Ministar polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić izjavio je danas da će, iako je godina bila veoma sušna
Ministar polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić izjavio je danas da će, iako je godina bila veoma sušna, Srbija imati dovolјno svih žitarica za svoje potrebe, kao i ulјarica i šećera.
“Ništa nam neće faliti, čak dobar deo toga će nam ostati i za izvoz, ali moramo, preduzimaćemo sve mere da u narednom periodu još osavremenimo polјoprivredu. Da još više uložimo i u navodnjavanje, i u protivgradne zaštite, uvodimo i nove sisteme, pored automatskog sistema koji vodi RHMZ, imamo mogućnost i sad uvodimo neke nove sisteme gde pojedinačno polјe privrede i proizvođači mogu da kupe sisteme koji štite u 70-80 hektara na jednoj lokaciji”, rekao je Glamočić na sednici Skupštine Srbije.
Foto arhiva autora: Prema podacima RZS u Sroibji je u \etbvi 2025. godine ostarena proizvodnja pšenicde od 3,6 milioan tona, pti je za 26,9 odsto više u odnosu na proizvodnju ostfarneu u 2024. godini. Pšenica se nalazila na 607.075 hektara, aprosečan pribo bio je 6,1 tonu to je dobar rod, ali nije rekordan. Jer, prema podacima RZS u Srbiji je rekordan rod pšenice bio 1991. Godine kada je požnjeveno 3.736.503 tona pšenice!
Odgovarajući na izlaganje poslanika Jožefa Tobiaša, koji je pitao da li će novim Predlogom zakona o semenu i sadnom materijalu polјoprivrednog i ukrasnog bilјa biti zaštićene lokalne, autohtone sorte, Glamočić je rekao da su oni predviđeni predlogom zakona, da će biti definisane i sačuvane.
“Upravo ovaj zakon nam je omogućio da sačuvamo sve ono što je naše, staro, autohtono, po čemu smo poznati”,
Istakao je da se uvek zalaže za intenzivne kulture u koje spadaju semena i povrtarskih kultura.
Kako je rekao, u jednom momentu, pre godinu, dve, agrarna politika počela je da se vodi na ulicama i jedna grupacija polјoprivrednika se, kako tvrdi, borila isklјučivo za sebe i tražila je da se subvencioniše semenska proizvodnja samo osnovnih povrtarskih kultura, za kukuruz i pšenicu, a to su kulture koje najmanje donose prihoda po hektaru.
Ministar je naveo da su to kulture koje donose po hilјadu evra prihoda po hektaru, a da se oni nisu borili za ono što donosi prihode od 20, 30, 40 ili čak 100.000 evra po hektaru.
“Pa samo zamislite koliko su tu mnogo veći porezi i koliko bi se vratilo u polјoprivredu. Tako da ćemo u narednom periodu raditi određene izmene i koristim ovu priliku da poručim da ćemo naredne godine stimulisati značajno više one produktivne proizvođače koji će se baviti intenzivnom polјoprivredom. Znači, voćarstvom, povrtarstvom, cvećarstvom, stočarstvom, bilo što što donosi mnogo veće prihode po hektaru, jer ne treba zaboraviti da je zemlјište ograničen resurs”, istakao je Glamočić.
Naveo je primer Holandije, koja ima ogroman izvoz, upravo zato što stimulišu kulture koje donose mnogo veće prihode po hektaru.
“Ne možemo sa ovakvom agrarnom politikom da idemo u neku budućnost. Moj cilј je da se agrarna politika vodi i u ovom domu, i na resornom odboru, i u svim institucijama sistema, ali nikako ne na ulici”, rekao je Glamočić.
Rekao je da su završili finalna usaglašavanja sa Privrednom komorom Srbije i sa privrednicima vezano za uredbu za označavanje mesa i mesnih prerađevina.
“Sve ono što bude rođeno u Srbiji, što bude gajeno u Srbiji od stoke, imaće posebno pravo da nosi deklaraciju, sad razmišlјamo o imenu, kako će se zvati, ali generalno u svom nazivu će nositi Srbija. Mi nećemo diskriminisati strane proizvode, svako ima pravo da kupi sve, ali će biti jasno istaknuto samo ono što je rođeno, gajeno i u sebi ima 100 odsto iz Srbije”, naveo je Glamočić.
Dodao je da će u narednom periodu uraditi sve da meso bude označeno kao i mleko, a da se razmišlјa čak o varijanti da srpska semena imaju prednost, ali da će se o tome tek pričati.
“U svakom slučaju, želimo da unapredimo tržište i da znaju naši građani prvenstveno šta konzumiraju, da li je to iz Srbije ili iz neke druge zemlјe”, naglasio je Glamočić.
Odgovarajući na izlaganje Predraga Marsenića iz Novog DS S koji je rekao “bez obzira na visinu podsticaja”, ministar je kazao da je dobro što je Marsenić time priznao da su podsticaji veliki.
“Još jednom moram da kažem da je to rekordan budžet koji je četiri puta veći nego što je bio kada sam ja prvi put bio ministar 2013. godine. Za ovu godinu iznosio je 138,5 milijardi, a ministar finansija je obezbedio dodatnih 10 milijardi za refundaciju za gorivo za naše polјoprivrednike, što mislim da je puno značilo. Moje pitanje je šta bi bilo da nismo izdvojili tolika sredstva”, rekao je Glamočić.
Istakao je da je polјoprivreda fabrika pod vedrim nebom i da niko ne može uticati na to da li će godina biti sušna, da li će biti mraza, da li će biti grada.
“Obezbedili smo prvo veliki budžet, pustili smo u funkciju preko 130.000 ha pod novim navodnjavanjem. I bio sam u prilici da pustim u rad sistem koji je najnovija investicija na oko 6.000 ha. Šta bi bilo da tih sredstava nije bilo iz fonda Abu Dabi, a dalјe, šta bi bilo da nismo obezbedili za 1.000 ha protivgradne mreže, sisteme za navodnjavanje, druge sisteme za borbu, šta bi bilo da nismo obezbedili ove godine preko 550 miliona za automatizaciju protivgradnih stanica i digitalizaciju”, naveo je ministar, preneo je Tanjug.
Isplaćeno više od 88 odsto budžeta namenjenog polјoprivredi!
Najavlјen kalendar podsticaja, nove mere za osiguranje i ulaganja u digitalizaciju protivgradne zaštite
Ministar polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić izjavio je danas da je isplaćeno više od 88 odsto budžeta namenjenog polјoprivredi navodeći da će resorno ministarstvo u narednom periodu objaviti kalendar podsticaja tako da će polјoprivrednici imati uvid u to koje su mere i kada dostupne i kada će novac biti isplaćen.
Glamočić je istakao i da je država izdvojila 566 miliona dinara za nastavak digitalizacije protivgradnih sistema što će omogućiti završetak digitalnog Radarskog centra Bukulјa i prve faze digitalizacije RC Užice.
„Za sledeću godinu je naš cilј je da idemo još dalјe – da uz dobru organizaciju i platformu eAgrar obezbedimo da svaka isplata stigne na vreme i da svako dobije ono što mu pripada. Sprovodićemo i značajne kontrole jer želimo da novac stigne samo do onih koji se zaista bave polјoprivredom”, rekao je Glamočić u intervjuu za Novosti.
Foto: Tanjug/Jadranka Ilić
Ministar polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić izjavio je danas da je isplaćeno više od 88 odsto budžeta namenjenog polјoprivredi navodeći da će resorno ministarstvo u narednom periodu objaviti kalendar podsticaja tako da će polјoprivrednici imati uvid u to koje su mere i kada dostupne i kada će novac biti isplaćen.
Glamočić je istakao i da je država izdvojila 566 miliona dinara za nastavak digitalizacije protivgradnih sistema što će omogućiti završetak digitalnog Radarskog centra Bukulјa i prve faze digitalizacije RC Užice.
„Za sledeću godinu je naš cilј je da idemo još dalјe – da uz dobru organizaciju i platformu eAgrar obezbedimo da svaka isplata stigne na vreme i da svako dobije ono što mu pripada. Sprovodićemo i značajne kontrole jer želimo da novac stigne samo do onih koji se zaista bave polјoprivredom”, rekao je Glamočić u intervjuu za Novosti.
Ministar je naveo da država trenutno subvencioniše premije osiguranja i pokriva do 70 odsto troškova, a da će u narednom periodu raditi na tome da deo subvencija bude uslovlјen postojanjem polise osiguranja.
„To neće biti nagla i stroga obaveza već postepeno uvođenje modela koji će podstaći polјoprivrednike da ozbilјnije pristupe upravlјanju rizicima. Do kraja godine razgovaraćemo sa osiguravajućim kućama, a cilј nam je da polisa bude što povolјnija tako da niko ne bude na gubitku”, rekao je Glamočić.
Glamočić je naveo da klimatske promene predstavlјaju značajan izazov ne samo za srpsku polјoprivredu, već i za evropsku i svetsku, a da je odgovor države sistemski i da se zasniva na više stubova: ulaganju u sisteme za navodnjavanje i odvodnjavanje, podsticajima za osiguranje, razvoju novih sorti i hibrida tolerantnih na sušu i mraz, modernizaciji protivgradne odbrane, kao i merama za očuvanje zemlјišta i pošumlјavanje.
„Država će nastaviti da podržava one koji žele da investiraju u ovakve sisteme, ali nećemo nametati jedno rešenje kao univerzalno, već kombinujemo više mera”, rekao je Glamočić.
Na pitanje da li je zbog mrazeva, ali i velikih suša potrebno odustati od nekih tradicionalnih žita i voća, Glamočić je rekao da Srbija neće odustati od pšenice, kukuruza ili soje koje, kako je ukazao, čine osnovu domaće polјoprivrede i sigurnost za prehrambeni sistem zemlјe.
„Žita ne donose najveću dodatu vrednost i valјa podsetiti da neke zaboravlјene kulture poput sirka imaju svoju budućnost baš zbog svoje otpornosti na sušu, ali i hranlјive vrednosti”, naveo je Glamočić.
Ministar ističe da Srbija ne može da gradi budućnost polјoprivede samo na žitaricama, već mora da ide u diversifikaciju proizvdonje.
„Zato usmeravamo podsticaje i insistiram da se sve više ulaže u kulture koje imaju veću profitabilnost – voće, povrće, cveće i proizvodnju u zaštićenim prostorima. Upravo tu se postižu znatno veći prihodi hektaru. Budućnost ima i proizvodnja koja vezana sa prerađivačkom industrijom. Mi deo soje uvozimo jer smo razvili prerađivačke kapacitete. Cilј nam je da polјoprivrednici ne prodaju samo sirovinu”, rekao je Glamočić.
Govoreći o sistemima za zaštitu od grada i mraza koji postoje u svetu, ministar je naveo da u zasadu u Bačincima jednim modernim topom možemo da zaštitimo desetine hektara.
„Takve projetke ćemo podržati uz ulaganje u modernizaciju protivgradnih stanica i njihovu digitalizaciju, ali svi moramo biti svesni da ne postoji 100 odsto zaštita od grada, pa ni od mraza. Pitanje protivgradnih mreža je mnogo složenije nego što izgleda, jer nije svaka kultura pogodna za njih. Država kroz nacionalne mere podrške i IPARD program omogućava polјoprivrednicima koji procene da je za njih isplativo da nabave mreže i sisteme za zaštitu od mraza”, rekao je Glamočić.
Uprava za agrarna plaćanja: Poljoprivrednicima 89 miliona dinara za povraćaj akcize na gorivo
Ministarstvo poljoprivrede -Uprava za agrarna plaćanja saopštila je da je ministarstvo uspešno završilo obradu zahteva podnetih u 2025. godini za povraćaj akcize na gorivo, za račune izdate krajem 2024. godine i da je u toj fazi postupka doneto 8.839 rešenja o refakciji, u ukupnom iznosu od 89 miliona dinara.
Sva rešenja dostavljena su korisnicima putem portala eUprava. U saopštenju su pozvali poljoprivrednike da redovno proveravaju svoje eSanduče na portalu eUprava, kako bi preuzeli svoja rešenja.
Nakon prihvatanja rešenja, ukoliko su saglasni sa iznosom, potrebno je da se odreknu prava na žalbu na portalu eAgrar, na taj način rešenja postaju pravosnažna i izvršna, što omogućava bržu isplatu sredstava na račune registrovane u Registru poljoprivrednih gazdinstava.
Ministarstvo poljoprivrede, i Uprava za agrarna plaćanja nastavljaju posvećeno da rade na obradi preostalih zahteva, kako bi sva gazdinstva u najkraćem roku dobila pripadajuću podršku za organsku proizvodnju.
(Priredio: B.Gulan)