• Tradicionalno Jesenji dan polјa  u organizaciji Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, bila je prilika  da se na jednom mestu okupe nauka i struka i sagledaju ostvareni rezultati novih sorti, očekivani prinosi, ali i dobiju saveti kako ostvariti najbolјe uz adekvatno ulaganje! 
• Zbog tople i sušne klime očekuje se da će prosečan prinos kukuruza biti znatno niži u odnosu na višegodišnji. Ukoliko bude oko tri tone po hektaru na državnom nivou, trebalo bi da budemo zadovolјni;
• Žetva suncokreta je stigla na polovinu i očekuje se prinos malo niži od lanjskog, oko  2,5 tona po hektaru;
• Izazovi klimatskih promena sa kojima se  suočava globalna polјoprivreda stavlјa na veliki proizvođački ispit i naše ratare;
• Najbolji podatak odnosa prema poljoprivredi je iznosi RZS u kme se navodi da danas u Sribji imamo samo 508.650 poljoprivrednih gauzdinnsava što je za 62.000 manje nego li pre jedne decenije! 
• Milan Prostran: Soja je još najviše stradala, a pad od 20 do 30 odsto osetiće se i kod suncokreta, čija je žetva počela, a koji se, za razliku od ostalih kultura i nekako izvukao. Četiri vodeće ratarske kulture u prolećnoj setvi su kukuruz, suncokret, šećerna repa i soja. Najmanje je površina pod šećernom repom. U bolјa vremena, kada je u SFRJ radilo 15 šećerana u Srbiji je pod šećernom repom bilo i do 110.000 hektara, sada je negde oko 40.000 hektara. 
• Kukuruz je na površinama između 900.000 i milion hektara, od 200.000 do 300.000 je pod sunockretom, soja je na oko 200.000 hektara, ali to su ogromne štete vrednosno i tek ćemo sve preciznije znati na jesen”, ocenjuje Prostran.

Izvor: RTV

Branislav GULAN

Poverenje domaćim hibridima i sortama!

Uprkos velikoj konkurenciji na tržištu polјoprivredni proizvođači se najčešće se opredelјuju za domaći brend NS seme hibrid, jer je prilagođen našim agroekološkim uslovima, poručuju predstavnici novsoadskog Instituta od nacionalnog značaja. Ovaj agrarni događaj koji ne prestavlјa samo  prikaz oglednih polјa nego i svojevrstan dijalog između struke, nauke i institucija, otvorio je državni sekretar u Ministarstvu polјoprivrede Čedomir Rakić, a skupu su prisustvovali i predstavnici Autonomne pokrajine Vojvodine, Grada Novog Sada, Južno- bačkog okruga, kao i predstavnici novosadskog univerziteta i brojnih privrednih i agrarnih institucija. To zbnači da će na tržištu ua njvies u Srbiji i svet biti dovoljno NS semena za paore. 

Više stotina  polјoprivrednika imalo je priliku da na tradicionaloj manifestaciji Jesenji dan polјa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, Rimskim šančevima, vidi jesenje polјoprivredne kultura na oglednim polјima ove renomirane naučne ustanove, priznate daleko van naših granica, i još jednom se uveri kako i u sušnim uslovima mogu da se gaje kukuruz, soja i suncokret. Manifestacija je takođe tradicionalno održana na oglednim polјima Instituta na Rimskim šančevima, kod Novog Sada.

Direktor Instituta dr Dragana Latković istakla je da će Institut imati dovolјno NS semena i da će ono stići na vreme do ratara i u našoj zemlјi i u okruženju. Prisutni smo na četiri kontintetna z izvizu ju 35 zemalkja naglsila je ona. Dan polјa je bio je prilika da se na oglednim parcelama predstave najnovije NS sorte i hibridi, kao i da se pokaže značaj nauke u direktnoj podršci proizvodnji. Preko 1.000 proizvođača koji nas svake godine posete, najbolјe govori o poverenju u naš rad i važnost naučnog pristupa u polјoprivredi, navela je Latkovićeva.

Kako je istaknuto na Danu polјa, žetva suncokreta je stigla na polovinu i očekuje se prinos malo niži od lanjskog – 2,5 tone po hektaru. Prinosi variraju po regionima i zavise od agrotehnike, izbora hibrida i roka setve.

Zbog tople i sušne klime, dr Goran Bekavac sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad očekuje da će prosečan prinos kukuruza biti znatno niži u odnosu na višegodišnji. Ukoliko bude oko tri tone po hektaru na državnom nivou, trebalo bi da budemo zadovolјni. Godina je bila daleko od prosečne, s lošim rasporedom padavina u vreme kada su kukuruzu bile najpotrebnije. Prinosi će varirati od regiona do regiona. Ali, da bi i u lošim klimatskim uslovima bilo roda, potrebni su dobro ratarenje, zaoravanje žetvenih ostataka i blagovremena i kvalitetna obrada zemlјišta – rekao je dr Bekavac. Polјoprvredna zemlјišta su presušena, dobrim delom i stoga što se nisu dovolјno dobro radile agrotehničke operacije, a osnovna je, da bi se sačuva vlaga u oranicama, lјušćenje strnjišta i plitko oranje, što nažalost radi zanemarlјiv broj polјoprivrednika. 

Prehrambeni oslonac

Državni sekretar za polјoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Čedomir Rakić kazao je da Institut decenijama pokazuje kako nauka i znanje u lošim klimatskim ulovima mogu doneti dobar prinos i kvalitetan rod. Dodao je da Institut predstavlјa prehrambenu sigurnost za Srbiju.

Član Gradskog veća Novog Sada za privredu Milorad Radojević je naglasio da Grad Novi Sad ostaje pouzdan partner Instituta, podsetivši da se svake godine obezbeđuje besplatno korišćenje preko 610 hektara državnog zemlјišta!

Dr Vojin Đukić kazao je da su rane sorte soje dale oko dve tone prinosa po hektaru, a kasnije, čija žetva još nije počela, trebalo bi da donesu oko 2,5 tone po hektaru, što je prosečan prinos. Spas za soju u sušnim godinama je naovdnjavanje. Ne sme se zalivati na visokoj dnevnoj temperaturi, već tek kada ona padna na oko 25 stepenič, podvukao je Đukić.

Kombajni u Sremu se ne gase!

Prinosi suncokreta ove godine idu do TRI TONE po hektaru! Evo koliko para treba izdvojiti za kilogram novog suncoketa i ulja i da li će uticati na cenu ULjA!? Žetva suncokreta u Sremu uveliko je u toku, a na njivama kombajni rade punom parom. U narednih nekoliko dana očekuje i žetva kukuruza. Po rečima agronoma, prinosi će se kretati od 2,5 do tri tone po hektaru.  S obzirom na tok sezone, prinos može biti zadovolјavajući, kažu. Radi se na više terena u Sremu. Prinosi nisu loši, imanjućki u vidu kakav se podbačaj zbog suše očekivao,  rekao je za javnost Marko Đuričić, rukovodilac bilјne proizvodnje u PSS „Sremska Mitrovica“. Nakon što je na snagu stupila uredba Vlade o ograničavanju marži na 20.000 proizvoda iz 23 kategorije, u kojima se našlo i suncokretovo ulјe, pad cene ulјa neće direktno uticati na cenu suncokreta. Trenutno je za kilogram novog roda suncokreta potrebno izdvojiti 50 dinara.

Dok  se seljaci muće da prežive, trgovci puen džepove  na krompiru

Mi ga odgajamo iz semena, a oni samo spakuju u gajbice ili kese”, ogorčeni su je polјoprivredni proizvođači iz Zablaća. Koliko je bilo neophodno ograničiti trgovačke marže, najbolјe pokazuje primer domaćeg krompira. Dok polјoprivrednici kilogram krompira proizvedu za 35 do 40 dinara, u marketima se on prodaje i do tri puta skuplјe – za 100-110 dinara.  Krompuir se dans uvozi za potreg enarod au Srbiji. A, prema pdoaciam PKS navječa proizvodnaj kromporia bila 1974. godine kada je na njivama u Srbiji, za Jugoslaviju i izvoz bilo proizvednjeo čak 1.148.660 tona krompia. Danas on mora da se uvozi! To znači Srbija poslednjih godina redovno uvozi više od 40.000 tona konzumnog i industrijskog krompira iz zemalјa Zapadne Evrope. Iako su uslovi proizvodnje u inostranstvu znatno povolјniji i prinosi veći, domaći proizvođači upozoravaju da tržište postaje sve nepravednije.

Dejan Vučković iz čačanskog sela Zablaće obrađuje 15 hektara pod krompirom i, kako kaže, prinos i kvalitet su vrhunski, ali cena je daleko ispod očekivane. Svi smo se nadali bar 50 centi po kilogramu, a cena je svega 30. Mi ga proizvedemo za 35-40 dinara, a u marketima ga prodaju za 100-110. To je bezobrazluk. Objasnite mi ko je ovde lud. Mi ga prozvedemo iz semenke, a oni ga stave samo u gajbicu i kesu i zarade duplo više nego mi. Voleo bih samo neko to da mi objasni, gde je logika, koja je tu matematika, kaže za RINU Vučković. On naglašava da bi država morala da uvede strožu kontrolu otkuplјivača i trgovačkih lanaca, jer trenutna praksa uništava proizvođače! Najbolji podatak je da dans u Sribjiimamjosmao 508.650 poljoprivrendih gauzdinnsava što je za 62.000 manje nego li pre jedne decenije. 

Pored previsokih trgovačkih marži, problem je i konkurencija uvoznog krompira. Krompir u Srbiju stiže iz Francuske, Nemačke, Holandije, Polјske i Belorusije, gde se prinosi kreću i do 70 tona po hektaru, dok domaći retko prelaze 40 tona. Zbog toga je površina pod krompirom u Srbiji pala na svega 22.000 hektara, što je duplo manje nego pre deceniju – rekao je Drago Milošević, profesor na Agronomskom fakultetu u Čačku. Stručnjaci i proizvođači traže pomoć od države, pre svega, u vidu uvođenje prelevmana – privremenih carina na uvozni krompir dok se domaći ne proda. Na taj način bi polјoprivrednici mogli da pokriju bar deo troškova i obezbede setvu za narednu godinu, a time se čuva i opstanak sela,  ističe Milošević. Za sada, međutim, dok je domaćima preskup, a proizvođačima previše jeftin, najviše će profitirati – trgovci.

 Manifestacija “Jesenji dan polјa” u Sremskoj Mitrovici

Polјoprivredna savetodavna i stručna služba iz Sremske Mitrovice organizovala je manifestaciju „Jesenji dan polјa“. Na oglednim polјima predstavlјene su najznačajnije ratarske kulture, kukuruz, soja i suncokret. Cilј događaja je da polјoprivrednicima i stručnoj javnosti prikaže rezultate ogleda, nove hibride i savremene tehnologije u proizvodnji. Na oglednom polјu između Laćarka i Čalme održana je tradicionalna manifestacija Jesenji dan polјa u organizaciji Polјoprivredne stručne službe Sremska Mitrovica. Događaj povezuje stručnjake i proizvođače, a polјoprivrednicima je važan jer na licu mesta mogu da vide rezultate ogleda i dobiju savete za unapređenje proizvodnje. Neki od njih ističu, da i pored suše, očekuju dobar prinos ove godine.

Izvor: Sremska TV

Mesec septembar donosi pravo vreme za procenu stanja useva, a ove godine jasno se uočava uticaj klimatskih promena na prinos i kvalitet bilјaka. Zbog izražene suše, najveće posledice trpe soja i kukuruz, dok je suncokret pokazao veću otpornost na nepovolјne uslove. Kombajni su već ušli na njive, a dosadašnji prinosi suncokreta kreću se u okvirima višegodišnjeg proseka. Ipak, očekuje se da će soja pretrpeti najveću štetu!

Kako je istakao direktor Polјoprivredne stručne službe Sremska Mitrovica, Stevan Savčić, Dan polјa je bio prilika da se polјoprivredni proizvođači upoznaju sa sortama i pogledaju ogledna polјa kukuruza, soje i suncokreta. On je naglasio da ovakvi događaji omogućavaju polјoprivrednicima da na jednom mestu vide različite sorte i hibride, steknu uvid u njihov prinos i kvalitet, kao i da sve to uporede sa stanjem na sopstvenim parcelama. Ovaj tradicionalni događaj bio je prilika za polјoprivrednike da čuju reč nauke, razmene iskustva i saznaju novine u oblasti proizvodnje, kao i da razgovaraju sa predstavnicima semenskih, biohemijskih i osiguravajućih kuća.

Kikinda: Počela sezona rezanja karfiola i kupusa

U Kikindi je pre nekoliko dana počela sezona rezanja karfiola i kupusa. Kikindski povrtari očekuju da će prodaja biti najintenzivnija sredinom septembra, kada tradicionalno počine priprema zimnice. Na kikindskim polјima počela je sezona rezanja karfiola i kupusa, a uveliko se priprema i paprika babura za pečenje i pravlјenje ajvara. U plastenicima još uvek ima paradajza i paprike. Godina nije bila laka, primenjena je puna agrotehnika, zemlјa se nalivala svakodnevno, ali je krajnji rezultat, odnosno gotov proizvod solidan.  

”Godina je bila jako teška. Ako je poredimo sa proteklom, razlika je samo u tome što su noći bile malo hladnije. Suša je odnela svoj danak. Mi u povrtarstvu radimo manje površine, više truda imamo, jako puno zalivanja, mora da se vodi računa o đubrenju, tako da su ulaganja bila velika, a i posla je bilo zaista mnogo”, priča Đurica Jorgin, povrtar iz Kikinde.

Izvor: RTV (Branislav Ugrinov)

Kako godine prolaze, tako je primetan pad potražnje povrća na zelenim pijacama. Iskusni povrtari već godinama apeluju na građane da vode računa o tome šta i od koga kupuju. ”Mnogi odu u velike markete, kupe rezance za supu, hleb, pa odmah i povrće, provuku karticu i gotovi su. Kod nas na pijaci mogu da se cenkaju, mogu da dobiju jeftinije i što je najvažnije, dobiju sveže povrće. Jutros sam rezao karfiol i odneo ga na pijacu. To ne može da pruži nijedan veliki market”, dodaje Jorgin.

Kikindski povrtari očekuju da će sezona prodaje kupusa i karfiola biti najintenzivnija sredinom septembra, kada tradicionalno počinje priprema zimnice.

Rast cena junadi  i svinja

Otkupna cena jagnjadi bila je niža protekle sedmice u klanicama na području podrinjskog regiona, a dominirao je iznos od 450 dinara po kilogamu. U klanicama na području srednjebanatskog regiona zabeležen je rast otkupne cene tovne junadi telesne mase iznad 480 kilograma, jer je dominirao iznos od 430 dinara po kilogramu  izveštava STIPS. Pad otkupne cene tovnih bikova SM rase težih od 500 kilograma zabeležen je u klanicama na području podrinjskog regiona, jer je iznos dostigao dominantnih 440 dinara po kilogtamju žive mere. Otkupna cena teladi SM rase telesne mase do 160 kilograma nije se menjala u odnosu na prethodni period u klanicama na području braničevskog regiona, jer je dominirao iznos od 780 din/kg – navodi se u novom izveštaju.

Na stočnoj pijaci u Požarevcu tokom protekle sedmice zabeležena je prodaja teladi SM rase telesne mase do 160 kilograma po dominantnoj ceni od 800 dinara po kilogamu žive mere i krava za klanje po dominantnoj ceni od 240 dinara po kilogramu.  Na stočnoj pijaci u Kralјevu mogle su se pazariti jedino krave za klanje SM rase, a dominirao je iznos od 380 dinara po kilogramu žive mere.

Viša cena tovnih svinja u Kragujevcu

Na stočnoj pijaci u Kragujevcu bile su skuplјe tovne svinje težine od 80 do 120 kilograma i krmače za klanje u odnosu na prethodni period. “Za tovne svinje su kupci trebali da izdvoje 210 dinara po kilogramu, a za krmače za klanje 180 dinara po kilogamu žive mere.  U klanicama na području šumadijskog regiona zabežen je rast otkupne cene prasadi telesne mase od 16 do 25 kilograma na dominantnih 330 dinara po kilogramu. Otkupna cena prasadi telesne mase do 15 kilograma bila je viša u klanicama na području podrinjskog regiona, pa je dominirao iznos od 350 dinara po kilogramu žive mere. Klaničari sa područja srednjebanatskog regiona protekle su sedmice podigli otkupnu cenu tovnih svinja telesne mase od 80 do 120 kilograma, tako da je dominirao iznos od 260 dinara po kilogramu. Najčešća prodajna cena prasadi težine do 15 kilograma iznosila je 300 dinara po kilogramu žive mere na stočnoj pijaci u Čačku. Za prasad telesne mase od 16 do 25 kilograma trebalo je izdvojiti 280 dinara  pokilogramu. Osim prasadi, mogle su se pazariti i krmače za klanje kod kojih je dominirao iznos od 140 dinara po kilogramu žive mere. 

Skuplјe svinje, a jeftinija jagnjad

Na stočnoj pijaci u Užicu su, takođe, jagnjad bila jeftinija u odnosu na prethodni period. U sedmici za nama je dominirao iznos od 410 dinara pokilogamu žive mere. 

Klaničari sa područja moravičkog regiona nisu otkuplјivali jagnjad od odgajivača sa ovog područja kao i prethodnih sedmica. Na pijaci žive stoke mogla su se pazariti jagnjad po dominantnoj ceni od 400 dinara po kilogramu žive mere i ovce kod kojih je dominirao iznos od 170 dinara šp kilogramu. Za jagnjad su kupci na pijaci žive stoke u Leskovcu trebali da izdvoje najčešće 450 dinara pokilogramu žive mere, dok je u kategoriji jaradi dominirao iznos od 400 dinara po kilogramu.  Za ovce je trebalo izdvojiti 200 dinara po kilogramu žive mere, a ponuda svih navedenih kategorija bila je slaba. 

Suša prepolovikla prinose i udara na džep!

Zbog suše u Srbiji prinosi šećerne repe više su nego prepolovlјeni, a kako u razgovoru za Biznis.rs ističe agroekonomski analitičar Milan Prostran, svi prolećni usevi zbog visokih temperatura doživeli su ozbilјno smanjenje proizvodnje, naročito kukuruz i soja. 

“Iako je još uvek teško govoriti o tačnim podacima jer se štete razlikuju od njive do njive – u zavisnosti od toga da li su sejani rani ili kasni hibridi, kao i da li je setva bila rana ili kasna – štete su ozbilјne. Posebno kada uzmemo u obzir da je kukuruz vodeća ratarska kultura, koja u bruto domaćem proizvodu polјoprivrede učestvuje sa oko 15 do 17 odsto. Kada kukuruz podbaci, to se odražava na celokupnu polјoprivredu“, ističe Prostran i procenjuje da će šteta u vidu smanjenog prinosa iznositi više od 50 do 60 odsto, što će se preciznije znati kada počne berba ili žetva.

Prema njegovom  njegovom mišljenju , soja je još više stradala, a pad od 20 do 30 odsto osetiće se i kod suncokreta, čija je žetva počela, a koji se, za razliku od ostalih kultura i nekako izvukao. “Četiri vodeće ratarske kulture u prolećnoj setvi su kukuruz, suncokret, šećerna repa i soja. Najmanje je površina pod šećernom repom. U bolјa vremena, kada je radilo 15 šećerana u Srbiji pod šećernom repom imali smo 110.000 hektara, sada je negde oko 40.000 hektara. Kukuruz je na površinama između 900.000 i milion hektara, od 200.000 do 300.000 je pod sunockretom, soja je na oko 200.000 hektara, ali to su ogromne štete vrednosno i tek ćemo sve preciznije znati na jesen”, ocenjuje Prostran.

Kada je reč o cenama krajnjih proizvoda na rafovima, naš sagovornik kaže da se mogu praviti razne računice i da veliki uticaj imaju cene na svetskim berzama. “Ako se ostvare određeni benefiti – bilo kroz poreske olakšice ili odlaganje otplate kredita – moguće je da cena ulјa ne poraste značajno. Međutim, ako pođemo od stvarnih činjenica – roda i cene na svetskom tržištu, doći će prvo do povećanja cene suncokreta kao zrna, a po toj analogiji sve govori u prilog rasta cena. Ali ostaje da vidimo i kolike su nam trenutne zalihe, da li se njima može malo amortizovati i cena”, napominje Prostran.

Kada je reč o cenama šećera, on smatra da će na njegovu cenu više uticati tražnja od strane prerađivačke industrije, nego od samih potrošača. A velika je korelacija i između cena voća i šećera. “Domaćice će se ove godine zbog visokih cena voća, ali i ukoliko šećer poskupi, manje odlučivati za preradu, čak i za svoje potrebe. Ako pođemo samo od prinosa i količine šećerne repe, pada proizvodnje, moguće je naslutiti povećanje cene, ali će one zavisiti i od berzanskih cena i tražnje”, ocenjuje Prostran i dodaje da je šećerna repa kultura koja ima najmanju takozvanu elastičnost tražnje. “Pšenica se može čuvati dve godine, a da ne promeni svoju vrednost, ista je situacija i sa kukuruzom, može se i suncokret čuvati, ali šećernu repu ne može. Ili ćete je odmah predavati ili ćete praktično bankrotirati, ako ste ušli samo u tu proizvodnju. Zato se kaže da ona ima jako malu elastičnost tražnje, koja traje od vađenja do isporuke. Ona u takozvanim kupama može da stoji najviše od 20 do mesec dana”, navodi on i dodaje da su danas u Srbiji vodeće šećerane Sunoko i Hellenic sugar. Analitičar ocenjuje da će ukupan rod i proizvodnja biti smanjeni, ali ukazuje da su svi ovi proizvodi berzanski, od šećera, soje, do kukuruza i pšenice. “Šećer je berzanski proizvod i on pre svega zavisi od cene na Londonskoj berzi. Ove cene imaju veoma veliki uticaj na sve pomenute proizvode i od berzi u svetu, koje praktično diktiraju cene i kod nas. Imate proizvode bez kojih ne možete, ali i onih koji se mogu racionalizovati u potrošnji. Takav je slučaj sa šećerom i ulјem. Ako povećate cenu, doći će do smanjenja potrošnje“, zaklјučuje Prostran.

Smanjeni prinosi u Evropi

Visoke temperature u Evropskoj uniji smanjile su prinos i kvalitet kukuruza, tako da će prema očekivanjima evropski uvoz ove žitarice biti najveći za poslednje tri sezone. U junu i julu, delovi Evrope, uklјučujući Francusku, Španiju, Italiju i Grčku, zabeležili su rekordne temperature koje su premašile 46 stepeni. Ove ekstremne vrućine negativno su uticale na uslove rasta kukuruza i prouzrokovale smanjenje prinosa i pogoršanje kvaliteta zrna, prenosi Blumberg.

U Francuskoj, koja čini 21 odsto ukupne proizvodnje kukuruza u EU, je samo 62 odsto kukuruza ocenjeno kao dobro ili odlično, znatno manje nego prošle godine, dok su suše u Bugarskoj dovele do najnižih prinosa kukuruza i suncokreta za nekoliko decenija.

Problemi sa sušom i visokim temperaturama su takođe uticale na prinos i kvalitet useva u Rumuniji, državi koja čini 13 odsto proizvodnje kukuruza u EU, prenose mediji.

Prema prognozama Međunarodnog saveta za žitarice (IGC), Evropska unija očekuje da će njen uvoz kukuruza u 2025/26 sezoni iznositi 21 milion tona.

Pored tradicionalnih dobavlјača poput Ukrajine i Brazila, očekuje se povećanje evropskog  uvoza iz Sjedinjenih Američkih Država, čiji kukuruz postaje konkurentan na globalnom tržištu, dodaje njujorška agencija. (B.G.)