Još uvek neiskorišćena šansa!

Živinarstvo u Srbiji ima veliki potencijal, ali kao i sve grane polјoprivrede, susreće se sa brojnim izazovima. Radi se o proizvodnji koja pored toga što zadovolјava potrebe domaćeg tržišta, ostvaruje značajne proizvodne rezultate i potencijal za izvoz priplodnih jaja, za odgoj koka nosilјa, konzumnih jaja, mesa i proizvoda od živinskog mesa.Prema podacima RZS iz 2025. godine u Srbiji postoji oko 14.773.570 miliona živine. Godišnje se proizvodi oko 1,7 milijardi jaja! U Srbiji se godišnje proizvede oko 128.000 tona živinskog mesa! Potrošnja živinskog mesa po jednom stanovniku u Srbiji sad je 18 kilograma godišnje. To je za tri kilogama više nego prethodnih godina. Već niz godina se govori o šansi živinarstva u Srbiji za veću proizvodnju i izvoz!

Branislav Gulan

Direktorka PU “Zajednica Živinara Srbije” Sanja Ćelebićanin za javnoost kaže da je ta proizvodnja na godišnjem nivou 128.000 tona živinskog mesa. Jedan  stanovnkik u Sribji, pema najnovijim analizama godišnje troši po 18 kilograma ovog mesa. “Prema informacijama kojima raspolažemo, u ekspolataciji je oko oko pet miliona koka nosilјa. Međutim, nisu sva gazdinstva sa živinom popisana i ne nalaze se u Centralnom registru Uprave za veterinu (registar jata i broj jedinki u jatima- eksploatacioni ciklus)”, navodi ona ya javnost.  Kako bi svi oni izvozili potrebno je da se usaglase zahtevi zemalјa uvoznica, y to znači konkretno ispuniti zahteve iz sertifikata i dostaviti garancije Uprave za veterinu. “Važna je saradnja između nadležnih organa u oblasti veterinarstva – Uprave za veterinu Republike Srbije i uprava nadležnih za tržište gde se plasiraju pošilјke u međunarodnom prometu”, navodi ona.  Dodaje da Srbija izvozi živinsko meso u zemlјe CEFTE, u regionu, tačnije u Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju. Čekamo da se usaglasi setrifikat za izvoz u Albaniju, ali još nismo dobili odgovor, navodi ona.

Po rečima Sanje Ćelebićanin, količine izvoza su oko 60  odsto manje u odnosu na uvoz ( zamrznto meso živine iz EU, Rusije…) Problem je što ne smemo da obeležavamo naše meso – GMO slobodno, a uvozimo meso i proizvode za koje nemamo garancije da živina nije hranjena GMO hranom. Naravno, ne treba zabraniti uvoz, ali subvencije našim proizvođačima bi dobrodošle, zatim i otvaranje drugih tržišta, jer želimo ravnopravan položaj u međunarodnom prometu.  Kada se dobije dozvola za izvoz na tržište EU, moći će se viškovi proizvoda i izvoziti. Proizvođači iz Srbije su uložili mnogo u nove tehnologije, u same objekte i biosigurnosne mere i žele da izvoze na druga tržišta evropska tržišta! 

Višedecenjiski direktor Poslovne zajednice živinara nekada Jugoslavije, a posle Srbije Rade Škorić, ističe  da je u sad u krizui stočarsta, došlo do rasta potrošnje  žovinskgo mesa sa 15 na 18 kilograma po jednom stanovniku godišnje. Istovremeno zbog smanjenog fodna sinjvskog mesa, jer sad u Srbiji postoji samoi 2.349.176 svinja,  da bi ga bilo dovolјno u Sribji ono sad mora da se uvozi, pala je njegova potrošnja. Da bi builo dovolj nona tr\i[tu Srboije, moramo je da se uveye oko 50.000 tona, ponajviše iz Španije. Pored toga nekadašnaj mainstarka tada je odobrtil i uvoz 500.000 prasiča. Obnvoie svinjskega nema jer sad u Spostoji samo oko 100.000 krmača prasilja, dok  ih je pre jedne decenije u obo9riam bilpo čak 1,1 milioan grla. Sve dok se ne obnvoi taj stočnji fond, nema rasta ove proizvodnje. Tpo,e nemože da doprinese ni uvoz 474.000 grla prića u 2024. godini. Ali, oporavka stočnog fonda svinja još nema i zbog toga je Srbija izgubila prehrambeni suverentiet. On treba sad da se u ovoj obalsti da se popravi,  kada se donese nvoa strategija razvoja agrara do 2034. godine. Sad je Srboijew jedna od retkih zemalja u svetu, koaj nema s+straetgiemju razvoja poljoprivredeč. Jer, dosadašnja je istekla na kraju 2024. godine, a nova još njiej doneta!

Tako je došlo do zamene u potrošnji svinjskog i rastu živinskogi i pada mesa. Sad se u Srbiji troši oko 15 kilogama svinjskog  mesa po stanovniku godišnje, a dok je porasla  potrošnja živinskog mesa na 18 kilograma! 

Kada je reč o svinjskom mesu, treba istaći da je Srbija zavisna od njeogovog uvoza da bi ga imala dovolјno za stanovnkištov.  Broj svinja u Srbiji sad je 2.349.176 grla. To je na nivou posle Drugog svetskog rata, 1947 godine. A, to  znači da su nam prazni obori za tov svinja jer, samo prošle 2024. godine Srbija je za uvoz svinjskog mesa, mleka i prerađevina potrošila oko 650 miliona dolara! Prazni obori znače da je i manja proizvodnja te i da imamo pad potrošnje svinjskog mesa u zemlјi. Kriza proizvudoneji ovog kesa njuej nastupial preko noći, pa sad trebga izleititi i vraiti stoiačrstvo, pa i poroiizvdonju svinaj da bude kao nekada u Juosaviju9i.l to je da na svkaog stanovnikak iamkoi bar po jednju svinju.to je cfilj danqas srednehj rezvijenuh zemalja. Priemr je Danas u kojkij ima oko šest miliona stanovnika, a proivzudoi se čak 32 miliaons vinaj godišnje! Želja nam je da i Srbija bude tgakva u razvoju!

Problemi u sektoru

Odgovarajući na pitanja javnosti, koji su sve problemi i kočničari razvoja živinarstva u Srbiji, Sanja Ćelebićanin kaže da su to, pre svega, dokazivanje zdravstvenog statusa kod živine imuno profilaksa protiv atipične kuge živine i uspešnost vakcinacije kroz proveru antitela – imunološkog odgovora. “Zatim je tu popis svih gazdinstava sa živinom i jata – dakle i gazdinstava koja drže po nekoliko koka za svoje potrebe radi mera koje se preuzimaju protiv avijarne influence, kao i kontrola zoonoza- monitoring i prevalence Salmonellae (prvenstveno Salmonellae kategorije jedan, takozvani, trovači hrane, a to su S. enterititidis i S. typhimurium). Za izvoz ne možemo dokazati pravo stanje, jer nemamo sva jata u registru, prijavu i odjavu jata živine i broj i strukturu gazdinstava”, navodi za javnost Sanja Ćelebićanin.

 Foto: MONDO/Stefan Stojanović: Upotreba hormona u ishrani živine je zabranjena!

Hormoni u pilećem mesu – teorije zavere i realnost!?

Hormoni u pilećem mesu su kod nas tema koja je uvek raspirivala razne teorije zavere. Kakva je stvarna situacija i imamo li razloga za zabrinutost? Upotreba hormona je zabranjena. Sprovodi se nacionalni monitoring za zabranjene supstance (hormoni, tireostatici i anabolici), zatim uzimaju se uzorci radi provere ostataka dozvolјenih supstanci kao što su antibiotici, jer nakon lečenja treba da protekne potrebno vreme, odnosno karenca kako bi se izlučile supstance sa kojima je životinja lečena, jer takve životinje i njihovi proizvodi ne mogu da ulaze u lanac hrane lјudi. Takođe, proveravaju se i kontaminenti kao što su teški metali, mikotoksini, pesticide… U ovom kontekstu može se govoriti samo o nelegalnom korišćenju antibiotika, ali se službena kontrola sprovodi upravo u skladu sa procenom rizika i uzimaju se uzorci po planu.

Naglašava se da snabdevanje potrošača treba da bude iz odobrenih i registrovanih objekata, dok se maloprodajni objekti i veleprodaje snabdevaju od odobrenih potrošača koji su pod nadzorom. Nikada ne možete govoriti o 100 odsto sigurnom proizvodu, ali se radi na uspostavlјanju kontrole gde se opasnost od pojave rizika smanjuje na najmanju meru, upravo planovima službenih kontrola, monitorinzima hrane, proizvoda, živih životinja, njihovih sekreta i ekskreta.

Gde smo u odnosu na EU?

Kada su u pitanju zakonske regulative u živinarstvu u EU sa kojima Srbija, iako još nije formalna članica, mora da se uskladi. Zakoni su harmonizovani, pravilnici većinom usaglašeni, a problem je implementacija, a zatim i neprijavlјivanje jata radi dokazivanja zdravstvenog statusa živine. Primedbe Evropske Komisije nakon njihovih revizija sistema u Republici Srbiji su popis živine, kontrola zdravlјa živine i službena kontrola. Tu treba da rade zajedno Uprava za veterinu i veterinarske stanice kojima su povereni poslovi od javnog interesa. Potrebno je utvrditi i kalitetan  Program mera zdravstvene zaštite. Nužno je i izvršiti popis gazdinstava sa živinom, uvesti broj jedinki u jatima, zatim kategorizacija gazdinstva. Veliki broj je nevidlјiv u sistemu, to su mala seoska gazdinstva, zatim gazdinstva koja ostvaruju komercijalni višak, na primer – tovne piliće 1.000 ili više komada i slično…

Da bi se unaporedila ova polјoprivredna grana, potrebno je  još veća saradnja sa Upravom za veterinu.Trenutno se radi na širenju saradnje PU” Zajednica Živinara” Srbije i Privredna Komora Srbije sa grupacijom za živinarstvo, zatim Veterinarske Akademija, Veterinarskih instituta i veterinara na terenu,  kako bi formirali radnu grupu za Pravilnik vezano za Salmonele, kako bi smo zatim edukovali i pozvali farmere da prijave svoja jata i eventualne probleme. Jer, u ovom poslvu su veoam važne edukacije proizvođača. One su već održane u sedištima Regionalnih Privrednih Komora (njih ukupno ima 16 i sve su u sastavu PKS) za farmere, proizvođače, veterinare. Veterinarski inspektori su upoznali sve proizvođače sa zakonskim obavezama. 

• Stručnjaci u ovoj oblasti  su optimisti kada je u pitanju budućnost živinarstva u Srbiji. Mislimo da smo na dobrom putu da svi zajedno postignemo želјeni cilј- popis gazdinstava i jata živine, kontrola zdravlјa živine, kontrola i smanjenje prevalence Salmonellae i Campylobacter spp, kažu poznabaoci prilika u  ovoj oblasti. 

Foto: Freepik: U Srbiji se godišnje proizvede 1,7 milijarde živinskih jaja!

Zdravo tkivo!

SEKTOR ŽIVINARSKE PROIZVODNJE JE JOŠ UVEK ZDRAVO TKIVO U STOČARSTVU  SRBIJE, gde  se godišnje proizvede oko 1,7 milijardi jaja: Kakva će biti cena? Pred Uskrs sigurno i uvek n veća!

• U Srbiji se godišnje proizvede oko 1,7 milijardi komada jaja i većina se potroši na domaćem tržištu, a samo jedan manji deo odlazi u izvoz, i to uglavnom u zemlјe CEFTA regiona, jer u Evropsku uniju naša država još uvek ne plasira konzumna jaja zbog neusklađenosti sa njihovom zakonskom regulativom, kaže u razgovoru za javnost sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda u Privrednoj komori Srbije (PKS) Nenad Budimović. Sektor živinarske proizvodnje je još uvek zdravo tkivo u našem stočarstvu u poređenju sa drugim granama, što ne znači da nema prostora za unapređenje, ali je naša proizvodnja vrlo kvalitetna, a naši proizvođači obučeni i edukovani za proizvodnju i pilećeg mesa i konzumnih jaja”, navodi Budimović.

Po njegovim rečima, u novembru prošle 2024. godine godine Privredna komora Srbije dala je predlog oko jednog dela usaglašavanja regulative sa Evropskom unijom radi izvoza na ovo tržište koje je zbog ptičjeg gripa iskazalo potrebu za velikom potražnjom – kako za pilećim mesom, tako i za konzumnim jajima. Budimović kaže da je problem izvoza u EU zapravo veterinarske prirode. Tačnije, u samom pravilniku o kontroli salmonele i procedura u vezi sa tom vrstom analiza. “Odgovaralo bi nam da se svi ti neophodni veterinarski sertifikati usklade. I zemlјe CEFTA, gde smo nekad bili lideri u izvozu konzumnih jaja, prihvatile su i usaglasile svoju regulativu sa EU, pa je i kod njih sada sve teže izvoziti”, ističe Nenad Budimović.

Kada je reč o ceni, kaže se da na cenu najviše utiču uslovi proizvodnje i troškovi inputa, poput električne energije. Za dobru proizvodnju neophodno je imati dobro matično jato i koke nosilјe, bitna je hrana i, naravno, energija. Mnogi veći proizvođači u Srbiji idu na alternativne izvore i solarne panele jer na farmama i objektima gde se odvija uzgoj piladi i proizvodnja konzumnih jaja treba da bude konstatna temperatura, izmenjivači vazduha na određeno vreme… Kokoške su vrlo osetjive upravo na te ambijentalne uslove i zbog toga su veliki potrošači energije.

Ipak, on smatra da pred Uskrs (20. april) ne bi trebalo da dođe do podizanja cene jaja jer je proizvodnja kontinuirana, dok je biotehnologija u stočarskoj proizvodnji i živinarstvu dosta odmakla. Srbija je  prevazišli te periode kada se dešavalo da pred Uskrs jaja poskupe, kada ih nije bilo dovolјno na tržištu i slično. Očekujemo  da će ih biti u dovolјnim količinama i da nema prostora za neke velike oscilacije u ceni”, ističe Budimović. Nema bojazni od pojave ptičjeg gripa na farmama. Prema najavama ministarke polјoprivrede Bruk Rolins (Brooke Rollins), Sjedinjene Američke Države uvešće stotine miliona jaja iz Turske i Južne Koreje kako bi rešile ozbilјan nedostatak izazvan epidemijom ptičjeg gripa i prekidima u lancu snabdevanja. Takođe, SAD su gotovo udvostručile uvoz brazilskih jaja koja su ranije korišćena isklјučivo za hranu za kućne lјubimce, i razmatraju ublažavanje propisa za jaja kokošaka uzgajanih za meso, dok administracija predsednika Donalda Trampa pokušava da smanji enormno visoke cene izazvane ptičjim gripom.

Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS Nenad Budimović ističe da se kod nas povremeno javlјaju izolovani slučajevi ptičjeg gripa, ali samo kod divlјih ptica koje se sele, i to uglavnom u barama i močvarama. Ptičji grip nismo imali na farmama i kod domaće živine, što je velika prednost”, navodi on.

• Prema poslednjim podacima RZS u Srbiji se godišnje proizvede oko 1,7 milijardi jaja… Kada je reč o Srbiji živina se najviše gaji u Regionu Vojvodine, ovce u Regionu Šumadije i Zapadne Srboije, a koze u Reginu Južne i Istočne Srbije… Najveći broj lica angažovanih u polјoproivednoj proizvdonji je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije, gde je i najveći broj angažovanih žena, čak 231.118 lica!

Iskorenjivanje ptičjeg gripa je nemoguće!

Foto: Arhiva autora – U Srbiji živina se najviđše gaji u Vojvodini. Agrarom se najviše žena, čak njih 231.118 lica, bavi u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji!

Inače, u agaru Srbije je ukupno angažovano 508.365 gazdinstava. To je za jedan odsto manje nego li prilikom ankete 2018. godine kada je bilo 564.541 gazdinstvo. To, značli da je statistički posmatrano za šest godina u Srboiji ugasilo čak 56.000 gazdinstava. Poslednaj vest je da je u 2025. Godonoi samo 7.000 novih! Od današnjeg broja gazdinstava, stočarstvom se bavi njih 313.495. Prema  popisu polјoprivrede, objavlјenom 26. januara 2024. godine Srbija je imala 22.022.439 grla živine, napominje se u tadašnjem izveštaju RZS. To je tada bilo za pet odsto manje nego li prilikom ankete 2018. godine. Ali, sadašnnji rezultati pokazuju da je  u selima Srbije mnogo, mnogo, mnogo, manje živine. Statistički greška ili  je tek sad prikazan stvaramn broj!? Jer, iyme]u ova dva popisa Srboija sad ima manje za poko osam miliona grla živine!?

Popis polјoiprivrede u 2023. godine pokazao je da je u agraru Srbije ukupno zaposleno 1.150.653 lica. Od toga su 662.943 licda muškarci, a 487,710 osoba, su žene. Dakle, broj članova i stalno zaposlenih na porodičnom gazdinstvu je 2,2 lica.

• CRNO ČUDO VREDNO HILjADE EVRA Mujo iz Novog Pazara uzgaja „lamborgini kokoške“ NEĆETE VEROVATI KOJA IM JE CENA

U svojoj vikendici kraj Novog Pazara, penzioner Mujo Lađar našao je neobičnu životnu misiju – uzgoj jedne od najređih i najskuplјih kokošaka na svetu, čuvene indonežanske rase ajam cemani, poznate i kao „crno čudo“. Ove ptice, koje potiču iz Indonezije, vekovima su bile privilegija kralјeva i plemstva. Nјihova posebnost je u genetskoj mutaciji nazvanoj fibromelanoza, zbog koje su potpuno crne – perje, klјun, koža, pa čak i meso i unutrašnji organi. Jedino jaje ostaje belo, kao jak kontrast ovoj jedinstvenoj pojavi. „Kad sam ih prvi put video na internetu, znao sam da moram da ih imam. Crne oči, crn jezik, crno meso – sve je crno. Neverovatne su, retko ko ih drži“, priča Mujo dok pažlјivo obilazi kaveze u dvorištu.

Iako se jedna kokoška ove rase na tržištu prodaje i do 2.500 evra, a u inostranstvu i za više od 5.000 dolara, Mujo kaže da mu novac nikada nije bio motiv. „Držim ih za svoju dušu, a ne za zaradu. Imam jednog petla i osam kokošaka. Sve su odvojene i svakoj poklanjam posebnu pažnju“, ističe on.

Pored „crnih lepotica“, Mujo uzgaja i druge retke rase – špansku belobrazu, italijanske koke i forveks. Ipak, priznaje da su mu cemani, belobraza i forveks najdraži.

U Aziji se meso ove kokoške vekovima koristi u narodnoj medicini, jer se veruje da leči čak i najteže bolesti. „Ne znam da li je to tačno, ali lјudi kažu da se osećaju bolјe. Jaja su lagana za stomak, a meso ima poseban ukus i teksturu“, objašnjava Mujo.

Sa svojim lјubimicama redovno učestvuje na sajmovima širom Srbije – od Beograda i Zrenjanina do Petrovca na Mlavi. Nedavno je učestvovao i na prvom sajmu u Novom Pazaru, odakle se vratio sa zahvalnicama.  „Meni nagrade nisu bitne. Važno je da su moje koke zdrave i čiste i da očuvam rasu“, kaže on.

Nјegova vikendica je danas pravo carstvo retkih i skupih životinja. Pored kokošaka, Lađar ima i dva tibetanska mastifa – jednu od najskuplјih rasa pasa na svetu. U Kini je jedan primerak prodat za neverovatna dva miliona dolara. „I oni su posebni, retko ih ko ima ovde. Oni su čuvari, a kokoške su moje kralјice“, smeje se Mujo.

Posebnu radost mu donose unuci, koji često dolaze u vikendicu. „Vole da se igraju sa kokoškama, možda će neko od njih nastaviti moju lјubav“, nada se penzioner. Za Muja, ovaj uzgoj nije posao, već način života ispunjen strplјenjem i predanošću. Nјegov ranč danas je prava atrakcija – jer svi žele da vide „Lamborgini među kokoškama“.

Probna vakcina u Holandiji

Holandija počinje dvogodišnji probni period davanja vakcine protiv ptičjeg gripa na jednoj farmi živine, preneli su holandski mediji. Ministarka polјoprivrede kao i čitav sektor živinarstva, ima velika očekivanja od vakcine, prenosi „NL Tajms”. 

• Nikada ne možete u potpunosti eliminisati ptičji grip!

Ovaj virus se uglavnom nalazi kod divlјih ptica, ali one ga prenose širom sveta. Vakcinacija živine može da obezbedi da epidemije ptičjeg gripa budu ređe u budućnosti – izjavila je ministarka, u izjavi za javnost, dodajući da je reč o pilot projektu i prvom koraku ka masovnoj vakcinaciji. Ovaj eksperiment usledio je nakon što su testiranja prošle godine pokazala da su dve vrste vakcina efikasne u zaštiti ptica od virusa.

Dvogodišnja probna vakcinacija sprovodiće se na jednoj farmi živine koja proizvodi jaja samo za holandsko tržište. Vakcina će biti davana pilićima koji će odrasti u koke nosilјe, prenosi Tanjug. Prošle 2024.godine se razmatrala mogućnost da više farmi živine učestvuje u ovom projektu, ali se holandska vlada ipak odlučila samo za jednu. 

Predstavnik organizacije „Avined”, koja okuplјa različita trgovinska udruženja, Kis de Jong kazao je da je razvijanje vakcine trajalo tako dugo upravo zbog brige za bezbednost ishrane. Donedavno je jedino rešenje bilo ubijanje bolesnih pilića, a sada ćemo ih zaštititi – rekao je on, u izjavi za javnost. Prema njegovim rečima, iskorenjivanje ptičjeg gripa je iluzija, ali će on moći da se kontroliše na ovaj način.

• Podsetimo, Francuska je bila prva država u Evropi koja je još 2023. najavila da će vakcinisati živinu protiv ove bolesti. Cepiva su, po planu, najpre dobile patke i guske čija se jetra koristi za izradu poznatog specijaliteta foa gra, jednog od simbola francuske gastronomije i nasleđa, namenjen potrošačima s dublјim džepom. Namera je bila i vakcinisanje živine iz slobodnog uzgoja i na otvorenom.

U 2022. godini ptičji grip bio je jedan od glavnih uzročnika poremećaja na tržištu živinskog mesa i jaja i rasta cena, što se trenutno događa i u Evropi, gde je zabeleženo enormno poskuplјenje, a krizi se ne vidi kraj. Više od 50 miliona peradi stradalo je pre nekoliko godina u Evropi zbog opasnosti od ptičjeg gripa i usmrćivanja divlјih i domaćih ptica. Mnoge farme su zatvorene ili su pretrpele velike ekonomske štete. Visok nivo bolesti kod divlјih ptica dovodi do povećanja broja slučajeva na komercijalnim farmama.

Ipak, treba istaći da je sad sector živinarske prizvodnje još uvek zdravo tkivo u našem stočarstvu u piređenju sa drugim granama, što ne znači da nema prostora za unapređenje, ali je naša proizvodnja vrlo kvaltietna, a naši proizvođači obučeni i edukovani za proizvdnju i pilećeg mesa i konuzmnih jaja.  U 2024. godini PKS je dala predlog oko jednog dela usaglašavanja regulative sa EU radi ivoza na ovo tržište koje je zbog ptičjeg gripa iskazalo  potrebu za velikom potražnjom – kako za pilećim mesom tako i za konzumnim jajaima. Proizvođači i poznavaoci prilika u ovoj oblasti ističu da je problem izvoza u EU zapravao veterinarske prirode. Tačnije, u samom pravilniku o kontroli salmonele i procedura u vezi sa tom vrstom analiza. Srbiji bi odgovaralo da se svi ti neophodni veterinarski sertifikati usklade. I zemlјe CEFTA, gde smo bili lideri u izvozu konzumnih jaja, prihvatile su i usaglasile svoju regulativu sa EU, pa je i kod njih sada sve teže izvoziti.

Za dobru proizvodnju potrebno je imati dobro matično jato i koke nosilјe, bitna je hrana, i naravno, energija. Mnogi veći proizvođači u Srbiji idu i na alternativen izvore i solarne panele jer na farmama i ojbektima gde se odbija uzgoj piladi i proizvodnja konzumnih jaja treba da bude konstantna temperatura, izmenjivaiči vazduha na određeno  vreme… 

• Kokoške su vrlo osetlјive upravo na te ambijentalne uslove zbog toga su veliki potrošači energije. Ptičji grip dospeo je u nove krajeve sveta, postavši endemska bolest za vrste divlјih ptica koje prenose virus na živinu. Sjedinjene Države, Velika Britanija, Francuska i Japan su među zemlјama koje su pretrpele najveće gubitke u fondu živine tokom 2022. godine, što je uticalo na to da se brojni farmeri osećaju bespomoćno. Virus je nastavio da se širi u Severnoj i Južnoj Americi, Evropi, Aziji i Africi.

Broj stoke u Srbiji: goveda manje, više svinja, ovaca i živine!

Republički zavod za statistiku Srbije objavio je Saopštenje o trenutnom broju stoke koja se gaji u Srbiji. Prema podacima prikazanim u ovom saopštenju, u Republici Srbiji, sa stanjem na dan 1. decembra 2024, u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2023, manji je ukupan broj goveda (za 3,7 odsto), dok je veći ukupan broj svinja (za 9,7 odsto), ovaca (za 2,5 odto) i živine (za 3,5 odsto).

Goveda se najviše gaje u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (45,6 odsto u odnosu na ukupan broj goveda na teritoriji Republike Srbije), a svinje u Regionu Vojvodine (43,7 odsto).

U odnosu na desetogodišnji prosek (2014–2023), ukupan broj goveda manji je za 19,5 odsto, svinja za 18,4 odsto i živine za 7,0 odsto, a veći je broj ovaca za 3,0 odsto.

Uzorak je stratifikovan prost i slučajan. Veličina uzorka je 10 951 gazdinstvo (2,2 odsto od ukupnog broja polјoprivrednih gazdinstava), od kojih 10.539 jesu porodična gazdinstva. Teritorijalna podela izvršena je u skladu sa Uredbom o nomenklaturi statističkih teritorijalnih jedinica („Službeni glasnik RS“, br. 109/09 i 46/10).Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za Region Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju.

Broj stoke u Srbiji © Republički zavod za statistiku Srbije

Polјoprivredna proizvodnja u EU

Polјoprivredna proizvodnja u EU u 2023. godini procenjena je na 537,1 milijardu evra, što je bilo smanjenje od 1,5 odsto u poređenjenju saq istim peroiodom godinui dana raniej, objavio je Evrostat. Kancdelarija  EU zadužena za statistiku navodi da ovaj blagi pad u odnosu u odnosu na vrednost prizvodnje u 2022. godini, koja je tada sve ukupno iznosila 545,4 milijarde evra, predstavlјa prekid uzlaznog trenda započetog 2010. godine. Iako je obim polјoprivredne proizvodnje u EU u 2023. godini bio nešto manji, nego godinu da na ranije, u 10 zemalјa EU obim je bio veći, a najbeće stope rasta zabeležene su u Mađarskoj (26 odsto) i Slovačkoj (12 odsto). U drugim zemlјama, došlo je do smanjenja, a najveće je zabeleženo u Grčkoj (16 odsto).

Prema najavama ministarke polјoprivrede SAD, uvešće se stotine  miliona jaja iz Turske i Južne Koreje kako bi rešile ozbilјan nedodstatak izazvan epidemijom ptičjeg gripa i prekidima u lancu snabdevanjha. Takođe, SAD su gotovo udvostručike uvoz brazilskih jaja koja su ranije iskorišćena isklјučivo za hranu za kućne lјubimce, i razmatraju ublažavanje propisa za jaja kokošaka uzgajanih za meso, dok administracija Donalda Trampa pokušava da smanji enormno visoke cene izazvane ptičjim gripom.  Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS Nenad Budimović ističe da se kod nas povremeno javlјaju izolovani slučajevi ptičjeg gripa, ali samo kod divlјih ptica koje se sele, i to uglavnom u barama i močvarama. Inače, ptičji grip u Srbiji nismo imali na farmama i kod odmaće živine, što je velika prednost. 

Zabranjuje se držanje životinja u kavezima? Šta EU planira novim pravilima?

• Evropska unija želi da brine o dobrobiti životinja.

Foto: Shutterstock: Sledi nov načn gajenja i pernqatih životinha!

Da li će Brisel zabraniti ne samo držanje koka nosilјa u kavezima, već i korišćenje sanduka i igloa za telad, pitanje je koje postavlјaju nemački mediji nakon što je Evropska komisija pustila u javno savetovanje predlog o dobrobiti određenih životinja na polјoprivrednim gazdinstvima, u sklopu modernizacije zakonodavstva EU. Savetovanje je završeno 16. jula 2025, a Komisija planira da predstavi zakonodavni predlog za prve sektore 2026. godine. Odluka o tome koji sektori će biti obuhvaćeni biće doneta nakon opsežnog savetovanja sa učesnicima i sprovođenja studije izvodlјivosti tokom ove godine. Kako se navodi, cilј je da se osigura visok nivo jedinstvene zaštite dobrobiti životinja i pošteno tržišno takmičenje za polјoprivrednike, smanji administrativno opterećenje i odgovori na izazove u pogledu etičnosti. Prema pisanju portala “Agrarheute”, razmatraće se da li treba postepeno ukinuti korišćenje kaveza (time bi mogli da budu obuhvaćeni sektori kokošaka nosilјa, svinja, teladi, kunića, pataka, gusaka i prepelica…), a poseban fokus će biti i na uvođenju digitalnih alata kako bi se sektori transparentno pratili uz manje administrativno opterećenje.

Na jedinstvenoij farmi u Srbiji, u Gospođincima, se  proizvodi prava organska piletitina. Potencijali za proizvodnju organske hrana su veliki, ali na domaćem tržištu najviše se gaji povrće, pa onda voće i žitarice.

Nemamo farme koje se bave tovom pilića, osim jedne u Gospođincima, u opštini Žabalј, koja organski uzgaja piliće i prerađuje meso i svake godine sertifikuje proizvodnju.  Uglavnom farme reklamiraju meso i prerađevine kao domaće, nastale u prirodnom okruženju, ali za tu proizvodnju nemaju sertifikat jer takav tov i nije organski, pošto u ishrani koriste koncentrat, kaže za javnost Dragana Martinović, koja se tovom pilića bavi pet godina na Bio Panon farmi u Gospođincima.

• 3.700 dinara košta celo pile od 2,2 kilograma

Kao inženjer tehnologije opredelila se za proizvodnju organske piletine jer veruje da je hrana bez antibiotika i hormona rasta važna u lјudskoj ishrani.  Prednost organske piletine ogleda se u uzgoju koji se odvija bez antibiotika, hormona rasta, u humanijem i prirodnijem okruženju pilića. Oni se slobodno kreću u tri puta većem prostoru nego pilići utovlјeni u konvencionalnoj proizvodnji. Hrane se samo organskom bilјnom hranom, koja mora imati oznaku o organskoj proizvodnji po standardima organske sertifikacije, pa je i kvalitet mesa nesporan − istakla je Dragana Martinović. Na domaćem tržištu nema jaja proizvedenih po normama organske sertifikacije, pa se pilići uvoze iz EU (Dragana Martinović) Tov pilića traje minimum 81 dan u objektima gde se slobodno kreću, a vreme provedeno napolјu zavisi od uzrasta pilića i vremenskih uslova. U organskoj proizvodnji dozvolјen je samo uzgoj spororastućih hibrida, pa tov traje mnogo duže u odnosu na standardan. I, pošto na domaćem tržištu nema jaja proizvedenih po normama organske sertifikacije, piliće uvozimo iz EE, kaže sagovornica. 

Država daje dobre podsticaje, ali se tov živine ne pokreće!

Pošto u Srbiji imamo samo farmu u Gospođincima za tov i preradu organskih pilića i prerađevina, može se reći da organska proizvodnja živine kod nas nije razvijena. Te proizvodnje nema ni u tovu stoke. Jedina farma na Goliji bavi se preradom jagnjećeg i junećeg mesa i za to ima sertifikat, drugih farmi nema sa oznakom, naveli su u Nacionalnoj asocijaciji za organsku proizvodnju.

Tov živine i stoke regulisani su Zakonom o organskoj proizvodnji i Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje. Zakonski akti određuju minimalne zahteve koje treba da ispune proizvođači koji žele da se bave organskom proizvodnjom, a pošto početak proizvodnje zahteva velika materijalna ulaganja, tovlјači i prerađivači se ne upuštaju u investicije uprkos tome što je takva hrana višestruko skuplјa u odnosu na standardnu. I podsticaji za tu proizvodnju su višestruki u odnosu na standardne. Svake godine objavlјuju se javni pozivi za organske proizvođače, kojima država obezbeđuje bespovratni novac za investiciono ulaganje, i to u visokom procentu.   

Naglašava da sve više kupaca želi da se hrani namirnicama dobijenim na prirodan način, bez veštačkih dodataka, i da organski proizvođači uspevaju da robu prodaju, bez obzira na to što su namirnice sa oznakom zdrave hrane višestuko skuplјe. ,, Mada meso i prerađevine imaju višu cenu u odnosu na piletinu iz standardne proizvodnje, majke sve češće žele da decu hrane takvim namirnicama, i bake ih kupuju za unuke, ima i bolesnih koji u organskim proizvodima traže ozdravlјenje. Iz godine u godinu raste i broj novootvorenih radnji sa organskim proizvodima i svi veliki trgovinski lanci imaju poseban deo radnje gde kupcima nude takvu hranu”, navela je Dragana Martinović. 

                                             (Auto je analitičar i publicista)