Premije rastu, osgiuranje stagnira!

U poslednjih pet godina, porasli su iznosi i premija i podsticaja na svim nivoima vlasti za osiguranje useva, zasada i životinja, ali nije porastao i broj osiguranja. Uprkos državnim podsticajima, poljoprivrednici osiguranje još uvek vide kao nepotreban trošak. Kako doći do povoljnog i pravednog osiguranja u poljoprivredi?

Da su klimatske prilike intenzivnije, a nepogode češće nego što su bile ranije, potvrđuju objektivni podaci, a nepogode se najčešće smenjuju, te nakon dugih suša sa visokim temperaturama nastupaju oluje sa obilnim kišama i poplavama.

U sadašnjim klimatskim uslovima izazov je održati proizvodnju hrane, a osiguranje u poljoprivredi način je da se smanje štete od posledica klimatskih promena. U kontekstu uticaja klime na poljoprivredu, istražili smo stanje u osiguranju u poljoprivredi u Srbiji u periodu 2019–2024, pružajući podatke koji do sada nisu objedinjeni ni objavljeni.

Zvanični podaci o površinama u hektarima, strukturi osiguranih biljnih kultura, kao i o broju osiguranih životinja po vrstama, nisu dostupni javnosti. Ono što je dostupno su izveštaji Narodne banke Srbije o poslovanju osiguravajućih društava, sa podacima o broju osiguranja useva i životinja, kao i zbirni iznos premija osiguranja. Takvi podaci mogu biti samo pokazatelj potražnje ove vrste osiguranja i veličine tržišta. Medijske objave na ovu temu su uglavnom stare po nekoliko godina, a daju podatak da je u Srbiji osigurano samo oko pet odsto životinja i oko 10 odsto poljoprivrednih površina. Možda ponekad I 15 odsto…

Po podacima NBS, ukupan broj osiguranja useva, plodova voća i životinja je bez suštinskog rasta. Varirao je između 42 i 46 hiljada osiguranja useva, i između 3,2 i 4,4 hiljada osiguranja životinja. Ukupna premija je porasla, sa 3,8 milijardi dinara (2019) na 6,3 milijarde (2024). Deo plaćene premije osiguranja država je regresirala poljoprivrednicima kroz podsticaje iz republičkog budžeta i budžeta opština i gradova, sa oko 32 odsto od ukupne premije osiguranja.

Podsticaji iz Republičkog budžeta

Vlada Srbije svake godine uredbom propisuje iznose i postotak svih podsticaja, pa i za plaćenu premiju osiguranja. Na osnovu uredbe, Uprava za agrarna plaćanja objavljuje javne pozive za podsticaje osiguranja ratarskih, povrtarskih, voćarskih kultura, vinove loze, hmelja, plodova, rasadnika i životinja, do propisanih maksimalnih iznosa. Podsticaji mogu biti 40 odsto od premije osiguranja, ili 45 odsto u području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, a najviše 70 osdto za Moravički, Zlatiborski, Podunavski, Šumadijski, Kolubarski, Mačvanski i Rasinski okruga, kao i grad Beograd. 

Pojedinačno gazdinstvo može dobiti podsticaje za osiguranje po više osnova, a zbirno najviše 2,5 miliona dinara godišnje. Iznosi isplaćenih podsticaja za osiguranje porasli su sa 600 miliona dinara (2019), na skoro 1,9 milijardi dinara (2023), ali to nije uticalo na porast broja osiguranja.

Podsticaji iz budžeta opština i gradova

Kroz programe poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja, lokalne samouprave mogu isplaćivati dodatne podsticaje, preko onih koje isplaćuje Republika. Ova dodatna podrška se isplati, jer preventivno smanjuje troškove za nastale štete.

• Od 145 opština i gradova sa područja centralne Srbije i AP Vojvodine, u poslednjih pet godina program sprovođenja poljoprivredne politike imalo je njih između 106 i 118. Meru osiguranja finansirala je tek jedna trećina njih – IZMEĐU 31 I 38 OPŠTINA I GRADOVA, što je 20 odsro do 26 od svih opština. Ubedljivo najviše njih (28 opština), to je činilo svake godine, a četiri njih u četiri od pet godina. Ukupno je 45 različitih opština bar jednom finansiralo osiguranje u poljoprivredi, dok njih 100 nije nikada. Zaključak je da one opštine koje podstiču osiguranje uglavnom redovno to čine, dok one koje ne podstiču to takođe redovno ne čine.

U stalnom porastu je iznos isplaćenih podsticaja, sa 78 miliona dinara (2019) za sve opštine zbirno, na 142 miliona dinara (2023). Zbirno su opštine isplatile oko 564 miliona dinara podsticaja za osiguranje u poslednjih pet godina. Porastao je i zbir isplaćenih zahteva, sa 3311 u 2019, na 4396 u 2023. godini, zbirno 20 hiljada zahteva.

Za kakve se podsticaje poljoprivrednici mogu prijaviti, u kojim procentima i najvišim iznosima, može se naći u lokalnim javnim pozivima, ali je dostupnost ovih poziva problematična. Samo kod 6 opština i gradova su na zvaničnim sajtovima objavljeni i još uvek dostupni svi javni pozivi za 2021, 2022. i 2023. godinu. Kod 14 se mogu naći samo za jednu ili dve godine, dok se kod 25 opština ne može naći nijedan javni poziv.

Uslovi isplate podsticaja vrlo su različiti među opštinama i gradovima. Variraju od 10 do 60 odsto premije osiguranja (najčešće 30 ili 40 odsto), a maksimalni iznosi su između 15.000 i 300.000 dinara. Po pravilu, u onim opštinama koje osiguranje finansiraju sa nižim procentom, ili nižim maksimalnim iznosom, broj isplaćenih zahteva je znatno viši, obrnuto, tamo gde su visoki procenti i iznosi, broj isplaćenih zahteva je nizak.

Zaključci i preporuke

Uprkos državnim podsticajima sa dva nivoa vlasti, kojima se iznosi premije osiguranja mogu pokriti većim delom, a u nekim opštinama skoro u potpunosti, tržište osiguranja u poljoprivredi nedovoljno je razvijeno, poljoprivrednici nemaju poverenja, osiguranje doživljavaju kao nepotreban trošak i opredeljuju se za taktiku „valjda neće mene“.

Udruženja poljoprivrednika: Moraju znatno aktivnije tražiti svoje učešće u odlučivanju o godišnjim programima sprovođenja poljoprivredne politike u svojim opštinama, u izboru mera u okviru ovih programa, ne samo kada je u pitanju osiguranje u poljoprivredi, već i ostali podsticaji. Neophodno je da se udruženja poljoprivrednika iskažu potrebe za određenim merama, utiču da opštine koje do sada nisu podsticale osiguranje to počnu da čine, naročito u podrujima sa većim rizikom od nepogoda, da pregovaraju sa svojom opštinom i osiguravajućim društvima oko uslova osiguranja i iznosa dopunskih podsticaja za osiguranje.

Ministarstvo poljoprivrede: Na osnovu meteoroloških, mikroklimatskih i drugih podataka razraditi i javnoobjaviti objektivnu, zvaničnu državnu klasifikaciju rizika od nepogoda po područjima; razraditi modele za uvođenje obaveznog osiguranja za određene vrste poljoprivredne proizvodnje i rizike; više promovisati mere podsticaja osiguranja među poljoprivrednicima.

Korišćena je metoda analize dokumenata. Zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja traženi su dokumenti i podaci za period 2019–2024. godine:

Uprava za agrarna plaćanja: Realizacija subvencija u poljoprivredi iz republičkog budžeta, na osnovu Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Ove podatke uporedili smo sa godišnjim izveštajima o stanju u poljoprivredi u Republici Srbiji, koji objavljuje Ministarstvo poljoprivrede.

Svih 145 opština i gradova: Godišnji programi mera za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja, kao i izveštaji o realizaciji ovih programa. Pregledali smo sve postojeće programe i izveštaje. Takođe smo pregledali sve javne pozive za osiguranje, objavljene i još uvek dostupne na zvaničnim sajtovima opština i gradova.

Šta se može osigurati u poljoprivredi?

Kakvo je stanje na tržištu osiguranja, šta se može osigurati, pod kojim uslovima i kakva su iskustva, pokušali smo da sažmemo pregledom sajtova više osiguravajućih društava, u razgovoru sa njihovim zaposlenima i sa poljoprivrednicima.

Osnovno osiguranje useva i plodova najčešće obuhvata osiguranje od grada, požara i udara groma. Pored osnovnog, postoji i dopunsko osiguranje, koje obuhvata rizik od oluje i poplava, a u zavisnosti od osiguravajućeg društva još i rizik od prolećnog mraza (do određene faze cvetanja), gubitka semenskog kvaliteta, osiguranje stabla voćaka i čokota vinove loze (ne pokriva štetu na plodovima, već samo na drveću do faze rađanja ploda), useva i plodova posle žetve ili berbe, useva i plodova u staklenicima i plastenicima (ne računajući objekte, samo kulture u njima), rizik gubitka kvaliteta voća i grožđa.

U nekim osiguravajućim društvima se, međutim, zbog visokog rizika dopunsko osiguranje ne može dobiti bez odobrenja više pozicioniranih zaposlenih, dosta teško i za retko koji rizik. To značajno smanjuje broj osiguranja za rizike koji su nekim proizvođačima važni. Tako se najčešće usevi i zasadi osiguravaju samo od šteta sa malim rizikom, a teško se mogu osigurati od šteta koje se češće javljaju i važnije su za proizvodnju. Obično se dopunsko osiguranje odobrava velikim proizvođačima koji kod istog društva imaju još neko osiguranje (mašine, traktori, kuće, itd).

Suša je najčešći rizik u Srbiji, koji uzrokuje više od 70 odsto štete u biljnoj proizvodnji. Da bi se priznala šteta zbog suše, prate se meteorološki podaci, ili se utvrđuje da je nedostatak vlažnosti u zemljištu ispod ugovorenog nivoa. Zbog velikog rizika i učestalosti, osiguravajuća društva nerado nude osiguranje od suše, kao dopunsko, za određene kulture i periodu godine.

Osiguravajuća društva prikupljaju višegodišnje podatke o štetama, i u zavisnosti od učestalosti nepogoda, opštine razvrstavaju u 10 klasa osetljivosti. Pripadnost nekoj klasi utiče na cenu osiguranja – u području sa većim rizikom, veća je premija osiguranja. Pitanje je da li je u tim slučajevima državni regres od 40 odsto do 70 odsto dovoljno atraktivan za proizvođače, da li opštine sa velikim rizikom uopšte imaju program poljoprivredne politike, da li kroz program dodatno finansiraju osiguranje i pod kojim uslovima.

Osnovno osiguranje životinja obuhvata rizik od uginuća, prinudnog klanja ili ubijanja zbog bolesti ili nesrećnog slučaja. Dopunsko osiguranje obuhvata gubitak teladi, gubitak plodnosti i repreduktivnih sposobnosti i mnoge druge rizike.

Osiguranje životinja veoma je zanimljivo iz ugla rešavanja problema sakupljanja i neškodljivog tretmana uginulih životinja. Značajan broj opština i gradova sada ove troškove plaća iz svog budžeta u znatnim iznosima. Preusmeravanjem sredstava u podsticaje za osiguranje, uvođenjem obaveze da troškove uklanjanja i tretmana uginule neosigurane životinje snosi njen vlasnik, u velikoj meri bi se povećao broj osiguranih životinja, što bi otvorilo prostor da se sa osiguravajućim društvima ispregovara da se uz nadoknadu štete zbog uginuća, nadoknade i troškovi tretmana leša životinje. Iako ovakav model nije primenjen u Srbiji, vidimo ga kao moguć i održiv.

Javni pozivi za subvencije uglavnom javno nedostupni

Od 564 miliona dinara podsticaja koje su opštine i gradovi zbirno isplatili u poslednjih 5 godina, kao i 20 hiljada isplaćenih zahteva, ubedljivo najviše i podsticaja i zahteva isplaćeno je iz budžeta grada Kraljeva, zbirno 158,8 miliona dinara sa više od 2.600 zahteva. Na sajtu Kraljeva nema objavljenih javnih poziva, te nije dostupno u kom procentu i sa kolikim maksimalnim iznosima. Slede Ruma (32,8 miliona zbirno, bez dostupnih javnih poziva), zatim Lučani (29,9 miliona, jedan dostupan poziv), Trstenik (27,9 miliona, jedan poziv), Smederevo (27,8 miliona, jedan poziv), Pirot (24,3 miliona, jedan poziv), Niš (21,6 miliona, jedan poziv), Kragujevac (21,3 miliona, dva poziva) i Aleksandrovac (20,1 milion, sva tri poziva za period 2021–2023. godine dostupna na sajtu). Opštine koje isplaćuju najviše podsticaja imaju najmanju javnu dostupnost poziva.

Klimatske promene koje utiču na poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji

• Porast broja sušnih godina: Od početka 20. veka bilo je od 0 do tri sušne godine u svakoj deceniji. Međutim, u 21. veku su sušne godine primetno češće – pet i više godina u deceniji. Očekuje se da će suše u budućnosti biti još češće;

Hirovitost vremena: U odnosu na ranije decenije beleži se povećanje neravnomernosti padavina – povećanje i broja dana bez padavina, ali i broja dana sa sve obilnijim padavinama (smenjuju se periodi suša sa poplavama).

• Površina Srbije pogođena posledicama: U leto 2023. godine, u više od 60 odsto opština zabeležene su poplave i bujične poplave. U periodu mart–avgust 2024. godine, oko 92 odto površine Srbije bilo je pogođeno ekstremnom sušom;
• U narednih 100 godina čak 52 će biti sušne!

Praksa nekih evropskih zemalja je da proizvođači ne mogu da dobiju subvencije ukoliko ne osiguraju useve. Da li i naša država razmišlja da uvede ovo pravilo?

Da, mi idemo u tom pravcu. Država već sada subvencioniše premije osiguranja i pokriva do 70 odsto troškova, a u narednom periodu radićemo na tome da deo subvencija bude uslovljen postojanjem polise osiguranja. To neće biti nagla i stroga obaveza, već postepeno uvođenje modela koji će podstaći poljoprivrednike da ozbiljnije pristupe upravljanju rizicima. Do kraja godine razgovaraćemo sa osiguravajućim kućama i udruženjima poljoprivrednika kako bismo pronašli model najpogodniji za Srbiju. Cilj nam je da polisa bude što sveobuhvatnija i povoljnija, a da niko ne bude na gubitku. To je jedini siguran način da se smanji rizik od klimatskih nepogoda.

• Stručnjaci upozoravaju da imamo tek trećinu stočnog fonda i toliko grla svinja i ovaca;

Polјoprivreda, šumarstvo i ribarstvo – Stočarstvo;

Broj stoke na kraju, 2024. godine…

• Prema podacima prikazanim u ovom saopštenju, u Republici Srbiji, sa stanjem na dan 1. decembra 2024, u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2023, manji je ukupan broj goveda (za 3,7 odsto), dok je veći ukupan broj svinja (za 9,7 osto), ovaca (za 2,5 odsto) i živine (za 3,5 osto);
• Prema podacima prikazanim u ovom saopštenju, u Republici Srbiji, sa stanjem na dan 1. decembra 2024, u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2023, manji je ukupan broj goveda (za 3,7 odsto), dok je veći ukupan broj svinja (za 9,7 odsto), ovaca (za 2,5 odsto) i živine (za 3,5 odsto);
• Goveda se najviše gaje u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (45,6 odsto u odnosu na ukupan broj goveda na teritoriji Republike Srbije), a svinje u Regionu Vojvodine (43,7 odsto); 
• U odnosu na desetogodišnji prosek (2014–2023), ukupan broj goveda manji je za 19,5 odsto, svinja za 18,4 odstoi živine za 7,0 odsto, a veći je broj ovaca za tri odsto;
• Konačni podaci o broju stoke po vrstama i kategorijama, kao i podaci o bilansu stoke i stočnoj proizvodnji, biće objavlјeni u aprilu mesecu tekuće godine;
• Broj goved aje na istorijskom minimumu. Kad aje re; o borju svinja, toliko ih je u Srbiji približno bilo posle Drugog svetskog rata!

Broj stoke na dan 1. decembra 2024. godine – prethodni rezultati

	Republika Srbija
	ukupno	Srbija – sever			Srbija – jug
		svega	Beogradski region	Region Vojvodine	svega	Region Šumadije i Zapadne Srbije	Region Južne i Istočne Srbije	Region Kosovo i Metohija
Goveda, broj	698.605	260994	32986	228008	437611	318438	119173	…
Indeks, 1.12.2023 = 100	96.3	98.5	95.2	99.0	95.0	96.5	91.4	…
Svinje, broj	2.349.176	1135602	108357	1027245	1213574	828007	385567	…
Indeks, 1.12.2023 = 100	109.7	108.8	104.6	109.3	110.6	111.6	108.4	…
Ovce, broj	1.759.424	389669	75026	314643	1369755	1081803	287952	…
Indeks, 1.12.2023 = 100	102.5	99.4	97.7	99.8	103.4	103.3	103.6	…
Živina, broj	14.773.571	7071562	635755	6435807	7702009	4993164	2708845	…
Indeks, 1.12.2023 = 100	103.5	107.5	99.4	108.4	100.0	99.3	101.4	…

• Podaci za 2024. godinu, koji se odnose na broj stoke sa stanjem na dan 1. decembra, dobijeni su sprovođenjem Ankete o polјoprivrednoj proizvodnji – stočarska proizvodnja (APP), na uzorku.  Okvir za izbor uzorka je formiran na osnovu Statističkog registra polјoprivrednih gazdinstava. Uzorak je stratifikovan prost i slučajan. Veličina uzorka je 10.951 gazdinstvo (2,2 odsto od ukupnog broja polјoprivrednih gazdinstava), od kojih 10.539 jesu porodična gazdinstva; 
• Teritorijalna podela izvršena je u skladu sa Uredbom o nomenklaturi statističkih teritorijalnih jedinica („Službeni glasnik RS“, br. 109/09 i 46/10);
• Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za Region Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju;
• Skraćena verzija metodologije nalazi se na veb-sajtu Republičkog zavoda za statistiku: Vremenske nepogode poslednjih godina zadaju sve više briga poljoprivrednicima, a šteta koju umeju da nanesu može biti prilična, u mnogim slučajevima i nenadoknadiva. Rešenje postoji, ali u Srbiji poljoprivredni proizvođači još uvek retko pribegavaju osiguranju useva, već se više nadaju da nevreme „neće baš njih da zadesi“; 

• Od 2000. pa zaključno sa ovom 2025. godinom Srbiju je pogodilo devet suša! Država nema para da sušu proglasi za elementarnu nepogodu, pa je rešenje poronađeno u činjenici da se za svaku sušu sa dvostrukom brojkom proglasi pad prinosa, odnosno manji rod u poljorpviredi u strategiji agrara!
• prinose godišnje je oko 1,5 milijardi evra. Znači, za devet suša to je oko 10,5 milijardi evra! Pošto poljoprivreda u Srbiji nije strateška grana, osim u nekim govorima političara, kada se ,,gasi požar’’ u nekoj oblasti, posledica je da sad imamo manje prinose  nekih osnovnih kultura u jednoj godini nego što je to bilo pre pola veka. Ili priemr u stoačrstvu, gde zemja svinaj  dans ima u oborfiam smao 2,34 milioan grla tovlejniak, koliko ih je bilo i posle Drugog svetskog rata;
• Rezultata sprovođenaj Strategije o poljorpviredi Sribje od 2014.pa do 2024. Godine je da je Sroibje izgubial prehrambeni suverentiet. Sad to trebga dase vaća zbog grešaka u toj poslednjoj strategikjii koaj je donela ogomne štete poltičaarima, državi i narodu u Srbiji. Za tu lošu  neodgovornu stratebgojui nema odgovornosti odgovornih!  

Najbolji dokaz su rekordni prinosi, pšenice, kukuruza, pasulja, bostana, dinja i mnogih drugih useva nekad u odnosu na ono što se dobija proteklih godina.  Evo i podataka o nekadašnjim, visokim, rekordnim prinosima i koliko te kulture sad daju roda kada je suša! Poslednji popis au Agraru, obavljen 2023/24. godine pokazao je, loše stanje u domaćem agraru i na osnovu sada dobijenih podataka rade se studije prema kojima će se voditi nova agrarna politika. Stočarstvo je u daleko lošijem stanju nego 2012. godine kada je urađen prethodni popis, veliki je pad broja stoke, naročito kada je u pitanju mlečno govedarstvo i svinjarstvo. Nažalost, svinjarstvo je dodatno devastirano i pojavom afričke kuge.

Фoтo: Гoрaн Mулић – У Србиjи сe прeмa пoдaцимa РЗС у 2024.гoдини сe нaвoдњaвaлo сaмo 48.668 хeктaрa њивa. Укупнo сe кoристилo  3.257.100 хeктaрa њивa!

• Potrebno je sistemsko rešavanje problema koje se ne dešava godinama. Jer, sve što je dosadaš preduzeto bilo je samo gašenje, a ponekad ai razubuktavanje požara u ovoj oblasti. Kada se tome doda i činjenica da se nezna gde je potrošeno oko 460 miliona evra, navodno datih stočarima i rualnom razvoju, u protekloj deceniji,  ali do njih to nije stiglo, utvrdila je DRI.  Onda nije ni čudno što sve šečće izulaze na ulci da se čuiej njihov glas i da traže pravdu. Zato se budućnost  poljoporivrede Srbije nalazi  u povratku u prošlost. Jer, to je jedino rešenje sad, da bi se vratili na prinose i proizvodnju od pre tri, četiri decenije ili pola veka. Jer, tad aje svega bilo vipe nego što sada stvaramo. 
• Evo, koliko je Srbija tada proizvodila što su bili rekordi u odnosu  ono što sad proizvodimo u ovoj fabrici po otvorenim nebom koja se nalazi na 3.257.100 hektara. Evo i visine  prinosa nekoliko useva i kultura iz nekadašnjih vremena. Svi bi  bili srećni kada bi to ostvarili ove i budućih godina. Prema podacima RZS Srbije je daleke 1991. godine rekrodna proizvodnja pšencie bila je  kada je u njoj bilo  proizvedeno 3.736.500 tona pšenice, pa 8.062.020 tona kukuruza 1986. godine, zatim 4.920.600 tona šećerne repe je bilo proizvedneo 1989. godine, zatim 1.148.660 tona krompira bilo je proizvedneo 1974. godine, pa 101.030 tona pasulјa je ubrano 1955. godine, dok smo 1977.godine sa naših polјa bili ubrali 244.960 tona paradajza, a 1981. godine ubrali smo na našim njivama  202.860 tona crnog luka, dok je 1984. godine bilo proizvedeno 34.980 tona belog luka…Pomenimo još da je 1982. godine bilo proizvedeno  i 73.116 tona krastavaca,  zatim kupusa i kelјa je bilo u rekordu 1980. godine  kada je rod bio 381.720 tona, a raž je bila rekordna 1953. godine kada je prinos bio 93.620 tona. Ovo i noge druge proizvode Srbiaj dans uvozi, umesto da izvozi!  

Voće se u Srbiji nalazi na blizu 200.000 hetkara. Zbog manj proizvodnje od mrazeva i suše, ove 2025. godien će biti I manji prihdo od izvoza za 800 miliona evra! Kada je reč dalekim godinama, voću i visokim prinosima, evo primera da je daleke 1969.godine u Srbiji bilo proizvedeno 886.540 tona šlјiva, 1969 godine bilo je ubrano i 748.530 tona grožđa, zatim 1979. godine je bilo proizvedeno i prodato  441.710 tona dinja i lubenica, a 1999. godine je bilo rodilo 96.400 tona jagoda, a oraha je bilo u rekordu 2009. godine. Breskve su bile u rekordu 2011. godine kada je rod bio 91.366 tona, a iste godine kajsije su donele 44.077 tona roda. U ovoj 2025. godini rod kajsija je bio manji od 15.000 tona! 

• Na 17.510 hektara proizvedeno je 82.577 tona malina, što je manje u odnosu na 2024. godinu za 12,2 odsto;

• Statistika je zabeležila da je u 2025.godini klima obrala i višnje. Na 19.063 hektara dobijen je rod od samo 78.959 tona, što je za 42,3 odsot manje od očekivanja;
• Kada se pogled na jabuke sa oko 25.000 hetkara dobije ne rod težak 336.583 tone, što je za 13,4 odsto manje nego u 2024 godini. Rekordna proizvodnja  jabuka od 516.311 tona bila je   2013. godine; 
• U Srbiji je šljiva bila nacionalno voće jer se nalazi na 74.011 hektara. Na toj površini ove 2025. godine ubrano je samo 325.960 tona šljive, što je za 15,8 odsto manj nego u 2024. godini. Rekordna proizvodnja šljive bila je 1969. godine kada je sa ovih površina bilo ubrano čak 886.540 tona ovog voća;
• Jedino je u 2025. godini rod grožđa bio iynad očekivanja. Na 17.437 hektara ubran je rod težak 148.718 tona. to je više u odnosu na 2024.godinu za 8,5 odsto. Ali, je i dalje manje za 8,3 odsto manje u odnosui na prosek za poslednjih deset godina. Rekordna proizvodnja grožđa u Srbiji bila je 1969. godine kada je bilo ubrano 748.530 tona roda!
• Posmatrajući sve ove brojke iz prošlosti, u odnosu na  2025. godinu, budućnost onih koji se bave agrarom u Srbiji nalazi se prvo u povratku u prošlost, kada su prinosi bili mnogo, mnogo, mnogo, veći. Pre poal veka! Pa tek onda, kada se ostvari taj nekadašnji rod, uz pomoć nauke da se gleda na budućnost;

Proizvođači hrane su ukazivali na teško stanje i propast stočarstva, ali vlast je bila gluva na sve te vapaje. Od izvoznika mesa postali smo zavisni od uvoza. Stočari i drugi proizvođači hrane tek kada su izašli na ulicu ostvarili su svoja prava. Ali to nije održivo rešenje. Rešavanje problema na ulicama, i to uredbama, predstavlja samo gašenje, a ponekada rasplamsavanje požara. Takvo rešavanje problema nikom nikada nije donelo dugoročno dobro rešenje, pa neće ni ovaj put.

• Veliki problem je to što stočarima i selima u Srbiji od 2016. do 2020. godine nije stiglo njima upućenih ukupno 54 milijarde dinara (što je oko 460 miliona evra ili više tadašnjeg godišnjeg agrarnog budžet). Novac je otišao iz ministarsta poljoprivrede, ali nije stigao do onih kojima je  bio namenjen. Gde je nenamenski završio – javnost nije upoznata;
• Podaci ukazuju  da u poslednje četiri decenije proizvodnja mesa u Srbiji ima godišnji pad od dva do tri odsto. To znači da se pre četiri decenije  u Srbiji proizvodilo oko 650.000 tona svih vrsta mesa godišnje i trošilo 65 kilograma po stanovniku. Danas se proizvvodi 200.000 tona manje i troši oko 40 kilograma godišnje. Ako ovako budemo radili obnove stočarstva neće biti još pola veka. Sada u oborima imamo samo 100.000 priplodnih krmača, a pre jedne decenije bilo ih je blizu 1,2 miliona ili deset puta više. Tako je Srbija od zemlje čiji je broj svinja skoro uvek bio jednak broju stanovnika, postala zavisna od uvoza ovog mesa.Taj uvoz je zemlju doveo do toga da je izgubila I pehrambeni suverenitet u toj oblasti;

Poziv vlasti

Ministarstvo poljoprivrede je još prošle, 2024. godine , pozvalo nosioce poljoprivrednih gazdinstava da iskoriste pravo na podsticaje za osiguranje useva, i da do 15. novembra ove godine zaključe polisu osiguranja sa nekom od osiguravajućih kuća. Ministarstvo je navelo da pokriva između 40 i 70 odsto vrednosti premije osiguranja, u zavisnosti od teritorije i vrste proizvodnje. Zahtevi se podnose putem platforme eAgrar, a za tehničku podršku poljoprivrednicima su na raspolaganju savetodavci, lokalne samouprave i ovlašćena lica Uprave za agrarna plaćanja.

Uprkos podsticajima, najnoviji podaci pokazuju da je u Srbiji osigurano između 13 i 15 odsto obradivih površina, što je pomak u odnosu na ranije godine, kaže u razgovoru za Biznis.rs Zoran Ćirić iz Udruženja osiguravača Srbije.

U periodu pre pandemije korona virusa imali smo svega deset odsto osiguranih obradivih površina, pa ako gledamo statistički to je napredak od oko 40 procenata. Ali, naravno – 15 odsto u odnosu na 100 je jako mali procenat i time niko ne može da bude zadovoljan. Država ne može da bude zadovoljna jer poljoprivreda učestvuje sa velikim procentom u BDP-u, a malo je osiguranih površina. Zatim poljoprivrednici ne mogu da budu zadovoljni jer iz godine u godinu trpe veliku štetu, a na kraju ne mogu da budu zadovoljni ni osiguravači jer je osiguranje na ivici rentabilnosti. Nekoliko godina zaredom su osiguravači poslovali u minusu kada je ovaj sektor u pitanju, a na nuli su dve godine unazad.   

Poljoiporivrednici koji osiguravaju njive, objašnjavaju da za polisu osiguranja treba izdvojiti pet odsto vrednosti prodaje neke kulture po hektaru (kukuruz, voće, povrće…). Pritom, ako je registrovano poljoprivredno gazdinstvo postoje i subvencije države, pa ta polisa košta 30 odsto manje od pune cene. Ako pomogne i lokalna samouprava – a ima ih koje to rade – tako što plati tih 30 odsto, onda poljoprivrednik ne plaća ništa i polisa mu ispadne besplatna.

Naši poljoprivrednici najčešće osiguravaju kulture čija proizvodnja ima veliku vrednost po jedinici površine – voće, povrće, ratarstvo – i koje su izloženije različitim rizicima, bilo da je to suša ili poplave.Najveći broj izdatih polisa je za osnovne rizike – grad, požar i udar groma. Više od 90 odsto poljoprivrednika kupuje osnovnu polisu. Jako mali broj poljoprivrednih proizvođača osigurava zemlju od prolećnog mraza koji je poslednjih nekoliko godina redovna pojava, i on početkom maja uništi voće koje tada cveta. Takođe, jako mali broj osigurava zemlju od suše, a dodatna polisa nije mnogo skuplja od osnovne. Potrebno je da svi shvatimo da su klimatske promene tu i da se treba zaštititi, jer ćelijska oluja uništi usev za nekoliko minuta, a suša učini to za dva meseca.

Rekordna rod pšenice u Srbiji bio je dsad daleke4 1991. godin kada je dobijeno 3,7 miliona toan pšenice. Uovoj 2025. godini rod pše nci eje  bio voema dobar 3,6 miliaon toan ili 6,1 toan po hektaru. Ali, je ispod onog iz 1991. godine. Jer, svi prinosi od tada koje smo postiigli i ove godine, bikli su niđi od tog iz 1991. godine u Srbiji.

Na osiguranje obradivog zemljišta najčešće se odlučuju oni koji imaju pozitivna iskustva. Poljoprivrednici koji su to uradili, a prethodno su pretrpeli štetu, uzimaju polisu i naredne godine jer vide da im se to isplati. „Najveći nedostatak je edukacija poljoprivrednika, odnosno informisanost iz ove oblasti. Polisa osiguranja jedino može da im sačuva ono od čega žive – pogled u nebo je loš stav, kao i rečenica ‘imao sam prošle godine štetu od oluje, neće to da mi se desi opet i ove’“, navodi Zoran Ćirić i dodaje da osiguravači zajedno sa državom treba da rade na razvoju svesti kod poljoprivrednika o značaju polise osiguranja.

Bitno je da se promeni sistem razmišljanja, treba ojačati male i srednje poljoprivredne proizvođače jer je to najbolji način da zaživi osiguranje u poljoprivredi, te država treba da reguliše i agrarnu politiku u tom smislu. Potrebno je radove u poljoprivredi uskladiti sa klimom, odnosno povesti računa gde se šta seje i gaji, onda bi bilo i manje štete, kažu analitičari.

Prosečno gazdinstvo Srbiji

Ptema popisu agrara 2023/24 godine u Srbiji dans ima 508.365 gazdinstava. To je za 10 odsto manje nego 2018. godine kada ih je bilo 564.541! Razlika je gašenje od 56.176 gazdistnava od 2018. godine. U svakom gazdinstvu zaposleno je po 2,2 lica. Značoi da je to osstavilo u siromaštvu oko 150 Tako se agararo,m u Srpiji sad direktno bavi 1.150.653 lica. Stoačrstov se bavi 313.495 gazdinstava. Srbija poseduje 4.073.703 hektara zemljišta. Od toga se korisi u proizvodni hrane 3.257.100 hektara.

Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mla]i od 40 godina! Prosečna starost nosioca gazdinstva je 60 godina! N ajveći borj poljoprivrednih gazdinstava, njih 224.433 nalazi se u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije. Živina se najviše gaji u Regionu Vojvodini, ovce u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije, a koye u Regionu Južne i Istočne Srbije (gde je i najveće siromaštvo). Najveći broj lica angažovanih u poljoprivrednoj proizvodnji je u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije, gd eje i navjeći broj angažoanih žena, 231.118! 

• Prosečno gazdinstvo u Republici Srbi je veličine 6,4 hektara. Ono poseduje jednu kravu, pet svinja, tri ovce, tri košnice i po 43 živine!

U SAD i Australiji osigurano više od 90 odsto zemljišta!

Procenat osiguranog obradivog zemljišta u zemljama regiona koje nisu članice Evropske unije kreće se od 15 do 20 odsto, dok je on u EU viši od 50 odsto, a u pojedinim državama ide i preko 70 procenata. U Sjedinjenim Američkim Državama i Australiji osigurano je više od 90 odsto zemljišta.

I pored velikog procenta osiguranja, poljoprivredni sektor Evropske unije gubi u proseku više od 28 milijardi evra godišnje kao rezultat nepovoljnih vremenskih uslova poput suša, a EU može učiniti više da smanji takve poslovne rizike, uključujući i proširenje osiguranja poljoprivrednih proizvoda, prema novoj revolucionarnoj studiji.

Analiza, koju su zajednički objavile Evropska investiciona banka (EIB) i Evropska komisija, kaže da pogoršanje klimatskih promena preti da poveća prosečne godišnje gubitke u poljoprivredi EU za čak 66 odsto do 2050. godine i poziva na jači sistem upravljanja rizicima u EU za ovaj sektor. Da bi se ograničili ekonomski šokovi za poljoprivrednike, EU bi trebalo da sprovede mere prenosa rizika, uključujući obveznice za katastrofe i javno-privatne aranžmane reosiguranja.

EU bi trebalo da obezbedi finansiranje za brzo reagovanje kada se dogode katastrofe. Sektor u celini treba da preduzme više koraka za prilagođavanje jer su, čak i uz poboljšano osiguranje, oni ključni za suzbijanje budućih klimatskih rizika. 

                                                       Priredio: B.Gulan