• Sistemi za navodnjavanje ne daju očekivane rezultate. Na njihovu gradnju potrošeno je 58 miliona evra, ali onine navodnjavaju njive.Kada je izgrađen i i pušten u promet  hidrosistem D-T-D  1977. godine narodu je obećano navodnjavanje od 510.000 hektara i da će se odvoditi suvišne vode sa milion hektara; 
• Navodnjvanje nikada nije funkcionisalo na obećanim površinam. Odvođenje j suvišnih voda jeste do 2005. godine. kana je hidrosistem kopan iskopano je  oko 135 miliona kubiak  zemlje. Sad da bi kanal biokoristan potrebno je da se iz nejga očistgi 15 miliona kubka mulja. Država nema novca da kupi mašine koje to treba da urade!
• Prema podacima RZS u Srbiji je u 2024. godini bilo navodnjavano samo 48.668 hektara! Istovremeno je bilo korišćeno 3.257.100 hektara njiva;
• Srbiju  narednih decenija, zbog suša, očekuju sve manji prinosi mnogih kultura, pre svega, kukuruza čak za 55 odsto, pšenice za 16 odsto i svih drugih polјoprivrednih useva. Lek postoji, a to znači da nauka mora ponuditi raniju setvu i zrenje svih useva. Klјučni resurs za održavanje prinosa biće – voda
• Sriromašna država nema dve milijarde evra godišnje da isplati štete od suše koje bi eventualno priznali. To se ,,pokriva’’ sa dvocifrenom brojkom o štetama u poljoprivredi koja se objavljuje o strategiji o razvoju poljoprivrede! 
• Za štete od suša koje bude samo u jednoj godini, a to je oko 1,5 milijarde evra, mogli bi da se izgrade sistemi za navodnjavanje delu njiva koje treba navodnjavati! Međutim, to ne bilo dobro da se radi, sve dok u stajama ne bude bar još po 100.000 juandi u Vojvodini i još toliko južno od Beograda. Umesto toga svake sušne godine sa dvocifrenom brojkom u strategiji razvoja poljoprivrede proglasi pad agrarne proizvodnje!
• Rezultat pogrešne stzrategije razvoja agrara od 2014. do 2024. godine bio je gubitak prehrambenog suvereniteta države Srbije. Sad se radi nova strategija koja treba da vrati suverenitet do 2034. godine!
• Ukoliko se nastavi vrtoglavi rast temperatura, a bude sve manje padavina u svim godišnjim dobima, mnoge bilјne i životinjske vrste će nestati. Dokaz tome je da 0,2 odsto stepeni po deceniji raste prosečna temperatura na Zemlјi. Očekuje se da će 1,5 stepeni biti veća temperatura Zemlјe 2040. godine u odnosu na početak veka!
• Evropa je zbog vrelog leta nakupila u ovoj godini štetu u poljoprivredi od 43 milijarde evra. Razlog su klimatske promene. Suša, oluje, požari, mraz… Perspektiva je još mračnija – očekuje se da do 2029. godine gubici porastu na 126 milijardi evra!? I naša Srbija prati ove trendove. U poslednjih četvrt veka imali smo devet ekstremnih suša, sa 2025. godinom, a računa se da smo pretrpeli štetu od 10,5 milijardi evra!

Branislav GULAN

Državna revizorska institucija Srbije u izveštaju o svrsishodnosti poslovanja ,,Upravljanje sistemima ya navodnjavanje u javnoj svojini’’ navodi da je od 2021. do 2024. godine u sisteme za navodnjavanje u javnoj svojini uloženo više od 58 miliona evra! Međutim, zbog kašnjenja u donošenju planskih dokumenata i tehničke nefunkcionalnosti pojedinih sistema, njihovo upravljanje nije dalo očekivane rezultate. Time je dovedeno u pitanje ostvarivanje strateških ciljeva predviđenih do 2034. godine.  Jer, suše su sve učestalije, pa svake druge godine kroz manje prinose značajno je umanje prihod od agrara. Ipak, zbog neodržavanja i nebrige vlasnika i korisnika, u funkciji je značajno manja površina koaj se navodnjava, utvrdili su revizori. A, da se usevi navodnjvaju, prinosi bi bili veći! Od 2000.godine do danas, poljoprivredu Srbije vodilo je 17 ministara. Svaki od njih je obećavao izgradnju i puštanje u rad novih sistema na najmanje 100.000 pa do million hektara! Ništa se od toga do danas nije se ostvarilo. A, za poslendjih četvrt veka Srbiju je pogodila devet suša, zajedno sa ovom u 2025. godini. One su direktno proizvođačima hrane, a ima ih 508.365  nanele štetu  manjim prinosima od najmanje 10,5 milijardi dinara.Na osnovu prosečnih šteta od suša u proteklim m godinama od po 1,5 milijardi evra!  A, da s u ti prinosi pretvoreni u hranu i koja bi se prodala na domaćem i stranom tržištu, država je zbog te nebrige onda sigurno izgubila više desetina hiljada milijardi evra! Jer, njiova vrednost ni bila bar četiri puta veća od ovih šteta. Jer,svaki kilogram hrane kroz preradu, pa zatim i prodaju  uvećao prihod za četiri puta, koliko novca nije stiglo  u kasu Srbije! I to samo u ovom slučaju!

Foto arhiva: Novi istemi za navodnjavanje u javnoj svojini u Srbiji navodno su ,,izgrađeni’’ na površini od oko 105.000 hektara, što je manje od šest odsto zemljišta koje ima povoljne uslove za navodnjavanje. Ali, zemlja je žedna pa to znači da oni ni ne postoje! Bar na sistemima u javnoj svojini gde su za to namenski utrošene pare!

Novo istraživanje Instituta za meteorologiju u Beogradu ukazuje na značajno povećanje učestalosti suše tokom jula i avgusta u Srbiji u poslednjih nekoliko decenija. Milica Tošić sa ovog instituta navodi za javnost da trenutna suša koja pogađa različite delove zemlje, naročito istočnu Vojvodinu, ugrožava vodosnabdevanje i prinose kasnih useva poput kukuruza i soje. Tošić ističe da su ovakvi ekstremni vremenski uslovi postali normalni ne samo u Srbiji, već i u širem regionu jugoistočne Evrope. 

• Evropa je zbog vrelog leta nakupila u ovoj 2025. godini štetu u poljoprivredi od 43 milijarde evra. Razlog su klimatske promene. Suša, oluje, požari, mraz… Perspektiva je još mračnija – očekuje se da do 2029. godine gubici porastu na 126 milijardi evra!? I Srbiju prate ove trendovi;
• U poslednjih četvrt veka u Srbiji je bilo imali smo osam ekstremnih suša, bez 2025. godine, a računa se da smosamo od toga pretrpeli štetu od 9,5 milijardi evra. A, kada se tOm proseku doda još 2025. godina, onda je to oko – 10,5 milijardi evra, samo na osnovu smanjenih prinosa;
• Srbija nems novca da prizna štte od elementarnih nepogoda. Rešenj je nađeno da se u slučaju elementarnih nepogoda u strategiji razvoja poljoprvirede sa dvocifrenom brojkom upiše smanjenje agrarne proizvodnje.
• Samo u vremenu od 2014. do kraja 2024.godine prema tada validnoj strategiji poljoprivrede Srbije  koju je napisalo na 145 strana 240 autora iz zemlje, agaru je obe’ano med mleko, a to je značilo godišnji rat proizvodnje od 9,1 odsto ili u lošijim sušnim godinama od 6,1 odsto!
• Sad kada je istekla ta loša strategija, a nova još nije doneta, vidi se da je ukupan rast agrarne proizvodnje u celoj deceniji u Srbiji bio samo 1,7 odsto, a godišnji tek 0,17 odsto;

FAO jača otpornost poljoprivrede na klimatske promene u Srbiji

Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO), u saradnji sa Ministarstvo poljoprivrede i partnerima, a uz finansijsku podršku EU od 2021. godine Sprovodi projekat ”Jačanje otpornosti sektora poljoprivrede na elementarne nepogode“. Projekat traje do kraja januara 2026. godine i usmeren je na primenu principa klimatski pametne poljoprivrede i smanjenja rizika od katastrofa u nacionalnim i lokalnim strategijama. Cilj je da poljoprivreda u Srbiji postane održivija i spremnija na sve češće izazove klimatskih promena. Poseban akcenat stavljen je na jačanje kapaciteta lokalnih samouprava, savetodavnih službi i obrazovnih institucija. Tokom projekta uključene su 23 opštine širom Srbije, formirano je deset demonstracionih centara, a u 11 poljoprivrednih škola uveden je novi izborni predmet ”Klimatske promene u poljoprivredi“. Za potrebe nastave izrađen je i priručnik pod istim nazivom, namenjen učenicim i svim zainteresovanima za praktična znanj veštinprilagođavanja u biljnoj i stočarskoj proizvodnji. Jedna od važnih aktivnosti odnosi se na demo polja na kojima se testiraju inovativne tehnologije, poput podzemnog navodnjavanja na solarni pogon, kalcizacije zemljišta, podrivanja. Do sada je postavljeno više od 60 takvih polja širom Srbije, a rezultati pokazuju konkretne efekte. U Braničevskom okrugu, PSSS Požarevac u saradnji sa FAO testirala je različite prakse i zabeležila povećanje prinosa od pet do 25 odsto. ”Značaj projekta je u tome što povezuje poljoprivredne proizvođače, lokalne samouprave, savetodavce, nastavnike i učenike, stvarajući sistemski pristup očuvanju zemljišta i jačanju otpornosti proizvodnje“, naglasio je direktor PSSS Požarevac Bojan Stević. Primena dobre prakse dolazi i iz Poljoprivredne škole u Požarevcu, gde je postavljen solarni sistem Agrivoltaik – inovacija koja omogućava istovremeno korišćenje zemljišta za proizvodnju energije i poljoprivredu. Paneli obezbeđuju struju za potrebe škole i stočarskih objekata.”Na ovaj način učenici i nastavnici uče kroz praksu, a iskustva koristimo i za unapređenje lokalne poljoprivrede“, istakao je direktor škole Ivan Miloš. Ove aktivnosti potvrđuju da projekat FAO I EU ne ostaje samo na teorijskim modelima, već nudi praktična rešenja koja poljoprivrednici mogu da primene na svojim gazdinstvima. Time se ne samo ublažavaju posledice klimatskih nepogoda, već se gradi osnova za dugoročno održiviju i konkurentniju poljoprivredu u Srbiji.

Lečenje poljoprivrede Srbije

Da bi se izlečila poljoprvireda Srbije prvo treba da se vrati  stočni fond, pa onda da se ona izbori sa klimatskim promenama. Jer, to uslovljava jedno drugo, kako bi se posle toga spasila agrarna proizvodnja koja je skoro pola veka u padu!

Prema analizi DRI Srbije sistemi za navodnjvanje su izgrađeni na oko 105.000 hektara, što je manje od šest odsto zemljišta pogodnog za navodnjavanje. Međutim, zbog neodržavanja i nedovoljne broige vlasnika i korisnika, u funkciji je tek manji deo. Od planiranih 160.000 hektara Akcionim planom za sprovođenje Strategije upravljanja vodama u vremenu od 2021 – 2023. godine, realizovano je svega 30 odsto plana. Uprkos završenoj izgradnji ključnih infrastrukturnih objekata – poput brane i akumulacije ,,Mali Idoš 2”, podsistema ,,Srbobran” i sistema ,,Jasenui;ke kapi” – oni nisu stavljeni u funkciju! Kao dodatni problem navodi se i kašnjenje  u donošenju Programa navodnjavanja i odvodnjavanja u Republici Srbiji, kako je obećano narodu, do 2032. godine, iako je za njegovu izradu obezbeđeno 1,2 miliožna evra bespovratne tehničke pomoći.

To ukazuje je da je neefektivno i neefikasno upravljanje sistemima za navodnjavanje u javnoj svojini. Iako je u te sisteme za navodnjanje u javnoj svojini u vremenu od 2021. pa do 2024. godine uloženo ukupno više od 58 miliona evra, zbog kašnjenja u donošenju planskih dokumenata i nefunkcionalnosti pojedinihh sistema, upravljanje ovim sistemima nije bilo efektivno, što ugrožava postizanje strateških ciljeva do 2034. godine, pokazuje Izveštaj o reviziji svrsishodnosti poslovanja ,,Upravljanje sistemaima za navodnajvanje u javnooj svojini’’.

Naplaćeno, a neurađeno!

Dodatni problem predstavlja kašnjenje u izradi ključnih planskih dokumenata, među kojima je i program navodnjavanja i odvodnjavanja u Republici Srbiji  za period do 2032. godinje, koji je i pord obezbeđene tehničke podrške u iznosu od 1,2 miliona evra bespovratne pomoći i dalje u fazi izrade. Javna vodoprivredna preduzeća nisu uspotstavila potpunu i pouzdanu evidenciju u sistemima za navodnjavanje, niti su u registar vodnih objekata unela sve relevantne elemente infrastrutkrue, poput kanala i crpnih stanica. Većina sistema nije preneta na upravljanje JVP ,,Srbijavode’’ Beograd zbog lošeg fizičkog stanja, nedostatka dokumentacije o izgadnji ili vlasništvu. Uprkos značajnim ulaganjima u infrastrukturu, planirano povećanje navodnjavanih poljoprivrednih površina nije postignuto, jer svi novoizgrađeni i rekonstruisani sistemi nisu pušteni u rad, što ugrožava ostvarenje strateških ciljeva u oblasti poljoprivrede i upravljanja vodama!

•  Za rzliku od drugih evropskih zemalja, Srbija ima veoam nisku zastupljenost navodnjavanja, sa navodnjavanim površinama koje 2022. godine nisu bile veće od dva odsto obadivog zemljišta. Najveći sistemi su na području AP Vojvodine, pre svega, u Bačkoj i Banatu – oko 75 odsto, što je uslovljeno kalitetnim poljoprivrednim zemkljištem i značajnim količinama tranzitnih voda Dunav, Tisa i Sava. Na ovom prostoru;
• Na osnovu podataka RZS u 2024. godini ukupna površini koja se navodnjava iznosi 48.668 hektara, što je manje od 20 odsto planiranjuh količina za navodnajvanje do 2034. godine; 
• Prema oceni revizora DRI Javna vodoprivredna preduzeća nisu uspostavila potpunu evidenciju u sistemima za navodnjavanje. U registru vodnih objeakta nedostaju podaci o ključnjim elementima infrastructure, poput kanala i crpnih stanica, dok većian sistema nije preneta na urpavljanje JVP ,,Srbijavode’’; 
• Posledice su očigledne:  planirano povećanje površina pod navodnjavanjem nije ostvareno. Srbija i dalje značajno zaostaje za evropskim zemljama – navodnjava se manej od dva odsto obradivog zemljišta. To je manje od petine količina predviđenih Strategijom upavljanja vodama do 2034. godine. Najveći  sistemi nalaze se u Vojvodiini, gde postoje povoljni uslovi – kvalitetno poljoprivredno zemljiše i donošenje planova, a očekivani pomak u povećanju navodnjavanih površina teško da će biti postignut, zaključuje se u analizi DRI;

U međuvremenu dok se nisu gradili sistemi za navodanvjanje, gasio se i stočni fon. Trebalo bi da ima bar dva milioan goveda i oko pet miliona tovljenika da ima Srbija. To je ya nekoliko pua vi[e nego danas! Tako da je sad više nego nužno, prvo da se napoune prazne staj za goveda i obori za tov svinja. Jer, zbog nedostatka domaćih svinja, Srbija je izgubil prehrambeni suverenitet! A, njive nevredi navodnjavati sve dok ne bude prirodnog dubriva. Jer,  veštačkog gnojivo to nemože da nadoknadi. Prirodngo đubriva neće bit sve dok se napune napne staje  da u nnjima bude bar dva milioan govea, i u oborima u Srbiji, najmanej pet miliona svinja.

• Uz sve to ključ uspeha se nalazi u tome da se kapital obrće najmanje 50 puta godišnje! To je sad samo jednom godišnje!

Ukoliko se ne ne vrati stočni fond, a krene u navodnjavanje, biće učinjena  još veća šteta. Jer, humus je  pao sa pet  na oko dva odsto prosečno u zemljištu. Ako bi se navodnjavale njive, a ne bi bilo i prirodnog  gnojiva to bi još više isposnilo zemljište! 

• Da bi se vratio svaki santimetar ispošćenog zemljišta, odnosno humusa potrebo je da prođe 100 godina! Dr Jovica Vasin iz novosadskog Instituta za ratarstvo kaže, u tom slučaju nekadašnja žitnica Evrope Vojvodina (koja danas ima oko 1,4 miliona hektara plodnih njiva, već za tri decenije može postati pustinja, po prinosima!

Šteta, šteta, šteta. 

I tradicionalne kulture su na udaru.  Prema izveštaju RZS Na nekim našim njivama neće biti ni kilograma kukuruza u 2025. Godini , a krompiraši se žale da krtole neće biti od proizvođača južnije od Save i Dunava. Čekati i gledati u nebo i nadati se da dogodine valjda neće ponovo je suludo. Zato je potrebno ozbiljno se uhvatiti ukoštac sa ovim problemom.

Da li je rešenje u intenzivnom ulaganju u sisteme za navodnjavanje? Da li svaka njiva mora da se zaliva? Postoje li sistemi koji efikasno štite od mraza i grada? Da li je vreme da odustanemo od nekih kultura i opredelimo se za one najotpornije na trenutnu klimu? Koliko je važna agro-tehnička priprema? Šta treba raditi u Srbiji da bi se pobedili problemi, pe svega suša?

Zaključak je da imamo stručne ljude, koji imaju i znanje i ideje. Koji prate iskustva iz drugih zemalja i nude predloge. Ukoliko i država prepozna problem i oformi tim za izradu strategije, ali i odmah uđe u borbu protiv klimatskih promena, biće i nade. Istina je da će se teško pobediti nemilosrdna klima, ali štete mogu da se svedu na najnižu moguću meru. Ako su zemlje koje nemaju ni približno plodno zemljište kao Srbija uspele, valjda može i Srbija. Procenat društvenog proizvoda ove godine će zbog suš biti niži od očekivanog. 

• Kolika je šteta od klimatskih promena govore studije u kojima se konstatuje da su tri evropske zemlje: Grčka, Bugarska, Kipar i Malta u ovoj godini doživele štetu u iznosu jednog procenta bruto društvenog proizvoda za 2024. godinu. Odmah iza njih su Italija, Španija i Portugalija. Procena je da ć on i u Srbiji u toj visini  na kraju  2025. godine biti niži samo zbog suše!

Istraživanje suša!

Projekat „EXTREMES“, sproveden na Institutu za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu, obuhvatio je istraživanja suša u Srbiji. Rezultati pokazuju da su letnje suše sada dvostruko češće u poređenju sa periodom od pre nekoliko decenija. Od 2000. godine, suše u avgustu pogodile su velike delove Srbije osam puta, što ranije nije bio slučaj.

Jedan od alata koji se koristi u naučnim istraživanjima suša je SPEI (Standardized Precipitation Evapotranspiration Index), odnosno standardizovani indeks padavina i evapotranspiracije. Ovaj indeks omogućava praćenje suša na različitim vremenskim skalama, koristeći podatke o temperaturi i padavinama. Uz pomoć SPEI indeksa moguće je sagledati sušne uslove na globalnom nivou, što je posebno važno za dugoročne analize i predviđanja.

Istraživanje je pokazalo da su pre 1990-ih godina ekstremne suše bile retke, sa samo dva zabeležena događaja, 1963. i 1983. godine, i to lokalizovano u pojedinim delovima Vojvodine. Međutim, od kraja 20. veka, a naročito od početka 21. veka, situacija se dramatično promenila. Jake i ekstremne suše su obeležile avguste 2000, 2003, 2007, 2011, 2012, 2017, 2022, a 2024. i 2025. godine pa će, prema trenutnim podacima, takođe biti deo ovog trenda.

Tošić objašnjava da je Srbija deo „vruće tačke“ klimatskih promena, zbog čega su letnje temperature ovde u porastu, često iznad svetskog proseka. Nedostatak padavina tokom jula i avgusta, praćen visokim temperaturama i toplotnim talasima, stvara idealne uslove za razvoj suša. Na učestalost suša utiču i promene u atmosferi, kao što su promene u cirkulaciji vazduha na globalnom nivou. Na primer, zagrevanje Mediterana može uzrokovati veće prodore toplog vazduha iz severne Afrike prema Evropi. A, to dovodi do dugotrajnih sušnih perioda.

Prema naučnim prognozama, letnje temperature će nastaviti da rastu, a padavine će se smanjivati u regionu jugoistočne Evrope. Očekuje se da će ovakvi vremenski uslovi postati učestaliji, iako je teško precizno predvideti kada će se sledeće suše desiti. Kako bi se smanjili negativni uticaji suša na privredu i društvo u celini, izuzetno je neophodno:

• prilagoditi se novim klimatskim uslovima;
• unaprediti poljoprivredne prakse;
• razviti pouzdane sezonske prognoze;
• U Srbiji se obrađuje 3.257.100 hektara njiva. Ona se kao zemlja nalazi među poslednjima u Evropi po zastupljenosti navodnjavanja  jer nikada nije stigla da navodnjava  bar dva odsto agrarnih površina! Uprkos značajnim ulaganjima, planirano povećanje navodnjavanih površina nije postignuto, jer svi novoizgrađeni i rekonstruisani sistemi nisu pušteni u rad. To ugrožava ostvarenje strateških ciljeva u poljoprivredi i upravljanju vodama.Za razliku od drugih evropskih zemalja, Srbija ima veoma nisku zastupljenost navodnjavanja. U 2022. godini navodnjavano je svega oko dva odsto obradivog zemljišta. Najveći sistemi nalaze se u AP Vojvodini, pre svega, u Bačkoj i Banatu, gde se navodnjava oko 75 odsto površina zahvaljujući kvalitetnom zemljištu i tranzitnim vodama (Dunav, Tisa, Sava). 

Jer, prema podacima RZS tokom 2022. godine u Republici Srbiji navodnjavano je samo 54.639 hektara poljoprivrednih površina, što je bilo za 4,6 odsto više nego u prethodnoj 2021. godini. Oranice i bašte (sa 93,4 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 5,4 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 1,3 odsto). Ukupno je bilo zahvaćeno 99. 355 hilj. m³ vode, što je za 7,3 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 89,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže.Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,8 odsto površine, kapanjem 8,1 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,1 odsto površine. Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi i/ili upravljaju sistemima za navodnjavanje.

Foto: Goran Mulić – U Srbiji se prema podacima RZS u 2024.godini se navodnjavalo samo 48.668 hektara njiva. Ukupno se koristilo  3.257.100 hektara njiva!

Obećanja ministara…

Odgovor na klimatske promene nalazi se u izradi državnog strateškog projekata, koji bi podrazumevao rekonstrukciju i revitalizaciju kanalske mreže duge 40.000 kilometara, od kojih je 22.000 kilometara sistem Dunav -Tisa -Dunav (DTD), kako bi na ćudi klime moglo da se reaguje navodnjavanjem.  Kada bi se samo desetak metara od kanala koristila voda to bi povećalo sistema za navodnjavanje za   44.000 hektara! O tome se govori već pola veka, ali osim u javnosti ponekad, to se nigde ne razmatra!  Nažalost, kanalski sistem je zapušten i zatrpan vegetacijom pa ga, između ostalog, treba i očistiti, što zahteva ogromna novčana ulaganja. Kada je građen hidrosistem D-T-D od 1947. pa do 1977. godine iz njega je bilo iskopano 135 miliona kubika zemlje. Sad, posle  pet i po decenija njegove upotrebe, da bi on bio funkcionisanalam, za privredu, plovidbu i turizam, iz njega treba očistiti 15 miliona kubika mulja. Vlasti to znaju. Međutim, opravdanje za nečinjenje,  je da se nema novca zha kupovinu tako skupih mašin za obavljanje tog posla. Koji bi izuzetno bio koristan za državu jer bi omogućio korišćenje najjeftinjeg transporta, a to je ,,vodenim asfaltom’’. Pogrešna je teza koja se odavno korsiti da je Srbija bogata vodama. To nije tačno! 

• Jer, od reka imamo samo Moravu, dok druge reke protiču kroz našu zemlju i ne možemo ih koristiti u onoj meri kako bi nama odgovaralo, već se moramo pridržavati međunarodnih propisa. To znači da samo uzvodno i nizvodno, koliko te vode protičlu koru Srbiju, možemo da ih koristimo. Zato bi trebalo više da koristimo kanalski sitem D-T-D, kojim možemo da navodnjavamo pola miliona hektara, ali smo u 2024. godini navodnjavamo svega 48.668 hektara. Jer, zbog lošeg održavanja vode nisu stalno u njemu čiste i upotrebljive za navodnjavanje useva za ishranu ljudi i životinja, kako treba da bude kada su biljke u pitanju; 

Trebalo bi formirati udruženje korisnika voda. Ono je potrebno iz više razloga. Poljoprivrednici često seju na površinama gde nema uslova za navodnjavanje. Ne vode dovoljno računa o sortama i hibridima koje seju, a morali bi da zbog klimatskih promena vode više računa koje biljne kulture seju i gde ih seju. Prilikom setve treba da se koriste hibridi otporni na suvu i toplu klimu, da se seju sorte koje imaju kraću fazu sazrevanja kako bi se izbegle fenofaze pre nego što stignu klimatske nepogode, kažu agrarni analitičari. U lošim klimatskim uslovima spas je i u dobrom ratarenju, zaoravanju žetvenih ostataka i blagovremenoj i kvalitetnoj obradi zemljišta, isitče dr Goran Bekavac sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad. Poljoprvredna zemljišta su presušena, dobrim delom i stoga što se nisu dovoljno dobro radili agrotehničke operacije, a osnova je da bi se sačuvala vlaga u oranicama, ljušćenje strnjišta i plitko oranje, što, nažalost, radi zanemarljiv broj poljoprivrednika.

Pšenica preduhitrila sušu!

Prema podacima RZS žetva pšenice, ove  2025. godine je preduhitrila sušu. Rod je ranije sarzeo pa je i obavljena žetva na 607.075 hektara. Na tima površinama dobijen je rod pšenice težak 3.681.000 tona. Ove godine prosečan prinos po hektaru bio je 6,1 tona. U odnosu na desetogodišnji prosek (2015-2024), proizvodnja pšenice veća je za 27,6 odsto. To znači da ćemo ove godine, ako to uvoznici ne učine drugačije, jesti hleb isključivo od domaćeg žita. To znači da značajne količine preostaju i za izvoz, naravno ako se pronađu kupci. Jer, žetva pšenice dočekana je sa rezervama od milion tona roda star, neprodate pšenice. 

• Srbiji je za meljavu godišnje za hleb dovoljno oko 700.000 tona pšenice. Potrošnja hleba je oko 49 kilograma po stanovniku, a kada se tome doda još 15 kilograma peciva, to je onda 64 kilograma. Pored toga potrebno je oko 10 odsto komercijalnih potreba za rezerve u mirnodopskom vremenu, a još oko 150.000 do 200.000 tona za semenarstvo. Sve ostalo može da ide u izvoz. To je više od tri miliona tona pšenice, a to je ona koja se sad nalazi u skladištima. Srbija trega samo da pronađe kadrove koji znaju i mogu da pronađu kupce u svetu za to hlebno žito. Da bi to mogloo dugoročjo da se radi i planira potrebno je sad formirati u prelaznom periodu isključivo zadrugu. Da se bavi tim poslom koji su nekada uspešno radile firme ,,Geneks”, ,,Progres’’ i druge koje sui imale u svojim redovima kadrove, znalce, koji  su se bavili ovim poslovima; 
• Rekordna proizvodnja pšenice u Srbiji bila je 1991.godine kada je u žetvi požnjeveno 3.736.503 tone pšenice;

Žetva kukuruza privodi se kraju!

Prma procenoi RZS ma posejanih 961.215 hektara dobiće se rod težak oko 4.448.000 tona. To je za 12,9 odsto manje od rod, a u 2024, godini, kada je to bilo oko 5,2 mliona tona! Ove 2025. godine prosečan prinos je 4,6 tona po hektaru.  Pošto je smanjen stočni fond u Srbiji, pa u stajama ima samo 669.000 goveda, zatim u oborima oko 2.349.000 svinja, u torovima oko 1,7 miliona ovaca i oko 14.000  konja, za njihovu ishranu i ostale potrebe u zemlji potrenbo je tek oko 3,5 milioan tona. Te potrebe, sve do pre nekoliko godina bile za million tona veće. Sad se smanjio borj stoek koje su trošile taj kukuruz!

• Prema podacima RZS rekordna proizvodnja kukuruza u Srbiji bila je 1986. godine kada je u koševe bilo smešteno čak 8.062.020 tona ,,žutog zlata’’;

U porđenju sa prošlom 2024. godinom Srbija ima veću proizvodnju suncokreta za 2,9 odsto. na 242.385 hektara požnjeveno je 640.876 tona suncokreta. Rekordna proizvodnaji suncokreta u Srbiji bila je 2018.godine kada je rod iznolsio 733.706 tona!

Kada je rečo soji treba znati da je omna boial  zasejana ua Srbiji na 206.485 hektara. Očekuje se prosčean prinjso od samo 1,5 toan po hektaru, odnsno ukipamn rod biće samo 305.157 tona. To znači da će u ovoj godimnji proiyvodnja soje biti manja za 12 odstood one u 2024. godini. U odnosu na desetogodišnji prosek proizvodnje soje, sad je on manji za 44,3 odsto. Rekordna proizvodnja soje u Srbiji bila je 2020. godine kada je dobijeno ukupnp 751.578 tona roda.

Na 34.382 hektara proizvedeno je 1.806.349 toan šećerne repe. To je 52,5 tona po hektaru. Ukupna proizvodnja manja je u odnosu na 2024.godinu za 6,1 tonu. Rekordna proizvodnja šećerne repe u Srbiji bila 1989. godine kada je bilo rodilo 4.929.600 tona ,,slatkog korena’’.

Nasjveće štete na voćarstvu

Ove godine je najviše stradalo voćarstvo koje se nalazi na blizu 200.000 hektara. Direktne štete zbog smanjenja prinosa i manjeg roda za izvoz ovih proizvoda iz Srbije procenjene su na manji  prihod od 800 miliona evra, samo u ovoj delatnosti. Tradicionalno tople zime ranije bude stabla koja propupštaju pre vremena, a onda ih saseče aprilski mraz. Voćnjake masakrira. 

Domaćih kajsija nije ni bilo. U rodnim godinama ubere se oko 44.000 tona ovog voća. U prosčenim to bude oko 36.000 tona, a u ovoj 2025. godini nije ih bilo više od 15.000 tona.  Što ne potamani mraz, dotuče grad. Ako, kojim slučajem, nešto i pretekne, letnje žege ga dokrajče!

U ovoj 2025.goldini proizvodnja malina manja je u odnosu na 2024. godinu ua 12,2 odsto. Maline su već obrane na 17.510 hektara i dobidejno je ukuono 82.577 tona roda.

Statistika je zabeleželila da je u ovoj godini klima obralai višnje. Dobjeno je ukupnp 78.959 tona na 19.063 hektara. To je manje od očekianja z a 42,3 odsto. 

Kada se pogleda rod jabuka dobieno je oko 336.583 tone što je za 13,4 odsto manejnego lane. Rekrodan rod od 16.311 toan bioo je2013. godine!

USrbiji šljive su nacionalno voće i zauzimaju površinu od 74.011 hekara. Na toj površini ove godine ubrano je samo 325.960 tona, što je za 15,8 odsto manje od 2024. godine. Rekordna proizvodnja šljiva bila je 1969.godine kada je dobijen rod od 886.540 tona.  

Jedino je ove godine rod grožđa bio iznad očekivanog. Na 17.437 hektara ubano je rod ežak 148.718 tona. to je više za 8,5 odsto u odnosu na 2024.godinu, ali I dalkje je manje  za 8,3 odsto u odnosu na proisek u protekloih deset godina.  Rerordna proizvodnaj grožđa u Srbiji bila je sad već daleke 1969. godine kada je ubrano 748.530 tona.

Posmatajući sve ove brojke, budućšnsot onihkoji se bave agrarom i voićarstvo u Srbiji nalazi se u povratku u prošlost” Pa tek onda , kada se ostare ti nekadašnji prinosi, uz pomoć nauikle da gledaju u budućnost!

Prognoze za Evropu!

Istraživanja pokazuju da će se ubuduće severni deo Evrope daviti u poplavama dok će se Mediteran i Balkan, na kome je i Srbija, u narednim godinama redovno suočavati sa požarima i jakim sušama koje će uništavati letinu i isušivati reke, upozoravaju stručnjaci i svetski klimatolozi. 

• Dakle, klimatske promene su definitivno nastupile. Od ovoga ne može da se spasemo, ali možemo samo da se adaptiramo na ove promene. Mediteran je definitivno najosetlјiviji na klimatske promene. Kod nas su odavno počeli sve učestaliji požari, poplave, ali ono što defintivno treba da nas zabrine je da ove promene za nekoliko godina mogu da dovedu do isušivanja vodenih površina u Srbiji, kao što je to već slučaj u nekim mestima; 
• Ukoliko se nastavi vrtoglavi rast temperatura, a bude sve manje padavina u svim godišnjim dobima, mnoge bilјne i životinjske vrste će nestati. Dokaz tome je da 0,2 odsto stepeni po deceniji raste prosečna temperatura na Zemlјi. Očekuje se da će 1,5 stepeni biti veća temperatura Zemlјe 2040. godine u odnosu na početak veka!

Presušivanje vodenih površina stvara problem vodosnabdevanja povrtarskih kultura, što će biti veliki problem za polјoprivrednike. Topao vazduh nam stiže iz Afrike i donosi paklene vrućine. U svim godišnjim dobima imamo sve manje padavina, a za sve ovo je jedini krivac čovek i njegova nebriga. 

To ističe i Miroslav Tadić, baveći se tomom “Izgradnje održivih prehrambenih sistema kroz inkluzivne lance vrednosti”. 

• Srbiju  narednih decenija, zbog suša, očekuju sve manji prinosi mnogih kultura, pre svega, kukuruza čak za 55 odsto, pšenice za 16 odsto i svih drugih polјoprivrednih useva. Lek postoji, a to znači da nauka mora ponuditi raniju setvu i zrenje svih useva. Klјučni resurs za održavanje prinosa biće – voda! Znači u svetu će se voditi bitke za vodu, kao nekada za naftu! Ako budemo imali dve žetve, za šta su potrebni sistemi za navodnjavanje, to može da nadoknadi manje prinose. Predviđa se smanjenje padavina u svim godišnjim dobima i širenje mediteranske klime prema severu i istoku, dok će pogođena područja postajati sve sušnija u vreme leta. Shodno tome očekuje se i povećanje broja toplih dana i noći, dok će toplotni talasi biti sve učestaliji. Regionalne promene u Evropi uklјučuju i povećanje poplava u severnoj Evropi i hidroloških i polјoprivrednih suša u Mediteranu. Značajan doprinos svim tim problemima daje čovek svojom nebrigom, navodi se u izveštaju Međunarodnog panela za klimatske promet!

Za desetak godina u Srbiji zbog vrtoglavih klimatskih promena i sve većeg broja toplotnih talasa doći će do isušivanja vodenih površina i sve češćih požara, što će uticati na bilјni i životinjski svet, ali posebno na polјoprivredu. Zato su nam potrebni sistemi za navodnjavanje, ali su se oni u Srbiji gradili samo u obećanjima. To govore poslednji podaci pada navodnjavanih površina. O tome najbolјe pokazuju činjenice u brojkama, u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku Srbije (RZ iz 2021. godine), gde se navodnjava tek oko 1,4 odsto površina. Odnosno da je u 2023. godini navodnjavano bilo samo nešto više od 47.529 hektara, a u 2024. Godini pod vodofmj je bilo samo 48.668 hektara! To nas vraća na nivo od pre deceniju i po! 

Dokaz da se u Srbiji neradi dobro je i nalaz Državne revizorske institucije o obmanama sa izgrađenim i korišćenim površinama u navodnjavanju u zemlјi. A, njive su suve, hrane i je sve manja. Beleži se pad potrošnje hrane koja je sve skuplјa! I ministri svaki kad je dolazio na valst  zu fotelјu obećavao je gradnju sistema za navodnjavanje od 100.000 pa domilion hetklјara. Ništa se niej ostvairlo od toga.A, da je svaki od njih 17 za proteklih četvrt veka izgadio sisteme samo na ppostojalo  na po 10.000 hetkara, Srbija bi dana danas imala novih 170.000 hektara sistema za navodnjavanje plus oni stari izgrađeni  pre više od pola veka!

Ali, narode nisu samo obmanjivale sadašnje vlasti. Nekad davno, 1977. godine evo šta je prilikom otvaranja hidrosistema D-T-D, kada je voda u pitanju, narodu obećao tadašnji visoki funkcioner Jugoslavije Stane Dolanc. On je tada otvorio hidrorsistem D-T-D. To je tad abial navjeća investicija u Evropi. To su i  obećanja  uglavnom prd svake izbore.  I Stane Dolanc je, na otvaranju hidrosistema i brane kod Novog Bečeja, tada rekao: „Dunav-Tisa-Dunav’’ da će u Srbiji, prvenstveno ovde u Vojvodini, da se navodnjava 510.000 hektara i da odvodnjava milion hektara“. Navodnjavanje u tom obimu nikada nije funkcionisalo. Odvodnjavanje jeste sve do 2025. godine. Tada su stigle suvišne vode. Sistem je već bio zapušen i zatrpan muljema pa nije mogao da primi suvišne vode. Tada su bile velike poplave u Banatu. Ukoliko se to neuradi, on će biti jedna od najvećih promašenih investicija posle Drugog svetskog rata u Evropi!

I pored svakodnevnih obećanja vlasti da se grade sistemi za navodnjavanje u Srbiji, koji će povećati agrarnu proizvodnju to se još ne ostvaruje. Dokaz su najnoviji podaci DRI i RZS. Planirano navodnjavanje od sistema D-T-D nikada nije funkcionisalo, dok je odvodnjavanje sa milion hektara prestalo da funkcioniše 2005. godine posle velikih polava u Vojvodini kada hidrosistem zbog velikih količina mulјa nije mogao da primi suvišne vode.

Kada je kopan hidrositem D-T-T iskoano je oko 135 miliona kubika zemlјe.
Danas da bi se on vratio nmanei treba prvo očistgiti 15 milioanj kubika mulјa. Ali, Srbija nema novca da kupi mašine koje ti trebale to da obave!

• Taj obećani kapacitet navodnjavanja od 510.000 hektara nikada nije dostignut. Više od 1,4 miliona hektara navodnjavanja plodnih vojvođanskih njiva, to nikada nije dočekalo!
• Narod je obmanjivan netačnim podacima proteklih godina, što je pokazala i analiza Državne revizorske institucije iz septembra 2025. godine. A, prema podacima Javnog preduzeća „Vode Vojvodine“, narod je obaveštavan da se navodnjavanje obavlјa na 70.000 hektara!? Podaci Republičkog zavoda za statistiku, međutim, pokazuju da je prošle godine u čitavoj zemlјi navodnjavano i manje od toga – ispod 50.000 hektara;

Obećanje za bolјu budućnost u polјoprivedi!

• Za 508.365 polјoprivrednh gazdinstava u Srbiji, što je za 10 odsto manje nego li pak 2018.godine, odnosno za 1.150.653 lica (to je 2,2 zaposlenih po porodičnom gazdinstvu), svake godine i Akademijski odbor za polјoprivredu SANU, na svom tradicionalnom savetovanju u maju ili junu, pod nazivom ,,BUDUĆNOST POLjOPRIVREDE” lјudima iz ove oblasti obećavao je bolјi život i budućnost u agraru.  A, on je svake godine sve teži. Dobar tih lјudi koji čekaju bolјi život od agrara otišao je sa ovog sveta. 

Onima koji su još tu budućnost se uvek obećava za sutra, a oni bi hteli da je imaju već danas! I tako čekajući bolјi paorski život odlaze sa ovog sveta. Jer, proizvodnja hrane je sve manja, hrana je sve skuplјa i sve manje se troši. Najbolјi dokaz su brojke o rekordnim proizvodnjama, koje su bile pre tri, četiri i pet decenija. Dakle, budućnost Sroibje prov se nalazi u povratku u prošlost!

• Jer, je rekordna proizvodnja pšenice u Srbiji bila 1991. godine i to 3.736.503 tone, kukuruza 8.062.020 tona u 1986. godini, crnog luka 202.860 tona 1981. godine, kupusa i kelјa 381.720 tona 1980. godine, belog luka 34.890 tona u 1984. godini, grožđa je 1969. godine bilo proizvedeno 748.530 tona, šlјiva 866.540 tona 1969. godine je ubrano, sad daleke 1974. godine je u Srbiji bilo proizvedeno i 1.148.600 tona krompira, 101.030 tona pasulјa, zatim 441.710 tona dinja i lubenica 1979. godine, pa 1977. godine smo jeli domaći paradajz i bilo ga je proizvedeno 244.960 tona… Danas je mnogo, mnogo, mnogo, manja proizvodnja svih ovih proizvoda na istim površinama. I oni su sve skuplјi. A, hvalimo se kako nauka napreduje. Zato se i budućnost, odnosno bolјi život u Srbiji, nalazi prvo da se vratimo u prošlost, da dostignemo nhekadašnju proizvodnju, pa tek onda da se govori o rekordima. Ovako se samo obmanjujemo i to svakpodnevno! Kako smo sad postigoli rekorde u prinso9iamk pojedinih  kultura! Što nije tačno!

Vlast u Srbiji i danas 2025. godine opet je dosledna u obećanjima: Svake godine svetliju budućnost, farmerima pomera –  u budućnost! I oni počinju da izlazue na ulcie da protstvuju i traže pravdu! Građani bi voleli da bar jednom bolјe žive ove nego naredne godine. Dosadilo im čekanje, odnosno, samo prazna obećanja od istorijskih promena. Jer, selјanima u Srbiji uvek se obećava bolјitak za sutra, oni ga čekaju već danas, a on nikada da stigne. I tako čekajući to obećano bolјe sutra, Republika Srbija se i danas, kao i proteklih pola veka stalno nalazi u nezavršenim reformama. 

• Za poslednjih pola veka, do 2000. godine i u bivšoj zajedničkoj državi Jugoslaviji bilo je 17 velikih reformi u gradskim centrima sa oko 65 granskih reformi privrede. Posle 2000. godine u Srbiji traje neprekidna reforma sa novim obećanjima, svih političkkih struktura, za svetliju budućnost. Po ocenama vladajućih garnitura Srbija se stalno nalazi na dobrom putu, kako to kažu vlasti, ali je bolјitak, na sve dužem štapu. Kao kada se gleda spajanje neba i zemlјe, pa kada se približiš tom cilјu, on postaje sve dalјi;

U svojim istorijskiim obećanjima. ova sadašnja, poslednja najnovija vlast, je opet dosledna: Svake godine svetliju budućnost pomera – u budućnost. Mada bi građani voleli da bar jednom bolјe žive ove nego naredne godine. Dosadilo im čekanje! I dok čekaju bolјitak istorijskih vrhunskih rezultata u svim oblastima. Odgovor je da je Srbija sve siromašnija, odnosno najsiromašnija zemlјa u bivšem YU regionu. Dokaz toga je da je ovaj režim uveo oko 800 dažbina i da stalno daje obećanja za bolјi život, koji im je sve dalјi. Oni recimjo0 taže da cene goriva budu kao i reug9inoul ali, ba pare od te razliek treaju drfžavi za buddžet!

• Selјani, ali i mnogi žitelјi, čekajući taj bolјi život odu sa ovog sveta. Jer je prosek starosti života žitelјa sela, koji obrađuju zemlјu je 60 godina!

  Foto: Goran Mulić – Selјaci na njivama dugo čekaju bolјe sutra

Put dobrovolјne propasti!

Obećanja bolјeg života u selima imamo i previše! Ta obećanja su još uvek – samo očekivanja! Rezultat su da radnici i oni koji žive na selu imaju nesiguran i neizvestan prekarni rad! Kada je reč o očekivanjima i čekanjima, pozivam se i na Ivu Andrića koji je pisao: ,,Zaraziti nekog čekanjem (što je danas, recimo, u čekanju bolјeg života na selu – primedba ajutora) predstavlјa i najsigurniji način vladanja nad njim, što znači učiniti ga nepoketnim i bezopasnim, potpuno i zauvek.  I ta obmana čekanjam tvrđa je od svakog zatvora i jača od najjačih bukagija, jer se, sa mnogo sreće i veštine iz zatvora može pobeći i okova se čovek može osloboditi, alit e obmane – nikad ni doveka’’!

I tako prihvativši prećutno uslove života koji vam se postavlјaju, živite kako vladalac hoće, upravo i ne živite, nego strplјivo čekate, sve dok se sav vaš život, zajedno sa ovim što ste očekivali, ne pretvori u strplјenje i beskrajno čekanje, što znači da ste prihvatili taj rajinski način života.

A, to je isto što i put dobrovolјne propasti za sebe i svoje potomstvo. Da ne bi morali da vas sami ubijaju, zarazili su vas tim čekanjem, koje vas tim čekanjem održava u životu i polagano ubija!

Zaraza čekanjem, način vladanja!

Međutim, lјudi na selu i ne osećaju to svoje čekanje kao teret ni kao poniženje, jer su se i sami pretvorili u čekanje. To se najbolјe vidi po ruinama u 50.000 praznih kuća, bez vlasnika i 150.000 onih na kojima piše da trenutno u njima niko ne živi. Doduše od tih 200.000 praznih kuća za poslednje četiri godine, zahvalјujući akciji Ministarstva za brigu o selu Vlade Srbije, dobiće uskoro 4.000 vlasnika.  Na osnovu te akcije kao da je osnovano jedno selo od 20.000 stanovnika.  Koliko je to najbolјe poređenje je sa današnjom Crnom Travom koja kao opština ima 1.500 sanovnkika. To znači da je osnovano de15 takvih sela širom Srbije. Ipak, to je samo kap vode u moru u odnosu na stanje u Srbiji kada je život u selu u pitanju! 

Do sada se uglavnom odlazilo iz sela u grad. Ova akcija koju vodi Ministarstvo za brigu o selu, pokazala je i suprotne tokoke.l sad se sve više iz grada a odlazi na selo. Trećina onih koji su dobili kuće na selu  odlučilA je da promeni sredinu. Pa su iz grada otišli u selo da žive. To je nešto novo i pozitivno uovoj akciji.  Jer, je 4.720 sela u Srbiji uskor će dobiti 20.000  novih stanovnika. Prema oceni Republičkgo zavdoa za satisitku, u Srbiji će do 2052. godine sa mape nestati oko 3.000 sela! Ovo što radi MBS i ministar Milan Krkobabić, jedna je od retkih je akcija u Srbiji koja se vodi ka spasavanju sela Srbije. A, spasavanje sela Srbije znači i spasavanje države! Zahvalјujući državi koja je posle njihove odluke da hoće da žive u selima, kupila i pokloniće im je 4.000 kuća. To su sve lјudi prosečno stari oko tri decenije i rešili da se odvoje od roditelјa te da odu na selo i reše stambeni problem pre 45 godine života.

Problem je veliki, puno je onih koji se javlјajiuu na konkurs, a nedovolјno novca da se proces ubrza. Jer, ovim tempom  taj process trajaće pola veka! To je šansa da se  do 45 godine života, koji to odluče, dobiej svoj krov nad glavom. A, to je da se ode na selo, da se tamo živi, da se ima svoja kućica, bašta… Pa da reši najveći životni problem.Da dobiju svoj krov nad glavom. Ali, njima je tamo potreban i posao…Dakle, brzina rešavanja problema  zavisiće od toga koliko se ozbilјno shvati da bez sela nema ni države! A, od toga opet zavisi brzina dotoka namenskog novca novca za odlazak, sve češće,  iz grada u selo, što se sad dešava. Jer, rećian onihkoji su dobikoi kue na selu je otila iz graa. A, do sada se išlo samo iz sela u gad.l Dakle, ima i dvosmerno kretanje.

 Ovo su novi procesi! I to je nešto novo  dobro. Da se ne živi smao u Beogradu, Novom Sadu  Nišu, Kragujevcu, Kralјevu, već i u selima. A, po onim kako se to radi, to je proces koji će trajati pola veka! To su zadaci za sadašnje, ali i svoh buduih vlada!

To je dobra akcija MBS jer je osnovano i 1.100 novih zadruga. Ali, da bi te zadruge radile od njive do trpeze, potrebna im je i prerađivačka industrija u selima. A, nje nema jer je u plјačkaškoj privatizaciji, obavlјenoj uz pomoć države posle demokratskih promena nakon 2000. godine, i ona privatizovana. Sad je potrebno da se vrati u selakoja nemamju male prerađivačke kapacitete. 

Misija na delu

 „Sela Srbije čekaju mlade lјude. Samo sa njima imaju šansu da opstanu“, kaže ministar za brigu o selu Milan Krkobabić: „Ovo što radimo je misija na delu, počelo je i uzelo maha osamostalјivanje mladih lјudi. To nije kampanja, to je dugoročno strateško opredelјenje Republike Srbije, od posebnog značaja za očuvanje nacionalnih i državnih interesa“, izričit je Krkobabić. „Pravi primer su tih 20.000 žena, muškaraca i dece, ti mladi lјudi koji su stekli svoje nove domove, uselјavajući se u 4.000  kuća u selima širom Srbije. Sad se ponovo u selima čuje, igra i plač dece oni koji odlaze u selo da žive traže da se tamo gradi ili obnavlјa dom kulture da se gradi porodilište“, poručio je Krkobabić.

Mina Vujanović, koja se sa porodicom iz Beograda nedavno preselila se u selo Brajkovići kod Kosjerića. „Zahvalјujući ovom programu, ostvarili smo naš san, stekli krov nad glavom, a sada je sve lakše. Suprug je automehaničar, a ja sam pokrenula svoj biznis, pravim heklane torbe. Nameravamo da uzgajamo koze, imamo velike planove, ali sve to ne bismo mogli bez ovog programa i pomoći države. Deca će odrastati u zdravoj sredini, a tamo nam je sve blizu- škola, vrtić, dom zdravlјa…“ 

Slično priča i Dragana Janjin, koja se sa svojom porodicom preselila iz Novog Sada gde su živeli kao podstanari u Đurđevo, u opštini Žabalј. Danas planriaju da se bave uzgojem pilića u okviru svog imanja, koje su uredili  prema svojim potrebama.  Tu misiju odlazak iz grada u selo uspešno sprovodi MBS. Vojvodina i sela u njoj su najprivlačnija. To je i mesto Đurđevo, prema podacima Wikipendije,  u Vojvododini između Novog Sada i Zrenjanina, u opštini Žabalј. Prema popisu iz ,2011. godine u njemu je  bilo je 5.092 stanovnika. Relјef đurđevačkog atara je prilično ravničarski.  U setvenoj strukturi vodeće mesto zauzimima kukuruz i pšenica. Pored svega toga Đurđevčane najčešće spominju po tomelubenicama što je  najbolјi dokaz kvaliteta i tradicije, a to je lubenica. Tu je i Lovište Lovačkog društva „Zec“. Ono zahvata površinu od 8.033 hektara sa više sorti useva. Udalјeno je 25 km od Novog Sada.

Mini busevi domovi kulture

Čak 500 sela u Srbiji nema asfaltnu vezu sa svetom. Seoskom stanovništvu značajno je olakšao život besplatan prevoz minibusevima u Srbiji. U 2024. godin dodelјeno je još 17 vozila, čime je njihov ukupan broj od početak programa  – 78. Vozila su otišla i u četiri opštine na Kosovu i Metohiji. Posle uspešno realizovanog programa „500 zadruga u 500 sela“, sa istim cilјem osnaživanja privrednih aktivnosti u selima pokrenut je Program podrške razvoju privrednih aktivnosti. Mladi koji dobiju kuću, sada dobijaju priliku da u svojim selima razviju posao. Novac za preduzetnike do početka 2025.godine dodelјen je u 14 opština, koje će ga rasporediti vrednim zanatlijama i malim privrednicima sa svijih teritorija. Više desetihna biznismena krenulo je da se bavi ličnjim biznisom.

Jednako kao i žitelјima gradova, i stanovništvu na selu je potrebno mesto na kom će se okuplјati, družiti, obeležavati važne datume, organizovati kulturne i sportske događaje. Zato je još jedan novi program Ministarstva za brigu o selu – dodela novca za obnovu Seoskih domova imao veliki odjek i podjednako interesovanje lokalnih samouprava. Novac je 2024. godine dodelјen za obnovu i 19 Seoskih domova, i to odjednom. To su Domovi kulture ili Zadružni domovi u selima širom Srbije.Ti domovoi su ponovo postala mesta gde pulsira život, mesta gde se okuplјaju mladi, ali i najstariji. I u 2025. godini širom Srbije održavaju se Miholјski susreti sela, manifestacija koju je osmislio i zajedno sa pesnikom Ljubivojem Ršumovićem utemlјio ministar Krkobabić. I 2025. godine godine od juna do decembra ova manifestacija okupiće oko 250.000 učesnika, iz sela i opština širom Srbije. Svečanost u Palati Srbija upotpunile su boje i ukusi iz raznih krajeva Srbije.  

Potreban novi koncept polјoprivrede

Da bi se sve  to obavilo uspešno potreban je novi koncept agrarne politike Srbije. Ali, njega moraju sprovoditi u praksi i novi lјudi.  Ako se on uvede i sprovede u delo, onda će ukupan prihod u agraru Srbije na 3,26 miliona hektar koji se obrađuju, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, umesto današnjih najviše do šest miliona evra godišnje, da se poveća za nekoliko puta. Odnosno današnji prihod po hektaru je samo 1.200 evra godišnje! Tek u tom slučaju prihod po hektaru ima šansu da se će za pola decenije d bude bar 5.000 evra, pa zatim za isto toliko vremena da stigne i na 10.000. Jer, u Holandiji već danas je to 25.000 evra po hektaru, a u Danskoj dobar deo vlasnika ostaruje i 37.000 evra po hektaru. Ukoliko se ne bude tako radilo, bolјi život u agraru će da se čeka još šest pet – decenija! Dakle, sve ovo govori da je zaraza čekanjem, najsigurniji način vladanja nad narodom! Jer, sve što jeste i što znate, umete i možete, stavlјeno je u službu tog čekanja bez kraja i bez ikakvog izgleda na ostvarenje. Jednima vek prođe u mučnom i uzaludnom čekanju, a drugi bez imalo čekanja dobiju sve što žele i čemu se ni ne nadaju! Ali, i pored nadanja, izgleda da nije došao kraj čekanju svim tim lјudima na selu, a to je oko 40 odsto stanovništva Srbije. Po dosadašnjim dogovorima sa vlastima nakon protesta na ulicama, taj proces će trajati još dosta vremena, najmanje još pola veka, ovim tempom, da se stanje popravi. Selјanima u Srbiji uvek se obećava bolјitak za sutra, ali, oni ga čekaju danas, a on nikad da stigne! I tako čekajući to obećano bolјe sutra, mnogi od njih odu sa ovog sveta, jer je prosek starosti života žitelјa, koji obrađuju zemlјu, veći od 60 godina! 

 (Autor je analitičar i publicista)