Za Štajerske novice piše: akademik Vlastimir Vujić
Akademik Vlastimir Vujić
Pole deset meseci lečenja i rehabilitacije nakon pada sa „kvada“ 25. avgusta prošle godine (napukla joj je karlica, tri rebra i slomljena oba ručna zgloba) balkanska prvakinja u karateu Aleksandra Djikić (20) iz Kule (Srbija) vratila se sportu.
Aleksandrina zlatna medalja koju joj je dodelila Karate federacija Balkana
Aleksandra Djikić (20), jedna od najtalentovanijih srpskih karatistkinja trenira ovaj borilački sport od svoje šeste godine! Majka Olivera upisala je u kulski karate klub „Hajduk“ pre 14. godina, a Saškin cilj u karateu nikada nije bilo izvodjenje „kata“ (borbe sa „zamišljenim“ protivnikom), već isključivo STVARNE BORBE SA RIVALKAMA NA TATAMIJU! Pošto one u sparingu nisu bile u pravilima do navršene 10. životne godine, Aleksandra je do ispunjavanja ovog uslova na takmičenjima radila samo „kate“. Medjutim, na treninzima u tom periodu redovno (i posebno) radila je i pripremala i taktičke segmente (i defanzivne i ofanzivne iz borbi) koji će je tek čekati kada se steknu uslovi. A u klubu je imala (ima ih i danas) četiri izvanredna trenera (koji su imali impresivne i klupske i reprezentativne karijere) – LAZARA i NIKOLU GREBERA, ZORANA RAŠKOVIĆA i MILORADA KRNAJCA!
Odbornik SO Kula i bivši sportista Vlastimir Vujić poklonom je poželeo uspešan nastavak karijere balkanskoj šampionki u karateu nakon izlečenja od teške povrede koju je doživela
I konačno, PRVU BORBU IMALA JE 2015. GODINE NA PRVENSTVU BAČKE (na kojem je trijumfovala), POTOM JE SLEDILO PRVENSTVO VOJVODINE NA KOJEM JE FINALNU BORBU REŠILA ZA (neverovatnih!) 30 sekundi ostvarivši rekordni rezultat od 8:0! ZATIM JE NA RED DOŠLO i NJENO PRVO PRVENSTVO SRBIJE, A POSLE NJEGA i ALEKSANDRIN PRVI PLASMAN NA PRVENSTVO BALKANA KOJE SE TE GODINE ODRŽAVALO U ISTANBULU (TURSKA).
Reprezentativka Srbije Aleksandra Djikić na pobedičkom postolju nakon održanog Prvenstva Balkana 2024. u Podgorici (Crna Gora)
Aleksandra Djikić je punu deceniju reprezentativka Srbije (od 2015. do 2024. godine) prošavši u njoj sve uzrasne kategorije! Njen sportski život (pored takmičenja) su i svakodnevni treninzi (često i dva puta dnevno), takodje i dva vrlo naporna pripremna ciklusa, prvi na planini Tari, a drugi u vojvodjanskom gradu Apatinu. Svaka osvojena klupska i reprezentativna medalja podjednako joj je draga, a najsrećnija u dosadašnjoj karijeri bila je u proleće prošle – 2024. godine – kada je na Prvenstvu Balkana u Podgorici osvojila zlatnu medalju i postala najbolja balkanska karatistkinja! Djikićeva nije zapustila ni svoje obrazovanje. Student je Druge godine privatnog Fakulteta za pravne i poslovne studije „Lazar Vrkatić“ (odsek pravo) u Novom Sadu (Srbija).
I kada je sve izgledalo idealno – na Tari je doživela tešku saobraćajnu nesreću! Otišla je na tu srpsku planinu da poseti karate reprezentaciju mladjih seniora Srbije koja se na njoj pripremala za Evropsko prvenstvo (i medju kojima je bio njen klupski drug i emotivni partner, Kuljanin Mihajlo Krnajac (19), prošlogodišnji juniorski vicešampion Evrope u tom sportu). U slobodnom vremenu izmedju dva treninga 25. avgusta 2024. iznajmili su popularni četvorotočkaš „kvado“ da se provozaju i upoznaju znamenitosti srpske planinske lepotice Tare (Aleksandra je vozila). Odjednom je iz šume istrčao pas, Saška nije mogla u toj brzini da smanji gas i da ga ne bi pregazila skrenula je vozilom ulevo… Prevrnuli su se, Mihajlo je sa mesta suvozača u vazduhu „preleteo“ preko Aleksandre, ona nije mogla da izvuče ruke ispod volana i slomila je ručne zglobove obe ruke, kada je ispala iz prevrnutog „kvada“ kotrljali su se preko 15 metara niz strmu liticu (tu su joj napukla tri rebra i karlica?)… Mihajlo nije imao prelome, ali je zadobio potres mozga (ipak je posle kraćeg mirovanja nastavio reprezentativne pripreme i na prvenstvu Evrope bio je na listi deset najperspektivijih mladih karatista Starog kontinenta (PROGLAŠEN JE DEVETIM TALENTOM!). Aleksandra je odmah prebačena u bolnicu u Užice, a zatim u Vrbas. Tri meseca je ležala nepokretna u krevetu, potom se šest meseci postepeno funkcionalno oporavljala, zatim je usledila tridesetodnevna rehabilitacija u Banji „Junaković“ kod Apatina.
I VELIKA ŠAMPIONKA, ALEKSANDRA DJIKIĆ JE OSVOJILA JOŠ JEDNU ZLATNU MEDALJU. NEVEROVATNOM UPORNOŠĆU, SAMOPOUZDANJEM i VEROM DA ĆE DOBITI i OVO (JOŠ JEDNO FINALE!) JE – POBEDILA! VELIKU PODRŠKU IMALA JE OD PORODICE. OD MAJKE OLIVERE (nekada atletičarke i igračice folklora), OCA BRATISLAVA (vojnog padobranca, člana čuvene 63 Padobranske brigade vojske Srbije i srpskog borca sa Košara), brata Aleksandra i polubrata Dimitrija, partnera Mihajla.
Aleksandra odlično zna da – POŠTO JE U KARATEU RADILA SAMO BORBE – DA ĆE JOJ TREBATI DUŽI OPORAVAK, ALI JE ODLUČILA DA ZAUVEK OSTANE U TOM SPORTU. IMA i PORUKU ZA SVE MLADE – „NIKADA NEMOJTE ODUSTAJATI, JER JE UPRAVO TO CILJ SPORTA. SVE JE U NJEMU DOSTIŽNO i UVEK SE OSTVARI, SAMO TREBA POSVEĆENO RADITI i – U TO VEROVATI“!