• Leto 2025. godine je treće najtoplije i četvrto najsušnije u istoriji merenja u Srbiji Da je leto 2025. godine zabeleženo pre nekoliko decenija, važilo bi za rekordno vrelo i sušno. Danas, međutim, ovakve pojave postaju sve učestalije i deo su šireg trenda klimatskih promena;
• Poljoprivrednici najavljuju proteste zbog suše tražeži od države 300 evra po hektaru!
• Prema podacima RZS u Srbiji je 2024. godini bilo navodnjavano samo 48.668 hektara njiva. Obrađuje se 3.257.100 hektara;
• Za to je nađeno je rešenje pa se uvek šteta proglasi sa dvocifrenom brojkom pada proizvodnje;
• Rezultat te promašene, netačne i štetne strategije koja se primenjivala pod 2014. Pa do 2024. Godine je da je Srbija izgubila prehrambeni suverenitet koji sad treba da se vraća sa novom strategijom koja je u izradi;
• Srbija danas ne uvozi samo svinjsko meso, već i mleko, mlečne proizvode i povrće – ukupno više od 800 miliona je potoršeno u 2025. godini!
• Prethodnih 13 godina više od 300.000 ljudi prestalo je da se bavi poljoprivredom!

• U 2024. godini  Srbija je dnevno za uvoz svinjskog mesa trošilo se 425 miliona evra.Tada je za uvoz mesa i mleka potrošeno 650 milioaneva!
• Srbija je zemlja bez agrarne straegije. Očekuje se donošenje nove od 2025. do 2034. godine. Ona treba da spasi sela, agrar i državu Srbiji kroz vraćanej prehrambenog suvereniteta!

Branislav GULAN

Suše postaju deo klimatskih promena 

Leto 2025: To  je treće najtoplije i četvrto najsušnije u istoriji merenja u Srbiji Da je leto 2025. godine zabeleženo pre nekoliko decenija, važilo bi za rekordno vrelo i sušno. Danas, međutim, ovakve pojave postaju sve učestalije i deo su šireg trenda klimatskih promena. Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), ovogodišnje klimatološko leto bilo je treće najtoplije i četvrto najsušnije u istoriji merenja u Srbiji. ”Iza nas je vrelo i suvo leto. Nakon istorijski sušnog juna, deficit padavina nije nadoknađen tokom jula i avgusta“, kaže Lazar Filipović sa Instituta za meteorologiju u Beogradu, doktorant Fizičkog fakulteta koji istražuje ekstremne klimatske događaje i fiziku oblaka. 

Na gotovo svim mernim stanicama u zemlji zabeležen je ozbiljan manjak padavina u poređenju sa prosekom iz perioda 1991–2020.  Najbliži normali bio je Dimitrovgrad, sa 83,7 odsto prosečne količine padavina, dok je u Negotinu palo tek 17,3 odsto. To je ovo leto u istočnoj Srbiji učinilo najsušnijim u istoriji merenja. Sušno je bilo i u Banatskom Karlovcu, Zrenjaninu i Nišu, gde je palo svega 40,4 mm kiše – najmanje u poslednjih tridesetak godina. Na čak 11 stanica u zemlji ukupne letnje padavine nisu dostigle ni junsku normu. Klimatske promene ne donose samo smanjenje količine padavina, već i promenu njihovog rasporeda. Umesto ravnomernog rasporeda tokom sezone, kiša se sve češće javlja u obliku malobrojnih, ali ekstremnih epizoda. Tako je u Dimitrovgradu prosek dostignut zahvaljujući svega dva dana sa obilnim padavinama, dok su prethodni meseci bili izrazito sušni. Takve kišne epizode, upozoravaju stručnjaci, nisu nužno olakšanje jer povećavaju rizik od bujičnih poplava i erozije zemljišta. Deficit padavina u junu, koji je ključni mesec za razvoj ratarskih kultura, imao je ozbiljne posledice na poljoprivredu.

Nedostatak vode u kritičnim fazama rasta kukuruza, suncokreta i soje doveo je do značajnog smanjenja prinosa, dok je u stočarstvu zabeležen i problem sa dostupnošću vode za napajanje stoke. Klimatske promene utiču i na sve učestalije i intenzivnije toplotne talase. Tokom jula 2025. godine temperature su u više navrata prelazile 40 stepeniCelzijusa širom Srbije. Prema studijama klimatskih promena, ovakav talas vrućine danas je 12 puta verovatniji nego sredinom 20. veka. ”Ono što smo nekada smatrali izuzetkom, danas postaje pravilo. Ekstremne suše i toplotni talasi sve su verovatniji i češći, a leto 2025. je još jedna potvrda tog trenda“, zaključuje Filipović.

Poljoprivrednici najavljuju proteste 

Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije odlučila je da započne proteste traktorima ispred nadležnih institucija, jer država, kako tvrde, ne pruža pomoć zbog „katastrofalne“ suše, a raniji zahtevi nisu ispunjeni. Predsednik udruženja Goran Filipović izjavio je da će poljoprivrednici Vtražiti podršku od 300 evra po hektaru za ratarske i voćarske kulture registrovane u sistemu eAgrar. Poljoprivrednici će ponoviti i ranije zahteve – gorivo bez akcize, kredite sa kamatom od jedan odsto i rešenje problema dugova prema PIO fondu. Filipović je optužio Ministarstvo poljoprivrede da manipuliše podacima o štetama, naglasivši da su poslednje četiri godine rod uništavale suše. 

Prema podacima RZS u Srbiji je 2024. godini bilo navodnjavano samo 48.668 hektara njiva. Obrađije se 3.257.100 hektara. To je dovolјnoda samo 1,5 odsot njiva dobije vodu! Nemoguće je, odvojiti taj novac za investiranje u sistem za navodnjavanje jer za 11 godina, koliko se bavi proizvodnjom šećerne repe, oaj proizvođač, kaže da hje samo prve godine imao zaradu od 10.000 evra, a prošle 2024. godine najveći gubitak od 60.000 evra, a ove 2025. godine očekuje “minus” od 10.000 do 20.000 evra. 

RZS: U Srbiji se prema pdoacima RZS u 2024. godini navodnjavalo samo 48.668 hektara! Za navodnjavanje je u 2024. godini ukupno zahvaćeno 66.742 hilј. m³ vode, što je za 5,2 odsto više nego u prethodnoj godini.  Za navodnjavanje je u 2024. godini ukupno zahvaćeno 66.742 hilј. m³ vode, što je za 5,2 odsto više nego u prethodnoj godini. Republički zavod za statistiku…

U Srbiji niski prinsoi su posledica nedostatka vode zalivnih sistema!

Republički zavod za statistiku navodi u izveštaju da se najviše vode crpelo se iz vodotokova − 92,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda i ostalih izvora. Najzastuplјeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,0 odsto površine, kapanjem 8,8 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,2 odsto površine. Tokom 2024. godine u Republici Srbiji navodnjavano je 48.668 hektara obradivih polјoprivrednih površina, što je za 2,3 osto više nego u prethodnoj godini. Oranice i bašte (sa 93,5 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 5,9 odsto) i ostale polјoprivredne površine (sa udelom od 0,6 odsto), navodi se u izveštaju RZS. Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemlјoradničke zadruge koje se bave polјoprivrednom proizvodnjom i uslugama u polјoprivredi i/ili upravlјaju sistemima za navodnjavanje.

Gubitnici proizvođači i potrošači!

U svim ovim nevolјama agrara Srbije, koji nije strateška privredna grana u Srbiji,  decenjijama se radi i čeka bolјi život. Mnogi odu sa ovog sveta, da taj boljitak ne dočekaju! Svi navode da su najveći gubitnici proizvođači i potrošači, a da su trgovci mineralnim đubrivima, semenima i vlasnici silosa najveći profiteri jer “obračunavaju marže koje niko ne kontroliše”. “Prošle 2024.  godine mineralno đubrivo koje proizvodi ,,Eliksir’’ u pakovanju od 100 kilograma koštalo je 4.800 dinara, a ove 6.000 dinara. Tako je i sa uvoznim đubrivom. Urea je u januaru ove  2025. godine godine koštala 50 dinara po kilogramu, a sada je 70 dinara”, rekao je Periša. Dodao je da su uvoznici đubriva smislili taktiku da ne uvoze veliku količinu već manju, pa na nju zaračunaju enormne marže, a polјoprivrednici moraju da ga kupe, ali će ove godine, verovatno neki odustati kao i on sam. Naveo je da istovremeno dok poskuplјuje repromaterijal i đubrivo ratarski proizvodi pojeftinjuju i da je jedino pšenica ove godine dobro rodila, ali je cena takva da teško pokriva troškove, dok suncokret košta 45 dinara po kilogramu, kao i prošle godine. “Ne vidim svetlo na kraju tunela, obrađujem zemlјu zato što to volim, ali od lјubavi se ne živi. Obećanja ima, ali svetla u tunelu još nema”, rekao je Periša.

U 2025. godini rod pšenice na 605.000 hektara bio je oko 3,62 milioan tona. To je dobar rod hlebnog žita. Prosečno oko šest tona po hektaru! Ali, mora se znati da to nije rekordan rod pšenice u zemlјi Srbiji. Analitičari su zabeležili da je rekordan rod pšenice bio daleke 1991. godine kada je u Srbiji rodilo i u silose i magacine smešteno 3.736.503 tona pšenice! Ovogodišnju žetvu 2025. godine u magacinima je sačekalo i milion tona stare neprodate stare pšenice! Srbiji je sad za ishranu, robne rezerve, i semenarstvo potrebno oko 1,2 miliona tona pšencie.  Po stanovniku, a ima ih oko 6,6 miliona, godišnje se troši 49 kilograma hleba plus 15 kilograma peciva. Mnogo manje nego ranije. Razlozi su drugačiji način života, siromaštvo… Kada se obezbedi 1,2 miliona tona sve ostalo može da se prodaje, odnosno izvozi. Pšenice, kolikoje potreno Srbiji, ona  može da obezbedi i na 300.000 hektara! Sve ostalo može da ide ju izvoz. Naravnol ako iam sposob ne komercijaliste da to prodaju. A, sada ih nema! Jer, Srbija više nema ,,Geneks’’, ,,Progres’’ i druge izvozne firme sa sposobnim kadrovima da prodaju tu proizvodnju. Poslovima izvuoaz se bave oni kojui ot neznamju,. U odnosuna nekadašnje kadrove!  

 Polјoprivrednik Goran Filipović iz Kisača koji uzgaja repu na 6,5 hektara ističe da nije siguran da će ove 2025. godine imati prinos tri tone po hektaru, a prošle je imao sedam-osam tona. “Repa je posle majskih kiša dobro nikla, ali junske i julske suše su je uništile tako da je odbacivala list, pa je koren malo deblјi od šargarepe, a u normalnim uslovima trebalo je da bude težak od jedan do dva kilograma. Pre nekoliko dana pokušao sam da iščupam nekoliko korenova i listovi su se pokidali, a nisam je iščupao jer je zemlјa tvrda”, rekao je Filipović.

Da bi se počeli svi ti problemi rešavati, polјoprivreda  kojom se u Srbiji bavi 508.650 domaćinstava i gde radi više od 1.l50.000 radnika mora postati STRATEŠKA PRIVREDNA GRANA! Ona to danas u Srbiji – NIJE!

Usevi i jesen u Evropi

Od  istočne Evrope  do Francuske,  ravnice  su  patile, što  je  i  danas  sliučaj,  kolike su cene na ber zama!  U  toku je je jesenska žetva, prvi otkosi suncokreta i soje su već stigli,  ali još uvijek je mnogo upitnika iznad glava svih aktera. U kojoj meri će suša iz lipnja uticati na prinose i na kvalitetu pitanje je na koje svi s nestrplјenjem čekaju odgovor, analizira u svojim radovima Robert Jurišić iz Hrvatske.

Promenjivo stanje je na berzama, s različitim trendovima u SAD-u i Evropi. I dok su na CBOT-u cene na razini meseca uglavnom porasle, u Evropi potpuno suprotno. Terminske cene pšenice na kraju meseca su porasle i izbrisale pad koji se gradio celi mesec, a ponajviše jer su trgovci prilagodili svoje pozicije pre dugog vikenda (praznik u SAD-u), što je ojačalo tržište. Unatoč pritisku obilnih žetvi na severnoj hemisferi i pobolјšanim izgledima za useve u Argentini i Australiji, cene su ipak uspele porasti. Drugo je – Rusija koja je povećala izvoz nakon sporog početka, isporučivši preko tri miliona tona pšenice u kolovozu 2024. godine, uklјučujući velike količine u Egipat. U Polјskoj je vlažno vreme snizilo kvalitet žetve. Očekuje se da će 30 odsto biti stočne pšenice, no predviđa se višak izvoza od pet miliona tona mlinske u odnosu na žetvu od 13,5 milion tona.

Snažna potražnja za polјskom stočnom pšenicom, poput isporuke od 55.000 tona iz ovog regiona u Vijetnam, pokazuje da se zalihe nižeg kvaliteta. Dok Polјska ima dovolјno mlinske za domaće i izvozne potrebe, trgovci su zabrinuti kamo će višak otići usred jake konkurencije izvoznika s Crnog mora. U Rusiji žetva napreduje s 62 odsto požnjevenih površina, uz prosečni prinos od 3,85 tonja po hektaru, što je više u odnosu na prošlu godinu, odnosno ukupno 86,1 miliona tona (treća najbolјa proizvodnja u istoriji). U Ukrajini se očekuje proizvodnja od 21,9 miliona tona. U Francuskoj se očekuje proizvodnja 33,4 milijuna tona pšenice, što znači da će za izvoz u treće zemlјe biti raspoloživo 9,5 milijuna tona. 

Međutim, (ne)konkurentnost francuskih ponuda i jaka međunarodna konkurencija trenutno ne pomažu u tome. U tom kontekstu, finalne zalihe mogle bi doseći 4 milijuna tona, što je rekordna razina još od 2004. godine. I terminske cene kukuruza su također porasle, ali su pre toga pale na najniži nivo od kraja 2020. godine. Smanjili su se strahovi od neapsorbirajuće američke žetve, što je podržalo više terminske cene kako bi se održala potražnja proizvođača etanola i tržišta stočne hrane. Dok je WASDE izveštaj zadržao rekordnu procenu američkog useva koja je ranije tokom meseca vršila pritisak na cene, pozornost se prebacila na toplije i suše vreme u sezoni u delovima zapadnog američkog tzv. “Corn belta“, povećavajući rizike prinosa tokom nalivanja zrna i narušavajući poverenje u prinose u skladu s trendom, što se odražava u privatnim prognozama i slabijim USDA ocenama stanja useva.

Cena kukuruza

Nedelјna prodaja američkog izvoza takođe je iznenadila porastom, s kombiniranim obavezama starog i novog useva koje se približavaju  dva miliona tona, što je najviše u nedelјama. Izvan SAD-a, izgledi za opskrbu čine se manje sigurnima nego što su implicirale projekcije sredinom leta, s Brazilom koji još uvek prevozi veliki rod safrinhe (brazilski izraz koji označava drugu, kasniju žetvu kukuruza, posejanog nakon žetve soje, op.a), ali argentinska nova žetva već je smanjena, a izvozni tokovi neravnomerni. Istovremeno, proizvodni potencijal evropskog kukuruza smanjuje se usred nedostatka oborina i visokih temperatura poslednjih nedelјa. Od istočne Evrope do Francuske, ravnice su patile, a nove procene proizvodnje u EU sada su na 55 miliona tona, što je četiri miliona tona manje u poređenju  sa poslednjim prognozama. I Evropska komisija je napravila isto, revidirajući vlastitu procenu sa 60,1 miliona tona na 57,6 miliona tona, navodi analitičr Jurišić. Po njegovoj analizi na američkom CBOT-u je terminska cena pšenice za rujan blago pala i trenutno se njome trguje na razini malo ispod 5,2 doalra po bušelu.  U kolovozu je pala za 1,38 odsto, a niža je za 3,05 odsto u poređenju s istim razdoblјem prošle 2024. godine. Terminska cena kukuruza za rujan pak je porasla i trenutno se kukuruzom trguje na nivou malo ispod četiri bušela. Na niovu meseca porasla je za 1,48 odsto, ali je i dalјe 0,87 odsto niža nego pre godinu dana. Isti pozitivan trend i rast cene zabeležen je i kod terminske cene soje za rujan, koja je porasla za 7,16 odsto, a viša je i za 5,82 odsto u poređenju s istim razdoblјem prošle godine. Sada se sojom trguje na nivou od 10,4 dolara po bušelu.

Pad cena na  tržištu Evrope

Na američkom tržištu je došlo do pozitivnog pomaka, isto se ne može reći za cene na glavnoj evropskoj berzi. Pesimističan pritisak se nastavlјa, pa je tako terminska cena pšenice na Euronextu za ugovor rujan, pala za gotovo pet evra po toni na razini meseca, na razinu od 191,5 evra po toni. Kukuruz je s istim trendom. Kod njega je na razini meseca terminska cena novog roda za studeni pala za dodatnih gotovo šest tona , na razinu od 189 evra po toni. Za kraj, pad cene je i kod ulјane repice. Terminska cena novog roda ulјane repice je ugovor za studeni, na razini je meseca pala 17,5 evra po toni, na razinu od 462,5 evra po toni.  Sad imamo i tržišni apsurd da je cena kukuruza već više od tri meseca veća od cene pšenice! Usled povećanja ponude soje, kukuruza i suncoketa, cene na Produktnoj berzi u Novom Sadu, trenutno su nešto niže od uobičajenih. Međutim, po rečima stručnjaka, cena kukuruza već više od tri meseca je veća od cene pšenice, što je tržišni apsurd za 2025. godinu. Ali, to je podatak i za analitičku istoriju.

Suncokret je ove 2025. godine premašio cenu soje što je takođe neuobičajeno i otkuplјuje se za oko 56 dinara po kilogramu za razliku od soje čija je tržišna cena oko 50 dinara po kilogramu; 

Kada je reč o voćarskim kukturama ova godina je bila izazovna i veoma teška što će se odraziti  na rezutlate pa se predviđa podbačaj od preko 200.000 tona što jeza oko 15 odsto manje od očekivango prosečnog prinosa u Srbiji. Inače, kada su rekrodni prinosi na 200.000 hektra koliko senalazui pod voećmk usribji rod dostigne i 1,6 miliona tona. Uprosečnim godinama taj rod bud eoko 1,2 miliona tona voća. Ove godine će to biti još za najmanje 15 odsto od očekianog u Srbiji.

Loša godina, a to je u devet suša za poslednjih četvrt veka, uticala je i na glavne generatore rasta cena hrane u vidu voća i povrća  za 7,4 odsto.  Štete od poslednjih osam suša za četvrt veka u Srbiji su bile oko 9,5 milijardi evra. Ovcde nije uračunata šteta u 2025. godini. Siromašna država nema novca da sušu proglasi za elementarnu nepogodu. To se rešava sa dvosrukom brojkom pada proizvodnje!

Prema proceni kreaotra agrpoekonomske politike agrar je u Srbiji od 2014. do 2024. godišnje trebao da raste po stopi od 9,1 ili u lošim godinama od 6,1 odsto. Sada kada je prošla ta decenija vidi se da je u celoj deceniji ukupan rast svoih kultura bio samo 1,7 odsto ili daje to bilo samo 0,17 odsto! 

Autori pogrešne, štetne, neralne, netačne i lažne strategije napisane na 145 strana sebe su častili sa sa 8,2 miliona evra namenskih sredstava pristiglih od tri evropske zemlјe;  Rezultat njene primene je da je Srbija izgubila prehrambeni suvereniet. Samo ju 2024. godini za uvoz mesa potrošeno je oko 650 miliona dolara. U 2025. godini toće biti jedna milijarda!

Pad proizvodnje u agraru Srbije, kako se očekuje, u ovoj 2025. godini biće prikazan sa dvocifrenom brojkom!  Ova i prethodna godina, daće svoj puni doprinos neslavnom podatku da je u Srbiji u 21 veku od posledica globalne promene klime zajedno sa štetom kojs će biti na kraju 2025. godine ukupan šteta bila veća od 10 milijardi evra;

Nikada ni jedne godine siromašna država kada je agrar u pitanju nije imala uslove da proglasi elementarnu nepogodu!

Nađeno je pomirljivo – rešenje da se uvek šteta proglasi sa dvocifrenom borjkom pada proizvodnje. 

Prema podacima RZS i Stregije proizvodnje agrara od 2014. do kraja  2024. godine u Srbiji za celu deceniju rast proizvodnje je bio samo 1,7odsto. Ili godišnji rast je bio samo 0,17 odsto! Kreatori te agroekonmske  poltiike, njih 240 kada su pisali straegiju na 145 strana, 2014. godine obećali su ratarima, vlastima i narodu da će rast proizvodnje u agraru godišnje biti 9,1 odsto ili u nepovolјnim godinama čak 6,1 odsto.  I pored upozorenja na tu netačnostu,  nereealnost i prevaru, koju je tad dao bivši savezni ministar polјorivrede u Jugoslaviji – prof dr Kovilјko Lovre, sa Ekonkmsokg fakulteta u Subotici, niko se na ta upozorenja nije obazirao! Bilo je rečeno da će strategija da ide u Skupštinu Srbije na raspravu i da će ona to usvojil. Dokument  bi tada obavezivao sve vlasti posle toga. Ali, ali to se nije dogodilo. 

Tu sad već bivšu strategiju usvojila je samo Vlada Srbije krajem jula 2014.godine. Autori strategije za taj loše urađen i promašeni dokument sebe su častili sa 8,2 miliona evra namenskih subvencija pristiglih iz tri evrpske zemlјe. 

Rezultat te promašene, netačne i štetne strategije je da je Srbija izgubila prehrambeni suverenitet koji sad treba da se vraća sa novom strategijom koja je u izradi. Očekuje se da će uskoro da se donese i da se primenjuje od 2025. do 2034. godine. Najbolјi dokaz  promašaja sad već bivše strategije je da je samo u 2023. godini Srbija za uvoz svinjskog mesa i mleka potrošila 574, a u 2024. godini čak 650 miliona evra! U 2025. Godini troška se približava jendnoj milijarid evra!

Za te promašaje niko dosad nije odgovarao!  Za neodgovoran rad nema odgovornih kreatra tadašnje agroekonkmske politike!

Nagrada za promašaje!

Ali, kretaori agroekonomskog programa sami sebe za promašaje i štetan dokument nagradili sa  namenskim donacijama Nema odgovornosti odgovornih kretaora tog štetno dokumenta. Koga je vlast prihvataila I punu decen iju poodržavala. Za nerealno, netačno, štetno, neostvarivo, procenjivanje rasta agrara od 9,1, odnsono 6,1 odsto – jer to se nikada na taj način nigde u svetu nije ostvarilo pa ni u Srbiji! A, ovde se analiziranje sprovođenja tog dokumenta u praksi – zabranjivalo! A, tu strategiju napisalo je 240 stručnjaka iz Srbije, usvojila je Vlada Srbije krajem 2014. godine.  Štete državi Srbiji se nanose punu decneiju i za to nema odgovornosti. Zbog takvog načina rada, zemlјa Srbija je izgubila prehrambeni suverenitet! Srbije j eu  2025. godini jedina zemlјa na svetu koja nema agrarnu strategiju! Ni polјoprivreda u Srbiji nije strateška grana!Što se tiče cene fizičke robe, za sada one ne prate trendove na berzama, ali se ni ne kreću onako kako bi većina proizvođača htela. U tokusu jesnenji radovi, prvi otkosi suncokreta i soje su u toku, ali još uvek je mnogo upitnika iznad glava svih aktera. U kojoj meri će suša 2025. godine uticati na prinose i na kvalitet. Pitanje je na koje svi s nestrplјenjem čekaju odgovor.

Srbija uvozi meso i mleko za 800 miliona evra godišnje!

Potpredsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dušan Nikezić izjavio je da su podaci o stanju u poljoprivredi Srbije poražavajući i ukazuju na potpuni kolaps agrarne politike poslednjih godina. On je posebno istakao probleme u oblasti stočarstva, navodeći da je broj svinja u Srbiji opao za više od milion grla u odnosu na 2012. godinu, što predstavlja pad od čak 31 odsto.

Srbija danas ne uvozi samo svinjsko meso, već i mleko, mlečne proizvode i povrće – ukupno više od 800 miliona evra godišnje, dodajući da je u prethodnih 13 godina više od 300.000 ljudi prestalo da se bavi poljoprivredom!

Ove kritike dolaze u trenutku kada i sam ministar poljoprivrede prof dr Dragan Glamočić priznaje da je svinjarstvo najkritičnija tačka srpskog agrara! U intervjuu za Večernje novosti, Glamočić je istakao da je moguće popraviti stanje u narednih godinu ili dve uz stabilne tržišne cene.

„Kada sam stupio na dužnost, cena žive mere svinja bila je 160 dinara. Danas je ona 200 dinara plus PDV, što je rezultat uvođenja reda u sistem izdavanja u voznih dozvola i pojačane kontrole porekla zbog pojave bolesti u Mađarskoj“, rekao je ministar.

On je naglasio da je apsurdno da Srbija kao zemlja sa tradicijom u svinjarstvu mora da uvozi svinjsko meso, i da postoji jasan plan za stabilizaciju sektora. I dok Ministarstvo poljoprivrede ističe da se situacija može popraviti, opozicija upozorava da su domaći proizvođači na ivici opstanka, a sela u sve težem položaju. Sve to stavlja dodatni pritisak na agrarni sektor koji već godinama beleži pad proizvodnje i porast zavisnosti od uvoza hrane.

Prosečna veličina gazdinstva u Srbiji  je 6,4 hektara. Na  508.365 ovii gazdinstava, prema podacima RZS, danas ima oko 6978.000 grla goveda, 2,34 miliona grla svinja, 1,7 miliona ovaca, a 149.558 koza, 14 miliona živine i 1,26 miliona košnica… Na toj velikoj fabrici pod otvorenim nebom, proizvodnja po hektaru je u proseku vredna tek oko 1.200 evra. Ukupan godišnji prihod agrara u Srbiji nikad nije bio veći od 5,8 milijardi evra! 

• Za svinjsko meso iz uvoza Srbija je u 2024. godini dnevno trošila 425 miliona evra!

Za uvoz svinjskog mesa u Srbiju, u proteklih devet meseci 2024. godine, dnevno smo trošili 425.185 evra i za to smo potrošili 114,8 miliona evra – najviše u regionu, kjaže presednik udruženja tovnih junadi ,,Agroprofit“ Čedomir Keco. Prema svemu sudeći, ovaj trend nastavljen je sve do kraja 2024. godine. As, pe kraj 2025.godien taj trend uvoza je skoro udvostručen! 

Za uvezeno zamrznuto svinjsko meso, od 30.148 tona pre kraja 2024. godine platili smo 101,9 miliona evra. Ukupan uvoz svinjskog mesa jednak je preradi i potrošnji od 448.540 tovljenika, težine oko 100 kilograma, što danas predstavlja četvrtinu ukupnog broja svinja u tovu na našim farmama. Predsednik Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije Marijan Rističević kaže da je taj broj za uvezeno meso, mleko i prerađevine, još veći i da iznosi oko 1,2 miliona tovljenika. U 2024.godini vlast je bila odobrila  uvoz 500.000 prasića. Uvezeno je samo malo manje!

Tri kuge u agraru Srbije!

Proizvodnju svinja u Srbiji poslednjih decenija uništavaju tri  kuge. Broj svinja sad je sveden na nivo koji je bio u Srbiji na nivou koji je bio posle Drugog svestskog rata! Nekadašnja zemlja svinja, Srbija, sad je na nivou da mora da uvozi svinsjko meso da bi prehranila svoje sanovništvo, koje sad godišnje po jednom žitelju godišnje troši tek oko 15 kilograma svinjskog mesa. U EU to je dvostruko više.

1. POLITIČKA KUGA! Jer, se poslednjih nekoliko decenija vodi loša, odnosno neadekvatna, agroekonomska poltika, koja je dovela do uništavanja stočnog fonda. Ona ima godišnji pad od dva do tri odsto! Ponajviše u proizvodnji svinja i goveda…VLAST U ZEMLJI, LOŠIM  ODLUKAMA KOJE JE DONOSILA, DOVELA JE DA UNIŠTENI STOČNI FOND, 2022. GODINE, UČESTVUJE SAMO SA 28,1 ODSTO U BDP AGRARA SRBIJE. TO JE KARAKTERISTIKA NERAZVIJENIH ZEMALJA SVETA! SVE ŠTO JE ISPOD 60 – 70 ODSTO, JE NERAZVIJENO. TU SE DANAS NALAZI I SRBIJA!

2. KLASIČNA SVINjSKA KUGA;

3. AFRIČKA KUGA. Do sadaj e skoro sve  uništeno u oborima Srbije. U državi je ostalo samo  malo svinja pa se sad obavlja eutanazija!

Foto arhiva autora: U Srbiji danas imamo samo 698.000 goveda,a trebalo bi da ih bude bar 1,6 miliona grla!

Danas bi Srbija trebala da ima:

1. OKO BAR 1,6 MILIONA GOVEDA;

2. OKO 6,5 MILIONA SVINJA;

3. OKOTRI MILIONA OVACA;

4. 95 MILIONA PILIĆA I OSAM MILIONA KOKA NOSILJA;

• Ali, u više od 600 sela u Srbiiji danas nema nijedne krave!

Kriza u evropskom govedarstvu preliva se na Srbiju

Nestašica goveda u Evropskoj uniji podigla je otkupne cene na domaćem tržištu na istorijski nivo, a analitičari upozoravaju da će se posledice osećati još godinama. Kriza u sektoru govedarstva koja već mesecima potresa Evropu sada se sve jasnije oseća i u Srbiji, gde je cena bikova simentalske rase mase iznad 500 kilograma dostigla rekordnih 550 dinara po kilogramu žive mere, pokazuje najnoviji izveštaj STIPS-a. To je najviša cena otkako se prati tržište poljoprivrednih proizvoda u našoj zemlji, a ujedno i signal dubokih poremećaja u industriji mesa. Simentalci, kao najrasprostranjenija rasa u Srbiji, posebno su cenjeni zbog kombinovanih mogućnosti za proizvodnju mesa i mleka, što ih čini najčešćim izborom domaćih farmera. Međutim, skok cena otvara pitanje dugoročne stabilnosti tržišta i opstanka proizvođača u uslovima sve skuplje stočne hrane i neizvesnog izvoza.

Agrarni analitičar Čedomir Keco objašnjava da je ključni razlog globalna nestašica goveda. ”U Evropi je broj krava drastično smanjen. Farmeri su čak koristili mušku telad mlečnih rasa za tov, ali goveda sada jednostavno nema dovoljno. Cena mesa dostiže i do 4,8 evra po kilogramu, a kupci iz Turske i sa Bliskog istoka nude i šest evra za žive junadi“, kaže Keco. On podseća da se slična kriza u industriji junećeg mesa poslednji put dogodila 1967. godine i procenjuje da će tržištu biti potrebno najmanje šest godina da se ponuda i potražnja ponovo usklade. Uprkos skoku otkupnih cena, domaća maloprodajna cena junetine ne bi trebalo da raste, jer je, prema njegovim rečima, već ukalkulisana u nabavke od oko 4,5 evra. Problem je što Srbija trenutno nema dovoljno junadi za izvoz – većina je već prodata, dok manje količine završavaju na tržištima BiH, Crne Gore i Albanije. U međuvremenu, domaći izvoznici pokušavaju da dođu do grla u EU kako bi ispunili ugovorene obaveze. Analitičar upozorava i na rast troškova stočne hrane – cena kukuruza od 30 dinara po kilogramu dodatno opterećuje farmere, iako deo njih prelazi na pšenicu i ječam kao alternativu. Ipak, naglašava da Srbija, zahvaljujući državnim podsticajima, beleži rast u tovnom govedarstvu i da danas raspolaže stadom od oko 27.000 grla najkvalitetnijih rasa kao što su šarole, angus, hereford i limuzin. ”To je naš kapital i sada je ključno da ne dođe do masovnog klanja krava, jer bi to dugoročno oslabilo proizvodnju, kao što se već desilo u Evropi“, ističe Keco PO njegovim rečima, domaća potrošnja junadi iznosi oko 86.000 grla godišnje, odnosno približno četiri kilograma mesa po stanovniku, što govori o značaju sektora i potrebi za njegovim očuvanjem.

Pristup poljoprivredi mora da se promeni, sprema se novi zakozakon: Stari način rada nije održiv zbog klimatskih uslova. Kod regenerativne poljoprivrede prisutnost biljaka je čak 100 odsto, a kod konzervacijske do 30 odsto!

Srbija bi do kraja godine trebalo da dobije Zakon o regenerativnoj poljoprivredi čime će se omogućiti primenu metoda održive poljoprivrede koji za posledicu ima proizvodnju kvalitetnije i bezbednije hrane, smanjenje troškova poljoprivrednika, ali i smanjenje štetnih uticaja na životnu sredinu, rekao je dr Vladan Pešić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i člana radne grupe za izradu pomenutog Zakona. “U čitavom svetu, pogotovo u Evropskoj uniji, akcenat se stavlja na održivu poljoprivredu, i Srbija je počela da preduzima korake ka primeni tog tipa poljoprivrede. Primena metoda održive poljoprivrede počela je prvo u SAD polovinom prošlog veka, a regenerativne metode tek tokom sedamdesetih godina”, rekao je profesor Pešić. On naglašava da je u Srbiji tek prošle godine nastalo Udruženje regenerativne poljoprivrede i da se sprema izrada zakona o tom pristupu u poljoprivredi. Govoreći o prednostima takvog pristupa poljoprivredi, Pešić je naveo da on omogućava da se proizvodi kvalitetnija i zdravija hrana, kao i da se smanjuju troškovi poljoprivrednika, potrošnja goriva i upotreba mehanizacije.

Ušteda se ostvaruje naročito kada je reč o upotrebi pesticida i sintetičkih đubriva koji imaju veliku tržišnu vrednost. “Kod regenerativne poljoprivrede prisutnost biljaka je čak 100 odsto, a kod konzervacijske do 30 odsto. Humusna materija je u Srbiji zbog intenzivne proizvodnje i iscrpljivanja zemljišta na niskom nivou. Tokom sedamdesetih godina 20. veka zemljišta u Vojvodini imala su oko pet humusne materije, a sada je do dva odsto.

Da bi se nadoknadio jedan sanitmetar zemljsita sa humusom potrebno je da prođe 100 godina!

To je proces, u kom farmeri moraju biti svesni kada ga započnu, treba da budu dosledni jer koristi možda neće videti u prvoj godini, već eventualno u drugoj, i da će se, ukoliko prinos bude niži u prve dve godine, sve kompenzovati smanjenjem troškova proizvodnje. 

Kako funkcioniše poljoprivreda zasnovana na održivim principima van granica Srbije, članovi Društva agrarnih novinara iz Srbije imali su priliku da se uvere u gazdinstvu Branka Majeriča u selu Moškanjci u opštini Gorišnica u Sloveniji. Ovog domaćina upoznali su prilikom posete 63. Međunarodnom poljoprivredno-prehrambenom sajmu AGRA 2025, jednoj od najznačajnijih manifestacija te vrste u regionu, a na kojem je Srbija prvi put bila zvanična zemlja partner. Srbiju je na sajmu ove godine predstavljalo više od 20 izlagača. Majerič je izneo pozitivna iskustva sa konzervacijskom poljoprivredom na području Ptujskog polja na kom obrađuje 35 hektara. “Bavimo se konzervacijskom poljoprivredom 25 godina, i moram priznati, prvih 10 godina smo se mučili i tek od 2010. godine kad smo se snabdeli mehanizacijom i naoružali znanjem, radimo punim kapacitetom”, ispričao je Majerič. “Krajnji cilj je proizvodnja proizvoda zasnovana na no-till konceptu, koji podrazumeva sejanje semena direktno u neobrađenu zemlju specijalnim sejalicama, čime se smanjuje erozija i iscrpljivanje zemljišta, a istovremeno povećava ekonomski profit”, dodao je. On napominje da se radi po pravilima koja nalažu da se ništa ili što manje zemlje ore, da je tlo pokriveno najmanje 30 odsto  posle svake obrade ili setve i da se dobro razvrstavaju kulture, a to znači uzgajanje minimalno tri kulture u pet godina. “Kod nas se kukuruz seje na pet godina, isto i pšenica. Imamo u plodoredu soju, suncokret, uljanu repicu, kukuruz, pšenicu. Proizvodimo i luk, takozvani Ptujski luk, koji uživa evropsku zaštitu. U opštini Gorišnica nas šest gazdinstava bavi se proizvodnjom tog luka”, istakao je Slovenac. Majerič objašnjava da se njegovo gazdinstvo upustilo u ovakav vid poljoprivredne proizvodnje shvativši da raniji princip rada nema perspektivu zbog klimatskih uslova, a kvalitet zemljišta na 35 hektara koje obrađuje je različit. Dve trećine od toga može da zaliva, zahvaljujući državnom zalivnom sistemu. Ima mogućnost na svakoj parceli da se priključi na hidrant u kom ima vode od početka aprila do kraja oktobra sa devet bara pritiska.  “To znači da neke kulture možemo dosta dobro održati. Ove godine na parcelama gde je kukuruz, da ga nismo natapali, imali bismo podbačaj”, napominje Majerič.

Konzervacijska poljoprivreda ima dosta prednosti, prema rečima Majeriča. On kaže da tokom sušnih godina na površinama pod ovakvom obradom, biljka može da ostane vitalna najmanje tri do pet dana. “Mi smo dosta mehanizacije odbacili jer nije potrebna, ali doći do dobre mehanizacije za ovaj tip proizvodnje ne samo kod nas u Sloveniji nego i u Evropi bilo je nemoguće. U Americi smo kupili dve sejačice. Smanjuje se i pojava štetočina. Ima manje rada, manje energije se troši, za sat možemo napraviti tri puta više”, kaže Branko Majerič.  Uz ovakav rad su smanjili NPK đubrivo jer sekundarni proizvodi ostaju na njivama, pa slamu i druge ostatke ne iznose sa parcela. Uravnoteži se, kaže, sistem u prirodi koji se hemijom još narušava. Poredeći primenu regenerativne poljoprivrede u Srbiji i Sloveniji, prof. dr Vladan Pešić je naveo da ona manje-više paralelno teče, ali da je u Sloveniji ipak krenula nešto ranije, zbog čega ta država ima Udruženje za konzervacijsku poljoprivredu.

Raste uvoz mesa u Srbiju: Koliko je bezbedno i koje količine dolaze na domaće tržište – Copyright profimedia Srbija iz godine u godinu uvozi sve više mesa. U strukturi uvoza najdominantnije je, pre svega, svinjsko meso. U poslednjoj deceniji industrija mesa u Srbiji je svoje potrebe najvećim delom zadovoljavala iz uvoza. Stručnjaci kažu da se crvena lampica zbog smanjenja stočnog fonda upalila još pre 11 godina. Procentualno, najviše je opao broj svinja i broj goveda. Samo u 2024. Godini u Srbiju je uvezenoviše od 50.000 tona svinjskog mesa. To sečni zubpog toga da bi mesa bile pune. Sad se u Srbiji po jednom stanovniku godišnje troši 15 kilograma svinjsklogo mesa-. Kada je pala potoršnaj ovog mesa, porasla je proivudonaj živinskogsa 118.000 na 140.000 tona godišnje! Uvoz mesa raste svake godine, posebno u poslednjih nekoliko godina.  Najznačajnija uvozna tržišta su Španija, od koje se najviše uvozu meso u Srbiju, zatim Rusija, Crna Gora, Holandija i Italija.

 U 2013. uvezeno je meso u vrednosti 69,3 miliona, da bi u 2023. godini uvoz dostigao 293,7 miliona evra. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2014. vrednost uvoza mesa bila je 94,7 miliona evra, u 2015. godini 90,6 miliona evra, u 2016. oko 100 miliona, u 2017. 120,7 miliona, u 2018. godini 138,4  miliona evra, u 2019. godini 147,5 miliona evra, u 2020. godini 158,5 miliona evra u 2021. godini 166,9 miliona, a u 2022. godini 253,4 miliona evra.  Uglavnom se uvozi duboko zamrznuto svinjsko meso koje se koristi u prerađivačkoj industriji. Postavlja se pitanje kakav je kvalitet to mesa i da li je uvoz prekomeran. 

Zašto raste uvoz mesa?

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže za Euronews Srbija da uvoz mesa raste iz godine u godinu i da je za devet meseci 2024. uvoz mesa i prerađevina od mesa premašio 225 miliona evra. Na kraju godien to je biolo I 650 mkiliona evra!”Generalno, najznačajnija stavka je smrznuto svinjsko meso koje se posle dalje koristi u preradi ovde kod nas, u našim prehrambenim firmama. Ima tu i goveđeg mesa, a uvozeno je za samo osam miliona evra za devet meseci ove godine. Ima tu i drugih, to je tako definisano, ostali konzervisani proizvodi od mesa, meso u salamuru, kobasice i slični proizvodi, otpaci od mesa”, rekao je Stanić. 

Foto: Artem Grebenyuk/Shutterstock

Svi u zemlji znaju da stočni fond opada i da se samim tim mora više uvoziti. Agroekonomista Milan Prostran rekao je za Euronews Srbija da u strukturi uvoza mesa, najdominantnije, pre svega, svinjsko meso, a da se uvoze i prasad za tov.  “Srbija je i kad smo imali mnogo bolje stanje u stočarstvu, uvek uvozila govedinu i to pre svega staru govedinu. Ona nam je uvek bila potrebna za proizvodnju određenih proizvoda od goveđeg mesa, znači išlo je 100 odsto u preradu”, rekao je Prostran. Kada je u pitanju uvoz svinjskog mesa iz zemalja EU, Prostran kaže da je to duboko smrznuto meso.  “Koliko bar ja imam informacije, sve je to, uglavnom, išlo po pravilu u preradu, u salame, u praške šunke i u sve druge prerađevine”, dodaje on.

U Srbiji za 11 godina milion svinja manje: Kako obnoviti stočni fond i mogu li subvencije da poprave situaciju? Pe jedne decneoije bilo je 1,1 mkiliaon klrmaćča prasilja, a sad u Sribjipsotoji smao 100.000 grla. Sa tim foindomn stoekj nema obnove stočarstva u Srbiji!

“Bezbedno, kontrolisano i deklarisano”.

Iz Veterinarske inspekcije uverevaju da je sve što je na tržištu Srbije bezbedno, kontrolisano i deklarisano. Ljiljana Ivanjac nedavno je za javnsot  rekla da je na tržištu Srbije bezbedna hrana proverenog kvaliteta i da inspekcija sprovodi 24-časovni kontinuirani nadzor. “Hrana na našem tržištu je uglavnom domaćeg porekla, ali u ovom momentu te količine nisu dovoljne da zadovolje potrebe nas kao konzumenata i potrebe naše mesne industrije pa moramo da uvozimo, ali u principu sve što je na tržištu Republike Srbije je bezbedno, kontrolisano i deklarisano”, kaže Ivanjac.

U odnosu na desetogodišnji prosek (2014–2023), ukupan broj goveda manji je za 19,5 odsto, svinja za 18,4 odsto i živine za sedam odsto, a veći je broj ovaca za tri odsto.

U Srbiji je na dan 1. decemba 2024. odine u odnsou na sanje 1. decemba 2023. godine manji ukupan broj goveda i  to je za 3,7 odsto manje, dok je veći broj svinaj za 9,7 odto, ovaca za 2,5 odsto iživine za 3,5 odsto, objavio je Republički zavod zua statistiku. U odnosu na desetogodišnji prosek (2014–2023), ukupan broj goveda manji je za 19,5 odstžo, svinja za 18,4 odsto i živine za sedam odsto, a veći je broj ovaca za tri odsto. Iz RZS napominju da će konačni podaci o broju stoke po vrstama i kategorijama, kao i podaci o bilansu stoke i stočnoj proizvodnji, biti objavljeni u aprilu mesecu tekuće godine.

Milan Prostran je naveo da građani Evropske unije jedu, pre svega. zdravo meso. “Ovde je samo u pitanju kvalitet. Ali ne treba sumnjati da njihove inspekcijske službe ili da njihovi organi ne vode o tome računa. Na kraju krajeva, mi smo naše veterinarsko zakonodavstvo pa već 90 i više odsto usaglasali sa evropskim”, rekao je Prostran.  On kaže da ništa od mesa ne može da uđe u Srbiju, a da prethodno na granici to ne iskontroliše inspekcija.  “Sa te strane, ono je bezbedno, naravno kasnije se ono takođe mora kontrolisati, kad je u pitanju rukovanje ili uopšte upotreba, da ga neko ne zamrzava ponovo”, rekao je Prostran.  On navodi da je i klaničnoj industriji stalo da sve to što ponudi tržištu bude zdravo i ispravno.

• Prosečan stanovnik EU godišnje pojede više za 25 kilograma svih vrsta mesa od žitelja Srbije!

Prostran smatra da bi bilo jako dobro da možemo domaću potrošnju mesa zadovoljiti iz domaće proizvodnje.  “Za to imamo uslova, naši proizvodjači mesa su dobri, ali zapustili smo dve grane stočarske proizvodnje, pre svega govedarstvo i naravno kad je u pitanju svinjarstvo”, rekao je Prostran. On kaže da se kvalitet mesa postiže, pre svega, kroz kvalitetnu stočnu hranu.  Kad je u pitanju domaće meso i domaća proizvodnja mesa, ja bih rekao da je naša kvalitetnije, iz osnovnog razloga što pre svega kvalitet mesa se postiže kroz kvalitetnu stočnu hranu. Dakle, mi nemamo genetski modifikovani kukuruz, nemamo genetski modifikovanu soju, ako se misli da to može da pokvari kvalitet!

Foto: Đorđe Lalić – u Srbiji se tovi samo oko 698.000 goveda što je najmanje u poslednjih  100 godina!

Pšenica je standardno jeftina, odnos US dolar : evro ne obećava boljitak (1,17:1). Cena kukuruza se stabilizovala na nižem nivou, pristižu nove količine sa domaćih njiva kao i najava većeg uvoza iz SAD – a.

pšenica,    sept. 2025.	180,00 evra/tona	dec. 2025.  189,00  evra/tona
durum,    sept. 2025.	265,00 evra/tona
kukuruz,   sept. 2025.	187,00 – 188,00  evra/tona	nov. 2025.   185,00 evra/tona
ječam,     sept. 2025.	180,00 evra/tona
piv. ječam    sept. 2025.	190,00 evra/tona
uljana rep,   sept. 2025.	468,00 evra/tona	nov. 2025.  468,00 evra/tona
suncokret,   sept. 2025.	570,00  evra/tona

POLJSKA – Novi kukuruz se trguje po 169 – 173 evra tona, u izvoznim lukama, FOB. Trgovinski dogovor EU sa SAD donosi veći sve uvoz bioetanola, što direktno smanjuje korištenje kukuruza iz EU u preradi. Najava rekordne berbe kukuruza u SAD doneće veći uvoz u EU i niže cene na berzama biotenola.

AMERIČKI KONTINENTI

Očekuje se izveštaj o stanju useva soje i količini koja se očekuje na kraju žetve. Očekivanja su optimistična, rod oko 116 miliona tona. Cena sojinog ulja beleži pad u Čikagu na 1.112 dolara tona, još nije određena kvota prerade soje za sezonu 2026/27. Sojino ulje iz Brazila se nudi po 1.130 US dolara tona – FOB uslovi, dok je u Kini dostupno po 1.180 US dolara tona. Odnos uvoza i izvoza poljoprivrednih proizvada u periodu januar – juli 2025. godine nije povoljan za SAD. Uvoz je 132 milijarde dolara ( 7,8 odsto više nego godinu ranije u istom periodu), dok je izvoz pao za 1,3 odsto na skromnih 98,8 milijardi dolara. Tako je deficit za poljoproizvode bio 33,2 milijarde dolara i SAD je od države sa suficitom u prometu poljoproizvoda postao neto uvoznik. Ako se ne smanji uvoz tokom drugog polugodišta deficit će dostići 60 milijardi dolara (pod uticajem carina predsednika Trampa). Samo soja će zabeležiti pad izvoza u 2025. na 21,5 milijardi dolara (izvoz je 2024. bio 24 milijarde dolara). Za 2026. se predviđa izvoz soje u vrednosti od 18,3 milijarde dolara.

Kina je sama uvezla poljoproizvoda iz SAD 2024. godine u vrednosti od 25,7 milijardi dolara, za 2025. godinu predviđa se uvoz iz SAD vredan 17 milijardi dolara, dok je za 2026. godinu predviđen uvoz poljoproizvoda vredan “samo” 9 milijardi dolara.

pšenica,   sept. 2025.	4,9500 $/bušel (cca 27,216 kg)	181 US $ za tonu
kukuruz,   sept. 2025.	3,9800 $/bušel (cca 25,401 kg)	157 US $ za tonu
soja zrno,   sept. 2025.	10,0500 $/bušel (cca 27,216 kg)	368 US $ za tonu
soja brašno,  sept. 2025.	kratka tona (907,18 kilograma)   293  US $

CRNOMORSKI REGION

UKRAJINA – Nastavlja se sukob ratara i prerađivača soje. Praktično zbog izvoznih carina na soju od 10 odsto  oni trpe štetu od 50 US dolara po toni. Prerađivači koriste zastoj u izvozu i otkupljuju soju po sve nižim cenama (500 evra po toni). Država ne žuri da ubrza administraciju, tek u oktobru se najavljuje bolji izvoz, ali tada može biti kasno jer soja iz SAD već stiže u EU.

Biljna ulja beleže stagnaciju cena – U Ukrajini nude se nove količine suncokretovog ulja po 1.190 US dolara tona, u izvoznim lukama. Rusija konkuriše sa nižom cenom – 1.130 US dolara tona, FOB. Novi tender Turske za kupovinu nerafinisanog suncokretovog ulja od 18.000 tona će biti novi test za trgovce iz ove dve države.

Ponuda ulja uljane repice iz Ukrajine je dobra, po ceni od 1.250 US dolara tona se doprema u luke u Holandiji, javlja Petar Jovičić.

Rekordan izvoz životinja iz Srbije, ličina rasprodaju stočnog fonda!

• Stiže prividno dobra vest da je rekordan izvoz živih životinja iz Sribje. To bi bilo bilo dobro samo u vremenu kad abi Srbij imala štale goveda, obore svinaj. Too0rove ovaca. Ovako je to rasprodaja ostatka stočnog fonda. Od živih goveda najviša zarada, ali prodaju se i gmizavci!

U junu 2025. godine zabeležene su rekordne mesečne vrednosti izvoza živih životinja u ukupnom iznosu od 7,8 miliona evra.  U periodu januar-jun 2024. izvoz životinja iz Srbije vredeo je 17,1 miliona evra, a u istom periodu 2025. povećan je na 32,6 miliona evra. Samo u junu ove godine ostvaren je istorijski rekord od od 7,8 miliona evra. To se može dvostruklo tumačaiti. Poznavaoocima prilika odmah pada na pamet da je to rasporoidaja ostatka stoke u Srbiji… Posle toga ostaju prazne staje, obori za svinje, ovaca će nešto ostati i koza, možda i po koja svinaj za domaćinstvo. Jer, u ovo krizno vremee u –Srbiji raste jedino proizvodnja žoivinskgo mesa. Podatka je da je ovihdans ta proizvodnaj na godišnjem nivo dostigla 140.000 tona. To je za 20.000 tona vieš nego pre godinu dana. 

A, evo koje vrste stoke i drugih životinja su najviše izvožene iz Srbije prema vrednosti izvoza u prvoj polovini 2025. godine, kao i koja su najvažnija tržišta na koja su plasirane:

• Živa goveda (osim čistokrvnih za priplod): izvoz povećan sa 8.806 na 20.386.000 evra (+131,5 odsto). Najviše je plasirano u Crnu Goru (13.471.000 evra), Bosnu i Hercegovinu (5.340.000), a postojao je izvoz i u Izrael (781.000), Albaniju (610.000) i S. Makedoniju (211.000 evra), navodi ekonomista Miroslav Zdravković u autorskom tekstu na portalu Makroekonomija.org. On dodaje da kad je reč o ovcama izvoz je povećan sa 5.968.000 na 8.958.000 evra (+50 odsto). Izvoz u BiH iznosio je 2.764.000 evra, Crnu Goru 2.707.000, u Izrael 2.613.000, i u Albaniju 912.000 evra.
• Žive kokoške sorte Gallus domesticus, težine 185 grama: povećana vrednost sa 864.000 na 1.455.000 evra (+68,4 odsto). Otišle su u S. Makedoniju za 739.000 evra, u BiH za 379.000 i u Crnu Goru za 327.000 evra. Druga goveda, osim krava i bivola izvoz povećan sa 659.000 na 963.000 evra (+46,1 odsto). Izvoz u Crnu Goru vredeo je 713.000 evra, u Albaniju 243 a u Bosnu i Hercegovinu 6.000 evra. Žive kokoške sorte Gallus domesticus, težine 185 g: povećan izvoz sa 508.000 na 707.000 evra (+39,2 odsto). Pilići su plasirani u Crnu Goru (378.000 evra), S. Makedoniju (256.000) i BiH (68.000 evra), ističe Zdravković.

Autor navodi i da je izvoz živih životinja (osim sisara, gmizavaca, ptica, kukaca, riba, rakova, mekušaca i ostalih …) povećan sa 28.000 na 41.000 evra. Ove životinje plasirane su u UK za 23.000 evra i u Mađarsku za 11.000.

• Živi konji (osim čistokrvnih za priplod): povećan izvoz sa 19.000 na 32.000 evra (+68,4 odsto). Konji su otišli za 17.000 evra u Bugarsku, 3.000 u Hrvatsku i po 2.000 evra u Francusku i Nemačku. Živi sisari (osim primata, kitova, delfina i pliskavica, lanantina…): izvoz je smanjen sa 49.000 na 36.000 evra (-26,5 odsto). Opet sumnjive životinje koje su najviše naplaćene Englezima (16.000 evra), Australiji (4.000), i za po 1.000 evra SAD-u, Kuvajtu i Filipinima. Šta li je to, a nisu kitovi, nije nam poznato. On dodaje da je izvoz živih gmizavaca „npr zmije, kornjače, aligatori, kajmani, iguane, gavijali i gušteri“: smanjen sa 18.000 na 13.000 evra i ove sumnjive životinje su isklјučivo prodavane Englezima.U Srbiju su i dopremane žive životinje i to svinje za četiri miliona evra, goveda za 4,3 miliona, kokoške za 3,8 miliona, ostale životinje za 0,4 miliona i živi konji, magarci, mule i mazge za 143.000 evra, navodi analitičar Miroslav Zdravković.

                               (Autor je analitičar i publicista)