 337 |
| 2 | M – STRUČNE, NAUČNE, INOVACIONE I TEHNIČKE DELATNOSTI | 146 |
| 3 | C – PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA | 137 |
| 4 | N – ADMINISTRATIVNE I POMOĆNE USLUŽNE DELATNOSTI | 104 |
| 5 | J – INFORMISANјE I KOMUNIKACIJE | 87 |
| 6 | F – GRAĐEVINARSTVO | 77 |
| 7 | L – POSLOVANјE NEKRETNINAMA | 28 |
| 8 | H – SAOBRAĆAJ I SKLADIŠTENјE | 22 |
| 9 | A – POLjOPRIVREDA, ŠUMARSTVO I RIBARSTVO | 21 |
| 10 | K – FINANSIJSKE DELATNOSTI I DELATNOST OSIGURANјA | 20 |
NESTABILAN EVROPSKI OKVIR
Kada je reč o mogućnostima za dalji razvoj privrede Srbije u nestabilnm evropskom okviru, Bojan Stanić, pomoćnik direktora za strateške analize PKS, između otalog, ističe da je makroekonmski okvir privrede Srbije generalno očuvan, da je većina ključnih indikatora pozitivna i stabilna i da je očuvan kreditni rejting zemlje.
,,Stopa rata BDP u provm kvartalu 2025. godine je dva odsto, dok je očekivana stopa bila 3,3 osto za celu 2025. godinu. Rast industrijske proizvodnje i izvoza u periodu januar – april 2025. godine je 2,1 odsto i 8,2 odsto! Inflacija je u okviru cilja Centralne banke, a to je četiri odsto. Državu karakteriše stabilan devizni kurs. Beleži se i drastičan pad priliva stranih direktnih investija (za 55 odsto) i postepen porast stope nezaposlenosti od 9,1 odsto! Ključne prednosti i prilike su podrška države bitnim sektorima rasta i razvoja, a to su prehrambena industrija, automobilska idnustrija kao i informacione tehnologije. Glavni izazovi i rizici su usporavanje evropske tražnje za proizvodima iz Srbije, pad priliva stranih direktnih investicija, posebno iz EU. Prisutan je i deficit radne snage, posebno u gađevinarstvu, ugostiteljstvju i tansportu’’, navodi Stanić.
(Autor je analitičari publicista)