• Budžet za poljoprivredu u 2025. godini je rekordan i, prema poslednjim statističkim podacima, poljoprivrednim proizvođačima do sada isplaćeno gotovo 90 milijardi dinara po osnovu različitih podsticaja! Do kraja godine planirana je isplata preostalih sredstava opredeljenih budžetom, čime će država u potpunosti ispuniti svoje obaveze prema proizvođačima;

• Površine pod suncokretom u svetu stalno rastu. U 2024. godini iznosile su oko 30 miliona hektara sa prosečnim prinosom od 1,9 tona po hektaru. Najveći proizvođači su Rusija, Ukrajina i Argentina, dok Srbija spada u manje proizvođače, ali je među vodećim zemljama kada su u pitanju prinosi po hektaru;

• Kada je reč o suncokretu rekordan prinos u Srbiji od 733.706 tona bio je 2018. godine. Tržište suncokreta beleži najveću aktivnost kupaca. Ipak, slaba ponuda i cenovni pad uslovili su slab promet. Zaključen je jedan berzanski ugovor za suncokret po ceni od 56,24 din/kg (480 evra/t) bez PDV-a. Prosečan prinos u 2019. godini iznosio je 3,3 tona po hektaru, dok je 2022. i 2024. godine bio nešto niži, 2,6 tona; 
• Republički zavod za statistiku objavio je podatke o ovogodišnjem rodu suncokreta, prema kojima je suncokret zasejan čak na 248.607 hektara, uz očekivanu proizvodnju od 637.428 tona i prosečan prinos od 2,564 tone po hektaru. Očekuje se da će ovogodišnja proizvodnja suncokretovog ulja dostići oko 248.000 tona, od čega će 180.000 tona biti dostupno za izvoz. Takođe, proizvodnja suncokretove sačme biće oko 249.000 tona, što bi trebalo da zadovolji domaće potrebe i izvoznu potražnju od približno 80.000 tona;         

Branislav GULAN

Predstavnici Ministarstva poljoprivrede Srbije dogovorili su sa proizvođačima suncokreta i predstavnicima uljara da uljare u narednih mesec dana, po završetku žetve, objave konačnu otkupnu cenu suncokreta u 2025. godini!

Foto: Pixabay (ilustracija)

Očekuje se da će ovogodišnja proizvodnja suncokretovog ulja dostići oko 248.000 tona, od čega će 180.000 tona biti dostupno za izvoz. Takođe, proizvodnja suncokretove sačme biće oko 249.000 tona!

Poljoprivrednim proizvođačima ostavljena je mogućnost da sami odluče da li će svoju robu prodavati po trenutno ponuđenim cenama ili će sačekati konačnu odluku uljara, navedeno je na sastanku i istaknuto da se očekuje da će ovogodišnja žetva biti na nivou prosečne, uz dovoljne količine za domaće potrebe, kao i za izvoz, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede. Istaknuto je da, iako postoje regionalne razlike u prinosima, ukupan rod obezbediće stabilnost domaćeg tržišta.

Privodi se kraju žetva suncokreta i kao što se i očekivalo prinosi su šaroliki. Ima njiva gde po hektaru ima svega tona prinosa, ali i polja gde uljarice ima četiri tone po hektaru. Bez obzira na to što su prinosi različiti, ne treba da budemo zabrinuti. Suncokreta i ulja biće za domaće potrebe i za izvoz.

Republički zavod za statistiku objavio je podatke o ovogodišnjem rodu suncokreta, prema kojima je suncokret zasejan čak na 248.607 hektara, uz očekivanu proizvodnju od 637.428 tona i prosečan prinos od 2,564 tone po hektaru. Iako je proizvodnja u poređenju sa prošlom godinom smanjena za 7,1 odsto, rezultat je ipak za 3,7 osto veći u odnosu na desetogodišnji prosek. Klimatski uslovi su imali značajan uticaj, pri čemu su najranije posejani suncokreti ostvarili stabilan prinos, jer su prošli kroz ključne faze razvoja pre nego što su nastupile visoke temperature.

Foto: Sunflower 1011569 640 – Privodi se kraju žetva suncokreta koji se nalazio na 248.607 hektara. Očekuje se prosečan prinos od 2,5 tona po hektaru!

• Očekuje se da će ovogodišnja proizvodnja suncokretovog ulja dostići oko 248.000 tona, od čega će 180.000 tona biti dostupno za izvoz. Takođe, proizvodnja suncokretove sačme biće oko 249.000 tona, što bi trebalo da zadovolji domaće potrebe i izvoznu potražnju od približno 80.000 tona. Na domaćem tržištu, prvi SPOT ugovor za suncokret roda 2024. godine sklopljen je u julu na Produktnoj berzi Novi Sad. Ugovor je sklopljen po ceni od 42,73 dinara po kilogramu bez PDV-a. U avgustu, cene su varirale između 43,30 i 45,65 dinara po kilogramu. Pak sa druge strane je u septembru zabeležena pasivnost tržišta sa zaključnim cenama od 46,50 dinara po kilogramu. Tokom tržišne godine 2023/24. izvezeno je 118.000 tona suncokreta, što je povećanje od 47 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, dok je izvoz suncokretovog ulja porastao za 15 odsto, sa ukupno 173.000 tona.
• Na globalnom tržištu, procenjuje se da će svetska proizvodnja suncokreta u 2024/25. godini dostići 50,7 miliona tona. Ovo predstavlja smanjenje od 9,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Najveći pad u proizvodnji suncokreta predviđa se u Ukrajini. Naime, u ovoj zemlji će proizvodnja biti niža za 19,4 odsto, kao i u Rusiji (sedam odsto) i Evropskoj uniji (6,4 odsto), usled nepovoljnih klimatskih uslova. Ova smanjenja utiču na globalnu dostupnost suncokreta. Pritom i dovode do rasta cena suncokretovog i repičinog ulja, što je primetno već od septembra;

U Ukrajini je do nedavno bilo požnjeveno oko 91 odsto površina. Žetva je prošla sa ukupnom proizvodnjom od 9,3 miliona tona suncokreta, ali je ponuda uljarica na tržištu ograničena. Prodaja zrna je suzdržana, jer proizvođači čekaju povoljnije cene s obzirom na rast izvozne cene suncokretovog ulja. U slučaju pada cena na izvoznom tržištu, moguće je smanjenje cene sirovina. Osim toga, analitičari upozoravaju da ovogodišnji rod suncokreta u Bugarskoj ima niži sadržaj ulja i značajne nečistoće. Taj faktoid izaziva zabrinutost u prerađivačkoj industrijiji, javlja Agropress.

Suncokret na berzi stigao do 480 evra po toni, javljaji sa Produktne berze u Novom Sadu, 6. septembra 2025. godine. 

• Kada je reč o suncokretu rekordan prinos u Srbiji od 733.706 tona bio je 2018. godine;

Tokom čitave nedelje aktivnost berzanskih učesnika bila je slaba, prevashodno na strani ponude, što se odrazilo i na promet. Preko Produktne berze trgovano je 1.824 tona robe, finansijske vrednosti 48.369.703,60 dinara.

• Tržište kukuruza karakterisala je slaba ponuda i niži cenovni nivo u odnosu na prethodnu nedelju. Ipak, pored nižih cena, većeg interesa za trgovinom nije bilo ni na strani tražnje. Berzanski ugovori zaključeni su u cenovnom rasponu od 24,00 do 24,50 din/kg bez PDV-a, a ponder cena iznosila je 24,33 din/kg bez PDV-a (26,77 din/kg sa PDV-om), što pokazuje pad od 5,81 odsto u odnosu na sedam dana ranije. Kukuruzom novog roda trgovalo se po ceni od 23,00 do 23,50 din/kg bez PDV-a, u zavisnosti od pariteta. Većih količina robe za promptnu isporuku nije bilo u ponudi;
• Tržište pšenice pretežno je nudilo pšenicu sa većim sadržajem proteina. Fokus kupaca bio je na pšenici sa 11-12 odsto proteina, a tražena je i pšenica za stočnu ishranu. Berzanski ugovori zaključeni su po ceni od 20,50 din/kg bez PDV-a (22,55 din/kg sa PDV-om), što predstavlja i ponder cenu. U odnosu na proteklu nedelju registrovana je promena cene od -0,18 odsto;
• Tržište soje i dalje je pasivno. Slaba aktivnost ponuđača i kupaca uticala je na izostanak prometa ovom uljaricom;

Stočni ječam prometovan je u manjoj količini po ceni od 21,00 din/kg bez PDV-a (23,10 din/kg sa PDV-om). Statistički, u odnosu na prethodnu sedmicu cena je viša za 1,45 odsto. Tokom te nedelje bilo je ponuda i po nižim cenama, ali usled slabe tražnje nije dolazilo do trgovanja.

• Tržište suncokreta beleži najveću aktivnost kupaca. Ipak, slaba ponuda i cenovni spread uslovili su slab promet. Zaključen je jedan berzanski ugovor za suncokret po ceni od 56,24 din/kg (480 evra/t) bez PDV-a;

Žetva  je pri kraju, a kakvi su prinosi?

Proizvođači često štede na đubrenju, jer suncokret može da uspe i sa minimalnim hranivima. Međutim, oni koji žele stabilne i visoke prinose (3,5 do 4 tone) moraju da obezbede punu i potpunu ishranu”, kaže dr Siniša Jocić iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Suncokret je jedna od najvažnijih industrijskih biljaka u svetu i kod nas. Odličan je izvor jestivog ulja koji čini osnovu prehrambene industrije, dok se nus proizvodi prerade koriste kao stočna hrana bogata proteinima. Visoka tržišna potražnja i stabilna proizvodnja čine je profitabilnom ratarskom kulturom.

• Površine pod suncokretom u svetu su pod konstantnim blagim rastom. U 2024. godini iznosile su 30 miliona hektara sa prosečnim prinosom od 1,9 tona po hektaru. Najveći proizvođači su Rusija, Ukrajina i Argentina, dok Srbija spada u manje proizvođače, ali je među vodećim zemljama kada su u pitanju prinosi po hektaru;
• Površine pod suncokretom u Srbiji prate svetski trend i nalaze se u stalnom porastu poslednjih deset godina. Glavno područje gajenja ove uljarice je Vojvodina. Zahvaljujući klimatskim promenama sve više se gaji i u drugim delovima Srbije, naročito u istočnom delu na teritoriji Negotina, Zaječara, Bora i Majdanpeka, kao i u Mačvi, Šumadiji i Pomoravlju;

Prema podacima iz 2015. godine tada je u Srbiji bilo posejano 166.192 hektara, dok su 2025. godine zasejane površine porasle  i stigle čak na blizu 250.000 hektara. Na njima se sad privodi kraju ovogodišnja žetva. Prosečan prinos u 2019. godini iznosio je 3,3 tona po hektaru, dok je 2022. i 2024. godine bio nešto niži, 2,6 tona. S obzirom na to da je suncokret biljka toplih i umerenih klimata, relativno dobro podnosi sušu zbog dubokog korenovog sistema koji se pruža od dva do tri metra. Najbolje uspeva na dubokim, strukturnim i plodnim zemljištima, ali mu ne odgovaraju kisela, plitka i zaslanjena zemljišta. Takođe, ne podnosi monokulturu, a u plodoredu se vraća tek posle četiri do pet godina, što se u praksi baš i ne poštuje. Između ostalog, potrebno je obezbediti i optimalne uslove ishrane.

“Proizvođači često štede na đubrenju, jer suncokret može da uspe i sa minimalnim hranivima. Međutim, oni koji žele stabilne i visoke prinose (3,5 do četiri tone) moraju da obezbede punu i potpunu ishranu suncokreta”, upozorava Jocić.

Koje su kritične faze?

Suncoket je ratarska kultura tolerantna na sušu, ali ipak ima kritične faze razvoja u pogledu potreba za vodom.

“Prvi kritičan period je faza nicanja i početnog rasta kada je potrebna umerena vlaga u zemljištu radi ravnomernog i brzog nicanja kako bi se ostvario optimalni sklop biljaka po hektaru’’, kaže Jocić za javnost.  Uglavnom je, tokom ove godine, kaže on, bilo dovoljno vlage u tom periodu, ali su ozbiljna narušavanja sklopa nastala kao posledica štete od insekata i divljači.

 Drugi kritičan period je od butonizacije preko cvetanja i oplodnje do nalivanja zrna, dodaje ovaj stručnjak, je od butonizacije preko cvetanja i oplodnje do nalivanja zrna, to jest 20 dana pre cvetanja i 20 dana nakon cvetanja. U ovom periodu, optimalna količina padavina treba da bude između 100 i 120 mm. U suprotnom, suša izaziva smanjenu oplodnju, abortiranje cvetova, pogotovo u centralnom delu glavice, potom i sitnije seme i smanjeni sadržaj ulja, što dovodi do pada kvantiteta i kvaliteta proizvodnje.

Prosečan prinos u 2019. godini iznosio je 3,3 tona po hektaru, dok je 2022. i 2024. godine bio nešto niži, 2,6 tona. U su[noj 2025. godini proseprinso je oko 2,5 tona po hektaru! (foto: Jan Vika)

U 2025. godini bilo je nekoliko toplotnih i sušnih talasa tokom juna i jula meseca, jedino je krajem juna došlo do padavina i pada temperature!

Prinosi suncokreta šaroliki, cene pod znakom pitanja!

U Srbiji se privodi kraju žetva suncokreta, a prinosi se kreću od svega jedne do čak četiri tone po hektaru, zavisno od zemljišta, agrotehnike i izbora hibrida. Iako su rezultati različiti, stručnjaci ističu da ulja i suncokreta ima dovoljno za domaće potrebe, ali i za izvoz. Prošle takođe sušne godine, prosečan prinos iznosio je nešto više od 2,5 tona po hektaru, dok se u ovoj žetvi očekuje da će biti nešto niži.

• Na oko 248.607 hektara, koliko je posejano ove godine, očekuje se stabilna proizvodnja, iako manja nego prethodne sezone kada je proizvedeno oko 246.000 tona ulja, od čega 180.000 tona za izvoz.

Dr Vladimir Miklič, profesor iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, instititucije od nacionalnog značaja, naglašava da razlike u prinosima nisu samo posledica sušne i tropske klime, već i načina gajenja. ”Tip zemljišta, primena agrotehnike, izbor hibrida i rok setve pokazali su se kao ključni faktori u ovogodišnjoj žetvi“, kaže on. On podseća da je Srbija do skoro imala nacionalni prosek od tri tone suncoketa po hektaru, čime je bila u samom evropskom vrhu, dok je i sadašnji prosek od 2,6 do 2,7 tona konkurentan u svetskim okvirima.

Evo šta o ovogodišnjoj proizvdnii suncorfket kažu poljoprivrednici. Saša Atanacković, poljoprivrednik iz Turije, postigao je rekordan prinos od četiri tone po hektaru zahvaljujući dobroj pripremi zemljišta, pravovremenoj setvi i izboru kvalitetnog hibrida. ”Očekivao sam dobar rezultat, ali četiri tone nisam sanjao“, kaže Atanacković, dodajući da su prosečni prinosi u okolini između dve i 2,5 tone.

U Torku je situacija drugačija. Ratar Đorđe Milotin navodi da se prinosi razlikuju od njive do njive, pa u proseku beleži 2,5 tone po hektaru. ”Ako otkupna cena ostane na 50 dinara, a ne poraste bar na 60, mnogi neće pokriti troškove proizvodnje“, kaže on.

Trenutna akontna cena suncokreta iznosi 50 dinara po kilogramu. Ratari se nadaju da će cena dostići najmanje 55–60 dinara, što bi uz subvencije od 18.000 dinara po hektaru obezbedilo isplativost. Međutim, oni sa prinosom ispod dve tone ni sa višom cenom neće moći da pokriju troškove.

Poljoprivrednici naglašavaju i potrebu za bržom izradom novog pravilnika o subvencijama. ”Već se priprema setva uljane repice, a brzo dolazi i jesenja setva pšenice. Neophodno je da znamo uslove i visinu podsticaja na vreme“, poručuje Atanacković.

Foto: Goran Mulić – Šareni prinosi suncokreta od njive do njive. Prosek je oko 2,5 tona!

Kakvi su dosadašnji rezultati žetve?

Jedan deo površina pod suncokretom koji je zasejan na lošijim zemljištima, sa minimumom hraniva, bez poštovanja plodoreda, setvom pre optimalnog roka i sa ranim hibridima, je već dospeo za žetvu. Rezultati kod ovakve proizvodnje su loši i kreću se oko jedne tona po hektaru. Kod ovakve situacije period suše se poklopio sa kritičnim fazama u razvoju, od butonizacije do nalivanja zrna. Na sreću, najveći deo površina je dobio padavine u tim fazama, a kao posledica toga došlo je do produženja vegetacionog perioda. Kada je o suncokretu reč, duži vegetacioni period znači i veći prinos, pa se na tim parcelama očekuje 2,5 tona, pa čak i više. Žetva je počela krajem avgusta 2025. godine. 

Ministar poljoprivrede u Vladi Srbije prof dr Dragan Glamočić, za javnost kaže da je podbacio jedino kukuruz, ali biće ga dovoljno. 

• Prema poodacima RZS rekordna proizvodnja kukruza u Srbiji bila je daleke 1986. godine kada je dobijen rod od 8.062.020 tona. Srbiji je nekad dok je imala pune staje i obore stoke, godišnje trebalo najmanje 4,5 miliona tona kukuruza, a ostalo je išlo u izvoz. Tada je Srbija  bila među deset najvećih izvoznika kukuruza u svetu. To je sve sad prošlost; 
• Prema podacima RZS Srbija u oborima ima samo 2.349.000 svinja i manje od 698.000 goveda. Za potrebe Srbije danas je dovoljno samo 3,5 miliona tona kukuruza godišnje;

Suncokret je i ove 2025. proizvodne godine pokazao da je tolerantniji na sušu od drugih ratarskih kultura koje se tradicionalno gaje kod nas, ali se, prema rečima stručnjaka mora i njemu pomoći da izdrži sušne periode.

“Potrebno je birati hibride koji su tolerantniji na sušne uslove, a to su uglavnom hibridi domaće selekcije. Takođe, neophodno je primeniti sve agrotehničke mere u optimalnom momentu, od obrade zemljišta, đubrenja, setve i plodoreda. Ukoliko se sve ove mere ispoštuju, mogu se ostvariti i optimalni prinosi, a površine će sigurno nastaviti da se povećavaju”, zaključuje nauka.

 Na sastanku, koji je sa proizvođačima suncokreta i predstavnicima uljara održao državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Željko Radošević, razmatrano je stanje u proizvodnji i otkupu suncokreta, kao i trenutne tržišne okolnosti, navedeno je u saopštenju. Navedeno je da je “budžet za poljoprivredu u 2025. godini rekordan” i da je, prema poslednjim statističkim podacima, poljoprivrednim proizvođačima do sada isplaćeno gotovo 90 milijardi dinara po osnovu različitih podsticaja! Po njegovim rečima, do kraja 2025. godine planirana je isplata preostalih sredstava opredeljenih budžetom, čime će država u potpunosti ispuniti svoje obaveze prema proizvođačima!?

Rečeno je da će Ministarstvo poljoprivrede pratiti da bonifikacije, koje uljare obračunavaju za vlagu i nečistoću, budu transparentno iskazane i da u celosti pripadnu poljoprivrednim proizvođačima.

Sastanku su prisustvovali poljoprivredni proizvođači Đorđe Grujić, Đorđe Jovanović, Branislav Krstić, Milan Milošević, Nikola Marković i Nikola Nikolić, kao i predstavnici kompanija “Vital” iz Vrbasa, “Sunce” iz Sombora, “Sojaprotein” iz Bečeja, “Viktorija oil” iz Šida, “Dijamant” iz Zrenjanina i “Banat” iz Nove Crnje.

                             (Autor je analitičar i publicista)