SVET I SRBIJA: Zelena pluća planete ~

Foto ,,Srbijašume’’: Jedna petina Zemlje (ili 20 odsto) prekrivena je šumama!

Šume se ističu kao pravo čudo!

Gotovo 20 posto ukupne površine Zemlje prekriveno je šumama. U njima živi više od 80 posto kopnenih vrsta životinja, a osim što se smatraju jednim od najsloženijih ekosustava na svijetu, važne su i za moderan život ljudi. Kažu da čak i kratka šetnja prirodom od 20 minuta može biti izvrsna za jačanje mentalnog zdravlja, ali ove šume su toliko lijepe da ćete sigurno poželjeti ostati i dulje od toga. Zavirite u najljepše šume na svijetu koje svojom ljepotom oduševljavaju baš svakoga! U svetu prepunom prirodnih lepota, šume se ističu kao pravo čudo, koje ne samo da oduzima dah svojom veličinom i raznolikošću, već i predstavlja ključno stanište za brojne vrste biljaka i životinja. Najveće šume na svetu nisu samo fascinantne po svojoj širini, već igraju važnu ulogu u očuvanju ekosistema i očuvanju životne sredine. Ova ekološka blaga nude mogućnosti za šumske avanture koje uključuju istraživanje staza, uspon na planine, kao i posmatranje divljih životinja u njihovom prirodnom staništu.Upravo zbog svoje specifične biologije i ekološkog značaja, šumske destinacije poput Amazonske prašume, Prašume Konga i drugih zapanjujućih područja su nezaobilazne tačke za svakog ljubitelja prirode.

Zašto je važno da sačuvamo šume zna svako ko je bar jednom prošetao kroz neku šumu. Zadatak svih nas je da ne uništavamo postojeće šume. U skladu sa potrebama, planski neophodno je da podižemo nove šume. Čovek i njegova delanja su najčešći razlog zašto su šumske površine degradirane. Bespravna seča šuma, požari, istovanje otpada, stvaranje đubrišta. Svedoci smo da u nekim delovima planete krčenje šuma ima katastrofalne posledice. Više od polovine šuma na planeti je nestalo od 1950. godine do danas. U latinoameričkim državama uništeno je dve trećine šuma.

Prof. dr Dragan Glamočić, izjavio je da je 39 odsto teritorije Srbije pošumlјeno, što je za devet odsto više od svetskog proseka. „Pošumlјenost Srbije je u ravni sa evropskim prosekom. Ono što je bitno, jeste da je pošumlјenost centralne Srbije blizu 60 odsto, i mnogo je veća nego u Vojvodini gde je to nekih sedam odsto!
Šume u Srbiji pokrivaju 2,85 miliona hektara. Prema podacima Uprave za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, šume trenutno prekrivaju oko 36,8 odsto teritorije naše zemlje, što je gotovo 2,85 miliona hektara!
U jednoj godini ljudi u svetu poseku šume sa oko devet miliona hektara. To je kao da sečemo šumu na površini jedne Srbije godišnje;
JP ,,Srbijašume’’ učestvuje u merama podrške stanovništvu sa sniženim cenama ogrevnog drveta, koje za socijalno ugrožena lica iznosi 2.900 dinara po kubnom metru dok za penzionere, osobe sa invaliditetom, porodice palih i preminulih boraca, vojne i civilne invalide rata kao i sve tri boračke kategorije iznosi 4.470 dinara sa pdv-om po kubnom metro;

Foto ,,Srbijašume’’: Podrška stanovništvu sa nižimcenama drveta;

Uvod u prirodne lepote najvećih šuma

Šumski ekosistemi predstavljaju jednu od najvažnijih komponenti prirodnog sveta. Njihovo bogatstvo ne samo da doprinosi biodiverzitetu već ima i značajan uticaj na životnu sredinu. Poznavanje njihovog značaja pomaže u razumevanju kako šume oblikuju našu planetu i kako mogu pomoći u očuvanju prirode. Šumski ekosistemi su ključni za održavanje ekološke ravnoteže. Oni umanjuju zagađenje vode i vazduha, regulišu klimu i stvaraju stanište za mnoge biljne i životinjske vrste. Uloga ovih ekosistema u očuvanju biološke raznolikosti ne može se preceniti, a njihova sposobnost da zadrže i filtriraju vodu igra važnu ulogu u obezbeđivanju čistih izvora vode. Šume imaju vitalnu funkciju u umanjivanju efekta staklene bašte kroz apsorpciju CO2 i proizvodnju kiseonika. Ove karakteristike su presudne za zdravlje naše planete. Pored toga, doprinos šuma očuvanju životne sredine ogleda se u smanjenju erozije i zaštiti tla, što su ključni faktori za održivost mnogih ekosistema.

Fascinantne činjenice o šumama pokazuju njihovu veliku vrednost. Na primer, šume pokrivaju oko 31 odsto površine Zemlje i predstavljaju dom za više od 80 odsto kopnenih vrsta životinja i biljaka. U nekim slučajevima, starije šume, poput borealnih, sadrže drveće staro nekoliko hiljada godina. Ove informacije pomažu u razumevanju koliko su šume značajne za naš svet.

Šume širom sveta nude spektakl prirodnih lepota i biodiverziteta koji fascinira svaku generaciju. Različite šume se razlikuju po svojim karakteristikama, staništima i vrstama biljaka i životinja. U nastavku su predstavljene neke od najznačajnijih šuma.

Tropske šume nestaju rekordnom brzinom zbog požara i suše

Tokom 2024. godine svet je izgubio oko 67.000 km2 tropskih prašuma – površinu veličine Irske, pokazuje analiza Univerziteta Merilend. Glavni uzrok gubitka prvi put nisu bile poljoprivredne aktivnosti, već požari, posebno u Amazoniji, pogođenoj najgorom sušom u istoriji merenja. Iako se radi o jednoj godini, ovaj scenario se uklapa u obrazac sve intenzivnijih tropskih požara u svetu koji se zagreva. Samo prošle godine oslobođeno je oko 3,1 milijarda tona gasova sa efektom staklene bašte – gotovo koliko iznosi godišnja emisija EU. Stručnjaci upozoravaju da se Amazonija približava prekretnici posle koje bi šuma mogla nepovratnoda se pretvori u savanu, što bi imalo ozbiljne posledice i za globalnu klimu. (BBC)

Amazonska prašuma

Amazonska prašuma je najveća tropska prašuma na svetu. Ova ogromna oblast se proteže kroz devet zemalja u Južnoj Americi i poznata je po svojoj izuzetnoj biodiverziteti, uključujući više od 40.000 biljnih vrsta i 2,5 miliona vrsta insekata.

Prašuma Konga

Prašuma Konga predstavlja drugu po veličini tropsku prašumu na svetu. Ova prašuma je dom mnogim endemskim vrstama, uključujući jedinstvene vrste gorila i slonova. Njena raznovrsnost životinjskog sveta čini je jedinstvenim mestom za istraživanje.

Prašuma Nove Gvineje

Prašuma Nove Gvineje se ističe svojom biodiverzitetom. Ova oblast je dom brojnim vrstama ptica koje se ne mogu naći nigde drugde, a njena bogata flora uključuje mnoge lekovite biljke koje se koriste u tradicionalnoj medicini.

Valdivijska prašuma

Valdivijska prašuma u Čileu i Argentini poznata je po svojim drevnim borovima i jedinstvenim ekosistemima. Ova oblast je značajna zbog svoje visoke fauna i floru, među kojima su mnoge vrste endemske za ovaj region.

Nacionalna šuma Tongass

Nacionalna šuma Tongass se nalazi na Aljasci i predstavlja najveću šumu u Sjedinjenim Američkim Državama. Ova šuma je dom raznim vrstama, uključujući medvede, jelene i mnoge ptice, dok njena raznovrsnost stvara spektakularne prilike za ekoturizam.

Biorezervat Bosawas

Biorezervat Bosawas u Nikaragvi obuhvata jedan od najvećih i najbogatijih biodiverziteta u Centralnoj Americi. Ovaj rezervat sadrži različite ekosisteme, što ga čini savršenim mestom za naučna istraživanja i turizam u prirodi.

Prašuma Xishuangbanna

Prašuma Xishuangbanna u Kini poznata je po svojoj izvanrednoj raznolikosti biljaka i životinjskog sveta. Ova prašuma je dom mnogim retkim vrstama i nudi jedinstveni uvid u tropske ekosisteme u Aziji.

Prašuma Daintree

Prašuma Daintree je najstarija tropska prašuma na svetu i deo je UNESCO-ovog svetskog nasleđa. Ova šuma obuhvata bogatstvo flore i faune, što je čini posebnim mestom za istraživanje i uživanje u prirodi.

Nacionalni park Kinabalu

Nacionalni park Kinabalu u Maleziji dom je najvišeg vrha u jugoistočnoj Aziji, kao i raznovrsne flore i faune. Njegova biodiverzitet i spektakularni krajolici privlače brojne turiste svake godine.

Rezervat Monteverde

Rezervat Monteverde u Kostariki poznat je po svojim oblacima i velikoj raznolikosti životinjskih vrsta, uključujući mnogo vrsta ptica. Ova oblast je idealna za ekoturizam, pružajući jedinstvene prilike za posmatranje prirode.

Dakle, šume predstavljaju ne samo prirodne lepote, već i ključne eko-sisteme koji obezbeđuju život na našoj planeti. Njihov značaj u očuvanju životne sredine, uključujući regulaciju klime i zaštitu biodiverziteta, ne može se dovoljno naglasiti. Kao što smo videli, šumski ekosistemi su dom mnogim vrstama koje su od vitalnog značaja za ekološku ravnotežu. Naša odgovornost je da čuvamo ove prostore i osiguramo da budućim generacijama ostavimo zdrave šumske ekosisteme. Ulaganjem u naš odnos prema prirodi, gradimo stabilniji svet za sve žive biće.

Ministar polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije, Dragan Glamočić, izjavio je prilikom posete 23. Šumarijadi u Vrnjačkoj Banji da je 39 odsto teritorije Srbije pošumlјeno, što je za devet odsto više od svetskog proseka. „Pošumlјenost Srbije je u ravni sa evropskim prosekom. Ono što je bitno istaći jeste da je pošumlјenost centralne Srbije blizu 60 odsto, i mnogo je veća nego u Vojvodini gde je to nekih sedam procenata. Tako da je pošumlјenost neravnomerno raspoređena zbog specifičnosti terena. To je naša realnost ali je pošumlјenost mnogo bolјa nego kada je prvi put rađena inventura, a to je bilo čak pre Drugog svetskog rata”, rekao je Glanmočić.

Ministar je rekao da je seča šuma prirodan proces kojim se podstiče sadnja novih, mladih i zdravih šuma. „Ako bismo ostavili te šume da konstantno rastu to ne bi bio pravi način gazdovanja. Tako da mislim da je ovo jedna lepa promocija zaštite životne sredine”, rekao je on.

Glamočić je prisustvovao takmičenju sekača drveća u Vrnjačkoj Banji gde je pobedniku, Marku Neškoviću iz Šumskog gazdinstva „Golija” Ivanjica uručio nagradu, a i sam se oprobao u sekačkim disciplinama. „Zaista je bilo zadovolјstvo videti kako ovi lјudi vešto rukuju testerama. Oni to rade svaki dan i to je velika odgovornost. Ne daj Bože da neko stablo padne na pogrešnu stranu, može nekoga da povredi ili da izazove materijalnu štetu. Mislim da ovo služi i kao promocija da zainteresuje i nove, mlade lјude jer i ovaj posao neko mora da radi”, zaklјučio je ministar.

Šume u Srbiji

Šume u Srbiji pokrivaju 2,85 miliona hektara. Prema podacima Uprave za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, šume trenutno prekrivaju oko 36,8 odsto teritorije naše zemlje, što je gotovo 2,85 miliona hektara;
Srbija se smatra srednje šumovitom zemljom;
Od ukupne površine teritorije naše zemlje, oko 1/4 je pod šumom;
Ostalo šumsko zemljište, kome po međunarodnoj definiciji pripadaju i šikare i šibljaci, obuhvata blizu pet odsto teritorije;
Jedan veliki region sa opštinama koje imaju veliku pokrivenost svoje teritorije šumom, nalazi se na istoku Srbije;
Nacionalni parkovi u Srbiji, idući od severa ka jugu: Fruška gora u Vojvodini (25.390 hektara), Đerdap duž Dunava (63 600 ha), planina Tara pored Drine (19710 ha) i planina Kopaonik (11 810 ha). Pored ova četiri nacionalna parka, postoji nekoliko većih zaštićenih zona prirodnog dobra. To su: Golija, Stara planina i gornji tok reke Ibar;
Šume bez prisutnih intervencija čoveka (prašume) pokrivaju minimalnu površinu od1.200 hektar;
Šumovitost u odnosu na broj stanovnika je 0,3 hektara po stanovniku.
Prosečna gustina šuma u Srbiji je 939 stabala po hektaru;
Dominantna kategorija šuma su šume bukve, koje pokrivaju 29,6 odsto ukupno obrasle površine, potom šume cera 15,3 odsto, šume bagrema, jasike i breze 9,9 odsto, šume kitnjaka 7,7 odsto, šume sladuna 7,1 odsto, šume graba 5,3 odsto, šume borova 5,6 odsto, šume smrče 3,8 odsto sve do šuma jove koje su neznatno prisutne sa 0,3 odsto;
Oko tri odsto od obima seče drveta ostaje u našim šumama, uprkos činjenici da su to krupni ostaci, koji bi mogli relativno lako biti skupljeni i transportovani. Uzimajući u obzir sadašnje stanje obima seče drveta u šumi, ovi veliki komadi šumskog ostatka iznose oko 750.000 m3 godišnje;
Oko 65 odsto ukupne seče drva čini seča bukve i hrasta. Na trećem mestu je seča topola;
Pošumljavanje sprovedeno u Srbiji (od 2002 – 2006. god.) pokazuje da je intenzitet pošumljavanja niži nego što bi trebalo da bude i iznosi svega 5.300 hektara godišnj;.

Vršilac dužnosti direktora Javnog preduzeća „Srbijašuma”, Krsto Janjušević, je rekao da će preduzeće na čijem je čelu podeliti hilјadu najugroženijih porodica u Srbiji po osam metara kubnih ogrevnog drveta. „To ćemo uraditi u koordinaciji sa Ministarstvom za rad, boračka i socijalna pitanja koje će u narednim danima definisati prema jasnim kriterijumima koje su to porodice i mi ćemo krenuti isporuku. Za tu grupu će Srbijašume obezbediti utovar, prevoz i istovar na kućnoj adresi, osam kubnih metara drveta”, rekao je Janjušević.

On je podsetio da JP Srbijašume učestvuje u merama podrške stanovništvu sa sniženim cenama ogrevnog drveta, koje za socijalno ugrožena lica iznosi 2.900 dinara po kubnom metru dok za penzionere, osobe sa invaliditetom, porodice palih i preminulih boraca, vojne i civilne invalide rata kao i sve tri boračke kategorije iznosi 4.470 dinara sa pdv-om po kubnom metru.

Janjušević je naglasio da je plan JP Srbijašuma o pošumlјavanju za 50 odsto veći nego prošlogodišnji. „Sa FAO projektom, a koji je najveći projekat koji su Srbijašume potpisale sa nekom organizacijom, predviđeno je da se pošumi novih sedam hilјada hektara na kojim šuma nikada nije bila. Sve ovo u zbiru, uz naš trend pošumlјavanja koji svake godine povećavamo, uz FAO projekat i uz saradnju sa društveno odgovornim kompanijama smo u ovom trenutku, a i u budućem periodu ćemo biti zemlјa sa najvećim pošumlјavanja u ovom delu Evrope”, zaklјučio je Janjušević.

Nakon takmičenja radnika JP ,,Srbijašuma’’ i gostiju iz Republike Srpske iz preduzeća „Šume Republike Srpske”, ministar je prisustvovao i okruglom stolu na temu „Pobolјšavanje otpornosti šuma u Srbiji da bi se osigurala energetska sigurnost najugroženijih uz doprinos njihovim sredstvima za egzistenciju i sekvestraciju uglјenika”.

Šume su neophodan i sastavni deo naše lepe Zemlje. Sačuvajmo ih. Svetski dan šuma 21. mart se obeležava od 1971. godine. Tada je nastala ideja da se na dan prolećne ravnodnevnice na severnoj hemisferi, odnosno jesenje na južnoj, podsetimo zašto su nam šume važne. Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2012. godine usvojila Rezoluciju kojom je 21. mart proglašen za Međunarodni dan šuma.

Zašto moramo čuvati šume?

Od suštinskog su značaja za opstanak ljudi i životinja;
Staništa su, skloništa i izvor hrane za životinje;
Ljudi žive u šumama;
Korisne su čoveku jer su između ostalog i izvor lekovitog bilja;
Proizvode kiseonik;
Štite od poplava, klizišta, erozije;
Smanjuju efekat staklene bašte;

Ministar polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije, prof dr Dragan Glamočić, izjavio je prilikom posete 23. Šumarijadi u Vrnjačkoj Banji da je 39 odsto teritorije Srbije pošumlјeno, što je za devet odsto više od svetskog proseka. „Pošumlјenost Srbije je u ravni sa evropskim prosekom. Ono što je bitno istaći jeste da je pošumlјenost centralne Srbije blizu 60 odsto, i mnogo je veća nego u Vojvodini gde je to nekih sedam procenata. Tako da je pošumlјenost neravnomerno raspoređena zbog specifičnosti terena. To je naša realnost ali je pošumlјenost mnogo bolјa nego kada je prvi put rađena inventura, a to je bilo čak pre Drugog svetskog rata”, rekao je Glanmočić.

Glamočić je prisustvovao takmičenju sekača drveća gde je pobedniku, Marku Neškoviću iz Šumskog gazdinstva „Golija” Ivanjica uručio nagradu, a i sam se oprobao u sekačkim disciplinama. „Zaista je bilo zadovolјstvo videti kako ovi lјudi vešto rukuju testerama. Oni to rade svaki dan i to je velika odgovornost. Ne daj Bože da neko stablo padne na pogrešnu stranu, može nekoga da povredi ili da izazove materijalnu štetu. Mislim da ovo služi i kao promocija da zainteresuje i nove, mlade lјude jer i ovaj posao neko mora da radi”, zaklјučio je ministar.

On je podsetio da JP ,,Srbijašume’’ učestvuje u merama podrške stanovništvu sa sniženim cenama ogrevnog drveta, koje za socijalno ugrožena lica iznosi 2.900 dinara po kubnom metru dok za penzionere, osobe sa invaliditetom, porodice palih i preminulih boraca, vojne i civilne invalide rata kao i sve tri boračke kategorije iznosi 4.470 dinara sa pdv-om po kubnom metru.

Nakon takmičenja radnika JP Srbijašuma i gostiju iz Republike Srpske iz preduzeća „Šume Republike Srpske”, ministar je prisustvovao i okruglom stolu na temu „Pobolјšavanje otpornosti šuma u Srbiji da bi se osigurala energetska sigurnost najugroženijih uz doprinos njihovim sredstvima za egzistenciju i sekvestraciju uglјenika”.

Gazdovanje Fruškom gorom

24. jul 2024. ANALITIČKI ČLANCI

10 min čitanja

Šumarstvo Srbije je usmereno isključivo ka proizvodnim funkcijama šuma, ka seči, ka eksploataciji, dok su druge funkcije šuma, kao i samo pošumljavanje, u drugom planu. Prema planu ,,Osnove gazdovanja šumama’’ za oko 6.000 hektara Nacionalnog parka Fruška gora, postoji nada zaštitara prirode da mogu kroz institucije sprečititi dalje devastiranje šuma? Osnovni problem je što su na osnovu ugovora, koji je potpisan posao izrade dobile firme koje su aktivistima poznate po izradi loših planova koji se čak i kao takvi ne primenjuju. Ugovor vredan 15,1 milion dinara sa PDV-om sklopljen je sa grupom ponuđača koju čine „Šuma plan“ iz Banjaluke i „Proforest projekt“ iz Novog Sada. Prva od ove dve firme je već radila „Osnove gazdovanja šumama“ za Nacionalni park 2017. godine, dok aktivisti drugu znaju po raznim aktivnostima povezanim sa Fruškom gorom, na primer njihovom saradnjom sa Eparhijom Sremskom koja na delu prostora kojim upravlja takođe sprovodi veliku seču.

Aktivistkinja pokreta Odbranimo šume Fruške gore (OŠFG) Dragana Arsić kaže za VOICE da je sama procedura tendera i izbora prošla bez problema. „Pratimo taj tender od početka, znači od januara, kada je objavljen, i tehnički gledano sa tenderom nema apsolutno nikakvih problema. Sve je u redu, međutim suštinski može da ne bude u redu imajući u vidu da je izabrana firma koja je već u jednom ciklusu radila osnove gazdovanja šumama, tj. osnove gazdovanja 2017. godine, koje važe do 2026. godine. To je „Šuma plan“ iz Banjaluke i oni su sada konzorcijalno nastupili na tenderu zajedno sa Proforest projektom iz Novog Sada. Oni su zajedno, jer zbog zakonskih ograničenja vezanih za licence koje izdaje naše ministarstvo kao firma iz Banjaluke trebao joj je neko odavde“, navodi Dragana Arsić. Međutim, mada je tender na prvi pogled protekao sasvim u redu, zanimljivo je spomenuti da je bila tu i ponuda JP „Srbijašume“ koja nije prihvaćena kako zbog toga što su ponudili višu cenu od 17,9 miliona dinara sa PDV-om, tako i zbog nepotpune dokumentacije jer je nisu dopunili u skladu sa izmenama tokom tenderskog postupka, odnosno nisu dostavili dokaze da ispunjavaju kriterijume da imaju radno angažovane šumske tehničare. Takođe, „Šuma plan“ je imala primedbe tokom tenderskog postupka koje je Republička komisija za zaštitu prava ponuđača prihvatila, a ticale su se rangiranja, što na kraju i nije toliko uticalo na izbor. Zbog tog obima seča je i propala nominacija bukovih šuma za UNESKO prirodnu baštinu. (B.Gulan)

SVET I SRBIJA: Zelena pluća planete

NEĆEMO EVROPU EKONOMSKI ZAVISNU OD SAD i ENERGETSKI OD – BLISKOG ISTOKA!

SVET I SRBIJA: Zelena pluća planete!