FOTO arhiva autora: Hrana se u Srbiji proizvodi  na 3.257.100 hektara. Ta fabrika pod otvorenim nebom rasparčana je na 19 miliona parcela!

Stanje alarmantno, hrane dovoljno!

• FOTO: ZDRAVKO MAJSTOROVIĆ – ŠTAJERSKE NOVICE
• Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof dr Dragan Glamočić poručio je da nema razloga za paniku kada je reč o prinosima ove godine. On je naglasio da je suša svakako ostavila posledice, ali da je ukupna proizvodnja stabilna i da će hrane biti dovoljno za domće potrebe i za izvoz;
• Prosečan prinos u lanjskoj žetvi suncokreta iznosio je, po podacima RZS malo iznad 2,5 tona po hektaru, a u ovoj žetvi stručnjaci očekuju da će biti malo niži. Prošle 2024. godine, statistika je izračunala da smo na malo iznad 248.000 hektara imali proizvodnju suncokretovog ulјa od oko 246.000 tona, od čega 180.000 tona za izvoz. Ove, 2025. godine ulјarica je posejana na neznatno manjoj površini na oko 242.000 hektara; 

• U 2024.godini izvoz agrara bio je 5,2 milijardi evra, a uvoza oko 3,9 milijardi evra. Suficit je bio oko 1,2 milijarde evra;
• Evropska unija je prošle 2024. godine proizvela ukupno 62,2 miliona tona svežeg povrća, za šest odsto više nego prethodne godine, a najveći proizvođači su bili Španija 14,8 miliona tona, Italija 13,9 miliona tona i Francuska 5,8 miliona tona koji zajedno čine 55 odsto ukupnog roda, objavio je Evrostat;
• Prošle 2024. godine smo uvezli 10.615 tona cveća i ukrasnog bilja u vrednosti od 36,4 miliona evra, a prodali na strana tržišta 2.281 tonu za 6,4 miliona evra. Podaci iz prošle 2024. godine pokazuju da je uvoz u toj godini bio veći za 19 procenata nego 2023. godine, a izvoz se smanjio za 14 odsto.  Svega 13 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji gaji cveće na otvorenom prostiru, dok je u zaštićenom prostoru broj gazdinstava skoro tri puta veći – 36;

Branislav GULAN

Prema rezultatima poslednjeg popisa Srbija poseduje 4.073.7.703 hektara poljoprivrednog zemljista. Prema podacima Republičkog zavoda za statitisku za proizvodnju hrane koristi se 3.257.100 hektara. To je za 6,3 odsto manje nego 2018.godine. Od toga je 122.257 hektara  nekorišćenog poljoprivrednog zemljišta, zatim prema istom izvoru samo 504.104 hektara je zemljište pod šumama i postoj 190.242 hektara ostalog zemljišta. Privodi se kraju poljoprjivredna godina. I pored teškoća koje se deceninjama postoje u porizvodnji hrane u Srbiji, vlasti, odnosno, nadležni mininistar poljoprivrede ističu da će uprkos suši hrane biti dovoljno! 

Istovremeno proizvođači hrane se pripemaju za jesenje proteste. Na tim korišćebnim površinama nalazi se,  oko 508.365 gazdinstava u kojima se nalazi 1.150.653 lica, ili po 2,2 stalno zaposlena člana u svakom gazdinstvu. Oni ukazuju da je stanje u agraru alamarmantn, da poljoprireda u Srbiji nestaje, jer se u poslednjoj deceniji ugasilo čak 62.000 gazdinstava. Zastim da je stočarstvo na izdisaju, jer u stajama imamo samo 698.000 goveda i tek  2.349.000 svinja. Kada je reč o svinjama to je na nivou 1947. godien ili na nivou posle Druogog svetskgo rata. Sada se u Srbiji godišnje po jednom  stanvovnuiku troši samo 15 kilograma svinjskog mesa, dok je poralsa potrošnja živinskog mesa na 18 kilograma. Svinjskog mesa  sad nema dovoljno iz domaće proizvodnje. Samou 2024. godini uvzeno je iz sveta, ponavjiepšizu Španije čak 50.000 tona svinjskog mesa. Bio je odobren i uvoz oko 500.000 prasića. Iz uvoau je stoiglo oko 474.000 grla. Kada je reč o potoršnji govdeđeg messa troši se godišnej po sanovbniku oko četiri kilograma!

Strategija pada proizvodnje!

• A, da je stanje alarmantno najbolji dokaz je da je Srbija među retkim zemljama u svetu koja u 2025. godini još nema agrarnu strategiju.  Jer, stara je loše završila svoju misiju, a nova nije doneta. Dakle, nestao  je prehrambeni suverenitet Srbije koji se sada nalazi u fokusu nove straegije poljoprivrede koja se još uvek stvara! Jer, prošla koja je važila punu deceniju donela je niz nevolja, narodu, vlastima i zemlji Srbiji. Nju je pisalo 240 domaćih eksperata i obećali su narodu med i mleko u deceniji od 2014. pa do kraja 2024 godine. Jer, u strategiji koju su kreirali, obećali su i godišnji rast poljoprivrede od 9,1 odsto, ili u lošijim godinama od 6,1 odsto. Za taj loš dokument, odnosno, neralnuu, netačnu i štetnu stratetiju, koju je tako ocenio i upozorio vlast njen tadašnji recenzent prof dr Koviljko Lovre, nekadašnji savezni ministar agrara u Jugoslaviji, niko nije odgovarao! A, svi su jednoglasno odlučili da na papiru bude tako tako, nerealno visok rast prizvodnje. Međutim, kada se analizira, rasta u toj deceniji nije ni bilo! Kako je napisano u recenziji, ono što je pisalo u doumentu bilo je netačno, štetno za vlast, narod i državu.  Dokument je usvojila Vlada Srbije krajem 2014. godin, ali i pored obećanja on nikada nije upućen na razmatranje i usvajanje u Skupštinu Srbije. Sada kada je istekla ta loša stratgegija i kada se analizira njen doprinos agraru, vidi se da je rast proizvodnje za celu deceniju bio samo 1,7 odsto, a godišnji rast je bio tek 0,17 odsto! Dakle, umesto rasta proizvodnje, bila je to strategija pada! Sa njenim sprovođenjem naneta je štete vlast svima. Jer, vlast je sa njom bila obećala med i mleko, a bila je ogromna materijalna šteta. Jer, morali smo uvozuiti hranu koju smo mogli sami proizvdoiti za sebe i izvoz. Se se, pre svega, misli na meso i mleko. Srbiajje izgubia prehrambeni suverentiet koji sad sa budućim dokumentom trea da se vrati!

Poljoprivredu Srbije u je za poslednjih četvrt veka zahvatilo i osamm suša. I trebga posle dodati i suišu u ovoj tekućoj godini, jer ceh će stići kasnije. Dakle, naša nauka još nije pronašla nove sorte i hibride, prilagodljive za ove nove klimatske uslove… Dakle nismo se kvalitetno prolagodili klimatskim promenama koje prete i u budućnosti. Procena je da da će značajno smanjti prinose svih kultura,  posebno pšenice i kukuruza.  

• Za poslednjih četvrt vekad, ove godine, u Srbiji  je bilo osam suša! Te klimatske promene za dve i po decenije nanele su štete od oko 9,5 milijardi evra! Nijedna suša, iako su proizvođači hrane to tražili, nije prolgašena za ečlementarnu nepogodu! Siromašna država nije imala para da sve to plati! 

• Rešenje je nađeno – svake godine se pad proizvodnje proglasi sa dvocifrenom brojkom! Krive su elementarne nepogode! U Srbiji je uništen i stočni fond. Nekadašnja zemlja svinja, iz koje su u Austrougarsku izvozilo po 250.000 svinja godišnej, sad mora više da se uvozi za potrošnju u zemlji svinjsko meso i mleko, kako bi se nahranilo 6,6 miliona žitelja;

• Samo u 2024. godini za uvoz svinjskog mesa i mleka potrošeno je više od 650 miliona evra. I godinu dana pre toga, 2023. godine,  potrošeno je za uvoz svinjskog mesa i mleka tek nešto malo manje od 600 miliona evra!  

• Specijalna savetnica  ministra poljoprivrede prof dr Tatjana Brankov ističe za javnost: ,,Radimo na obnavljanju prehrambenog suvereniteta kroz podsticanje inovacija, transferu znanja i usklađivanju sa evropskim agrarnim propisima. Promeniće se i način na koji se subvencioniše poljoprivreda. Nova straetegija preporučuje i značajno povećanje sredstava za rurani razvoj”…

Srbija će imati dovoljno  hrane, uprkos suši!

• Ministar ooljorpovirede, šumarstva i vodoprivrede prof dr Dragan Glamočić poručio je da nema razloga za paniklu kada je reč o prinosima ove 2025. godine. On je naglasio da je suša svakako ostavila posledice, ali da je ukupna proizvodnja stabilna i da će hrane biti dovljno za domaće potrebe i za izvoz!

Kada je formirana sadašnja Vlada Srbije, po drugi put u karijeri Ministar poljoprivrede  šumarstva i vodprivred postao je prof dr Draga Glamočić.  On je od 2000. Godine 17 ministar poljorovirede u Srbiji. Prvi ptu se na toij funckiji nalazio  samo sedam meseci. Odmah je krenuo da vuče  rezove u poljoiprivredi, kako bi je izlečio. ,,U javnosti se pojavljuju dramatične procene da je suša nanela katastrofalne posledice i da će Srbija ostati bez hrane!? Želim da poručim da  nema razloga za paniku. Suša jeste nešto na šta ne možemo uticati, ali prinosi pokazuju da će hrane biti dovoljno’’, poručio je ministar poljoprivrede sa sajma u Gornjoj Radgoni u Sloveniji.

Sedajući u vrelu agrarnu minitarsku fotelju, madležni minstiar je pokenuo niz akcija za ispravljanje dosadašnjih grešaka u u agrarnoj politici. Inspektori su odmah  krenuli u akcije, ali i dalje se biljni sirevi sa mlečnim mastima nalaze na rafovima. Jer, trećina kontrolisanih objekata u avgustu 2025. godine nije primenjivala uredbu o palminom ulju! Skoro trećina objekata u kojima je u avgustu veterinarska inspekcija kontrolisala primenu uredbe o dodatnim zahtevima za stavljanje na tržište proizvoda koji sadrže palmino ulje, palminu mast ili druga biljna ulja i masti, nije u potpunosti ispoštovala propisane uslove, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede. Zbog toga je inspekcija izdala 243 rešenja, podnela 11 predloga za privredni prestup, 185 predloga za prekršajni postupak i donela 22 usmena rešenja za otklanjanje nepravilnosti. 

• Veterinarski inspektori su tokom avgusta 2025. godine sproveli kontrolu i vanredni nadzor u 894 objekta koji rade sa hranom, a nadzor je rađen u maloprodajnim i veleprodajnim trgovinama, ugostiteljskim objektima, skladištima, kao i kod proizvođača. Obuhvatio je proveru pravilnog deklarisanja, jasno isticanje upozoravajućeg znaka na proizvodima, kao i razdvajanje ovih proizvoda od onih bez palminog ulja na prodajnim mestima.

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić je povodom ovih rezultata izjavio da se neće tolerisati nikakvi prekršaji. “Zakon i uredba moraju važiti za sve podjednako, i za proizvođače, i za trgovce, i za uvoznike. Potrošači u Srbiji moraju imati jasnu informaciju šta kupuju i šta konzumiraju! Svi koji pokušaju da prikriju sastav proizvoda moraju znati da će inspekcije nastaviti pojačanim tempom, a kazne će biti primerene težini prekršaja”, rekao je on. Ministarstvo će, navodi se u sapštenju, nastaviti sa pojačanim kontrolama u narednom periodu, sa posebnim fokusom na proizvođače i uvoznike, kako bi se obezbedila puna primena propisa i zaštita interesa potrošača. 

• U 2024.godini izvoz agarara Srbije bio je 5,2 milijardi evra, a uvoz oko 3,9 milijardi evra! Suficit je bio oko 1,2 miliajrde evra!U Srbiji je ove godine u žetvi pšenice na 605.000 hektara dobijen  vrlo dobar rod pšenice od 3,62 miliona tona. Ovaj rod pšenic je u skladištima dočekao i stari, neprodati rod pšenice od milion tona zrna. Dakle, hleba će biti dovoljnod od domaće pšenice. Jer, u Sribji ima manje stanovnkiak za 660.000 nego pre jedne decenije. Troši se po stanovniku samo 64 kilograma hleba sa pecivima godišnje. Nauke, kaže da nam je potrebno, ukupno samo 1,2 miliona tona  pšenice za ishhanu, rezerve i semenarstvo; 
• Dakle, iamo oko 3,5 miliona tona  za prdoaju,a li nema kadrova koji to znaju da prodaju u svetu! 
• Inače, rekordan rod pšenice bio je 1991. godine od 3.736.503 tone!
• Srbije je i daleke 1986. godin imala rekordan rod kukuruza od 8.062020 tona kukuruza. Tada su bile pune staje i obori  stoke i godišnje nam je trebalo  oklo 4,5 miliona toan kukuruza. Sad nema stoke dag a trađši, pa nam je dovoljno smao 3,5 miliona tona. BNekada smog a izuvkizili kao sirovianu, umdeto das mo ga prerađialoi u višeffaze rperade pa bi više i zaradili;

Sincokret, želja i zarada

Kada je reč  suncoketu, ministar isitče da je uprkos različitim lokalnim rezultatima, ukupan rod sedam odsto biti već nego prošle godine. Žetva je već u toku i prvi rezultati su ohrabrujući, kaže Glamočić. 

Suncokret se u  Srbiji u 2025. godine nalazi na 242.000 hektara. Prvi otkosi na pojedinim njivama nisu opravdali očekivanja ratara. Polјoprivrednik i predsednik Nezavisne asocijacije polјoprivrednika Srbije Jovica Jakšić ističe da se kose rane sorte koje nisu visokoprinosne, ali bez obzira na to, napominje, da je suša učinila da će suncokreta biti manje, iako je otporan na klimatske promene u odnosu na druge polјoprivredne kulture. Očekujemo da će ulјarice biti manje 30 do 50 odsto i dobru cenu,  od 70 dinara po kilogamu sa PDV, jer je sirovo rafinisano ulјe poskupelo za 40 odsto, i na osnovu te više cene treba da bude formirano koštanje ovogodišnjeg suncokreta.  Jakšić je kazao da u Banatu gde se najviše seje suncokret u ovoj žetvi očekuju da ga bude u proseku oko 2,5 tone po hektaru, dok je ranijih godina taj prosek bio znatno viši.Kretao se od tri i po tone po hektaru do četiri tone po hektaru.  Ukoliko se ostvare Jakšićeva predviđanja suncokret bi ove godine bio skuplјi za oko 20 dinara po kilogramu nego prošle žetve kada je zrno koštalo krajem oktobra oko 50 dinara sa PDV. U međuvremen počelo je trgovanje sa novim rodom po 55,48 dinara sa PDV, ali on napominje da su to terminski ugovori i da se cena menja iz dana u dan. Čim je žetva krenula otkuplјivači su nudili akotnu cenu po 42 dinara, a već posle nekoliko dana akotna cena je otišla nagore i kreće se sada od 45 do 47 dinara po kilogramu bez PDV. 

Foto arhiva Instituta za ratarstvo u Novom Sadu: Suša ostavila trag i na suncokretu

Po podacima Republičkog zavoda za statistiku suncokreta imamo na oko 242.000 hektara što je malo manje nego u prošlogodišnjoj setvi kada je zauzimao oko 248.000 hektara.  Lane 2024. godine smo u žetvi dobili više od 637.000 tona suncokreta. Prosečan prinos je bio oko dve i po tone po hektaru; 

Proizvođači smatraju da niža cena jestivog ulјa u prodavicama koja je najavljena ne bi trebalo da utiče na koštanje novog zrana suncorketa. Namirnica će biti jeftinija zbog nižih trgovačkih marži i to pojetinjenje nema veze sa koštanjem novog suncokretovog zrna.Litar zejtina u prodavnicama sada košta oko 170 dinara. Dok se ne formira ovogodišnja cena suncokreta ratar Đorđe Milotin iz Torka ( Begejci)u opštini Žitište navodi da su otkuplјivači čim su kombajni ušli u njive prvo nudili ratarima akotnu cenu od 40 do 42 dinara po kilogamu bez PDV, a potom ubrzo da daju i više akotne cene i s njima i uslovi tako da se sada za suncokret može dobiti 50 dinara bez PDV ako se u otkup ponudi odjednom 24 tona. Taj prinos će verovatno imati malobrojni polјoprivrednici koji su sejali ulјaricu na više od 15 hektara,  naveo je Milotin u izajvi za javnost.

Rod je loš, glave su male, a stabla niska, premda se očekivalo da će u žetvi biti bar 1,5 tona po jutru. Proizvođači kažu, lane se, isto u sušnoj godini, prinos kretao oko dve tone po jutru. Sa sadašnjom akotnom cenom i malim prinosima polјoprivrednci neće isplatiti ni seme! Neverovatno koliko je repomaterijal skup, kaću ratari. Džak semena suncokrta potreban za setvu dva hektara ulјarice košta sa PDV oko 40.000 dinara. To znači da samo džak semena vredi koliko i tona suncokreta po prvobitnoj akotnoj ceni od 40 do 42 dinara!

Rekord iz Turije

Ratar iz Turije Saša Atanacković već je 2025. godine premašio svetski rekordu prinos u proizvodnji suncokreta, kažu stručnjaci. Njegova žitna polja su za primer, rodilo mu čak je čak četiri tone suncokreta po hektaru! Ali, to se samo tu dogodilo!  U toku je žetva suncokreta i kao što se i očekivalo prinosi su šaroliki. Eto, ima njiva gde po hektaru ima svega tona prinosa, ali i polja gde uljarice ima četiri tone po hektaru. Bez obzira na to što su prinosi različiti, ne treba da budemo zabrinuti. 

• Suncokreta i ulja biće za domaće potrebe i za izvoz. Ratar iz Turije Saša Atanacković ističe da bi Ministarstvo poljoprivrede trebalo da požuri sa izradom novog pravilnika o subvencijama. Jer, je  i ministar najavio najavio da će se pravilnik menjati i subvencionisati određene poljoprivredne kulture sa više i manje novca, i da će se svako ulaganje u setvu pravdati računama. 

Važno nam je da što pre znamo o subvencijama u narednoj godini kako bi mogli da planirati setvenu strukturu, ističu ratari. Jer već od polovine avgusta ima poljoprvrednika koji su pripremali njive za setvu uljane repice. Brzo će proći i septembar i stići i oktobar kada se seje pšenica. Poljoprivrednik iz Turije, u opštini Srbobran, Saša Atanacković zadovoljan je ovogodišnjim prinosom od četiri tone po hektaru. Radio je, kako je kazao za javnost, onako kako agronomi savetuju. Uradio je predsetvenu pripremu, izabrao dobar hibrid, pogodio vreme setve i suncokret posejao na dobroj ritskoj zemlji – crnici i odličan prinos nije mogao da izostane. Očekivao sam da ću imati dobar prinos, ali se nisam baš nadao da ću dobiti četiri tona, rekao je Atanacković, navodeći i da uslužno žalje suncokret i da su u srbobranskoj opštini prinosi od dve do dve i po tone po hektaru. 

• Prosečan prinos u lanjskoj žetvi suncokreta iznosio je, po podacima Republičkog zavoda za statistiku, malo iznad 2,5 tona po hektaru, a u ovoj žetvi stručnjaci očekuju da će biti malo niži.  Prošle 2024. godine  godine, statistika je izračunala da smo na malo iznad 248.000 hektara imali proizvodnju suncokretovog ulja od oko 246.000 tona, od čega 180.000 tona za izvoz. Ove godine uljarica je posejana na neznatno manjoj površini na oko 242.000 hekara;

U ovoj žetvi se pokazuje da su tip zemljišta i agrotehnika ključni u prinosu uljarice koja je u sušnoj i tropskoj klimi otpornija u odnosu na druge poljoprivredne kulture i da za bolji prinos važnu ulogu imaju i izbor hibrida i rok setve, dodaje  ekspert za sucokret dr Vladimir Miklič, iz novosadskog Instituta ya ratarstov I povrtarstov.  ,,Imamo raznolike prinose, ali oni ne zavise samo od sušne i tople klime već i od poljoprivrednika, kako su suncokret gajili’’, navodi  Miklič. U ovoj žetvi se pokazaju da su tip zemljišta i agrotehnika ključni u prinosu uljarice koja je u sušnoj i tropskoj klimi otpornija u odnosu na druge poljoprivredne kulture i da za bolji prinos važnu ulogu imaju i izbor hibrida i rok setve. On ističe da smo sve do pre nekoliko godina imali nacionalni prosek od tri tone po hektaru, koji nas je svrstavao u najbolje prozvođače u Evropi, a da ni prosek od 2,6 do 2,7 tona po hektaru koji imamo sada nije loš u svetskim razmerama.

Biću zadovljan da ako sa prinosom od četiri tone po hektaru za uljaricu dobijem od 55 do 60 dianra. To je dobra cena kada se sabere sa subvencijama za biljnu proizvodnju od 18.000 dinara po hektaru. Samo što ima dosta ratara koji imaju uljarice manje od dve tone po hektaru. Njima neće biti dovoljno da suncokret vredi ni 70 i više dinara. Ratar iz Torka Đorđe Milotin sejao je suncokret na više njiva i na svakoj imao drugi prinos. Kada sve sabere, u proseku će imati 2,5 tone po hektaru. I u Torku je suncokret 50 dinara, ali ratari očekuju da bude skuplji. Ukoliko bude ispod 60 dinara neće se pokriti troškove proizvodnje, rekao je Milotin i dodao da ima svakakvih pogača, malih, polupraznih, i većih sa sitnim i krupnim zrnima.

Suša prepolovila prinose

Suaša je u Sribjiprepoklovian prinjose skoro svih kultura. To udara po džeu sve proizvođače. Prinosi šećerne repe su više nego prepolovljeni, navodi analaitiačr  Milan Prostran. Po njegovom rečoima svi prolećniusevi zbpog visokih temeratura dođivlei su smanejnje proizvodnj. Ponajviše će se šteta odrazaitoi na kukuruzu gde su prinsoi smanjeni za 50 do 60 odsto. Četiri vodeće ratarske kutlure u prolećnkij setiv setvi su kukuruz, suncoket, šećerna repa i soja. Njamanej površina je pod  šećernom repom. Šećer je berzanskanskiproizvdo n pre svega zaviski od cene na Londnskoj berzi. Ove cene imaju veoam veliki utgicja na sve druge proizuvdoe od berfzi u svetu, koej praktilnjo diktiraju cene i kdo nas. Imate proizvdoa bez kojih ne možete, alki I onih koji se mogu racionalizovati u potrošnji. Takav je sluilajsa šećerom i uljem.Akopovećate cenu doćči ćedo smanjenja potoršnje. Sa ovih površina bez obzira na  suše i manji rod repe, biće za nas dovoljno šećera. 

Prinosi šećerne repe u Sribji, koja se nalazi na oko 31.000 hektara, ybog sup[e vi[e nego prpepolvoljeni. Koren joj je malo deblji od šargarepe. Ratar Zlatko Periša iz torka, u opštini Žitižte, kaže da kje repu posekao na 23 hektara i da očekujr prinos od 25 do 30 odsto u odnodu na normalne godine. Laswne sma kimao repu na 60.hektara i dobio u poroizvdnji iminus od 60.000 eva. Narednoihj godinja ćemo odustati od ove proizvodnje, jer ne možemo više raditi za ,ništa’, kaže on. 

Rekordan izvoz životinja iz Srbije!

Od živih goveda najviša zarada, ali prodaju se i gmizavci! U junu 2025. godine zabeležene su rekordne mesečne vrednosti izvoza živih životinja u ukupnom iznosu od 7,8 miliona evra. U periodu januar-jun 2024. izvoz životinja iz Srbije vredeo je 17,1 miliona evra, a u istom periodu 2025. povećan je na 32,6 miliona evra. Samo u junu ove godine ostvaren je istorijski rekord od od 7,8 miliona evra. A, evo koje vrste stoke i drugih životinja su najviše izvožene iz Srbije prema vrednosti izvoza u prvoj polovini 2025., kao i koja su najvažnija tržišta na koja su plasirane:

• Živa goveda (osim čistokrvnih za priplod): izvoz povećan sa 8.806 na 20.386.000 evra (+131,5 odsto). Najviše je plasirano u Crnu Goru (13.471.000 evra), Bosnu i Hercegovinu (5.340.000), a postojao je izvoz i u Izrael (781.000), Albaniju (610.000) i S. Makedoniju (211.000 evra), navodi analitičar dr Miroslav Zdravković u autorskom tekstu na portalu Makroekonomija.org. On dodaje da kad je reč o ovcama izvoz je povećan sa 5.968.000 na 8.958.000 evra (+50,1 odsto). Izvoz u BiH iznosio je 2.764.000 evra, Crnu Goru 2.707.000, u Izrael 2.613.000, i u Albaniju 912.000 evra.
• Žive kokoške sorte Gallus domesticus, težine 185 grama: povećana vrednost sa 864.000 na 1.455.000 evra (+68,4 odsto). Otišle su u S. Makedoniju za 739.000 evra, u BiH za 379.000 i u Crnu Goru za 327.000 evra. Druga goveda, osim krava i bivola izvoz povećan sa 659.000 na 963.000 evra (+46,1 odsto). Izvoz u Crnu Goru vredeo je 713.000 evra, u Albaniju 243 a u Bosnu i Hercegovinu 6.000 evra. Žive kokoške sorte Gallus domesticus, težine 185 g: povećan izvoz sa 508.000 na 707.000 evra (+39,2%). Pilići su plasirani u Crnu Goru (378.000 evra), S. Makedoniju (256.000) i BiH (68.000 evra) – ističe Zdravković.Autor navodi i da je izvoz živih životinja (osim sisara, gmizavaca, ptica, kukaca, riba, rakova, mekušaca i ostalih …) povećan sa 28.000 na 41.000 evra. Ove životinje plasirane su u UK za 23.000 evra i u Mađarsku za 11.000.
• Živi konji (osim čistokrvnih za priplod): povećan izvoz sa 19.000 na 32.000 evra (+68,4 odsto). Konji su otišli za 17.000 evra u Bugarsku, 3.000 u Hrvatsku i po 2.000 evra u Francusku i Nemačku. Živi sisari (osim primata, kitova, delfina i pliskavica, lanantina…): izvoz je smanjen sa 49.000 na 36.000 evra (-26,5 odsto). Opet sumnjive životinje koje su najviše naplaćene Englezima (16.000 evra), Australiji (4.000), i za po 1.000 evra SAD-u, Kuvajtu i Filipinima. Šta li je to, a nisu kitovi, nije nam poznato, navodi Zdravković.

• On dodaje da je izvoz živih gmizavaca „npr zmije, kornjače, aligatori, kajmani, iguane, gavijali i gušteri“: smanjen sa 18.000 na 13.000 evra i ove sumnjive životinje su isključivo prodavane Englezima.  U Srbiju su i dopremane žive životinje i to svinje za 4 miliona evra, goveda za 4,3 miliona, kokoške za 3,8 miliona, ostale životinje za 0,4 miliona i živi konji, magarci, mule i mazge za 143.000 evra

PROIZVODNjA POVRĆA U EVROPSKOJ UNIJI U PORASTU: Italija najviše proizvela paradajza, Holandija luka, a Nemačka šargarepe 

• Evropska unija je prošle godine proizvela ukupno 62,2 miliona tona svežeg povrća, za šest odsto više nego prethodne godine, a najveći proizvođači su bili Španija 14,8 miliona tona, Italija 13,9 miliona tona i Francuska 5,8 miliona tona koji zajedno čine 55 odsto ukupnog roda, objavio je danas Evrostat.

Proizvodnja paradajza u EU porasla je za pet odsto međugodišnje na 16,8 miliona tona, šargarepe za šest odsto na 4,7 miliona tona, a luka za 11 odsto na sedam miliona tona. Među zemljama EU, Italija je bila najveći proizvođač paradajza sa 36 odsto udela u ukupnoj proizvodnji, sledi Španija 27 odsto i Portugalija 10 odsto. 

Najviše šargarepe proizveli su Nemačka 18 odsto udela, Francuska 14 odsto i Poljska 12 odsto. Luk su najviše prozvodili Holandija 26 odsto, Španija 20 odsto i Nemačka 12 odsto. 

• Što se tiče voća, Evropska unija je u 2024. proizvela 24,3 miliona tona, što je za dva odsto manje na godišnjem nivou;
• Najveći proizvođači voća u EU su Italija 5,4 miliona tona, Španija 4,3 miliona tona i Poljska 4,1 miliona tona, a ove tri zemlje su zauzele 57 odsto udela u celokupnoj proizvodnji;
• Proizvodnja jabuka u EU smanjena je za četiri odsto na 11,6 miliona tona, a najveći proizvođači bili su Poljska 29 odsto udela, Italija 21 odsto i Francuska 17 odsto;
• Kako se navodi, proizvodnja krušaka porasla je istovremeno za dva odsto na 1,9 miliona tona, a glavni proizvođači su bili u Italiji 24 odsto, Holandija 17 odsto i Belgija 15 odsto;
• Kod breskvi, proizvodnja je bila koncentrisana u Španiji 37 odsto, Italiji 33 odsto i Grčkoj 21 odsto, što je 91 odsto ukupnog roda i za dva odsto više nego u prethodnoj godini, navodi se na veb stranici Evrostata;
• U Srbiji sad posotji oko 1,7 miliona ovaca. Jedino kod njih se beleži blagi rass u broju grla. To podstiču i subvencije koje iznose 3.000 dianra po jagnjetu i 10.000 dinara po ovci sa pedigreom; 
• Trenutno je u Srbiji cena žive mere jagnajdi niska, oko 400 dinara po kilogramu. Očekuje se rast cena. Ovce se prodaju kada dositgnu 80 kilograma. Idu u klanice ili sabirne centre, p se izvoze u Izrael;

Počeo obračun sa falsifikatorima meda

Rekordna proizvodnja meda u Srbiji bila je 2013. godine. Tada je bilo proizvedeno oko 9.750 tona meda. Od toga je bilo izvezeno 4.750  tona, što je tada u zemlju donelo 14 miliona evra. Tada je u zemlju više evra doneo med, nego li izvoz mesa. Analitčari ističu da je to bio deo valjane  agroekonomske politike Srbije. Ali, i dobar dokaz rada pčelara u Srbiji. Pčelare u Srbiji, ali i svetu, muči i veliko uginuće pčela, što bi moglo da ima katastrofalne posledice. Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka privrede Adrijana Mesarović izjavila je da će aktuelni konkursi resornog ministarstva biti na snazi do utroška planiranih sredstava i istakla da je država krenula u oštru borbu protiv falsifikata meda na domaćem tržištu.

Foto Arhiva SPOS – Rekrodna proizvoda meda do skoro 10.000 tona bial je 2013. odine…

U prethodnom periodu angažovane su tržišne inspekcije i veterinarska inspekcija u okviru Uprave za veterinu, koju vodi Ministarstvo poljoprivrede i oni su sa ministrom dr Draganom Glamočićem imali sastanak na tu temu. Laboratorije se intenzivno bave analizom uzoraka meda kako bi se utvrdili falsifikati, što će omogućiti da se sprovedu adekvatne sankcije i da se takva roba povuče sa tržišta, rekla je ministarka, komentarišući izjave poljoprivrednika koji tvrde da posluju u nefer tržišnim uslovima zbog postojanja velikog broja falsifikata meda na domaćem tržištu. Ali pčelare u globalu ne muče samo falsifikati koji su pre Dr Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), nedavno je  istakao da bi masovno odumiranje pčela, kako u Srbiji, tako i u svetu moglo bi da ima nesagledive posledice po čovečanstvo.  Ukoliko ne reagujemo na vreme i ne sačuvamo pčele, ne samo da će doći do ogromnih nestašica hrane širom planete već će početi da izumiru i divlje kulture, odnosno sve one samonikle biljke koje čine naš ekosistem i biodiverzitet,rekao je Živadinović i dodao da uginuće pčela nije ništa novo, odnosno da se dešava stalno, ali da se nikada do sada nije dešavalo u ovolikom broju. Postojala su i veća uginuća pčela kod nas i ranije, 2007. i 2008. godine – kaže on. I tada im je kao i sada prethodilo sušno leto koje je dovelo do nedovoljne količine polena kod biljaka, pa samim tim i nedovoljne količine proteina za pčele. 

Poseban problem nastaje jer se letnja suša, krajem leta, poklapa sa odgajanjem zimskih pčela koje žive mnogo duže nego letnje, a koje treba da prežive zimu i u proleće započnu gajenje novog legla, odnosno da proizvedu novu pčelinju zajednicu. Kako navodi, nikada polen nije bio jedini uzrok uginuća pčela, već uvek postoje i drugi razlozi. Pčelinja društva imaju veći broj virusa pčela u sebi u svakom trenutku, a prema nekim istraživanjima, u Srbiji ne postoji pčelinje društvo bez tri do pet virusa. Međutim, ti virusi ne čine nikakvu veliku ili značajniju štetu pčelama ukoliko su one dobro ishranjene i sa visokim nivoom imuniteta. Po njegovim rečima, nije samo varoa bila uzrok uginuća, a jedan od pokazatelja koji ukazuje na to da je primarni razlog uginuća ipak nedostatak polena iz prirode jeste to što su daleko bolje prošli oni pčelinjaci koji se nalaze na vlažnim terenima, u blizini reka. Bilo je uginuća i u njima, kaže Živadinović, ali drastično manje. Sušni periodi i veoma topla leta koji su posledica klimatskih promena nisu nešto na šta možemo da utičemo, napominje on. 

Pčele su toliko bitne za sve nas, za našu ishranu, za ishranu čovečanstva, da država, ne samo naša, nego sve države sveta, moraju da posvete više pažnje pčelarstvu pri rešavanju problema falsifikata meda na tržištu, a to će uraditi tako što će zadržati interes pčelara da gaje pčele. Ukoliko se nešto ne preduzme, upozorio je Živadinović, kroz godinu do godinu i po dana svi ćemo se naći u ozbiljnom problemu koji nećemo moći tek tako da savladamo, a to će biti opšta nestašica hrane na planeti. Govoreći o stanju na tržištu, on je rekao da je lažni ili falsifikovani med nešto što po rečima našeg sagovornika ne bi ni trebalo da se naziva medom. On se uvozi u našu zemlju, ali i u Evropu, po ceni od 1,3 evra po kilogramu sa sve isporukom u buradima na kućnu adresu. To su, kaže on, neverovatno niske cene koje su od dva do pet puta niže od cena pravog meda.

Šansa u cvećarstvu!

Srbija iam vleiku ali neiskorišćenu šansu u proizvodnji, ali i izvozu cveća.  Da bi se u ružama brala zarada, treba više uložiti. Zbog dobrih klimatskih uslova i dužine vegetacionog perioda naša zemlja ima dobre uslove za plantažnu proizvodnju cveća na otvorenim površinama. Geografska pozicija, kvalitetno zemljište i raznolikost u pedološkom sastavu zemljišta takođe su povoljni za uzgoj cveća. Imamo sve preduslove da se pokrene još veći razvoj cvećarstva, ali ipak više uvozimo cveća nego što ga izvozimo, a površine na otvorenom prostoru se smanjuju u korist površina u zaštićenom prostoru( plastenicima i staklenicima). 

Svega 13 poljoprivrednih gazdinstava gaji cveće na otvorenom prostoru u Srbiji,, dok je u zaštićenom prostoru broj gazdinstava skoro tri puta veći – 36. Na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku, cveće se na otvorenom prostoru u 2024. godini gajilo se na 680 hektara, što je manje za 4,5 odsto nego 2023. godine, kada je zauzimalo 712 hektara. U staklenicima i plastenicima cveća je bilo na 302 hektara ili za devet odsto više u odnosu na prethodnu godinu (277 hektara). Imamo znanja i iskustva, ali ne možemo da konkurišemo stranim tržištima, pošto preduzetnici u cvećarstvu u EU imaju firme u afričkim zemljama. Cvećarstvo, kao ozbiljan činilac u privrednom sistemu zemlje, treba da postane profitabilna proizvodna grana. Neophodno je udruživanje proizvođača radi čvršćeg povezivanja na planu organizovanja proizvodnje i plasmana cveća i ukrasnog bilja, kako na domaćem, tako i na svetskom tržištu, jer se za sada cvećarstvom bave pretežno individualna poljoprivredna gazdinstva. Treba raditi na formiranju berze cveća i privlačenju stranih investicija i partnera. Ministarstvo godinama unazad predviđa mere za unapređenje sektora hortikulturnog bilja, odnosno cveća i ukrasnog bilja, kao i lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja: gazdinstva imaju podsticaje za unapređenje rasadničarske proizvodnje, koja obuhvataju podršku koja se odnosi na proizvedene sertifikovane i standarne sadnice voćaka i ruža u maksimalnom iznosu od 700.000 dinara; dobijaju podsticaj za biljnu proizvodnju od 18.000 dinara po hektaru, pravo na povrat plaćene akcize na dizel gorivo u iznosu od 50 dinara po litri kupljenog goriva, u količini od 100 litara po hektaru, maksimalno do 100 hektara, podsticaj za nabavku novih mašina i opreme, koji iznosi maksimalno 1.500.000 dinara, i za nabavku novog traktora. Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik podsticaja može da ostvari za jednu kalendarsku godinu je 1.000.000 dinara.

• Prošle 2024. godine smo uvezli 10.615 tona cveća i ukrasnog bilja u vrednosti od 36,4 miliona evra, a prodali na strana tržišta 2.281 tonu za 6,4 miliona evra. Podaci iz prošle godine pokazuju da je uvoz u 2024. godini bio veći za 19 odsto veći  nego 2023. godine, a izvoz se smanjio za 14 odsto;

Najviše trgujemo svežim cvećem sa Holandijom. Sveže cveće (orhideje, zumbuli, narcisi i lale, i cvetne – sobne biljke) čini čak 55 procenata uvoza, što je skoro 20,1 milion evra, od čega uvoz iz Holandije čini oko 14 miliona evra . U 2024. godini izvozili smo svežeg cveća za skoro 5,2 miliona evra, od čega smo ruža prodali za 2,5 miliona evra, najviše Holanđanima u vrednosti od skoro pola miliona evra.

Na osnovu višedecenijskog iskustva u cvećarstvu, Dušan Milosavljević iz Sente ističe da su subvencije uvek dobre, bez obzira na to koliko iznose, ali da država treba više pažnje da posveti poljoprivrednim gazdinstvima, jer sada veće podsticaje primaju firme. Malo u cvećarstvu, kaže, ima prijavljenih firmi, uglavnom se registruju kao gazdinstva.  Milosavljević se bavi proizvodnjom sadnica ruža stablašica i navodi da bi za proizvodnju ruža značilo kada bi država davala podsticaj po prijavljenoj sadnici ruža, ali i da cvećarima treba tržište. Imamo znanja i iskustva, ali ne možemo da konkurišemo stranim tržištima, pošto preduzetnici u cvećarstvu u EU imaju firme u afričkim zemljama, gde je radna snaga jeftina. I to je jedan od razloga zašto je domaća proizvodnja cveća skupa i ne nalazi kupce spolja. Zato se oslanjamo na domaće tržište i ne širimo proizvodnju – rekao je Milosavljević. 

Suša i kukuruz! 

Foto: Goran Mulić – Suša već obrala kukuruz na njivama

• Kukuruz uništile vrućine, očekuje se mnogo manji rod nego ranijih godina! Kukuruz je ove godine u Srbiji zauzeo oko 950.000 hektara. Na počeku godine, kada je obavljena setva, ponadali smo se rodu do sedam milions tona. Sad dobar deo roda odlazi u silažu kako bi se bar ne[to iskoristilo za stočnu hranu; 
• Srbija  nema dovoljno stoke. Sad joj je dovoljna proizvodnja kukuruza i od 3,5 miliona tona! 
• Rekordna proizvodnja kukuruza u Srbiji bila je 1986. godine i od 8.062.20 tona! 

Kukuruz, kao najzastupljenija kultura u kikindskom i novokneževačkom ataru, proletos je zasejan na površini nešto većoj od 26.500 hektara.  Posle dobrog nicanja i početnog idealnog razvoja biljke, velikim delom je uništen tropskim vrućinama i nedostatkom vlage, objavila je Regionalna privredna komora Severnobanatskog upravnog okruga. Stručnjaci predviđaju da će prinos biti i do 50 odsto manji u poređenju sa višegodišnjim prosekom, jer je od prošlog septembra do danas bilo svega 488 litara padavina i one su bile neravnomerno raspoređene. U jeku najvećih vrućina u junu je bilo svega osam, a u julu 39 litara po kvadratu i to u osam kišnih dana, pa je vlaga iz zemljišta brzo nestala. Kada je trebalo da dođe do oplodnje i nalivanja kukuruznog zrna, toplota je bila previše jaka.Srednja dnevna temperatura vazduha u junu bila je 24,1 stepena Celzijusa, što je za 5,5 stepeni više od višegodišnjeg proseka, a slično je bilo i u julu.

Visoke temperature u EU smanjel si prinos i kvakitet kukuruza, tako da će e prema očekivanjima uvoz ove žitarice biti navjeći ua poslednej tri sezone. U junu I julu, delovi Evrope, ukčjuićčujući Francuisku, Španiju, Italiju I Grčku, zabeležili su rekrodne temjepreatuire koej su premašiel 46 stepeni. Ove ekstremne vrućine, negativnjo su uticale na usvleo rasta kukuruza I prouzrokovale smanjenje prinosi pogoršavenj kvaltieta zrna, prenosi Blumberg.

U Francuskoj koja čini 21 odsto ukupne proivzudojuie kukuruza u EU, samo 62 osto kukuruza ocenjenio kao dobro ili odlipčno, što je znatno manej nego prošle godine, dok su suše u Bugarskoij dovele do najnižih prinoisa kukuruza i suncoketa na nekoliko decenija. Prema prognozama međunarodngo saveta za žitarice (IGC) Evropska unija očekuje da će njen rod kukuruza u 2025/26 godini iznositi oko 21 milion tona.

Pored tradicionjalnuih dobavljača poput Ukrajine i Bazila, očekuje se povećanje evropskog uvoza iz SAD, čiji kukuruz postaje nkonkurenta na globalnom tržištu.  

Carine i prelevmani – spas za domaći krompir

Predsednik Skupštine Udruženja za krompir Srbije, profesor Zoran Broćić rekao e da proizvođači traže da Vlada uvede sezonske carine ili prelevman na uvoz tog proizvoda, kako bi im zaštitila proizvođačke i veleprodajne cene. „Već smo razgovarali sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede da se uvede neka vrsta zaštite za cenu domaće proizvodnje, jer je u EU proizvođačka cena od 20 do 25 evrocenti, pa će krompir ponuditi po nižim cenama nego što to mogu domaći poljoprivrednici, pošto je njihova proizvođačka cena od 30 do 50 evrocenti“, rekao je Broćić za javnost.

• Dodao je da će ove godine u Srbiji biti maniji prinos krompira od očekivanog zbog suše, pošto se navodnjava tek oko 30-40 odsto od oko 20.000 hektara zasejanih površina, koje su svake godine manje za desetak odsto. Očekivani prinos ove godine biće u brdsko-planinskim krajevima, gde nema navodnjavanja, od šest-sedam do 20 tona po hektaru, a oko 50 tona na njivama gde se krompir zaliva;

Proizvođačka cena, je na njivama gde je prinos oko 50 tona je oko 25 dinara po kilogramu, a gde je prinos od deset do 15 tona cena proizvodnje je oko 50 dinara po kilogramu  Proizvođači koji budu imali mali prinos biće u gubitku i polako će izlaziti iz te proizvodnje, a oni sa prinosom od 50 tona će imati zaradu od nekoliko procenata. Domaća proizvodnja krompira će zadovoljiti potrebe građana Srbije do kraja godine, a nakon toga se očekuje uvoz sa Zapada, naročito iz Francuske, Belgije, Holandije i Nemačke jer će oni i ostale zemlje EU proizvesti višak krompira od oko tri do pet miliona tona i to izvoziti u druge zemlje, između ostalih i u Srbiju, što će uticati na pad domaćih veleprodajnih cena.

Poljoprivrednik Branko Gujaničić iz sela Akmačići, kod Novog Pazara rekao je da je krompirom zasejao 30 hektara i da se nada najavljenoj kiši koja bi malo popravila prinos koji će, kako procenjuje, biti ispod proseka od oko 15 tona po hektaru. On je navodi da očekuje veleprodajnu cenu od 60 dinara po kilogramu, što bi, kako je ocenio, bilo „realno“ jer su bili skupi preparati za zaštitu od bolesti i repromaterijal.Prošle godine je, kako je rekao, krompir prodavao po veleprodajnoj ceni od 40 do 50 dinara po kilogramu. „Smanjivaću proizvodnju jer nema radne snage. Mogu nuditi koliko hoćeš, ali džabe je kada nemaš kome. Poslednjih pet godina je suša i nemamo dovoljno vode ni za piće, a ne za zalivanje“, rekao je Gujaničić.

Poljoprivrednik Pavel Valent iz sela Lalić kod Odžaka rekao je da je povadio i već prodao krompir po prosečnoj ceni od 55 dinara po kilogramu i da će mu ostati „mrvica“ zarade. Valent je sam investirao u sistem za navodnjavanje pre 30 godina što ga je koštalo oko 100.000 evra. Dodao je da bez navodnjavanja nema proizvodnje, a da zbog rizika da će proizvodnja jedne vrste povrća biti nerentabilna, uzgaja i luk i bundeve. Istakao je da će biti zadovoljan i malom zaradom od krompira, tek kada ga naplati jer ga trgovci isplaćuju posle dva-tri meseca od preuzimanja, a imao je loših iskustava i potražuje više hiljada evra od trgovina koje su propale, a nisu platile krompir koji im je isporučio.

Ratari trlјaju ruke, potražnja sve veća

Potražnja za detelinom biće velika ove zime i detelina će biti skupa. Bala deteline trenutno košta 400 dinara. Polјoprivrednici koji su je sejali kažu da su je kosili svega tri puta; u godini sa smenom sunca i kiše detelina se kosi pet-šest puta. Na jutru deletine, u zavisnosti od klime, može da bude od 300 do 500 bala. Ova godina je sušna, s velikom vrućinom, pa se polјoprivrednici snalaze u potrazi za prihodom kako bi na suvim oranicama imali neke vajde, a što manje troška. 

• 400 dinara trenutno košta bala dateline;

Zemlјoradnik iz Čuruga Mile Zec polјoprivredom se bavi 30 godina. Seje kukuruz, soju i deletinu. Od kukuruza i soje očekuje slabiji prinos ove godine nego ranije. Ni deteline neće imati puno, ali za razliku od kukuruza i soje, gde je imao ulaganje, od deletine će imati neke vajde.

• 300−500  bala deteline može da bude po jutru;
• Već četvrtu godinu na istoj njivi kosi detelinu. Ove godine kosio je svega tri puta, mada, kada je klima dobra, kaže, detelina se može kositi i šest puta; 

Detelina je višegodišnja bilјka, obnavlјa se svakih šest godina i tokom godine nemam nikakvo ulaganje. Jedino se mora tretirati zaštitnim sredstvom ako je posle košenja, dok je još niska, napadnu bube. Trebaju joj samo sunce i kiše. Uspeva na plodnoj ritskoj crnici u blizini reka i doprinosi popravlјanju strukture zemlјišta i povećanju plodnosti, jer je detelina azotna bilјka, rekao je Zec. 

− Za razliku od ranijih godina, kada su bale deteline kupovala mala gazdinstva, sada očekujem da će detelinu tražiti i veliki stočari, koji sa svojih njiva, zbog suše i nižih prinosa, nisu uspeli da obezbede dovolјeno hrane za stoku, rekao je Mile Zec;

− Već sada su pašnjaci suvi i stoka se dohranjuje. Zato će detelina biti skupa i tražena stočna hrana;  

− Ratari je ne seju često kao kulturu od koje očekuju prihod, već najviše stočari, radi hrane za goveda;

• Naš sagovornik nije stočar, ali ima prostor gde skladišti detelinu. Jedini motiv zašto je uzgaja, kaže da mu taj da rad donese i neki ostvari neki prihod. Veli da za sada još ne vlada potražnja za balama deteline, ali očekuje da će, kada počne jesen, detelina biti tražena stočna hrana; 

Sindikati i poljoprivrednici najavljuju proteste

Nezadovoljstvo životnim standardom, kako situacija zasad izgleda, nateraće građane da se ove jeseni na ulici bore za bolji život. Plate u Srbiji, ističu, ostaju preniske, čak ni prosečna zarada od oko 900 evra ne garantuje pristojan život. Upozoravaju i da će najavljeno povećanje minimalca od 1. oktobra na 500 evra „pojesti“ skuplja struja i inflacija.

Nezadovoljstvo tinja i među poljoprivrednicima, koje je ove godine dodatno pogodilo nevreme. Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije najavila je proteste ukoliko država ne isplati 300 evra po hektaru štete zbog suše, a „kuku i motiku“ najavljuje i Unija poljoprivrednih proizvođača iz Subotice, jer lokalna vlast još ne raspisuje konkurse za raspodelu 50 miliona dinara namenjenih razvoju agrara. I sindikati i poljoprivrednici poručuju da, ako ne dobiju podršku institucija, ostaje im samo ulica, kao poslednje mesto nade i borbe za zasluge za pošten rad i dostojanstven život.Država je nedavno odlučila da minimalnu zarada od 1. oktobra podigne na 59.000 dinara, odnosno na oko 500 evra, a za sledeću godinu njihov stav je da bi minimalac trebalo da iznosi oko 65.000 dinara, što je 550 evra.Sindikati su nezadovoljni ovom ponudom Vlade Srbije i na poslednjim pregovorima tražili su da minimalna zarada iduće godine iznosi oko 70.000 dinara, odnosno 600 evra.Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović kaže za Danas da ne očekuje da će država prihvatiti zahtev sindikata da se minimalna zarada od 1. januara 2026. godine poveća na 70.000 dinara, pozivajući se na ranija iskustva u pregovorima.„Poznajući praksu iz prethodnih godina, smatram da će država ostati pri ranije utvrđenom stavu, a to je da povećanje minimalne zarade iznosi 10,1 odsto, odnosno 550 evra. Zbog toga realno ne očekujem pomak u ovom trećem krugu razgovora“, navodi MihajlovićIpak, kako dodaje, sama činjenica da je država insistirala na nastavku pregovora ostavlja prostor za dijalog.

Međutim, najavljuje da eventualni protest sindikata neće biti organizovan samo zbog neispunjavanja zahteva u vezi sa visinom minimalca, već i zbog tzv. kompresije zarada.„Ako ne dođe do rasta ostalih zarada, to će predstavljati ozbiljan problem. Mi ne tražimo samo povećanje minimalca, već insistiramo i na rastu prosečnih zarada u Srbiji koje su i dalje na niskom nivou“, kaže Mihajlović.Najavljuje da će sindikat o eventualnim protestima doneti odluku tokom septembra, odnosno kad se završe pregovori oko minimalne zarade. „Ukoliko sindikati iz javnog sektora budu nezadovoljni i odluče se na proteste, mi apelujemo da se svi zahtevi iskažu istovremeno, zajednički i masovno, a ne kroz pojedinačne i razdvojene akcije“, zaključuje Mihajlović. Na pitanje koliki bi minimalac, prema rezultatima ankete, bio dovoljan za pristojan život, Mihajlović navodi da su građani uglavnom ukazivali na iznos između 80.000 i 120.000 dinara.  Poljoprivrednici u Srbiji najavili su nedavno da zbog katastrofalne suše očekuju finansijsku pomoć države u iznosu od 300 evra po hektaru. Ukoliko njihov zahtev ostane bez odgovora, iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije kažu da su spremni na protest.Kako za Danas kaže predsednik ove inicijative Goran Filipović, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede do sada nije reagovalo na zahtev za isplatu pomoći.

                                            (Autor je analitičar i publicista)