Svakih šest sekundi u svetu jedno dete umre od neuhranjenosti. Taj broj se sad povećava zbog poskupljenja hrane u svetu, gde se ističe da više neće ni biti jeftine hrane. Zbog toga glad i postaje najveća svetska tragedija. Inače, sve to je pogoršala loša žetva u 2010. godini jer su suše i požari opustošili petinu roda pšenice u Rusiji, jednom od najvećih svetskih izvoznika. Cena hrane stalno je u porastu, pa se UN brinu da ne dođe do nemira, kao što je to bilo 2008. godine u tridesetak zemalja sveta. Zato se nije ni ostvario jedan od Milenijumskih ciljeva da se procenat gladnih u svetu sa 16 smanji na deset odsto u 2015. godini! Glavni cilj obeležavanja Svetskog dana hrane, 16. oktobra, je unapređenje sigurnosti hrane širom sveta, posebno u kriznim vremenima.

• Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) obeležava svake godine 16. oktobar – Svetski dan hrane, dan kada je ova organizacija i osnovana 1945.godine; 
• Ali i ovog 16. oktobra u svetu će svakih šest sekundi umreti jedno dete zbog neuhranjenosti!
• “Prikrivena glad” uzrokuje umiranje 1,1 miliona dece godišnje;
• Dok je glad globalna briga, ipak je posebno akutna u afričkim zemljama, koje zauzimaju prvih 20 mesta na tabeli najugroženijih država. Najgore stanje je u Burundiju (97,2 odsto gladnog i pothranjenog stanovništva), Madagaskaru (97 odsto), Liberiji (96,8 odsto), Malaviju (96,6 odsto) i Nigeriji (95,8 odsto)!
• Većina svetske populacije živi u zemljama u kojima prekomerna uhranjenost i gojaznost ubija više ljudi nego glad – 3,4 miliona ljudi umre svake godine zbog prevelike težine i gojaznosti;
• Svakog dana u svetu će biti i oko 800 miliona do jedne milijarde neuhranjenih ljudi!
• U Srbiji se 16. oktobar – Svetski dan hrane obeležava se od 2001. godine uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije;  
• Svetski dan hrane, 16. oktobar, obeležava se pod sloganom: „Pravilna ishrana – dostupna i pristupačna svima. Za svet bez gladi” sa fokusom na smanjenje broja gladnih u svetu;
• Dominatni u ishrani savremenog čoveka su šećeri, masnoće, industrijski proizvedena hrana, meso i proizvodi od mesa, polugotovi i gotovi obroci. Sve češće najmanje jedan obrok tokom dana jedemo van kuće, a hranu pripremamo uglavnom samo tokom vikenda;
• Stoga ne čudi što prekomerna uhranjenost i gojaznost uzimaju svoj danak – pandemija gojaznosti u brojkama znači da je preko 670 miliona odraslih i preko 120 miliona dece uzrasta od pet do 19 godina danas u svetu gojazno. Prema izveštaju FAO danas više od 815 miliona ljudi pati od hronične pothranjenosti, a od toga 60 odsto čine žene; 
• Klimatske promene prete da smanje ne samo kvantitet, već i kvalitet prinosa. Porast temperature utiče i na snabdevanje vodom, menjajući vezu između biljaka i patogena i menjajući veličinu riba;
• Svetski dan hrane poziva na globalnu solidarnost kako bi se pomoglo svim populacijama, a posebno najugroženijima, da se oporave od krize i da prehrambeni sistemi postanu otporniji i robusniji kako bi mogli izdržati sve veće nestabilnosti i klimatske šokove, pružiti pristupačne i održive zdrave načine ishrane za sve, i dostojan život za radnike u prehrambenom sistemu. 

Branislav GULAN

Tokom proteklih decenija došlo je do dramatičnog zaokreta u načinu ishrane kao rezultat urbanizacije, globalizacije svetskog tržišta hrane, ali i demografskih i ekonomskih promena. Tradicionalni način ishrane koji je podrazumevao upotrebu hrane koja sezonski uspeva u određenom podneblju, zamenio je način ishrane koji se karakteriše unosom hrane visoke energetske a male nutritivne vrednosti. Dominatni u ishrani savremenog čoveka su šećeri, masnoće, industrijski proizvedena hrana, meso i proizvodi od mesa, polugotovi i gotovi obroci. Sve češće najmanje jedan obrok tokom dana jedemo van kuće, a hranu pripremamo uglavnom samo tokom vikenda. Potrošači se u gradskim sredinama u izboru vrsta hrane uglavnom oslanjaju na supermarkete, kioske tzv. brze hrane ili naručuju hranu za poneti. Stoga ne čudi što prekomerna uhranjenost i gojaznost uzimaju svoj danak – pandemija gojaznosti u brojkama znači da je preko 670 miliona odraslih i preko 120 miliona dece uzrasta od pet do 19 godina danas u svetu gojazno. Istovremeno, posle perioda pada, učestalost gladi u svetu ponovo raste pa novi podaci ukazuju da je preko 820 miliona ljudi u svetu gladno.Prema izveštajuFAO danas više od 815 miliona ljudi pati od hronične pothranjenosti, a od toga 60 odsto čine žene.

 Ključne činjenice:

• Dok je više od je  blizy milijarda ljuid u svetu gladna, preko 670 miliona odraslih i 120 miliona dece uzrasta 5–19 godina je gojazno, dok je preko 40 miliona dece prekomerno uhranjeno;
• Više od milijardu lјudi ima problem s viškom kilograma Indeks je važan jer pakovana hrana igra sve značajniju ulogu u krizi gojaznosti koja danas zahvata ceo svet. U upozorenjima se ukazuje na podatak Svetske zdravstvene organizacije da više od milijardu lјudi širom sveta živi s viškom kilograma i brojnim problemima prouzrokovanim ovim stanjem;
• Svetska banka procenjuje pak da 70 posto gojaznih, odnosno lјudi s prekomernom težinom, živi u zemlјama s niskim i srednjim dohotkom;
• Više od 150 miliona dece mlađe od pet godina je pothranjeno, a preko 50 miliona smatra se neuhranjenim;
• Nepravilna ishrana zajedno sa sedentarnim načinom života nalazi se ispred pušenja kao faktor rizika broj jedan za obolevanje, umiranje i smanjenu radnu sposobnost širom sveta;
• Većina svetske populacije živi u zemljama u kojima prekomerna uhranjenost i gojaznost ubija više ljudi nego glad – 3,4 miliona ljudi umre svake godine zbog prevelike težine i gojaznosti;
• Najvećem delu populacije nedostaju potrebni mikronutrijenti neophodni za zdrav i aktivan život;
• Od oko 6.000 vrsta biljaka gajenih tokom ljudske istorije danas samo šest biljnih vrsta obezbeđuje više od 50 odsto dnevnog energetskog unosa! Neophodno je da jedemo raznovrsno;
• Klimatske promene prete da smanje ne samo kvantitet, već i kvalitet prinosa. Porast temperature utiče i na snabdevanje vodom, menjajući vezu između biljaka i patogena i menjajući veličinu riba;
• Trećina hrane koja se proizvede širom sveta se izgubi ili uzaludno potroši. Troškovi bačene hrane su oko 2,6 triliona dolara godišnje, uključujući 700 milijardi evra troškova za životnu sredinu i 900 milijardi dolara socijalnih troškova;
• Svetski dan hrane, 16. oktobar,  predstavlja priliku da se ukaže ne samo na značaj pravilne ishrane, već i da se intenziviraju aktivnosti na postizanju cilja održivog razvoja – smanjenje gladi u svetu;
• U Izveštaju FAO uvek se navodi da su danas gladni svaka osma osoba i svako šesto dete u svetu. Istraživanje je provedeno na bazi podataka o smrtnosti djece, nedovoljnoj ishrani i drugim relevantnim činjenicama;
• Iz IFPRI-ja tvrde da je od 1990. godine do danas načinjeno mnogo važnih koraka u borbi protiv gladi u svetu, ali da je taj problem i dalje veoma ozbiljan. Navodeći podatke o smanjenju problema gladi u zemljama poput Kine, Indije, Indonezije i Vijetnama u poslednjih dve i po decenije, u Izveštaju se proteklih godina ukazivalo da su nagli porast svetskog stanovništva, od 1960. godien pa do danas na 7,7 milijardi ljudi i klimatske promene u mnogim regijama učinili da problem gladi ostane gorući problem u svetu;
• Glad je i dalje najveći problem u zemljama Afrike i Južne Azije, a Eritreja i Burundi su na vrhu te liste;
• Iako Se u poslednjih deceniju i po beleži smanjenje procenta smrtnosti dece mlađe od pet godina u zemljama Crnog kontinenta, u Izveštaju se upozorava da je taj problem i dalje na zabrinjavajućem nivou;
• Gana je, recimo, jedini svetli primer znatnog pada indeksa gladi u proteklih četvrt veka. Broj neuhranjene dece u toj zemlji je smanjen je za više od 40 odsto, a procenat nedovoljno ishranjenih je s 44 smanjen je na pet odsto;
• Izveštaj IFPRI-ja posebno obrađuje temu “prikrivene gladi”, koja se odnosi na nedovoljan unos vitamina, minerala i drugih potrebnih tvari u ishrani. Iz Instituta upozoravaju da je to ozbiljan problem koji se u većini slučajeva zanemaruje;
• Navodi se kako je broj osoba koje ishranom unose nedovoljne količine vitamina i minerala duplo veći od broja osoba koje nemaju dovoljne količine hrane. Izveštaj stoga navodi da “prikrivena glad” uzrokuje umiranje 1,1 miliona dece godišnje.

Povratak ljudi u poljoiprivredu

Pošto se prognozira da će u svetu korišćenje nafte biti svedeno na minimum 2050. godine očigledno je da će poljoprivreda morati da se orijentiše na proizvodnju sa znatno manjom upotrebom nafte što će zahtevati više ljudskog rada, manje hemijskih đubriva i mehanizacije kao i delimičnu ponovnu upotrebu stočnih zaprega ali i znatno više novog znanja, odnosno nauke. Dakle, bićemo prinuđeni da se okrenemo organskoj, odnosno ekološkoj poljoprivredi uz upotrebu novih znanja, posebno za obradu zemljišta u uslovima suše. 

• Prognoze su da će od 100 godina biti 52 sušne! To će zahtevati hitne mere za stimulisanje seoskog stanovništva na zemlji kao i za povratak ljudi u poljoprivredu. Ishrana stanovništva biće tako organizovana da će se ići na lokalno snabdevanje hranom i organsku poljoprivredu. Da bi se na jednom području zasnovala organska poljoprivredna proizvodnja, ono mora ispunjavati precizno definisane uslove; 

Organska poljoprivreda

Organska poljoprivreda do pre  pola decenije sprovodila se u 120 zemalja, na 31 milion hektara, a njena vrednost je oko 25 milijarde dolara. Ovi proizvodi su se u Srbiji gaje na oko 24.876 hektara ili na oko 0,6 obradivih površina. Sa njom se u Srbiji bavi oko 7.000 malih proizvođača. a cilj je da to u budućnosti bude na 600.000 hektara. Najnovije ambicije su da se stigne i do milion hektara. Ali je sprovođenje tih želja u svetu, pa i Srbiji – u zastoju.

• Povodom Svetskog dana hrane, koji se obeležava svake godine 16. oktobra,  saopšteno je da svetu preti i nestašica vode koja može da dovede do oružanih sukoba! Devet tačaka je najugroženije na svetu. A, smanjenje dostupnosti vode širom sveta treba smatrtati jednim od najbitnijih bezbednosti životne sredine ovog veka. To je stav stručnjaka za vojnu geografiju i bezbednot životne sredine, koji su nedavno objavili studiju koja ispituje odnos između nestašice vode, geopolitike i potencjala za nasilne sukobe u svetu, koji se zagreva, jer raste temperatura!
• NAJNOVIJI PODACI UN FAO POKAZUJU DA JE VIŠE OD TRI MILIJARDE LjUDI NA PLANETI POTHRANjENO! 
• PRIBLIŽNO TOLIKO LJUDI NA ZEMLJI SVAKOG DANA NEMA PRISTUP KALITETNOJ PIJAĆOJ VODI!

Uprkos poskupljenjima, ali i akcijama VlAde da se snize cene, u Srbiji se još mnogo ne gladuje, za razliku od afričkih i azijskih zemalja. Procene su da svakog dana oko 500.000 ljudi nema dovoljnoi kaltgietne hrane, pa su i – gladni!

Prema podacima Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (UN FAO), više od tri milijarde ljudi nije sebi moglo da priušti zdravu ishranu od 2020. godine, što je približno 112 miliona ljudi više nego godinu dana ranije.

U izveštaju FAO isticano je da je povećanje broja pothranjenih ljudi na planeti delom posledica rasta cena hrane, sa prosečnim troškovima za prehranu, proteklih godina,  višim za 3,3 odsto u odnosu na nivo iz 2019. godine. Te brojke bile su dovoljno sumorne i bez svih negativnih uticaja koji su se dogodili u međuvremenu. FAO globalni indeks cena hrane za avgust 2022. godine pokazuje cenovni rast od 40,6 odsto u odnosu na prosečne nivoe iz 2020. godine. Koliko li će tek taj skok ostaviti gladnih i pothranjenih ljudi? Pokazaće analaize koje se objave narednih godina!

Analitičari prikazuju, da osim ako se nivoi ličnih primanja ne povećaju za sličan obim, kriza ishrane će se verovatno pogoršati, posebno u zemljama sa niskim prosečnim prihodima koje doživljavaju ogroman rast cena hrane. Sve to mogu da pogoršavaju turbulencije u svetu gde se skoro svaka zemlj priprema za rat!

(Ne)pristupačnost hrane se prema Ujedinjenim nacijama meri upoređivanjem cene zdrave ishrane sa nivoom prosečnih ličnih prihoda u nekoj zemlji. Ako trošak na hranu prelazi 52 odsto prihoda prosečnog domaćinstva, zdrava (i energetski dovoljna) ishrana se tada smatra nepriuštivom.

U Srbiji je, recimo, poslednjih godina u fokusu bila vrednost prosečne potrošačke korpe upoređena sa iznosom minimalne zarade koji su predstavnici sindikata, poslodavaca i vlade dogovorili. Ali, to neće biti dovoljno za minimalni novu potrošačku korpu. Međutim, po smernicama UN trebalo bi uporediti ukupan trošak samo na prehrambene artikle iz prosečne potrošačke korpe i staviti ih u odnos sa prosečnim primanjima jednog domaćinstva.

Prema definiciji nadležnih, prosečna korpa se odnosi na potrošnju proizvoda i usluga lične potrošnje prosečnog domaćinstva u Srbiji, zbog čega se često naziva i prosečnom potrošačkom korpom za tročlanu porodicu, u skladu sa domaćom demografskom slikom. Ako se uzme u obzir da dva člana domačinstva privređuju, onda je taj odnos u našoj zemlji još povoljniji. 

Kako god da se posmatra, Srbija ne spade u ugrožene zemlje, uz sva moguća poskupljenja kojima smo okruženi. Delimičan razlog za relativno dobru poziciju po tom pitanju je i činjenica, kao vlasti misle, da ipak proizvodimo dovoljno sopstvene hrane. 

• Ali, često i gube iz vida smko nam je stočarstov na najnižim ganam aod postojanja Srbije! Jer, u stajam aimamko samo 698.8.605 grla goveda, 2.349.176 grla goveda, zatim 1.759.424 ovce ,i oko 22 miliona grla živine.
• Kao da se zaboravlaj da danas u srbikji imamo 4.720 sela, u njima se nalazi čak i 600 sela u kojim nema nijedne krave!
• Gubi se i vida da je u stajama prema podacima RZS 2012. godine bilo 908.102 grla goveda, a među njima 431.290 krava mlekulja!
• Prema proceni strućnkjaka Srboja bi ,rola da ima, već danas, a ne sjtra da ima minimalno 1,6 mliaon grla goveda, blizu 6,5 miliaon svinja i oko 3,5 miliona ovaca! Ali, to kaže nauka – a saje, ioboriu i torovi nemaju ni približan broj te stoke!

A, ono što nemamo dok imamo para, kako vlasti kažu, mi ćemo za naš narod uvoziti, kako bi mesare bile puen, pa veoam često i uvoznog mesa! 

• TAKVA POLITIKA DOVELA JE SRBIJU DO TOGA DA IZGUBI PREHRAMBENI SUVERENITET. SAD SMO VEROVATNO JEIDNA ZEMLJA U SVETU KOAJ NEMA AGRARNI USTAV, A TO JESTRATEGIJA POLJOPRIVRED. OČEKUEJ SE DA ĆE NOVA STRATEGIAJ KOJA ĐE VAŽITI OD 2025. PA DO 2034. GODINE OPROAVAITI STOAČRSTOV I VRATITI ZEMLJU IZGUBLJENI PREHRAMBENI SUVERENITET!
• JER, NEKADAĐNAJ ZEMLAJ SVINJA, DNAS NEMA TOG MESA ZA POTREBE ISHANU SVOG STANOVNIŠTA KOJE GODIŠNJE POJEDNOIJ OSOBI TROŠI OKO 15 KILOGRAMA SVINJETINE!
• DA NEMA TOG MESA, DOKAZ JE DA SU POTOTROŠAČI U SRBIJI SAMO U 2024. POJELI OVOG MESA I POPILI MLEKA, ZA ŠTA JE DRŽAVA POTROŠILA OKO 650 MILIONA EVRA.  U 2023. GODINJI ZA UVOZ TE RHANE, KOEJE NEMA, POTROŠENO JE 574 MILIONA EVRA. TAJ UVOZ SE NASTAVIO I U OVOJ 2025. GODINI PA JE DO POČETKA SEPTEMBRA TEKUĆE GODINE POTROŠENO OKO 800 MILIONA EVRA;
• TO JE SAMO POSLEDICA LOŠE STRATEGIJE AGRARNE POLITIKE KOJA SE PRIMENJIVALA OD 2014. PA DO KRAJA 2024. GODINE. A, NJU JE NA 145 STRANA TADA NAPISALO 240 DOMACUH AUTORA. JER, ONI SU TADA OBEĆALI NARODU DA ĆE U TOJ DECENIJI RAST POLJOPRIVREDE U SRBIJI BITI  9,1 ILI U LOŠIJIM GODINAMA 6,1 ODSTO!? TAKVE PČROCETNE NIKADA NIKO U SVETU NIEJ OSTVARIO.KAKO SU EKSPERTI SRIBJI GLASLI ZA TGAKVE BROJEK, PA SUSEBE ČAKNAGADILI I SA DOANCIJAMA IZ TRI EVROPXSKE ZEMLJE, SAMO NJIAM JE JASNO!
• REZULTATI TE STRAGIJE DOVELI SU ZEMLJU U SITUACIJU DA ORA DA UVOIZI HRANU I DA IZGUBI PREHRAMBENI SUVERENITET!
• JER, POSLE PRIMENE TAKVE STRATEGIJE, RAST AGRARNJE PROIZVODNJE U CELOJ TOJ DECENIJI BIO JE SAMO 1,7 ODSTO, ODNOSNO 0,17 ODSTO GODIŠNJE!
• POSLEDICE SE OSEĆAJU SVIH TIH GODINA. A TEŠKOĆE ZA NOVO MINISTARSTVO POLJOPROIVREDE TEK DOLAZE.  JER, STOČNI FOND JE PREPORLOVLJEN, A TO SE NEMOŽE POPRAVITI NI OBNOVITI  PEKO NOĆI SA UVOZOM PROIZVODA KOJIH NEMA U SRBIJI DOVOLJNO!

U 52 zemlje nema zdrave ishrane! 

Prema saopštenju UN FAO, trenutno u čak 52 zemlje na svetu više od polovine stanovništva ne može sebi da priušti zdravu ishranu. Većina njih je u Africi, dok se ostale nalaze širom Azije, Okeanije, te Srednje i Južne Amerike.Nasuprot tome, u četiri zemlje — Azerbejdžanu, Islandu, Švajcarskoj i UAE — svih 100 odsto stanovnika može sebi da priušti zdravu ishranu. Slična je slika i za većinu evropskih i razvijenih zemalja sa visokim dohotkom, gde više od 95 odsto stanovništva može sebi da priušti zdravu ishranu.

Kada se ovi procenti prevedu u apsolutne brojke, Azija ima najveći broj ljudi koji ne mogu da priušte zdravu ishranu – čak 1,89 milijardi, od čega je 973 miliona ljudi samo u Indiji. Dodatnih milijardu pothranjenih i izgladnelih ljudi živi u Africi, te još 151 milion ljudi u Okeaniji i Amerikama.

Dok je glad globalna briga, ipak je posebno akutna u afričkim zemljama, koje zauzimaju prvih 20 mesta na tabeli najugroženijih država. Najgore stanje je u Burundiju (97,2 odsto gladnog i pothranjenog stanovništva), Madagaskaru (97 odsto), Liberiji (96,8 odsto), Malaviju (96,6 odsto) i Nigeriji (95,8 odsto)!

Stižu i vodeni ratovi!

Svet se nalazi pred ozbiljnim izazovom kako da obezbedi ljudsko pravo na čistu i zdravu pijaću vodu u trenutku kada se procenjuje da dve milijarde ljudi nema pristup bezbednoj vodi za piće i sanitarnu upotrebu. Mnogi izvori vode postaju sve zagađeniji, a ekosistemi koji obezbeđuju vodu nestaju. Klimatske promene remete ciklus vode, uzrokujući suše i poplave. Ovo  je Primarni cilj, kao i podizanje svesti o globalnoj krizi vode i usaglašavanje aktivnosti koje će doprineti ostvarenju međunarodno dogovorenih ciljeva u vezi sa vodama, uključujući i one sadržane u Agendi za održivi razvoj do 2030. godine. Aktivistkinje i aktiviste iz Srbije i čitavog regiona, predstavlja Iva Marković, kao osnivačica inicijative Pravo na vodu i programska direktorka Polekol-a. 

Polekol i Pravo na vodu su kao deo panevropske mreže Evropski pokret za vodu i globalnog Narodnog foruma o vodi, učestvovali u pisanju Manifesta vodne pravde. Među više od tri stotine organizacija širom sveta koje su podržale manifest o poijaćoj vodi, našle su se i organizacije iz Srbije. 

Foto lična dokumentacija: Dve milijarde ljudi u svetu  nema pijaće vode!

Vode su ugrožene zagađenjem, prekomernom eksploatacijom i privatizacijom. Među milijardama ljudi koji nemaju pristup pijaćoj vodi nalazi se i veliki broj stanovnika Srbije. Zato je i poruka, da je dostupnost vode i sanitarno-higijenskih uslova osnovno ljudsko pravo. Voda je zajedničko dobro, a ne tržišna roba i zato mora biti dostupna svima. Razmatranje ovih tema  smatra se „generacijskom šansom“ jer će se nakon skoro pola veka u ovakvom formatu raspravlja o vodi. 

Šteta od suše mrazeva i grada samo kojih u Srbijibilo za poslednjih četvrt veka nanele suštete od oko 10,5 milijarfdi evrra.  Samo ove godiehn štete od mraza i smanejnaj agarne proizvodnej koajće se obeležiti  sa dvostgrukomk borjkomk uticaće na smanenje ukupnog BDP od jedan do dva odsto! Poljoprivrednici su  svake godine tražili da se proglasi elementarna nepogoda! Siromašna država to nije dala, jer nema para. Rešenje je nađeno u tome da se proglasi dvocifreno smanjenje proizvodnje! Nauka je prikazala da su, recimo 2017. godini  štete od suša u Srbiji bile 1,5 milijardi dolara. Nije bila elementarna nepogoda, nego – pad poljoprivredne proizvodnje od 11,7 odsto. Tako nešto slično je bilo i 2024. kao i 2025. .odine. Zna se i da je rod voća 2024. godine u Srbiji manji do osam odsto u odnosu na 2023. godinu. Ako, su štete od suše u 2017. godini bile 1,5 milijardi evra, onda su one u 2024.godine, najmanje tri milijarde evra, kažu zadrugari u Srbiji. Inače, od 2000. godine ovo je sad deveta sušna godina u Srbiji i regionu. 

• Zajedno sa ovom 2025. godinom suše su samo u Srbiji nanele šteta od oko 10,5 milijardi evra!

Vanredni profesor na odseku za geografiju i životnu srdinu na Univerziteti Vilanova u Pensilvaniji, Frensisn Galgano, rekao je za javnost da su loše upravljanje u akutno ranjivim oblastima posebnpo u prekograničnkm rečnim slivovima – i produbljivanje klimatske krize dve glavne brige, piše CNBS. Postoji problem upravljanja i sve veći efekat suše i klimatskih promena. 

• Jer, će od 100 godina 52 biti sušne. Mislim da je to osnovna stvar koja destabilizuje našu sposobnost da rešavamo, sukobe oko vode na miran i efikasan način, rekao kje Galgano. ,,Starno se nadam da grešim’’ dodao je!

Mogućnosti za vodene ratove su dugotrajna aktivna debata, u kojoj svi, od visokih zaničnika UN do renomiranh sručnjaka za hidropolitiku, izražavaju svoju zabrinutost zbog uočenih rizika. Drugi opet, međutim, skeptičniji, iz Stokholmskog međunarodnog Instititua za vodu (SIVI) neprofitne organizacije koja se bavi analizom upravljanja vodama, rekli su ua javnost, da čak i usred mogućeg porasta društvenih sukoba i nasilja ,,voda može biti most za mirne pregovore, a ne okidač ili oružje rata’’? Održivost vode postaje sve bitniji globalni izazov. Procenjuje se da se polovina svetske populacije  već se  suočava sa ozbiljnom nnestašicom vode tokom najmanje jednog dela godine, dok podaci koje je 2023. godine objavio Svetski institut za resurse, upozoravaju da bi zapanjujućih 70 bilioan dolara – ili 31 odsto globalnog bruto domaćeg proizvdoa – moglo biti izloženo velikom stresu zbog vode u 2050 godini.

Sve veća konkurencija za vodu u već sušnim oblastima, zajedno sa sve većm efektom klimafskih promena, dovela je do mora naslova u vezi sa vodom poslednjih godina. Tako su stanovnici glavnog grada Meksikaa bili izašli na ulice početkom 2024. godine, u znak protesta zbog ,,neviđene’’ višenedeljne nestašice vode, a iranske vlasti su u junu iste godine bile upozorile Teheran i više od 800 gradova i sela da su u opasnoti od sleganja zemlje, a Modis Rejsting je nedavno saopštio da bi nestašica vode u Indiji mogla doneti širenje i kreditne krize. Ozbiljna globalna kriza vode dodatno je popunjena alarmantnim porastom broja bezbednosnih incidenata. Podaci koje je naveo Kontrol Risks početkom juna 2024. godine otkrili su da je prosečan broj mesečnih bezbednosnih incidenta u vezi sa vodom bio porastao od 230 odsto iѕmeđu početka 2019. i maja 2024. godine. Globalna konsultantska kuća za ruine i ovakve situacije, je saopštila da ovi incidenti uključuju proteste i nasilne nemire povezane sa nestašicom vode ili  zagađenjem, upozorila je da je malo vrovatno da će se ovaj trend usporiti u narednim godinama.

Evropljani u nestajanju!

• Prema podacima iz 2024. godine u svetu se rodi 364.321 novoih stanovnika, a umre oko 147.137 ljudi kažu statistike. Tako organizacija UN procenjuje da će na kraju 2300. godine na Zemlji živeti oko 9,2 milijardi ljudi. Međutim, većina od njih će biti stari. Ako ne povećaju značajno natalitet, Rusija, Italija, Španija i Nemačka će do kraja 2300. godine značajno smanjiti svoje sadašnje populacije;
• U Srbiji je do pojave bolesti Korona 19, tri i po decenije godišnje je umiralo oko 102.000 stanovnika, dok se rađalo samo 65.000!  U 2021. godini stanje se pogoršalo pa je više umrlo nego što se rodilo čak 75.000 stanvnika Srbije. U 2022. godini samo za prva tri meseca bilo umrlo više sanovnika nego što se rodilo čak 21.000 lica! Znači nestao je jedan gradić srednje veličine Kruševca ili Vršca! 
•  Dakle zahvaljujući samo onome što priroda radi, Srbija je svake godine sve manja i manja… Sad ima 6,6 miliona stanovnika, a to je za jednu deceniju manje čak za 500.000! Već za dva i po veka, na njenim prostorima, samo na osnovu većeg umiranja nego rađanja živeće neki drugi ljudi. Za istoriju to je veoma kratak period, dok za obične smrtnike nije. Jer, niko od njih neće doživeti da vidi šta će se dogoditi za manje od dva i po veka!
• Analitičari predviđaju da će u 24. veku Japanci u proseku da žive 198 godina, a da će Afrika da doživi demografsku eksploziju. S druge strane Evropljani će postati ,,vrsta u nestajanju”. Procena od oko 9,2 milijarde stanovnika do kraja 2300. godine, zasnovana je na porodici od dvoje dece. Ali, statističko povećavanje za samo ,,četvrtinu deteta” po porodici moglo bi populaciju u 24. veku da podigne na čitavih 36,4 milijarde ljudi. Predviđanjima kako će se svetska populacija razvijati u naredna tri veka bavi se Odeljenje za populaciju UN. Eksperti ove službe misle da će se u narednih 300 godina zadržati trend stvaranja četvoročlanih porodica u svetu;

Međutim, ako se današnji nivo plodnosti žena u zemljama u razvoju nastavi u narednim stolećima, onda će na našoj palenti 2150. godine živeti 244 triliona, a 2300. godine 134 triliona stanovnika, navodi se u izveštaju UN pod nazivom ,,Svetska populacija u 2300. godini”. ”To je kao ,,Titanik” koji ispred sebe ima ledeni breg. Tonete zato što su stope preniske ili zato što rastete suviše brzo jer su stope previsoke. U svakom slučaju morate da promenite kurs. Jer i najmanje promene mogu izazvati ogromne razlike. To je slično podatku i da biste, ako ste preterano gojazni mogli umreti. Ali, ako ste mršavi i nastavite da gubite u trećini težine takođe ćete umreti, ali od neuhranjenosti. Slično je i sa populacijom – ako je prekobrojna ili premala, ako raste prebrzo ili presporo”, naveo je u izjavi za javnost direktor Odeljenja za stanovništvo UN Džozef Čami.

Ovo predviđanje za tri veka unapred je najdugoročnije koje su UN do prošle godine uradile. Dugoročne prognoze su neophodne vladama i svim državnim institucijama koje se bore s klimatskim promenama, poljoprivrednom proizvodnjom i migracijom, kako bi na vreme mogli da izvrše korekcije programa i planova. Procenjeno je, takođe, da će stanovnici u bogatim zemljama živeti mnogo duže: Amerikanci, Šveđani i Japanci živeće u proseku duže od 100 godina, dok će životni vek u Kini biti produžen na 85 godina.Dobra vest je da je u mnogim zemljama vidljiv trend stvaranja malih porodica sa dvoje dece postala gotovo normalna pojava u Iranu, Brazilu, Indoneziji, Meksiku i Tajlandu, zahvaljujući, pre svega, redovnijem korišćenju sredstava za kontracepciju. Međutim u Evropi, Japanu, Australiji ili Kanadi, porodice su ipak premale i imaju u proseku 1,4 dete. A, pošto nema porasta imigracije, u narednih 100 godina na današnjih hiljadu doći će 232 Evropljanina.

• Zanimljivo je da su statističari među razvijenim zemljama samo SAD videli kao državu koja će zadržati trend porasta populacije, uglavnom zahvaljujući imigraciji, pa se očekuje da do kraja 2300. godine dostigne cifru od 523 miliona ljudi. Stanovništvo Afrike će se u tri naredna veka udvostručiti i dostići 2,3 milijarde ljudi – pod uslovom da se ukroti epidemija side i virusa HIV. Latinska Amerika i područje Kariba uglavnom će zadržati sadašnji broj žitelja dok će populacija Azije biti u blagom padu i sa 61 odsto ukupne svetske populacije danas, do 2300. godine će pasti na 55 odsto, navodi se u izveštaju UN.

Glad dece u Africi i Aziji

Procene su da će na kraju ove godine svetska populacija dostići sedam milijardi ljudi, što je brojka koja nosi nove izazove u pogledu proizvodnje hrane, zdravstva i obrazovanja. Najveće stope priraštaja su u nerazvijenim zemljama, naročito među najsiromašnijim segmentima populacije. 

• U ovom periodu svet dobija milijardu stanovnika svakih 12 godina. A, ko zna koliko je miliona godina otkako ljudi hodaju zemljom bilo potrebno da se 1800. godine dostigne prva milijarda?

U podsaharskoj Africi stope rađanja su visoke, a stopa smrtnosti se smanjuje. Kampanje protiv bolesti kao što su virus HIV i sida ili malarija pokazuju rezultate. Prema novom izveštaju, Afrika će dobiti milijardu stanovnika u idućih 40 godina. Prema današnjoj stopi rađanja, žene u Nigeru rađaju u proseku 7,4 dece. Inače, osamdeset odsto dece sveta živi u Africi i Aziji. Ovom velikom neproduktivnom segmentu populacije potrebne su usluge, škole, bolnice, i zaposlenje. Ne pomaže vam kada imate velikih broj mladih bez obrazovanja ili jedva pismenih i misli se da je to najveći izazov za nerazvijene zemlje, stoji u izveštaju UN.

Demograf u Svetskoj Banci Džon F. Mej navodi za javnost da u Africi samo 10 odsto dece završi srednju školu, a na fakultet ode samo jedan odsto. Snaga zemlje nije povezana s brojem ljudi, nego s brojem obrazovanih ljudi. S druge strane razvijene zemlje imaju manju stopu priraštaja. Evropa i Azija imaju najmanju. Tajvan ima najmanju stopu priraštaja na svetu i u proseku jedno dete po ženi. Visoko obrazovanje i migracija u gradove su faktori koji utiču na malu stopu priraštaja. Prognozirano je da će oko 2020. godine Indija prestići Kinu i postati zemlja sa najvećim brojem stanovnika na svetu.?

Izazov, hrana!

Za ovakvu populaciju na svetu hrana je i dalje najveći izazov. Međutim, gladovanje u svetu najvećim delom ne izaziva nedostatak hrane, već siromaštvo: polovina populacije u nerazvijenim zemljama živi u uslovima koje Svetska banka definiše kao ekstremno siromaštvo, to jest sa manje od dva dolara dnevno. A, to je grupa koja brže raste. Zbog politike koju vode bogati, samo za poslednjih godinu dana broj siromašnih u svetu, koji žive sa manje od 1,2 dolara dnevno povećao se do 2024. godine  za 44 miliona! Demografi se slažu da će rast populacije, naročito u Africi podstaći migracije u urbane regije. Kao rezultat, gradovi će postati veći, teški za upravljanje, s velikim divljim naseljima i delovima punim siromaštva.

Intervencija Rusije u Ukrajini stvorila je velike probleme svim zemljama koje posluju sa Rusijom i Ukrajinom, ali i ovim zemljama, koje su svetski lideri u poljoprivredi. Jer, postoje zalihe neprodate robe, a u toku je još jedno novo ubiranje useva, pa je problem gde ih uskladištiti. Probleme Ukrajine neće rešiti ni ovih dana obećana pomoć zemalja Evropske unije! I pored toga što stanovnika u toj zemlji ima mnogo manje, taj novac neće biti dovoljan ni za hranu! A, i oružja im ponestaje, pa će biti prinuđeni da prihvate eventualnu ponudu Rusije za mir. Naravno ako se ne budu mešali drugi, koji podstiču ratove i smanjenje broja ljudi na zemljinoj planeti. Sad je tu i bitna ulgoa i onog što predlaže Donald Tramp prkiv čovek SAD. 

“Ni ove godine nema dovoljno kapaciteta za skladištenje žitarica, čak ni za ovogodišnju žetvu”! Ta zemlja, misli se na nekadašnju Ukrajinu,  bila je peti najveći svetski izvoznik pšenice i među prva tri izvoznika kukuruza, ječma i suncokreta. Porušena Ukrajina tek sad nema dovoljne kapacitete za skladištenje žitarica, čak ni za ovogodišnju smanjenu žetvu, jer je suočena s problemom da izveze postojeće zalihe iz skladišta nakon napada Rusije, objavio je Svetski program za hranu Ujedinjenih nacija. Problem je delimično rešen jer je početkom maja 2024. godine 20 miliona tona pšenice bilo otpremljeno u Rumuniju.

Jakob Kern, koordinator Svetskog programa za hranu u Ukrajini – nadležan za vanredne situacije – na početku sukoba procenio je da će 20 odsto zasejanih površina u Ukrajini već tada nije bilo požnjeveno u julu i da je površina prolećne setve bila za oko trećinu manja nego inače, preneo je Rojters. A, Ukrajina je bila peti najveći svetski izvoznik pšenice i među prva tri izvoznika kukuruza, ječma i suncokreta. Njena proizvodnja pšenice u 2021. iznosila je oko 40 miliona tona, a proizvodnja preostale pomenute poljoprivredne kulture je bila 50 miliona tona. Veliki problem 2024. godine godine je izvoz postojećih zaliha žitarica, kako bi se obezbedili kapaciteti za skladištenje žetve, i generisao novac za kupovinu semena i đubriva za sledeću sezonu setve, rekao je Kern putem video linka iz Ukrajine, na brifingu za medije u Ženevi. On je taa naveo, pozivajući se na podatke Ministarstva poljoprivrede te zemlje, da je Ukrajina na početku intervencije Rusije izvozila skoro sve svoje žitarice i uljarice, oko šest miliona tona mesečno – preko morskih luka koje su blokirane zbog sukoba.

Putin najavio istorijski rekord u žetvi pšenice – povećaće i izvoz?

Dok je predsednik Rusije Putin  ostvaruje rekorde u agrarnoj proizvodnji, procene za Ukrajinu su pokazale nagli pad izvoza u marketinškoj godini 2022/23. godini. Rusija je proteklih godina imala rekordne žetve od po 130 miliona tona žitarica, uključujući 87 miliona tona pšenice. Toi se dogodilo i ovihogdinja od kada je Rusija inervenisla u Ukrajini. Putin orekrodnim prinosima, čak i rekrodnim za Rusiju, govorio i u intervjuu 2023. godine  tass.ru.  “To će omogućiti ne samo podmirivanje domaćih potreba, već i povećanje snabdevenosti naših partnera na svetskom tržištu“, istakao je dodajući da je to vrlo važno za globalna tržišta hrane.  O količinama nije govorio, ali, u aprilu 2024. godine je konsultantska kompanija “SvoEcon” saopštila da bi veći izvoz iz ove zemlje u marketinškoj sezoni mogao da zadovolji rastuću globalnu potražnju u slučaju da ukrajinski ostane nizak, odnosno da se ne povrati pristup crnomorskim lukama. 

Procenili su da je ruski izvoz pšenice 2022/23 bio oko 41,0 miliona tona u poređenju sa 33,9 miliona tona u tekućoj sezoni, pod uslovom da ne bude zapadnih sankcija koje direktno ciljaju na izvoz hrane i dalju eskalaciju vojnih aktivnosti u regiji. Drugi faktor koji je verovatno uticao je na izvoz kojije bio državna regulacija, navodi AgFlow. Slično se dešavalo i proteklih godina. Žele da zadovolje globalnu potražnju! Ruska vlada je bila ponovo odredila izvozne kvote u drugoj polovini 2022/23 godine, jer je njihov obim bio na nivou izvoznog potencijala. Slična politika kada je hrana u pitanju vodi se i u protekle dve godine.

Nagli pad ukrajinskog izvoza

Kada je reč o ukrajinskom izvozu pšenice, ostvaruile su se prognoze iz 2023. godine da je on ostao nizak. Najnovije procene USDA pokazivale su i na nagli pad, budući da je u 2022/23 mogao da iznosi samo 10 miliona tona, u odnosu na pre rata planiranih 24 miliona tona pisao APK-Inform. Prognoza izvoza 2021/22. godine bila je stabilna i iznosila je oko 19 miliona tona. USDA su prognozirale da će proizvodnja pšenice u Ukrajini pasti na 21,5 miliona tona u 2022/23, što je i bio nagli pad u odnosu na rekordnih 33 miliona tona u sezoni 2021/22. godine.

Milenijumski cilj

Prvi Milenijumski cilj razvoja UN je bio je smanjenje siromaštva i gladi u svetu. Znači da je prvi cilj bio i da se prepolovi broj ljudi koji žive ispod granice siromaštva od 1,25 dolara na dan, što je prema podacima Svetske banke trebalo da bude ostvarivo do 2015. godine, i prepolovi broj gladnih u svetu. To je bila nerealna želja kreatora takve politike. Nije se ni ostvarila zbog rekordnih cena hrane. Drugi Milenijumski cilj UN-a odnosio se na to da osnovno obrazovanje bude dostupno svima.

Prema podacima Svetske banke, 50 siromašnih zemalja sveta je taj cilj ostvarilo, na dobrom putu je njih još sedam, dok 38 država, uglavnom u Africi, nije postiglo cil da sva deca završe osnovne škole. Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) je objavila podatak da u školu jedneod poslednjih godina, jedno vreme nije išlo čak 69 miliona dece prema broju od 103 miliona iz 2000. godine. Očekivalo se da će cilj ukidanja nejednakog tretmana polova u osnovnom i srednjem obrazovanju biti ostvaren do 2015. godine, iako Afrika mnogo zaostaje. To se očekivalo, ali se nije ostvarilo, ni u svetu ni u Srbiji. 

Zapadni Samarićani i glad u svetu

Ne manjka paradoksa koje je proizvela ukrajinska kriza. Zapad koji oružjem i finansijama produžava sukob na njenoj teritoriji, isplanirao je da zbog moguće gladi kao posledice istog, pomaže najugroženije zemlje. Naravno kreditima koje bi sirotinja i vraćala!

Sjedinjene Države, nekoliko globalnih razvojnih banaka i drugih finansijskih organizacija predstavili su plan vredan više desetina milijardi dolara za rešavanje svetske prehrambene krize koju je pogoršala ukrajinska kriza. Tačnije, američko Ministarstvo finansija je objavilo tada da nekoliko globalnih razvojnih banaka „ubrzano radi na finansiranju, političkom angažmanu i tehničkoj pomoći” kako bi se sprečila glad izazvanu ratom, rastom cena hrane i štetom koju klimatske promene nanose usevima, preneo je tada Telegraf – Biznis.

Protiv gladi u svetu

Tako je tada Svetska banka stavila na raspolaganje 30 milijardi dolara pomoći, za suzbijanje globalne krize s hranom, Azijska razvojna banka tada je obezbeditla sredstva za Avganistan i Šri Lanku, Afrička razvojna banka je 1,5 milijardi dolara pomoći dala za 20 miliona afričkih farmera. Evropska banka za obnovu i razvoj, Interamerička razvojna banka, Međunarodni fond za poljoprivredni razvoj takođe su dali nekoliko desetina milijardi dolara u narednim mesecima i godinama za podršku proizvođačima hrane i za rešavanje problema deficitarne ponude. Tada je Američki Stejt department bio procenio da je 2021. godine više od 193 miliona ljudi širom sveta trpelo akutnu nestašicu hrane, što je za 40 miliona ljudi više nego prethodne godine. Predviđalo se da je do kraja prošle 2023. godine još 40 miliona gurnuto u siromaštvo pa je i najavljena prehrambena nesigurnosti, javio je tada AP.

Druga strana medalje

Pitanje je koliko će najsiromašnije zemlje biti u stanju da povuku kredite ma koliko bili povoljniji uslovi njihove otplate. „Naravno da bi svi ti fondovi kao jedna vrsta preraspodele bogatstva, koje je inače opljačkano uglavnom od tih istih naroda i kontinenata, trebalo da čine bespovratna sredstva. Ipak ne verujem da će ona, makar ne u značajnom delu, biti bespovratna, ali očekujem da bude sa značajno niskim kamatama i sa značajno dužim rokovima otplate“, rekao je tada za Sputnjik konsultant Branko Pavlović. Koliko god dobro zvučao plan pomoći siromašnima, on ima i drugu stranu medalje, objašnjavao je on. Ta ideja da se njima pomogne nekakvim fondovima zbog toga što se pretpostavlja da je moguća nestašice hrane dovešće do takve otimačine i povećanja cena da onda države kojima je to zaista potrebno i koje jesu siromašne, neće moći iz finansijskih razloga uopšte da konkurišu za ta sredstva.

Banke ništa ne poklanjaju

Agroekonomista Milan Prostran pak smatra da je to bila reč o čistom kreditnom aranžmanu, samo verovatno sa nešto povoljnijim uslovima otplate. „Čim je banka u pitanju, banka nikada nikome ništa nije poklonila. Na kraju, novac je roba, banke posluju po principu profita. Kamata je njima osnovni izvor prihoda. Ovde je, ipak, osnovno pitanje odakle će oni kupovati robu“, rekao je on za javnost. 

Od kad svet postoji, uvek je imao gladna područja zbog suše, nepogoda, ratnih dejstava… Bez hrane, vode i vazduha sve t nemože da postoji!  Sada je taj problem eskalirao jer su fondovi hrane prazni što zbog vojnih operacija, što zbog toga što su drugi zaključali svoje zalihe. U svetu se godišnje proizvede oko 750 miliona tona pšenice, a njeni najveći proizvođači, Kina i Indija, gde živi praktično trećina čovečanstva  u vreme krize bile su zabranile izvoz.

„Možete vi izdvojiti ne znam koliko milijardi, ali ako vam je Indija kao drugi najveći proizvođač pšenice na svetu  bila jezatvorila svoju granicu, ali je onda prodaje samo ono što je ranije ugovorila. Sada se postavlja pitanje odakle ćete vi to da kupite. Ili ćete ponovo morati da se obratite Ruskoj Federaciji koja je očekivala rod do 100 miliona tona žita“, ističe Prostran. Kako će neko ubediti onoga ko ima hranu da je proda, dodaje on, podsetivši da je Kina davno još  za više od 90 milijardi dolara kupila hranu gde god je našla – i pšenicu i kukuruz i soju, čak i pirinač. 

• Pozavaoci prilika konstatuju da će što dejstva u Ukrajini budu duže trajala, situacija sa cenom hrane i brojem gladnih u svetu biti sve gora!

Loši samarićani

Tako smo došli do čistog paradoksa da oni koji konstantno šalju dodatno naoružanje i praktično finansiraju produžetak ratnih dejstva u Ukrajini, čija pšenica zajedno sa ruskom čini 30 odsto globalnog izvoza, prave planove za sprečavanje gladi u svetu izazvane tim sukobom.

Kredite međunarodnih finansijskih organizacija će, ako uopšte budu mogli da ih povuku ma koliko bili povoljni, vraćati naravno zemlje gladnih. Mogao bi to da bude prilog za delo „Loši Samarićani“ profesora ekonomije sa Kembridža, Ha Džun Čanga, britku kritiku svetskog ekonomskog poretka koja pokazuje kako je taj sistem ustrojen u korist bogatih zemalja — loših Samarićana, na uštrb siromašnih.

I u slučaju krize u Srbiji, i svg ašto je snalzi sada, a pa i na sada, kada je ponovo stižu sankcije, mora da rešava probleme koji jod doalze spolaj, ali ih ima mnogo i unutra. Jer, zbog grešaka svojih kreatora agroekonomske politike, ona je sprepolvoa stočni fodna! Agrar u Srbiji nije strateška gana. Seljaci su prtisnuoit sa problemima pa travdu tađže na ulici. Da je nekadašnjih 460 miliona evra, upućenih  2016. i 2018. godine evra, stiglo do njih stočni fond bi se oporavio. A, juvoz mesa ga je još više gasio! Da su te par edošle do njih, oni bi ih valjano iskoristili.pa ne bi sad bili na ulicama da taže pravdu. Radili bi na svojim njivama, bili u svojim stajama, oborima tov svinja i ekonjomskim dvorištima.  A, ne na ulicama da traže pravdu za preživavljavanje. Jedino u tom slučaju Srbija bi imala dovoljno hrane za sebe i za izvoz.   

• Dakle, hrane će biti, i u ovoj sušnoj godini.  Obnoviće se ono što nije dobro, ali je pitanje bez odgovora zašto je moralo da dođe do svega toga? 
• Jer,  hrane Srbija može da proizvede, nije kao nekada, biće je u svakom slučaju. Sejali smo u 2024. odini pšenice na više od 600.000  hektara pšencie i imamo raod veći od 3,6 miliaon tona. Imamo i milion tonan stare pšenice zalihama.  Imamo dovoljno pšenice  za sebe i duplo više za izvoz koji je dobro krenuo u 2025. godini! Rod kukuruza je prepolovljen, ali će ga bidi dovoljno za domaće potrebg jer nemamo stoke da ga jede. Treba nam samo 3,5 miliona tona. Suša je ove godine prepolovima i proizuvodnju povrća i desetkovala voće. 

Na policama marketa u Srbiji  i dalje da se nalazi oko 80 odsto robe iz uvoza i samo 20 odsto iz proizvodnje. To nije dobro. Jer, je to slika  loše agroekonomske politiek u Srbiji. Najbolje bi bilo kad bi ti marketi svi bili domaći, pada unjiamk i srpskm kućama ju svetu da imamo prodaju hane iz Srbije, koja ima 3.257.100 hektara njiva  na kojiam radi 1.150.153 lica! Podadak loše agroekonomske politike je iznet i u Skupštini Srbije, 12. jula 2024. godine, uz konstataciju da ona više nema samodovoljnost  u proizvodnji hrane. Posebno je istaknuto da nema ni sopstvenu prerađivačku industriju u selima, jer je ona opljačkana, uz pomoć države, u pljačkaškoj privatizaciji, uz pomoć države, nakon demokratskih promena 2000. godine.

U prilog ovoj tezi analitičari podsećaju da u Srbiji ima 508.365 poljoprivrednih gazdinstava.  U svakom gaydinstvu je zapsoleno po 2,2 lica. Tregba reći da u Srbiji postoji 4.073.703 miliona hektara poljoprivrednih površina, a koristi se 3.257.100 hektara. Njive se obrađuju sa 481.000 traktora i oko 46.000 kombajna. Premehanizovani smo, ali se od tri stara traktora sklapa jedan da može u njive. Prosek starosti mehanizacije je oko tri decenije.Ali, dobar deo mehanizacije jei stariji od svojih vlasnika. Jer, većina vlasnika ove mehanizacije mlađa od nje! Tako da nam njive obrađuje stara mehanizacija od tri decenije i poljoprivrednici koji u proseku imaju i više od 60 godina. Vrednost agrarne proizvodnje na tim njivama po hektaru se kreće od 1.000 do 1.200 eva. Vrednsto ukupne proiѕvodnje na njivama i u stajama nikada nije bila veća od 5,6 miliajrdi evra! Sada je sve to mnogo, mnogo, mnogo, niže.

Prosečno gazdinstvo u Srbiji je veličine 6,4 hektara. U zemlji postoji 508.365 gazdistjava. Ona obraduju 3.257.100 hetkara zemlje. Prosečna starost nosioca poljoprivrednih gazdinstava je 60 godina. Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina. Na svakom gaydinstuv postoji samo po  jedna krava, pet svinja, tri ovce, 43 živine i tri košnice!

Dakle, dok je vrednost proizvodnje po hektaru u Srbiji je tek 1.200 evra po jednom hektaru  u boljim godinama (to je u Holadniji 27.000 dolara,a u Danskoj 37.000 dolara). Seljak Srbije sa subvencijama, koje nakon povećanja, ali  se retko isplate, pa sad nemože ni da  zaseje njive, ne da bude i konkurentan na svetskom tržištu. Jer, subvencije u EU se kreću od 480 do 900 eva po jednom hektaru. Tačno je da je sad agrarni budžet veći od 145 milijardi dinara ili sedam odsto ukupnog budžeta Srbije. Prihvatljiva suma kada bi imali zdravu poljoprivredu, ali ona to nije u Srbiji.  I  da se taj novac pravilno i rasporedi.. Ali, to u Srbiji nije slučaj, pa proizuvođači opet izlaze na ulicu da se čuj njihov glas,  kako bi novac dobili bar na vreme!

Budući da je naša zrmlja članica Ujedinjenih nacija od 2000. godine, da ne bude glad u Srbiji je glavni faktor Ciljeva 2030. za održivi razvoj.

Pošto je hleb u našoj zemlji veoma jeftin, Srbi jedu tri puta više hleba od prosečnog građanina EU (64 kilograma godišnje) i blizu trecćine količine mesa, sa manje od 40 kilograma godišnje, u poređenju sa 90 u Nemačkoj, 91 u Italiji i 102 u Francuskoj.  Iklipodatak da se u Evropskoj unijitorši u proseku 25 kilogama više hrane nego u Srbiji. Kad abi Srbija imala i najvdeći razvoj agrara usvetu, timtempom ne bimogal da stigne  potrošnju mesa u EU!

Prema podacima RZS danas raspolaže sa 4.073.703 hekara raspoloživog zemljišta. To je smanjenje u odnkisuna 2018. godinu čak za 21,3 odsto. Od tog broja 313.495 gadzinstava se bavi stočarstvom. Za proizvodnju siorovina za hranu koristi se3.257.100 hektara. Ima i 122.217 hektara nekorišćenoig zemljišta. Šume zauzimaju 2,5 milina hektara. Postoji i ostalog zemljišta 190.242 hektara U Srbiji se 1.150.657 lica bave poljoprivredom. Od toga su 662.943 muškarci  (57,6 odsto) i 487.710 žene (42,4 odsto). Prosečan broj članova stalno zaposlenij na porodičnim gazdinstvu je 2,2. A, od tih 508.365 gazdinstava. Prosečna starost nosioca gazdinstva je 60 godina. Tek svaki 11 nosilac gazdisntva je mlađi od 40 godina! čak 217.623 su oni mali, sitni, najsitniji proizvođači sa posedom do dva i po hektara. To su oni koji su u prošlom sistemu, bili zaposleni u državnim preduzećima i dodatno su obrađivali do dva  i po hektara. Bilo im je dobro, jer im je agrar bio dopunska delatnost za bolji život. Cilj države je danas da se i njima pomogne da postanu robni proizvođači, da im zadruge otkupljuju tržišne viškove. 

Prema podacima RZS prosečno gazdinstvo u Republici Srbiji je veličine 6,4 hektara. U Vojvodini je to nešto više, 13,2 hektara u proseku, dok je u regionima Šumadije i Zapadne Srbije kao i Južne i Istočne Srbije 4,4 hekta. Poljoprivrednici, ratari, stočari i drugi koji se bave ovim poslom, u stajama prosečno poseduju po jednu kravu, u oborima pet svinja, u torovima šest ovaca, tri košnice u voćnjaku i 43 živine u ekonomskom dvorištu. Najveći broj poljoprivrednih gazdinstava, njih 224.433 nalazi se u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije. Najveća površina poljoprivrendog zemljišta koristi se u Regionu Vojvodine, a to je 1.474.709 hektara. To je pad za 6,3 odsto u odnosu na 2018. godinu.

Foto: Gorna Mulić – Stado kakvo Srbija želi!

Stočni fond je veoma osiromašen. Srbija više nema dovoljnoi hrane, odnosno mesa, mleka i peraševina za ishranu sopstvneih 6,6 miliona ljudi. Prinuđena je na uvoz. Odbor za poljoprivredu Skupštine Srbije konstatovao je da je potrebno raditi na samodovoljnosti. Odnosno, prvo treba vratiti prerađivačku, prehrambenu industriju, koja više ne postoji u Srbije.

Prema podacima popisa iz 2023. godine, a saopštenim u RZS 2024. godine, siromašni stočni fond, što je nekad bilo blago Srbije danas čini!

         698.605           grla goveda

      2.349.176           grla svinja;

      1.759.682          grla ovaca je u torovima;

         149.558          grla koza;

     22.22.439           grla živine;

     1.261.323           košnica pčela, štoje rast za 38 odsto u odnosuna 2108. g.;

Danas sa 2,5 hektara…. staklenici, plastenici gde, uz intenzivnu proizvodnju, može malte ne i da živi. A, toliko njiam poseduju mala gazdinstva u Srbiji kojih ima oko 217.000. Ali ko radi ekstenzivno treba mu najmanje 100 hektara da bi živela četvoročlana porodica. U socijalizmu zemljišni maksimum je bio 10 hektara ili 18 jutara obradivih oranica. 

• Danas jedan poljoprivrednik u Srbiji proizvodi hrane za 15 potrošača, a u Nemačkoj čak za 152 osobe!

Sa proizvodnjom mesa Srbija je pala na najniže grane. Mi smo od izvoznika postali uvoznici. Srbija je 1990. godine, izvozila svinjskog mesa za 762 miliona dolara. Sada to meso uvozimo (u 2019. godini je za njega potrošeno 71, u 2020. godini 58 miliona dolara, a u 2022. godini za 64 miliona dolara)! Te 1991. proizvodili smo 650.000 tona svih vrsta mesa, i trošili po jednom stanvoniku 65 kilograma. Danas  proizvodimo tek oko 440.000 tona svih vrsta mesa i trošimo po stanovniku godišnje manje od po 40kilograma.To značli da danas na kad se nalazimo pred kraj 2025. godine jedan stanovnik Srbije troši oko 25 kilograma svih vrsta mesa manje od žitelja Evropske unije! Uz razvoj koji Srbija ima danas nema, trebalo bi da prođe pola veka da bi se stigao standard, odnosno prosečna potrošnja mesa u  Evropskoj uniji!

Svetski dan hrane

Glavni cilj obeležavanja Svetskog dana hrane, 16. oktobra, je unapređenje sigurnosti hrane širom sveta, posebno u kriznim vremenima.

Poslednjih decenija svet je postigao značajan napredak u poboljšanju poljoprivredne produktivnosti. Iako sada proizvodimo više nego dovoljno hrane da prehranimo sve, naši prehrambeni sistemi su van ravnoteže. Glad, gojaznost, degradacija životne sredine, gubitak agrobiološke raznolikosti, gubitak hrane i otpad i nedostatak sigurnosti radnika u lancu ishrane samo su neka od pitanja koja podvlače ovu neravnotežu.

• Svetski dan hrane poziva na globalnu solidarnost kako bi se pomoglo svim populacijama, a posebno najugroženijima, da se oporave od krize i da prehrambeni sistemi postanu otporniji i robusniji kako bi mogli izdržati sve veće nestabilnosti i klimatske šokove, pružiti pristupačne i održive zdrave načine ishrane za sve, i dostojan život za radnike u prehrambenom sistemu. To će zahtevati poboljšane šeme socijalne zaštite i nove mogućnosti koje se nude digitalizacijom i e-trgovinom, ali i održivije poljoprivredne prakse koje čuvaju prirodne resurse Zemlje, naše zdravlje i klimatske uslove.

Svetski dan hrane takođe služi i za podizanje svesti o zdravoj ishrani i onome što je potrebno našem telu. U novije vreme poraslo je obrazovanje o zdravoj ishrani i o tome koja hrana je dobra i štetna za naše telo. Svetski dan hrane pruža nam odličnu priliku za dalje obrazovanje i podizanje svesti u ovoj oblasti.

Prema Globalnom indeksu sigurnosti hrane, Srbija je 2024 godine bila 47. po pristupačnosti, 65. po dostupnosti i 52. po kvalitetu i sigurnosti hrane. Naš ukupni rang po pitanju sigurnosti hrane je 59,4, što nas čini 52. od 113 zemalja.

                                                                           (Autor je analitičari publicista)