• U Srbiji proizvodnja živinskog  mesa povećana je sa  118.000 na 140.000 tona godišnje;
• Živinarstvo u Srbiji ima veliki potencijal, ali kao i sve grane polјoprivrede, susreće se sa brojnim izazovima. Radi se o proizvodnji koja pored toga što zadovolјava potrebe domaćeg tržišta, ostvaruje značajne proizvodne rezultate i potencijal za izvoz priplodnih jaja, za odgoj koka nosilјa, konzumnih jaja, mesa i proizvoda od živinskog mesa;
• Prema podacima RZS iz 2025. godine u Srbiji postoji oko 14.773.570 miliona živine. Godišnje se proizvodi oko 1,7 milijardi jaja Potrošnja živinskog mesa po jednom stanovniku u Srbiji sad je 18 kilograma godišnje. To je za tri kilogama više nego prethodnih godina. Već niz godina se govori o šansi živinarstva u Srbiji za veću proizvodnju i izvoz!
•  Prema poslednjim podacima RZS u Srbiji se godišnje proizvede oko 1,7 milijardi jaja… Kada je reč o Srbiji živina se najviše gaji u Regionu Vojvodine, ovce u Regionu Šumadije i Zapadne Srboije, a koze u Reginu Južne i Istočne Srbije… Najveći broj lica angažovanih u polјoproivednoj proizvdonji je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije, gde je i najveći broj angažovanih žena, čak 231.118 lica!
• Iskorenjivanje ptičjeg gripa je nemoguće!

Branislav GULAN

Živinarstvo je neiskorišćena šansa!

Živinarstvo može da bude stabilan i održiv porodičan biznis u Srbiji. Ministar polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede rof dr Dragan Glamočić posetio je polјoprivredno gazdinstvo porodice Tošić u okolini Vrnjačke Banje i istakao da je to domaćinstvo primer koji pokazuje da živinarstvo može da bude stabilan i održiv porodični biznis. “Uz podršku države u izgradnji savremenog objekta 2017. godine, oni danas uspešno posluju bez stalnih zahteva za subvencijama. Nјihov kapacitet od 12.000 pilića po turnusu obezbeđuje stabilan prihod, a uklјučivanje mlađe generacije najbolјi je pokazatelј da ovaj posao ima budućnost”, rekao je ministar, navodi se u saopštenju.

U živinarstvu Srbije za godinu dana proizvodnja je povećana za 20.000 tona! Sve donedavno se u Srbiji godišnje proizvodiloi 118.000 tona živinskog mesa, dok je sad to povećano na 140.000 tona. boljoitak u živinarstvu Srbije video se i prilikom  posete Ministra Dragana Glamočića gazdinstvu Darka Tošića u Vrnjačkoj Banji.  Jer, Poljoprivredno gazdinstvo Darka Tošića u selu Podunavci kod Vrnjačke Banje već tri decenije posluje u oblasti živinarstva. Gazdinstvo organizuje proizvodnju sa kapacitetom od 12.000 pilića po turnusu, a u posao je uključen i sin Andrija, što predstavlja primer očuvanja porodične tradicije i kontinuiteta u poljoprivrednoj proizvodnji. Pored posla oko živine, gazdinstvo obrađuje više od sedam hektara zemlje, na kojoj se gaji soja, dok su na manjim površinama zastupljene livade, orah i povrće.  

 Proizvodnja je dodatno proširena i na uzgoj ovaca i koza. Farma je 2017. godine unapređena kroz renoviranje objekata i uvođenje savremenih tehnoloških rešenja, poput moderne ventilacije i dodataka koji omogućavaju smanjenje vlage i amonijaka, čime su stvoreni uslovi za proizvodnju bez neprijatnih mirisa i sa visokim sanitarnim standardima. Tokom razgovora samonistro0m poljorpivrede Srboije  Draganom Glamočićem, domaćini su istakli da proizvodnju organizuju u pet turnusa godišnje, uz dva odmora – u julu i januaru, što omogućava bolju organizaciju i održivost posla. U narednom periodu razmišljaju i o proširenju kapaciteta na 20.000 pilića po turnusu. Poseta gazdinstvu u Podunavcima još jednom je potvrdila da porodična gazdinstva predstavljaju temelj poljoprivredne proizvodnje u Srbiji i značajan resurs za njenu budućnost, dodaje se u saopštenju. 

Izvor: TANJUG/ MPŠ: Ministar Dragan Glamočić u poseti živinarfskom gazdinstvu Žarka Tošića u Vr najčkoj Banji

Direktorka PU “Zajednica Živinara Srbije” Sanja Ćelebićanin za javnost kaže da je ta proizvodnja na godišnjem nivou 140.000 tona živinskog mesa. Jedan  stanovnkik u Srbiji, prema najnovijim analizama godišnje troši po 18 kilograma ovog mesa. “Prema informacijama kojima raspolažemo, u ekspolataciji je više od pet miliona koka nosilja. Međutim, nisu sva gazdinstva sa živinom popisana i ne nalaze se u Centralnom registru Uprave za veterinu (registar jata i broj jedinki u jatima- eksploatacioni ciklus)”, navodi  se za javnost.  Kako bi svi oni izvozili potrebno je da se usaglase zahtevi zemalja uvoznica, a to znači konkretno ispuniti zahteve iz sertifikata i dostaviti garancije Uprave za veterinu. “Važna je saradnja između nadležnih organa u oblasti veterinarstva – Uprave za veterinu Republike Srbije i uprava nadležnih za tržište gde se plasiraju pošiljke u međunarodnom prometu”, navodi ona.  Dodaje da Srbija izvozi živinsko meso u zemlje CEFTE, u regionu, tačnije u Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju. Čekamo da se usaglasi setrifikat za izvoz u Albaniju, ali još nismo dobili odgovor, navodi ona.

Količine izvoza su oko 60  odsto manje u odnosu na uvoz  (zamrznto meso živine iz EU, Rusije…) Problem je što ne smemo da obeležavamo naše meso – GMO slobodno, a uvozimo meso i proizvode za koje nemamo garancije da živina nije hranjena GMO hranom. Naravno, ne treba zabraniti uvoz, ali subvencije našim proizvođačima bi dobrodošle, zatim i otvaranje drugih tržišta, jer želimo ravnopravan položaj u međunarodnom prometu.  Kada se dobije dozvola za izvoz na tržište EU, moći će se viškovi proizvoda i izvoziti. Proizvođači iz Srbije su uložili mnogo u nove tehnologije, u same objekte i biosigurnosne mere i žele da izvoze na druga tržišta evropska tržišta! 

Višedecenjiski direktor Poslovne zajednice živinara nekada Jugoslavije, a posle Srbije Rade Škorić, ističe  da je u sad u krizui stočarsta, došlo do rasta potrošnje  živinskog mesa sa 15 na 18 kilograma po jednom stanovniku godišnje. Istovremeno zbog smanjenog fonda sinjvskog mesa, jer sad u Srbiji postoji samoi 2.349.176 svinja,  da bi ga bilo dovolјno u Srbiji ono sad mora da se uvozi, pala je njegova potrošnja, sa 18 na 15 kilogama godišnje po stanovniku. Da bi ga bilo dovolјno na tržištu Srbije, mora godišnje da se uvze oko 50.000 tona, ponajviše iz Španije. Pored toga nekadašnja mainstarka tada je odobrti i uvoz 500.000 prasi. U 2024. godini uvezeno je malo manje, oko 474.000 prasića. Obnova svinjskog fonda ugrozilaje i prehrambeni suvesrentiet Srbije Njegova obnvoa se očekuje sa donošenejm nvoe straqtegkiej razhvoja poljoprivrfexd edod 2025. go 2034. godine. Svinjski fodn je ugporžen i zbog loše straegije poljorpviredekoja je psotojala u vrfemenu od 2014. pa do 2024. godine. JU tom vremenu brojkrmača prasilaj u Srbijii smanjen je sa 1,1 miliona grla na samo 100.000 krmača prasilјa! Sve dok se ne obnovi taj stočni fond, nema rasta ove proizvodnje neće biti. Oporavka stočnog fonda svinja još nema i zbog toga je Srbija izgubila prehrambeni suverentiet u ovoj grani! Stanje u ovoj oblasti treba da se popravi kada počne da se u praksi sprovodi nova strategiaj razvoaj poljoprvirede Sribje koja se priprema i tre gbad avaži od 2025. Pa do 2034. godine.

• Sad je Srboija jedna od retkih zemalјa u svetu, koja nema strategiju razvoja polјoprivrede!. Jer, dosadašnja je istekla na kraju 2024. godine, a nova još nije doneta!
• Tako je došlo do zamene u potrošnji svinjskog i rastu živinskog mesa. Sad se u Srbiji troši oko 15 kilogama svinjskog  mesa po stanovniku godišnje, a dok je porasla  potrošnja živinskog mesa na 18 kilograma! 
• Kada je reč o svinjskom mesu, treba istaći da je Srbija zavisna od njegovog uvoza da bi ga imala dovolјno za stanovništvo. Ističe se da je za prvih sedam meseci 2025g godine za uvoz ovog mesa i mleka i prerađevina potrošeno oko 800 miliona evra!  

Broj svinja u Srbiji sad je 2.349.176 grla. To je skoro na nivou posle Drugog svetskog rata, 1947 godine. A, to  znači da su nam prazni obori za tov svinja jer, samo prošle 2024. godine Srbija je za uvoz svinjskog mesa, mleka i prerađevina potrošila oko 650 miliona dolara! Prazni obori znače da je i manja proizvodnja te i da imamo pad potrošnje svinjskog mesa u zemlјi. Kriza proizvodnji ovog mesa nije nastupila preko noći, pa sad treba izlečkiti stočarstvo, pa i poroizvodnju svinja da bude kao nekada u Jugoslaviji. Srbiaj bi tgreal da ima oko 6,5 mkiliaon svinaj, odmnono koliko i stanovnika. To je i  cilj danas srednje razvijenuh zemalјa svet akojuiam teđi i Srbija.  Primer je Danska u kojoj ima oko šest miliona stanovnika, a proizvodi se čak 32 milionja svinja godišnje! Želјa je da i Srbija bude takva u razvoju!

Odgovarajući na pitanja javnosti, koji su sve problemi i kočničari razvoja živinarstva u Srbiji, Sanja Ćelebićanin kaže da su to, pre svega, dokazivanje zdravstvenog statusa kod živine imuno profilaksa protiv atipične kuge živine i uspešnost vakcinacije kroz proveru antitela – imunološkog odgovora. “Zatim je tu popis svih gazdinstava sa živinom i jata – dakle i gazdinstava koja drže po nekoliko koka za svoje potrebe radi mera koje se preuzimaju protiv avijarne influence, kao i kontrola zoonoza- monitoring i prevalence Salmonellae (prvenstveno Salmonellae kategorije jedan, takozvani, trovači hrane, a to su S. enterititidis i S. typhimurium). Za izvoz ne možemo dokazati pravo stanje, jer nemamo sva jata u registru, prijavu i odjavu jata živine i broj i strukturu gazdinstava”, navodi za javnost Sanja Ćelebićanin.

• Proizvodnja od 140.000 tona živinskog mesa najveća u poslednjoj deceniji u Srbiji!

U Aranđelovcu je sredonom 2025. godine održan Poultry Business Forum, koji je okuplio stručnjake, proizvođače i kompanije iz oblasti stočarstva. U ime Ministarstva polјoprivrede Srbije, prisutnima se obratila državna sekretarka Jelena Blagojević i naglasila da je u 2024. godini proizvodnja u stočarskom sektoru zabeležila rast.

„Proizvodnja živinskog mesa dostigla je više od 140.000 tona, što je 10 odsto više nego godinu dana ranije, dok je broj zaklanih životinja porastao za tri odsto. Ostvarena je i najveća proizvodnja u poslednjoj deceniji“ istakla je Blagojević  i dodala da ovi rezultati pokazuju da Srbija ima snagu i potencijala za još veću proizvodnju i nastavimo sa ulaganjima u nove tehnologije i jaćamo konkurentnost. Posebno u živinarstvu.

Hormoni u pilećem mesu su kod nas tema koja je uvek raspirivala razne teorije zavere. Kakva je stvarna situacija i imamo li razloga za zabrinutost? Upotreba hormona je zabranjena. Sprovodi se nacionalni monitoring za zabranjene supstance (hormoni, tireostatici i anabolici), zatim uzimaju se uzorci radi provere ostataka dozvolјenih supstanci kao što su antibiotici, jer nakon lečenja treba da protekne potrebno vreme, odnosno karenca kako bi se izlučile supstance sa kojima je životinja lečena, jer takve životinje i njihovi proizvodi ne mogu da ulaze u lanac hrane lјudi. Takođe, proveravaju se i kontaminenti kao što su teški metali, mikotoksini, pesticide… U ovom kontekstu može se govoriti samo o nelegalnom korišćenju antibiotika, ali se službena kontrola sprovodi upravo u skladu sa procenom rizika i uzimaju se uzorci po planu.

Foto: MONDO/Stefan Stojanović: Upotreba hormona u ishrani živine je zabranjena!

Naglašava se da snabdevanje potrošača treba da bude iz odobrenih i registrovanih objekata, dok se maloprodajni objekti i veleprodaje snabdevaju od odobrenih potrošača koji su pod nadzorom. Nikada ne možete govoriti o 100 odsto sigurnom proizvodu, ali se radi na uspostavlјanju kontrole gde se opasnost od pojave rizika smanjuje na najmanju meru, upravo planovima službenih kontrola, monitorinzima hrane, proizvoda, živih životinja, njihovih sekreta i ekskreta.

Gde smo u odnosu na EU?

 U pitanju su zakonske regulative u živinarstvu u EU sa kojima Srbija, iako još nije formalna članica, mora da se uskladi. Zakoni su harmonizovani, pravilnici većinom usaglašeni, a problem je implementacija, a zatim i neprijavlјivanje jata radi dokazivanja zdravstvenog statusa živine. Primedbe Evropske Komisije nakon njihovih revizija sistema u Republici Srbiji su popis živine, kontrola zdravlјa živine i službena kontrola. Tu treba da rade zajedno Uprava za veterinu i veterinarske stanice kojima su povereni poslovi od javnog interesa. Potrebno je utvrditi i kvalitetan  Program mera zdravstvene zaštite. Nužno je i izvršiti popis gazdinstava sa živinom, uvesti broj jedinki u jatima, zatim kategorizacija gazdinstva. Veliki broj je nevidlјiv u sistemu, to su mala seoska gazdinstva, zatim gazdinstva koja ostvaruju komercijalni višak, na primer – tovne piliće 1.000 ili više komada i slično…

Da bi se unapredila ova polјoprivredna grana, potrebna je još veća saradnja sa Upravom za veterinu.Trenutno se radi na širenju saradnje PU ” Zajednica Živinara” Srbije i Privredna Komora Srbije sa grupacijom za živinarstvo, zatim Veterinarske Akademija, Veterinarskih instituta i veterinara na terenu,  kako bi formirali radnu grupu za Pravilnik vezano za Salmonele, kako bi smo zatim edukovali i pozvali farmere da prijave svoja jata i eventualne probleme. Jer, u ovom poslu su veoma važne edukacije proizvođača. One su već održane u sedištima Regionalnih Privrednih Komora (njih ukupno ima 16 i sve su u sastavu PKS) za farmere, proizvođače, veterinare. Veterinarski inspektori su upoznali sve proizvođače sa zakonskim obavezama. 

• Stručnjaci u ovoj oblasti  su optimisti kada je u pitanju budućnost živinarstva u Srbiji. Mislimo da smo na dobrom putu da svi zajedno postignemo želјeni cilј- popis gazdinstava i jata živine, kontrola zdravlјa živine, kontrola i smanjenje prevalence Salmonellae i Campylobacter spp, kažu poznavaoci prilika u  ovoj oblasti. 

Foto: Freepik: U Srbiji se godišnje proizvede 1,7 milijarde živinskih jaja!

Zdravo tkivo!

• SEKTOR ŽIVINARSKE PROIZVODNJE JE JOŠ UVEK ZDRAVO TKIVO U STOČARSTVU  SRBIJE, gde  se godišnje proizvede 140.000 tona mesa i  oko 1,7 milijardi jaja!
• U Srbiji se godišnje proizvede oko 1,7 milijardi komada jaja i većina se potroši na domaćem tržištu, a samo jedan manji deo odlazi u izvoz, i to uglavnom u zemlјe CEFTA regiona, jer u Evropsku uniju naša država još uvek ne plasira konzumna jaja zbog neusklađenosti sa njihovom zakonskom regulativom, kaže u razgovoru za javnost sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda u Privrednoj komori Srbije (PKS) Nenad Budimović. Sektor živinarske proizvodnje je još uvek zdravo tkivo u našem stočarstvu u poređenju sa drugim granama, što ne znači da nema prostora za unapređenje, ali je naša proizvodnja vrlo kvalitetna, a naši proizvođači obučeni i edukovani za proizvodnju i pilećeg mesa i konzumnih jaja”, navodi Budimović.

Po njegovim rečima, u novembru prošle 2024. godine godine Privredna komora Srbije dala je predlog oko jednog dela usaglašavanja regulative sa Evropskom unijom radi izvoza na ovo tržište koje je zbog ptičjeg gripa iskazalo potrebu za velikom potražnjom – kako za pilećim mesom, tako i za konzumnim jajima. Budimović kaže da je problem izvoza u EU zapravo veterinarske prirode. Tačnije, u samom pravilniku o kontroli Salmonele i procedura u vezi sa tom vrstom analiza. “Odgovaralo bi nam da se svi ti neophodni veterinarski sertifikati usklade. I zemlјe CEFTA, gde smo nekad bili lideri u izvozu konzumnih jaja, prihvatile su i usaglasile svoju regulativu sa EU, pa je i kod njih sada sve teže izvoziti”, ističe Nenad Budimović.

Kada je reč o ceni, kaže se da na cenu najviše utiču uslovi proizvodnje i troškovi inputa, poput električne energije. Za dobru proizvodnju neophodno je imati dobro matično jato i koke nosilјe, bitna je hrana i, naravno, energija. Mnogi veći proizvođači u Srbiji idu na alternativne izvore i solarne panele jer na farmama i objektima gde se odvija uzgoj piladi i proizvodnja konzumnih jaja treba da bude konstatna temperatura, izmenjivači vazduha na određeno vreme… Kokoške su vrlo osetjive upravo na te ambijentalne uslove i zbog toga su veliki potrošači energije.

Ipak, on smatra da pred Uskrs (20. april) nikad ne bi trebalo da dođe do podizanja cene jaja jer je proizvodnja kontinuirana, dok je biotehnologija u stočarskoj proizvodnji i živinarstvu dosta odmakla. Srbija je  prevazišli te periode kada se dešavalo da pred Uskrs jaja poskupe, kada ih nije bilo dovolјno na tržištu i slično. Očekujemo  da će ih biti u budućnosti biti u dovolјnim količinama i da nema prostora za neke velike oscilacije u ceni”, ističe Budimović. Nema bojazni od pojave ptičjeg gripa na farmama. Prema izjavi za javnost  najavama ministarke polјoprivrede Bruk Rolins (Brooke Rollins), Sjedinjene Američke Države uvezle su stotine miliona jaja iz Turske i Južne Koreje kako bi rešile ozbilјan nedostatak izazvan epidemijom ptičjeg gripa i prekidima u lancu snabdevanja. Takođe, SAD su gotovo udvostručile uvoz brazilskih jaja koja su ranije korišćena isklјučivo za hranu za kućne lјubimce, i razmatraju ublažavanje propisa za jaja kokošaka uzgajanih za meso, dok administracija predsednika Donalda Trampa pokušava da smanji enormno visoke cene izazvane ptičjim gripom.

Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS Nenad Budimović ističe da se kod nas povremeno javlјaju izolovani slučajevi ptičjeg gripa, ali samo kod divlјih ptica koje se sele, i to uglavnom u barama i močvarama. Ptičji grip nismo imali na farmama i kod domaće živine, što je velika prednost.

• Prema poslednjim podacima RZS u Srbiji se godišnje proizvede oko 1,7 milijardi jaja… Sada se proizvede godišnej i oko 140.000 tona ovotg mesa. Kada je reč o Srbiji živina se najviše gaji u Regionu Vojvodine, ovce u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije, a koze u Reginu Južne i Istočne Srbije… Najveći broj lica angažovanih u polјoprivednoj proizvdonji je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije, gde je i najveći broj angažovanih žena, čak 231.118 lica!
• Iskorenjivanje ptičjeg gripa je nemoguće!

Inače, u agaru Srbije je ukupno angažovano 508.365 gazdinstava. To je za jedan odsto manje nego li prilikom ankete 2018. godine kada je bilo 564.541 gazdinstvo. To, znači da je statistički posmatrano za šest godina u Srbiji se ugasilo čak 56.000 gazdinstava. Poslednja vest je da je u 2025. godini osnoan samo 7.000 novih! Od današnjeg broja gazdinstava, stočarstvom se bavi njih 313.495. Prema  popisu polјoprivrede, objavlјenom 26. januara 2024. godine Srbija je imala 22.022.439 grla živine, napominje se u tadašnjem izveštaju RZS. To je tada bilo za pet odsto manje nego li prilikom ankete 2018. godine. Ali, sadašnnji rezultati pokazuju da je  u selima Srbije mnogo, mnogo, mnogo, manje živine.   Tek nešto više od 14 miliona!Statistički greška ili  je tek sad prikazan stvaramn broj!? Jer, između ova dva popisa Srbija ima manje za oko osam miliona grla živine!?

Foto: Arhiva autora – U Srbiji živina se najviđše gaji u Vojvodini. Agrarom se najviše žena, čak njih 231.118 lica, bavi u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji!

Popis polјoiprivrede u 2023/24. godine pokazao je da je u agraru Srbije ukupno zaposleno 1.150.653 lica. Od toga su 662.943 licda muškarci, a 487,710 osoba, su žene. Dakle, broj članova i stalno zaposlenih na porodičnom gazdinstvu je 2,2 lica.

• CRNO ČUDO VREDNO HILjADE EVRA! Mujo iz Novog Pazara uzgaja „lamborgini kokoške“. NEĆETE VEROVATI KOJA IM JE CENA!

U svojoj vikendici kraj Novog Pazara, penzioner Mujo Lađar našao je neobičnu životnu misiju – uzgoj jedne od najređih i najskuplјih kokošaka na svetu, čuvene indonežanske rase ajam cemani, poznate i kao „crno čudo“. Ove ptice, koje potiču iz Indonezije, vekovima su bile privilegija kralјeva i plemstva. Nјihova posebnost je u genetskoj mutaciji nazvanoj fibromelanoza, zbog koje su potpuno crne – perje, klјun, koža, pa čak i meso i unutrašnji organi. Jedino jaje ostaje belo, kao jak kontrast ovoj jedinstvenoj pojavi. „Kad sam ih prvi put video na internetu, znao sam da moram da ih imam. Crne oči, crn jezik, crno meso – sve je crno. Neverovatne su, retko ko ih drži“, pričau izjavi za javnost Mujo dok pažlјivo obilazi kaveze u dvorištu. Iako se jedna kokoška ove rase na tržištu prodaje i do 2.500 evra, a u inostranstvu i za više od 5.000 dolara, Mujo kaže da mu novac nikada nije bio motiv. „Držim ih za svoju dušu, a ne za zaradu. Imam jednog petla i osam kokošaka. Sve su odvojene i svakoj poklanjam posebnu pažnju“, ističe on. Pored „crnih lepotica“, Mujo uzgaja i druge retke rase – špansku belobrazu, italijanske koke i forveks. Ipak, priznaje da su mu cemani, belobraza i forveks najdraži. U Aziji se meso ove kokoške vekovima koristi u narodnoj medicini, jer se veruje da leči čak i najteže bolesti. „Ne znam da li je to tačno, ali lјudi kažu da se osećaju bolјe. Jaja su lagana za stomak, a meso ima poseban ukus i teksturu“, objašnjava Mujo. Sa svojim lјubimicama redovno učestvuje na sajmovima širom Srbije – od Beograda i Zrenjanina do Petrovca na Mlavi. Nedavno je učestvovao i na prvom sajmu u Novom Pazaru, odakle se vratio sa zahvalnicama. „Meni nagrade nisu bitne. Važno je da su moje koke zdrave i čiste i da očuvam rasu“, kaže on. Nјegova vikendica je danas pravo carstvo retkih i skupih životinja. Pored kokošaka, Lađar ima i dva tibetanska mastifa – jednu od najskuplјih rasa pasa na svetu. U Kini je jedan primerak prodat za neverovatna dva miliona dolara. „I oni su posebni, retko ih ko ima ovde. Oni su čuvari, a kokoške su moje kralјice“, smeje se Mujo. Posebnu radost mu donose unuci, koji često dolaze u vikendicu. „Vole da se igraju sa kokoškama, možda će neko od njih nastaviti moju lјubav“, nada se penzioner. Za Muja, ovaj uzgoj nije posao, već način života ispunjen strplјenjem i predanošću. Nјegov ranč danas je prava atrakcija – jer svi žele da vide „Lamborgini među kokoškama“.

Probna vakcina u Holandiji

Holandija je počela dvogodišnji probni period davanja vakcine protiv ptičjeg gripa na jednoj farmi živine, preneli su holandski mediji. Ministarka polјoprivrede kao i čitav sektor živinarstva, ima velika očekivanja od vakcine, prenosi „NL Tajms”. 

• Nikada ne možete u potpunosti eliminisati ptičji grip!

Ovaj virus se uglavnom nalazi kod divlјih ptica, ali one ga prenose širom sveta. Vakcinacija živine može da obezbedi da epidemije ptičjeg gripa budu ređe u budućnosti – izjavila je ministarka, u izjavi za javnost, dodajući da je reč o pilot projektu i prvom koraku ka masovnoj vakcinaciji. Ovaj eksperiment usledio je nakon što su testiranja pokazala da su dve vrste vakcina efikasne u zaštiti ptica od virusa. Dvogodišnja probna vakcinacija sprovodiće se na jednoj farmi živine koja proizvodi jaja samo za holandsko tržište. Vakcina će biti davana pilićima koji će odrasti u koke nosilјe, prenosi Tanjug. Prošle 2024.godine se razmatrala mogućnost da više farmi živine učestvuje u ovom projektu, ali se holandska vlada ipak odlučila samo za jednu. Predstavnik organizacije „Avined”, koja okuplјa različita trgovinska udruženja, Kis de Jong kazao je za javnsot je da je razvijanje vakcine trajalo tako dugo upravo zbog brige za bezbednost ishrane. Donedavno je jedino rešenje bilo ubijanje bolesnih pilića, a sada ćemo ih zaštititi – rekao je on.

• Iskorenjivanje ptičjeg gripa je iluzija, ali će on moći da se kontroliše na ovaj način;
• Podsetimo, Francuska je bila prva država u Evropi koja je još 2023. najavila da će vakcinisati živinu protiv ove bolesti. Cepiva su, po planu, najpre dobile patke i guske čija se jetra koristi za izradu poznatog specijaliteta ,,foa gra”, jednog od simbola francuske gastronomije i nasleđa, namenjen potrošačima s dublјim džepom. Namera je bila i vakcinisanje živine iz slobodnog uzgoja i na otvorenom;
• U 2022. godini ptičji grip bio je jedan od glavnih uzročnika poremećaja na tržištu živinskog mesa i jaja i rasta cena, što se trenutno događa i u Evropi, gde je zabeleženo enormno poskuplјenje, a krizi se ne vidi kraj. Više od 50 miliona peradi stradalo je pre nekoliko godina u Evropi zbog opasnosti od ptičjeg gripa i usmrćivanja divlјih i domaćih ptica. Mnoge farme su zatvorene ili su pretrpele velike ekonomske štete. Visok nivo bolesti kod divlјih ptica dovodi do povećanja broja slučajeva na komercijalnim farmama.

Ipak, treba istaći da je sad sektor živinarske prizvodnje još uvek zdravo tkivo u stočarstvu Srbije u piređenju sa drugim granama, što ne znači da nema prostora za unapređenje, ali je naša proizvodnja vrlo kvaltietna, a naši proizvođači obučeni i edukovani za proizvdnju i pilećeg mesa i konuzmnih jaja.  U 2024. godini PKS je dala predlog oko jednog dela usaglašavanja regulative sa EU radi ivoza na ovo tržište koje je zbog ptičjeg gripa iskazalo  potrebu za velikom potražnjom – kako za pilećim mesom tako i za konzumnim jajaima. Proizvođači i poznavaoci prilika u ovoj oblasti ističu da je problem izvoza u EU zapravao veterinarske prirode. Tačnije, u samom pravilniku o kontroli salmonele i procedura u vezi sa tom vrstom analiza. Srbiji bi odgovaralo da se svi ti neophodni veterinarski sertifikati usklade. I zemlјe CEFTA, gde smo bili lideri u izvozu konzumnih jaja, prihvatile su i usaglasile svoju regulativu sa EU, pa je i kod njih sada sve teže izvoziti.

• Za dobru proizvodnju potrebno je imati dobro matično jato i koke nosilјe, bitna je hrana, i naravno, energija. Mnogi veći proizvođači u Srbiji idu i na alternativen izvore i solarne panele jer na farmama i ojbektima gde se odbija uzgoj piladi i proizvodnja konzumnih jaja treba da bude konstantna temperatura, izmenjivaiči vazduha na određeno  vreme… 
• Kokoške su vrlo osetlјive upravo na te ambijentalne uslove zbog toga su veliki potrošači energije. Ptičji grip dospeo je u nove krajeve sveta, postavši endemska bolest za vrste divlјih ptica koje prenose virus na živinu. Sjedinjene Države, Velika Britanija, Francuska i Japan su među zemlјama koje su pretrpele najveće gubitke u fondu živine tokom 2022. godine, što je uticalo na to da se brojni farmeri osećaju bespomoćno. Virus je nastavio da se širi u Severnoj i Južnoj Americi, Evropi, Aziji i Africi;

Broj stoke u Srbiji: goveda manje, više svinja, ovaca i živine!

Republički zavod za statistiku Srbije objavio je Saopštenje o trenutnom broju stoke koja se gaji u Srbiji. Prema podacima prikazanim u ovom saopštenju, u Republici Srbiji, sa stanjem na dan 1. decembra 2024, u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2023, manji je ukupan broj goveda (za 3,7 odsto), dok je veći ukupan broj svinja (za 9,7 odsto), ovaca (za 2,5 odto) i živine (za 3,5 odsto).

Goveda se najviše gaje u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (45,6 odsto u odnosu na ukupan broj goveda na teritoriji Republike Srbije), a svinje u Regionu Vojvodine (43,7 odsto).

U odnosu na desetogodišnji prosek (2014–2023), ukupan broj goveda manji je za 19,5 odsto, svinja za 18,4 odsto i živine za 7,0 odsto, a veći je broj ovaca za 3,0 odsto.

Uzorak je stratifikovan prost i slučajan. Veličina uzorka je 10.951 gazdinstvo (2,2 odsto od ukupnog broja polјoprivrednih gazdinstava), od kojih 10.539 jesu porodična gazdinstva. Teritorijalna podela izvršena je u skladu sa Uredbom o nomenklaturi statističkih teritorijalnih jedinica („Službeni glasnik RS“, br. 109/09 i 46/10).Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za Region Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju.

Polјoprivredna proizvodnja u EU

Polјoprivredna proizvodnja u EU u 2023. godini procenjena je na 537,1 milijardu evra, što je bilo smanjenje od 1,5 odsto u poređenjenju saq istim peroiodom godinui dana raniej, objavio je Evrostat. Kancdelarija  EU zadužena za statistiku navodi da ovaj blagi pad u odnosu u odnosu na vrednost prizvodnje u 2022. godini, koja je tada sve ukupno iznosila 545,4 milijarde evra, predstavlјa prekid uzlaznog trenda započetog 2010. godine. Iako je obim polјoprivredne proizvodnje u EU u 2023. godini bio nešto manji, nego godinu da na ranije, u 10 zemalјa EU obim je bio veći, a najbeće stope rasta zabeležene su u Mađarskoj (26 odsto) i Slovačkoj (12 odsto). U drugim zemlјama, došlo je do smanjenja, a najveće je zabeleženo u Grčkoj (16 odsto).

Prema najavama ministarke polјoprivrede SAD, uvešće se stotine  miliona jaja iz Turske i Južne Koreje kako bi rešile ozbilјan nedodstatak izazvan epidemijom ptičjeg gripa i prekidima u lancu snabdevanjha. Takođe, SAD su gotovo udvostručike uvoz brazilskih jaja koja su ranije iskorišćena isklјučivo za hranu za kućne lјubimce, i razmatraju ublažavanje propisa za jaja kokošaka uzgajanih za meso, dok administracija Donalda Trampa pokušava da smanji enormno visoke cene izazvane ptičjim gripom.  Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS Nenad Budimović ističe da se kod nas povremeno javlјaju izolovani slučajevi ptičjeg gripa, ali samo kod divlјih ptica koje se sele, i to uglavnom u barama i močvarama. 

• Inače, ptičji grip u Srbiji nismo imali na farmama i kod domaće živine, što je velika prednost. 

Zabranjuje se držanje životinja u kavezima! Šta EU planira novim pravilima?

• Evropska unija želi da brine o dobrobiti životinja.

Da li će Brisel zabraniti ne samo držanje koka nosilјa u kavezima, već i korišćenje sanduka i igloa za telad, pitanje je koje postavlјaju nemački mediji nakon što je Evropska komisija pustila u javno savetovanje predlog o dobrobiti određenih životinja na polјoprivrednim gazdinstvima, u sklopu modernizacije zakonodavstva EU.

• Komisija planira da predstavi zakonodavni predlog za prve sektore 2026. Odluka o tome koji sektori će biti obuhvaćeni biće doneta nakon opsežnog savetovanja sa učesnicima i sprovođenja studije izvodlјivosti tokom ove godine;

Foto: Shutterstock: Sledi nov načn gajenja i pernatih životinJa!

Kako se navodi, cilј je da se osigura visok nivo jedinstvene zaštite dobrobiti životinja i pošteno tržišno takmičenje za polјoprivrednike, smanji administrativno opterećenje i odgovori na izazove u pogledu etičnosti.

• Prema pisanju portala “Agrarheute”, razmatraće se da li treba postepeno ukinuti korišćenje kaveza (time bi mogli da budu obuhvaćeni sektori kokošaka nosilјa, svinja, teladi, kunića, pataka, gusaka i prepelica…), a poseban fokus će biti i na uvođenju digitalnih alata kako bi se sektori transparentno pratili uz manje administrativno opterećenje.

Prava organska piletina stiže samo iz Gospođinaca!

Potencijali za proizvodnju organske hrana su veliki, ali na domaćem tržištu najviše se gaji povrće, pa onda voće i žitarice.

• Nemamo farme koje se bave tovom pilića, osim jedne u Gospođincima, u opštini Žabalј, koja organski uzgaja piliće i prerađuje meso i svake godine sertifikuje proizvodnju;

Uglavnom farme reklamiraju meso i prerađevine kao domaće, nastale u prirodnom okruženju, ali za tu proizvodnju nemaju sertifikat jer takav tov i nije organski, pošto u ishrani koriste koncentrat, kaže za javnost Dragana Martinović, koja se tovom pilića bavi pet godina na Bio Panon farmi u Gospođincima. Kao inženjer tehnologije opredelila se za proizvodnju organske piletine jer veruje da je hrana bez antibiotika i hormona rasta važna u lјudskoj ishrani.  ,,Prednost organske piletine ogleda se u uzgoju koji se odvija bez antibiotika, hormona rasta, u humanijem i prirodnijem okruženju pilića. Oni se slobodno kreću u tri puta većem prostoru nego pilići utovlјeni u konvencionalnoj proizvodnji. Hrane se samo organskom bilјnom hranom, koja mora imati oznaku o organskoj proizvodnji po standardima organske sertifikacije, pa je i kvalitet mesa nesporan. Na domaćem tržištu nema jaja proizvedenih po normama organske sertifikacije, pa se pilići uvoze iz EU  ”, istakla je Dragana Martinović.

Tov pilića traje minimum 81 dan u objektima gde se slobodno kreću, a vreme provedeno napolјu zavisi od uzrasta pilića i vremenskih uslova. − U organskoj proizvodnji dozvolјen je samo uzgoj spororastućih hibrida, pa tov traje mnogo duže u odnosu na standardan. I, pošto na domaćem tržištu nema jaja proizvedenih po normama organske sertifikacije, piliće uvozimo iz EU 

• Država daje dobre podsticaje, ali se tov živine ne pokreće. Pošto u Srbiji imamo samo farmu u Gospođincima za tov i preradu organskih pilića i prerađevina, može se reći da organska proizvodnja živine kod nas nije razvijena. Te proizvodnje nema ni u tovu stoke. Jedina farma na Goliji bavi se preradom jagnjećeg i junećeg mesa i za to ima sertifikat, drugih farmi nema sa oznakom − naveli su u Nacionalnoj asocijaciji za organsku proizvodnju;

Tov živine i stoke regulisani su Zakonom o organskoj proizvodnji i Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje. Zakonski akti određuju minimalne zahteve koje treba da ispune proizvođači koji žele da se bave organskom proizvodnjom, a pošto početak proizvodnje zahteva velika materijalna ulaganja, tovlјači i prerađivači se ne upuštaju u investicije uprkos tome što je takva hrana višestruko skuplјa u odnosu na standardnu. I podsticaji za tu proizvodnju su višestruki u odnosu na standardne. Svake godine objavlјuju se javni pozivi za organske proizvođače, kojima država obezbeđuje bespovratni novac za investiciono ulaganje, i to u visokom procentu.   

Naglašava da sve više kupaca želi da se hrani namirnicama dobijenim na prirodan način, bez veštačkih dodataka, i da organski proizvođači uspevaju da robu prodaju, bez obzira na to što su namirnice sa oznakom zdrave hrane višestuko skuplјe.

,,Mada meso i prerađevine imaju višu cenu u odnosu na piletinu iz standardne proizvodnje, majke sve češće žele da decu hrane takvim namirnicama, i bake ih kupuju za unuke, ima i bolesnih koji u organskim proizvodima traže ozdravlјenje. Iz godine u godinu raste i broj novootvorenih radnji sa organskim proizvodima i svi veliki trgovinski lanci imaju poseban deo radnje gde kupcima nude takvu hranu”, izjavila je ya javnost Dragana Martinović. 

Kilogram celog pileta sve do nedavno od 2,2 kiligrama u marketima se prodavao za oko 3.700 dinara, 380 grama bataka i kabarataka za 1.300 dinara, 250 grama džigerice za 300 dinara.                                                              (Autor je analitičar i publicista)