• Realni rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u drugom kvartalu 2025. godine, u odnosu na isti period prethodne 2024. godine, iznosio je 2,1 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS). Desezonirana serija podataka pokazuje rast bruto domaćeg proizvoda u drugom kvartalu 2025. godine od 1,1 odsto u odnosu na prethodni kvartal; 
• Odlična vest je da je Vlada Srbije još jednom izdejstvovala odlaganje sankcionisanja NIS-a, koja je u većinskom ruskom vlasništvu. Ministarstvo finansija SAD je odložilo, po šesti put, primenu sankcija, ovog puta do 26. Septembra, javljaMAT!
• U ovakvim eksternim okolnostima u Srbiji je pokrenuta proizvodnja novog električnog modela automobila u fabrici FCA Srbija d.o.o. Kragujevac – Fiat Grande Pande. To se vidi i iz rezultata oblasti Proizvodnja motornih vozila i prikolica koja od januara ove godine beleži solidne i tekuće i međugodišnje stope rasta (prosečni mesečni priraštaji proizvodnje u prvih sedam meseci kreću se oko 4,3 odstgo, dok je dostignuti nivo proizvodnje u julu bio za 38 odsto veći od prošlogodišnjeg proseka), piše u poslednjem izdanju časopisa MAT;

Ovo je za nijansu bolji rezultat od statistike za prvi kvartal, kada je privredni rast iznosio 1,9 odsto, ali znatno slabije od prethodne godine. Naime, u trećem i četvrtom tromesečju 2024. BDP je rastao po stopi od 3,2 odnosno 3,3 odsto.

Posmatrano po delatnostima, u drugom kvartalu 2025. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, najznačajniji realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru industrije i snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama (tri odsto) i sektoru informisanja i komunikacija (5,9 odsto).

• Realni pad bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru građevinarstva (16,1 odsto);

Posmatrano po agregatima upotrebe bruto domaćeg proizvoda, realni rast zabeležen je kod izdataka za finalnu potrošnju domaćinstava – tri odsto, izdataka za finalnu potrošnju neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima (NPID) – 3,8 odsto, izdataka za finalnu potrošnju države, 3,7 odsto, izvoza robe i usluga, 4,6 odsto i uvoza robe i usluga, 9,8 odsto. Realni pad zabeležen je kod bruto investicija u osnovna sredstva – četiri odsto.

“Umesto projektovanih 4,2 odsto biće ispod tri odsto. Prognoze govore da će plafon biti do 2,7 procenata, što govori o tome da se Srbija nalazi u dubokoj društvenoj krizi koja ima određene ekonomske konsekvence. One se dominantno prvo primećuju u uslužnom sektoru, turizmu i građevinarstvu” ukazuje ekonomsti analitičar Saša Đogović. On ističe da je u građevinarstvu očito došlo do pada jer su investitori uzdržani ili odlažu svoje projekte čekajući da vide razrešenje društveno-političke krize u kojoj se Srbija nalazi već deset meseci. “S tim u vezi, građevinarstvo jeste grana uslužne delatnosti koja je najviše podbacila, a tu je svakako i turizam. Maloprodajni promet ima manju pozitivnu dinamiku od očekivane, uprkos povećanju minimalca početkom ove 2025. godine.  Rastu penzija i zarada u javnom i privatnom sektoru. Razlog za to je neisplaćivanje i smanjivanje određenih zarada nastavnicima, univerzitetskim profesorima i nastavnom osoblju. Došlo je do kontrakcije lične potrošnje, što se odrazilo i na osetnije slabljenje dinamike rasta maloprodaje”, navodi u izjavi za javnost Saša Đogović.

Analiza ekonomista ukazuje da je  sigurno došlo do negativnih posledica i u domenu saobraćaja zbog slabljena turističkog prometa, što se odrazilo i u dinamici prevoza putnika. U delu uslužnog sektora jedino su softverske usluge i programiranje obezbedili osetni pomak napred, jer oni ne zavise od društveno-političke krize.Takođe, u jednom delu industrijske proizvodnje ostvaren je pozitivan pomak zahvaljujući proizvodnji električnih vozila u fabrici Stellantis i gumarskoj proizvodnji u Linglongu.

Do pomaka napred došlo je i zahvaljujući sektoru proizvodnje motornih vozila jer je sredinom februara startovala proizvodnja električnog vozila u Kragujevcu i ta proizvodnja se postepeno podizala tako da je u drugom kvartalu došla do izražaja, i u trećem kvartalu će se to još značajnije prikazati. Takođe, u novembru 2024. godine Linglong je počeo efektivno da podiže kapacitete svoje proizvodnje i započeo proizvodnju i kamionskih guma, tako da je to dovelo do nove rastuće dinamike proizvodnje u gumarskoj industriji, koja je sa industrijom motornih vozila bila noseća grana prerađivačke industrije, ukazuje se u Maktoekohnjimskim analizma (MAT-u) koji iydaju Instititu ekonomskih nauka i Privredna komroa Srbije. 

Situacija oko Naftne industrije (NIS-a) je verovatno najveći kratkoročni rizik za industriju Srbiju. Razlog zašto je njegovo rešavanje toliko bitno leži u njegovoj sistemskoj važnosti za celokupnu privredu. Kako bi se proizvodnja potpuno stabilizovala, bilo bi dobro što pre doći do trajnog rešenja. Ono ne znači nužno promenu vlasništva (iako je to jedna od opcija). Ono podrazumeva stvaranje takvog pravnog I vlasničkog okvira NIS-a koji će: omogućiti kompaniji normalan rad, uz istovremeno poštovanje režima međunarodnih sankcija. Odlična vest je da je Vlada Srbije još jednom izdejstvovala odlaganje sankcionisanja NIS-a, koja je u većinskom ruskom vlasništvu. Ministarstvo finansija SAD je odložilo, po šesti put, primenu sankcija, ovog puta do 26. septembra.

Prema do sada raspoloživim visokofrekventnim indikatorima, procenjujemo da je realni BDP

Republike Srbije, kako piše u MAT-u u periodu januar-jul 2025. međugodišnje uvećan za oko 2,2 odsto. Pozitivan učinak industrije je sve izraženiji. Fizički obim industrije proizvodnje u julu je bio veći za 5,5 odsto  u odnosu na isti mesec prošle godine. Proizvodnja je uvećana u 17 oblasti koje čine 81 odsto  ukupne industrijske proizvodnje. Ipak, automobilski sektor se izdvaja kao ključni generator uvećanja proizvodnje prerađivačkog sektora i vrednosti robnog izvoza. Tokom prethodnih sedam meseci vrednost robnog izvoza stabilno raste.

Pokrivenost uvoza izvozom je veća nego lane – u periodu maj-jul ove godine vrednost ovog koeficijenta je dodatno popravljena na 81,3 odsto (lane 76,9 odsto), da bi u junu mesecu bio dostignut I istorijski maksimum od 86,8 odsto . U periodu od početka godine, u budžetu Republike ostvaren je deficit od 22,9 milijardi dinara, što je za 93,7 milijardi lošiji fiskalni rezultat u poređenju sa istim periodom prethodne godine, ali i za 118,8 milijardi bolje od budžetskog plana za ovaj period. U junu i julu je registrovana mesečna inflacija od 0,9  i 0,6 odsto odsto, te međugodišnja inflacija od 4,6 odsto   i 4,9 odsto, navodi se u MAT-u. 

 Dinamika industrijske proizvodnje 

Industrijska proizvodnja je u julu 2025. godine bila za 5,5 odsto  veća u odnosu na isti mesec prošle godine. Proizvodnja je uvećana u 17 oblasti koje čine 81 odsto  ukupne industrijske proizvodnje. Posmatrano po sektorima, u julu je međugodišnji rast zabeležen u svim sektorima: u Prerađivačkoj industriji (3,2 odsto; doprinos od 2,57pp), Rudarstvu (12,9 odsto ; doprinos od 1,11pp) i Snabdevanju električnom energijom, gasom, parom I klimatizaciji (14,3 odsto; doprinos od 1,87pp). Na taj način, nakon juna, drugi mesec zaredom, svi sektori doprinose rastu ukupne industrijskeproizvodnje.

U periodu januar-jul ukupna industrijska proizvodnja je uvećana za  tri odsto  u odnosu na isti period prethodne godine. Rast je ostvaren u sektorima Prerađivačka industrija (3,7 odsto ) I Rudarstvo (5,3 odsto). U sektoru Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom I klimatizacija ostvaren je kumulativni pad proizvodnje od 1,8 odsto. 

Najveći pozitivan doprinos rastu ukupne industrijske proizvodnje u prvih sedam meseci potekao je od Prerađivačkog sektora (2,8pp). Sledi, Rudarstvo sa doprinosom od oko 0,46pp, dok sektor Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija predstavlja odbitnu stavku sa približno -0,3pp. Rudarstvo je u prethodna dva meseca osetno uvećalo proizvodnju, nakon nešto lošijeg aprila i maja, kada je ostvaren pad od -0,5 odsto i -4,4 odsto, respektivno posmatrano, na šta je u maju najviše uticao pad u Eksploataciji uglja (-18,3 odsto), ističe se u septembarsmkklm borjui MAT-a. 

Snažan međugodišnji rast u julu je potekao upravo iz Eksploatacije uglja (29,4 odsto), ali i Eksploatacije ruda metala (rast od 7,1 odsto). Snabdevanje električnom energijom, gasom,  parom i klimatizacija (u ukupnoj industrijskoj proizvodnji učestvuje sa 15,3 odsto) je sektor čiji dugoročni trend nakon naglašene opadajuće tendencije, koja je trajala od decembra 2023. godine, konačno od sredine prošle godine pokazuje znake stabilizovanja proizvodnje. Pritom su i vrednosti dugoročnog trenda tokom juna i jula prvi put premašile prosečni nivo proizvodnje iz 2024. Preokret je postignut uvećanom proizvodnjom termoelektrične energije iz javnih elektrana i električne energije iz energije sunca, dok je glavna prepreka konačnom oporavku sektora i dalje limitirana proizvodnja hidroelektrične energije, ukazuju urednici časopisa MAT.

• U ovakvim eksternim okolnostima u Srbiji je pokrenuta proizvodnja novog električnog modela automobila u fabrici FCA Srbija d.o.o. Kragujevac – Fiat Grande Pande. To se vidi i iz rezultata oblasti Proizvodnja motornih vozila i prikolica koja od januara ove godine beleži solidne i tekuće i međugodišnje stope rasta (prosečni mesečni priraštaji proizvodnje u prvih sedam meseci kreću se oko 4,3 odstgo, dok je dostignuti nivo proizvodnje u julu bio za 38 odsto veći od prošlogodišnjeg proseka). Doprinos oblasti Proizvodnja motornih vozila i prikolica međugodišnjem rastu Prerađivačkog sektora u julu je iznosio visokih 2,1pp. Dakle, približno dve trećine prirasta proizvodnje Prerađivačkog sektora poteklo je od Proizvodnje motornih vozila i prikolica, piše u najnovijem časopisu MAT-e.

“I na kraju, ono što se može zaključiti jeste da je neophodno da Srbija artikuliše ovu energiju nezadovoljstva koja se valja po ulicama već deset meseci i da sagleda opšti interes, a ne partikularne, uskogrupne ili pojedinačne interese jer samo tako može doći do stabilnosti situacije i prohodnosti institucionalnih kapaciteta ka stabilizaciji ukupnih društveno-političkih prilika u zemlji, što  bi onda delovalo blagotvorno i na ukupnu ekonomsku dinamiku”, zaključuje ekonomista Saša Đogović.

Komentarišući najnovije statističke podatke, ekonomista Saša Đogović u razgovoru za Biznis.rs ističe da ćemo ove godine imati osetni podbačaj u dinimaci privrednog rasta.

Manje para iz SDI!

• Strane direktne inveswticije ove godine u Srbiji su manje  za  40 odsto! U 2024 goldini one su bile rekordne! Jer, strane investicije u prvoj polovini godine iznosile 1,5 milijardi evra, dok su prošle godine u isto vreme bile 2,6 milijardi, što je pad od 40 odsto. 

Saša Đogović / Foto: Biznis.rsruto dodata vrednost i bruto domaći proizvod, stope realnog rasta / Izvor: RZS

 Saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Branimir Jovanović, kaže za javnost da će rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u 2025. godini biti između dva i 2,5 odsto.

“S obzirom na to da je rast BDP-a u prvoj polovini godine u Srbiji bio samo oko dva odsto, mislim da je i 2,75 odsto (koliko projektuje Narodna banka Srbije) preoptimistično. Naš institut je u julu 2025. godine prognozirao da će rast biti oko tri odsto, ali sada mislim da ćemo smanjiti, rekao bih da će biti negde između dva i 2,5 odsto”, rekao je Jovanović za portal Danas. Prošle godine u ovo dobra Ministarstvo finansija planiralo je sa privrednim rastom od 4,2 odsto, u junu, u Fiskalnoj strategiji za 2026. godinu revidirali su rast BDP-a za ovu godinu na tri odsto, a Narodna banka u avgustovskom Izveštaju o inflaciji spustila je prognozu na 2,75 odsto.

 Jovanović je rekao da je “jasno da je glavni razlog za slabiji rast BDP-a, pad investicija”. “Bruto investicije u prvoj polovini godine su imale pad od oko 2,5 odsto, dok su sve ostale komponente imale rast. Pad kod investicija je uglavnom posledica slabog priliva stranih dirketnih investicija”, naveo je Jovanović. “To je uglavnom posledica globalne neizvesnosti – geopolitičkih tenzija, carina i svega ostalog”, ocenio je Jovanović.

Fotografije novca – arhiv NBS

Iako predstavnici vlasti za nepovoljna ekonomska kretanja optužuju proteste u Srbiji, Jovanović je rekao “da je sada svima jasno da su spoljni faktori glavni”.  “Pad stranih investicija nije posledica domaće političke krize. Protesti ne ugrožavaju strane kompanije, niti se strani investitori boje da će demonstranti nacionalizovati njihove fabrike. Strane investicije padaju svuda u regionu i to je jednostavno zbog toga što firme nisu znale šta će se dešavati sa carinama, da li će doći do trgovinskog rata“, naveo je Jovanović. 

Domaća politička kriza, prema njegovom mišljenju , “možda ima neki manji uticaj na domaće investicije i na potrošnju, ali su oni u prvoj polovini godine uglavnom bili dobri, tako da je taj uticaj znatno manji”. Po njegovim rečima, na naplatu je došao izbor pogrešnog ekonomskog modela. Srbija, kako je ocenio, na neki način plaća cenu pogrešnog ekonomskog modela, koji se poslednjih godina previše zasnivao na privlačenju stranih investicija.  “Ako postoji nekakva pouka u svemu ovome, to je da treba promeniti ekonomski model i da treba više podržavati domaće firme”, rekao je Jovanović.

 Spoljni efekti na ekonomiju Srbije se, kako je navedeno, pre svega, održavaju kroz anemičan privredni rast EU.  Ističe se da je evrozona u drugom tromesečju imala rast od 1,4 odsto, ali su za Srbiju najvažnije ekonomije, nemačka i italijanska zabeležile međugodišnji rast od svega 0,4 odsto.

(B.Gulan)