Zadruge grade bolji svet!

• Prve zemljoradničke zadruge na sadašnjoj teritoriji Republike Srbije osnovane su  pre 179  godina, a zadruga koja je osnovana pre 130 godina i danas je aktivni privredni subjekt. Zadrugarstvo je izraz socijalnih potreba svakoga naroda;
• Zadružni savez Srbije je asocijacija zadruga i osnovan je davne 1895. godine, samo godinu dana posle osnivanja prvih zadruga u Srbiji “Vranovo” i “Azanja”. U razvoju zadrugarstvo Srbije je prolazilo kroz različite periode, a od 2012. godine započeto je vraćanje mesta i uloge, koji ovaj oblik organizovanja ima i u razvijenim zemljama; 
• Inicijalni korak u obnovi zadrugarstva u Srbiji bi trebalo da bude izrada strateškog dokumenta u kom bi se sagledali resursi sa kojima raspolažu zadruge, problemi sa kojima se suočavaju, ali i mogućnosti za stabilizaciju i dalji razvoj postojećih i osnivanje novih zadruga. Značaj zadružne statistike, ali i osnovnih pokazatelja rada zadruga je višestruko istican od strane Međunarodnog zadružnog saveza. Teško je planirati korake za budućnost ukoliko ne postoje precizni i pouzdani podaci o trenutnom stanju. U tom smislu, smatra se da je neophodno kreirati i usvojiti i Strategiju razvoja zadrugarstva u Srbiji;
• Glavni cilj nove, desetogodišnje Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije koja će važiti od 2025. do 2034. godine je obnova prehrambenog suvereniteta! Ekspertski nacrt uskoro će pred javnost, a predviđa novine kao što su su zelene stipendije za decu sa sela, školske užine sa domaćih farmi, sistemska kontrola cena hrane, kao i veća izdvajanja za ruralni ravoj;

Branislav GULAN

     Poruka zadrugarima i kooperantima u Srbiji, je da se udruže! Jer, u protivnom ne da će nestati, nego će ih pojesti velike multinacionalne korporacije koje su sve više prisutne u Srbiji. U tom slučaju biće najamni radnici na svojim nekadašnjim imanjima. Vlast u Srbiji je dosledna: Svake godine svetliju budućnost, farmerima pomeraju  u – budućnost. Žitelji Srbije bi da bar jednom bolje žive ove nego naredne godine. Dosadilo im čekanje i samo prazna obećanja od istorijskih promena. Jer, seljanima u Srbiji uvek se obećava boljitak za sutra. A, oni ga čekajui već danas, a on nikada da stigne. I tako čekajući to obećano sutra mnogi od njih odu sa ovog sveta. Jer, prosek starosti života stanovnika sela, koji obrađuju njive, veći je od 65 godina! Odgovor je da je Srbija sve siromašnija, odnosno najsiromašnija zemlja u bivšem YU regionu. Naravno ako se pogleda poljoprivreda i prihod od nje. Dokaz toga je da je sadašnji režim uveo oko 800 dažbina i da samo daje obećanja za bolji život koji im je sve dalji. Pros;eanprihdo po hekaru je smao 1.200 evra! U Danskoj je to 37.000 evra!

     Stručnjaci ističu, da bi nam selo opstalo, a potom i ostalo, moramo da počnemo da izvozimo prerađevine, umesto robe u rinfuzi. Izvozimo soju, kukuruz i pšenicu, umesto da kukuruzom bez GMO hranimo stoku. Ili od kukuruza u višim fazama prerade, može da se dobije oko 5.000 raznih proizvoda. Pa kada se prodaje imao bi i mnogo višu cenu nego kao sirovina! Jer, cena takvog mesa i mleka drugih proizvoda iz viših faza prerade izuzetno je visoka. U prodaji oni bi doneli znatno više novca nego prodaja sirovine u zrnu! Svetli primeri su Šumadije i Zapadne Srbije, gde je i najmanji pad i broja gazdinstava i polјoprivredne proizvodnje!

Da bi se se sve to ostvarilo potresbno je da se formira zadružni fond fond koji bi bio na republičkom nivou, da bude beskamatni i da prati ciklus proizvodnje. To znači ako voćka rađa tek u trećoj godini, dato prati grejs period, dok nestigne stigne prava zarada. Ocena zadrugara je da je potrebna izgradnja skladišnog prostora u zadružnom vlasništvu. Za uspeh u zdrugarstvu potrebno je da se kapital obrće 50 puta godišnje, da se prodaju  sertifikovani,marketinški obra]eni, lepo upakovani finalni proizvodi… Treba formirait i specijalizovanu izvoznu zadrugu!

Foto arhiva autora: Zgrada nekadašnje zadruge u Beogradu, dokaz tadašnjeg uspona zadrugarstva i grada

Generalna skupština UN je proglasila 2025.godinu, za Međunarodnu godinu zadruga, koja se obeležava pod temom „Zadruge grade bolji svet”.

Evo važnijih datuma u zadrugarstvu Srbnje:

1846.  Zadruga  Bačkom Petrovcu;

1855. Zadružni ambar, u Erdeviku;

1868. Prva kreditnu zadrugu tipa Šulce-Delič u Pivnicama;

1883. Ruma pod nazivom ‘Oračka zadruga’;

1894. Vranovo i Azanja 1895. Glavni savez srpskih zemljoradnički zadruga – Zadružni savez Srbije; 

1898. Zakon o zemljoradnickim i zanatskim zadrugama; 

1946. Osnovni zakon o zadrugama; 

1949. Osnovni zakon o zemljoradnickim zadrugama; 

1965. Osnovni zakon o zadrugama  1996. Zakon o zadrugama   2015. Zakon o zadruga; 

ISTORIJA – Potrebe  zadrugarstva Srbije od 20. oktobra 1934.godine, koje je pokrenuo Mihajlo Avramović:

     Zadrugarstvo je izraz socijalnih potreba svakoga naroda. Naš društveni život nalaže kakvo je zadrugarstvo nama potrebno. Sada, u ovim trenucima, ja zapažam ove tri glavne potrebe koje nalaže i naročito ističe sadašnji interes i budućnost zadrugarstva Srbije, predsednik Zadružnog savesza Srbije  Nikola Mihailović;

• Preuređenje zadrugarstva prema aktualnim našim društvenim uslovima i potrebama;
• Bolje poznavanje osnova, procesa i funkcija zadrugarstva na osnovi naših socioloških  i ekoloških proučavanja;
• Čišćenje zadružnog aparata od elemenata koji su tuđi zadružnoj prirodi i zadružnoj etici;

Predlog mera za unapređenje zadrugarstva u Srbiji 

Imajući u vidu da je Generalna skupština UN proglasila 2025.godinu Međunarodnom godinom zadruga, koja se obeležava sa temom „Zadruge grade bolji svet” i Zadružni savez Srbije organizuje brojne aktivnosti u cilju obeležavanja svog jubileja 130 godina postojanja. 

U rezoluciji, Generalna skupština UN preporučuje načine za proslavu godine i podstiče sve države članice da  iskoriste ovaj događaj za promovisanje doprinosa zadruga društvenom i ekonomskom razvoju. Međunarodna godina zadruga je prilika da se mobilišu sve zainteresovane strane da podrže i unaprede zadruge svuda, jačajući njihov doprinos boljem svetu.  

Zadružni savez Srbije je asocijacija zadruga i osnovan je davne 1895. godine, samo godinu dana posle osnivanja prvih zadruga u Srbiji “Vranovo” i “Azanja”. U razvoju zadrugarstvo Srbije je prolazilo kroz različite periode, a od 2012. godine započeto je vraćanje mesta i uloge, koji ovaj oblik organizovanja ima i u razvijenim zemljama. Posle više godina, zemljoradničkim zadrugama je prvi put omogućeno  da budu korisnici svih tekućih i razvojnih podsticaja predviđenih merama ekonomske i agrarne politike Vlade Republike Srbije. 

,,Najznačajnija sistemska mera je donošenje Zakona o zadrugama u decembru 2015. godine, kojim je pojednostavljena procedura osnivanja i započinjanja delatnosti, definisan odnos državnih organa u funkciji razvoja zadrugarstva i pojednostavljen postupak dokazivanja i uknjižbe zadružne svojine. Prvi put posle Drugog svetskog rata 2017. godine u budžetu Republike Srbije obezbeđena su bespovratna sredstava za unapređenje rada zemljoradničkih zadruga, koja se koriste prvenstveno za nabavku opreme, čime se stvaraju uslovi za proizvodnju finalnih proizvoda i izlazak zemljoradničkih zadruga, kako na domaće, tako i na inostrano tržište’’, tvrdi Mihailović. 

• Sektor zadrugarstva u Republici  Srbiji najbolje ilustruju podaci da u Srbiji postoji 5.127 svih vrsta zadruga: zemljoradničkih ili poljoprivrednih, stambenih, potrošačkih, zanatskih, radničkih, studentsko-omladinskih, socijalnih, kao i drugih vrsta zadruga za obavljanje proizvodnje, prometa robe, vršenja usluga i drugih delatnosti u skladu sa Zakonom o zadrugama. Od ukupnog broja zadruga aktivne su 2.902 zadruge, odnosno 57 odsto, 1.448 zadruga ima poslovne prihode ili 50 odsto zadruga ( značajno bolji prosek od ostatka privrede);

Prema koncepciji razvoja ekonomije u narednom periodu jedno od suštinskih pitanja, odnosno problema,  je razvoj sektora zadrugarstva, kao nezaobilaznog činioca u zapošljavanju, organizovanju proizvodnje, otkupa, prerade i prometa proizvoda individualnih poljoprivrednih proizvođača. Ispunjavanjem navedenih funkcija sektor zadrugarstva postaje važan faktor za prevazilaženje društvenih i ekonomskih ograničenja u razvoju ruralnih područja. Imajući u vidu navedene činjenice i opis stanja, u cilju revitalizacije zadrugarstva Srbije predlaže se nekoliko mera.

Foto arhiva autora: Zadružni vinarski područ u Sićevu izgrađen 1954. Godine

Izrada strategije razvoja zadrugarstva

     ,,Inicijalni korak u obnovi zadrugarstva u Srbiji bi trebalo da bude izrada strateškog dokumenta u kom bi se sagledali resursi sa kojima raspolažu zadruge, problemi sa kojima se suočavaju, ali i mogućnosti za stabilizaciju i dalji razvoj postojećih i osnivanje novih zadruga. Značaj zadružne statistike, ali i osnovnih pokazatelja rada zadruga je višestruko istican od strane Međunarodnog zadružnog saveza. Teško je planirati korake za budućnost ukoliko ne postoje precizni i pouzdani podaci o trenutnom stanju. U tom smislu, smatramo da je neophodno kreirati i usvojiti Strategiju razvoja zadrugarstva u Srbiji’’, kaže Nikola MIihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije.

      Nosilac izrade Strategije bi bio Zadružni savez Srbije u saradnji sa profesorima poljoprivrednih fakulteta.  Strategijom bi se prikazali broj, kapaciteti, ekonomski i ljudski resursi postojećih zadruga u Srbiji. Pri tome, strategija bi bila usmerena ne samo na poljoprivredne zadruge koje su najbrojnije u Srbiji, već i druge vrste zadruga koje su donekle nepravedno zapostavljene. Istovremeno, bili bi otkriveni nedostaci u povezivanju zadruga i identifikovani načini kako se zadruge mogu poslovno umrežavati u cilju vertikalnog povezivanja i plasmana proizvoda više faze prerade na domaće i  inostrano tržište. Strategijom bi bili adresirani i najvažniji problemi po vrstama zadruga, kao što je pitnje povraćaja zadružne imovine koja je u posedu nezadružnog sektora, a koja je u prethodnom periodu preuzeta bez odgovarajuće naknade. 

 Kreditna linija za zadruge,  beskamatno kreditiranje

Sagledavajući trenutno stanje i perspektive zadrugarstva u Republici Srbiji, nameće se zaključak da je neophodno insistirati na doslednom sprovođenju člana 12. Zakona o zadrugama, koji definiše da zadruga uživa posebnu zaštitu Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave u obavljanju njene pretežne delatnosti. Posebna zaštita iz ovog člana ogleda se u podsticanju zadrugarstva merama ekonomske, agrarne i stambene politike, kao i drugih razvojnih politika, uključujući odgovarajuće olakšice i pogodnosti, koje se utvrđuju posebnim propisima, kao i mogućnosti osnivanja posebnih fondova (fondacija). Problem u razvoju zadruga predstavlja nedostatak novca, što podrazumeva ne samo dugoročna sredstva za finansiranje investicija, već i kratkoročne izvore namenjene obrtnim sredstvima i održavanju tekuće likvidnosti. To je od posebnog značaja za poljoprivredne zadruge, zbog sezonskog karaktera proizvodnje i vremenskog nepodudaranja prihoda i rashoda.

Zapošljavanje stručnjkaa i zadrugama

     Ključno pitanje oživljavanja sektora zadrugarstva je u kadrovskom osposobljavanju zadruga koji bi dao doprinos razvoju poslovnih aktivnosti, osavremenjavanju proizvodnje, unapređenju kvaliteta zadružnih proizvoda, povećanju prinosa i drugim relevantnim aktivnostima. U tom smislu u zadrugama je potrebno zapošljavanje agronoma, prehrambenih tehnologa, veterinara i stručnih lica drugih obrazovnih profila poljoprivrede, kao i lica iz oblasti ekologije i digitalizacije, predlažu zadrugari u Srbiji! Imajući u vidu značaj edukacije, potrebno je organizovati radionice o značaju osnivanja zadruga, njihovom poslovanju i prednostima udruživanja. Informisanje je izuzetno značajno za napredak svakog društva, a poseban značaj u sferi zadrugarstva nalazi se, pre svega, u rušenju postojećih predrasuda, edukaciji, pravovremenom informisanju i ispravljanju iskrivljene slike koja je u javnosti prisutna kada je reč o zadrugama. Na taj način u povoljnijem ambijentu pojedinci i grupe lakše će uvideti pozitivne strane i prednosti zadružnog organizovanja, i na taj način prepoznati sopstveni interes. Neophodna je zadružna saradnja na internacionalnom nivou, a zadrugari balkanskih i evropskih zemalja trebalo bi da razmenjuju iskustva i organizuju međusobne stručne posete. 

Večite reforme

• I posle 2000. godine u Srbiji traje neprekidna reforma sa novim obećanjima za svetliju budućnost.  Po ocenama vladajućih garnitura u Srbiji ona se nalazi na dobrom putu, ali je cilј na sve dužem štapu. Kao kada se gleda spajanje neba i zemlјe, pa kada se približiš tom cilјu, on postane sve dalјi! A, to je i put doborovolјne propasti žitelјa sela! Jer, ta obećanja su još uvek samo – očekivanja. Rezultat je da radnici i oni koji žive na selu imaju put doborovolјne propasti, a to je nesiguran i neizvestan prekarni rad!

Obmane sa čekanjem!

• Kada je reč o očekivanjima i čekanjima, pozivam se i na Ivu Andrića koji je pisao: ,,Zaraziti nekog čekanjem (što je danas, recimo u čekanju bolјeg života na selu – primedba B.G.) predstavlјa i najsigurniji način vladanja nad njim, što znači učiniti ga i nepokretnim i bezopasnim potpuno i zauvek. I ta obmana čekanjem tvrđa je od svakog zatvora i jača od najjačih bugagija, jer se, sa mnogo sreće i veštine iz zatvora može pobeći i okova se čovek može osloboditi, ali te obmane, nikad ni doveka!  I tako prihvativši prećutno uslove života koji vam se postavlјaju, živite kako vladalac hoće, upravo i ne živite, nego strplјivo čekate, sve dok se sav vaš žkivot, zajedno sa ovim što ste očekiali, ne pretvori u strplјenje i beskrajno čekanje, što znači da ste prihatili taj rajinski način života! A, to je isto što i put dobrovolјne propasti za sebe i svoje potomstvo. Da ne bi morali da vas sami ubijaju, zarazili su vas tim čekanjem, koje vas održava u životu i polagano ubija’’.

Foto: Goran Mulić – Težak paorski život!

     Međutim, lјudi na selu i neosećaju to svoje čekanje kao teret ni kao poniženje, jer su se i sami pretvorili u čekanje. To se najbolјe vidi po životu u selima gde je u ruinama 50.000 praznih kuća bez vlasnika i naslednika. I još oko 150.000 onih na kojima piše da trenutno u njima niko ne živi! Doduše, svih tih nekad beše praznih 200.000 kuća,  od njih sad je dodelјeno 3.820, za koliko ih je smanjen broj. Zahaljujuči  državi i podeli tih kuća sela su dobila oko 20.000 novih stanovnika. Međutim, da bi se, ovim tempom dobili stanari i novi vlasnici, potrebno je da prođe pola veka! To je proces dug kao i čekanje bolјeg života na selu!

• Jer, dobro je što je u selima osnovano 1.100 novih zadruga. Ali, selima treba i toliko malih prerađivačkih kapaciteta. Da oni koji dođu da žive u selo da imaju gde da se zaposle, da pored kuća imaju i prihod, odnosno posao i zaradu za život. Da u tim pogonima rade i prerađuju agrarne proizvode u više faze prerade, ali i da ih preko zadruge prodaju u prodavnciama koj bi se otvarale u 1.000 sela gde sad nepostoje! Jer, za sad u selima nema prerađivačkih kapaciteta, koji su nestali u plјačkaškoj privatizaciji, uz pomoć države, nakon demokratskih promena 2000. godine. Iz sela će se manje odlaziti. U njima će biti malih porodica, a taj život zavisi od žena. Da li će se udavati i hteti da žive na selu, rađati delu, hraniti stoku! Samo u otm slučaju uz političku podršku takvim akcijama, sela, odnosno varošice imaju šansu i za opstanak i ostanak;
• Sva ta naselјa, pre svih, sela, posebno u ruralnim sredinama su iscepkana, bez upotrebne infrastructure, a tu neće ni migranti da dolaze, da ih ožive i sa tim moramo da se pomirimo! Nešto drugačiji slučaj je sa 460 vojvođanskih sela, koja su planski pravlјena, ali i ona doživlјavaju depopulaciju. Napreduju sela u kojima postoji i dobra zadruga sa više desetina zaposlenih. U takvim selima postoji i neki mali prerađivački kapacitet, gde se lјudi zapošlјavaju;

     Komentar autora: Očito je da su ovi zadružni princiui ,,zaboravlјeni’’ u trci za brzom zaradom. Najbolјi dokaz je protivzakonito u vreme tranzicije u Srbiji privfatizoiana privatna imovina (zadružna). To se radi u trci za bogatstvom, pa novog vlasnika dobija imovina koja već ima titulara! Zaboravlјeni su ovi zadružni principi koji važe u celom svetu! Zadružni principi iz 1937. godine zadržani su do 1966. godine, kada su na 23 kongresu Međunarodnog zadružnog saveaza u Beču modifikoani, ali ne bitno i izmenjeni. O zadružnim vrednostima i principima, ako te interesuje, pogledaj član 4. važećeg aktuelnog Zakona o zadrugama donetog na kajui 2015. godine.

Foto: Spomenik seljaku i seljanki u Srbiji

     Stanovnici sela GLAVINCA, PODNO PLANINE JUHORA, PODIGLI SU U CENTRU SELA SPOMENIK SRPSKOM SELjAKU I SELjANKI, JEDINSTVEN U SRBIJI.  Spomenik je delo akademskog vajara Ivana Markovića, koji prikazuje selјaka u prirodnoj veličini, u narodnoj nošnji, s motikom na desnom ramenu i testijom (zemlјanom posudom za vodu). Za vreme bolesti Korone 19. kada je stigao virus, meštani su im bili stavili na lice i medicinske hirurške maske. Selo je 1948. godine imalo 902, a na popisu iz 2018. godine oko 524 stanovnika. Sad ih ima smao nekoliko stotina!

     Prema podacima Ministarstva za brigu o selu Srbije, u selima je poslednjih godina osnovano oko 1.100 novih zadruga! To ukazuje da je vraćen zadružni duh. Ali, nije zadružna imovina oduzeta posle Drugog svetskog rata. Jer, siromašna država, danas nema dve – tri milijarde evra, da bi se to nadoknadilo. Kada svaka ta nova i stara zadruga na selu, budu imale prerađivačke pogone, onda će to biti dobra organizacija sela, privlačnih za bolјi seoski život.

• Šansu za opstanak ne mogu da imaju svih 3.000 sela, kojima preti nestanak do 2052.godine. Opstati i ostati mogu samo ona naselјena mesta koja se nalaze u blizini gradova, koji su dobrim saobraćajnicama povezani sa centrima, i imaju dobru infrastrukturu i sadržaje. U neka od tih urbanizovanih naselјa sve više se preselјavaju oni koji beže iz gradova, ali se oni retko i to samo sporadično bave polјoprivredom. U većini sela čeka se ko će biti poslednji da ugasi svetlo!

     Jer, posle demokratskih promena 2000. godine u Srbiji je obavlјena plјačkaška privatizacija uz pomoć države, pa su odneti ili uništeni postojeći mali prerađivački pogoni koji su se do tad nalazili u kombinatima u selima. Kada svaka ta nova zadruga (osnovano ih je 1.100), kao i one stare u selima, bude imale i male pogone da se u njima zapošlјavaju novi žitelјi sela, tada će sela bila privlačna za život.

• Sada u 3.820 dodelјenih seoskih kuća ima oko 20.000 novih stanovnika. Ovo je samo dobar primer i za druge koji hoće da reše stqambeni problem. Jer, u tom slučaju, biće više interesovanja za odlazak u sela da se živi. Jer, u selime će tek tada biti svi uslovi za život kao i u gradu. Dobro je što je i sad jedna trećina onih koji odlaze da žive na selo i dobijaju kuće, baš iz gradova.  Jer, u tim novim pogonima, gde ih ima, oni koji se doselјavaju u ta sela, imaju šanse i da se zaposle. Radiće i prerađivati sirovine, koji su sami proizveli, u finalne proizvode, kao i ostali zadrugari i kooperanti. U selima je od 2017.pa do 2021. godine osnovano 1.100 novih zadruga!

• Prema podacima Privredne komore Srbije, čak u 1.000 sela danas nema nijedne prodavnice! Da bi se snabdevali, stanovnici tih sela, moraju da putuju i po 30 kilometara da odlaze u druga naselјena mesta u snabdevanje. Otvaranjem malih pogona, u selima gde postoje novootvorene zadruge, a takvih je mnogo, čak 1.100, dobijaće se finalni proizvodi koji će se prodavati u tim budućim novotvorenim prodavnicama;
• Prema podacima RZS u 600 sela Srbije danas nema nijedne krave!
• Potrebno je da od tih novih zadruga, bar njih nekoliko budu poput nekadašnjeg ,,Geneksa’’, ,,Progresa’’ i drugih nekada sličnih  firmi, koji bi radili kao oni nekad. To znači da se bave izvozom na veliko sve dok se ne stvore novi veliki izvoznici kakve smo nekad imali.

     Zadrugarstvo danas

    Po rečima Nikole Mihailovića, predsednika Zadružnog saveza Srbije, sektor zadrugarstva karakterišu sledeći podaci:

• U kontekstu zadrugarstva, Srbija ima oko 2.920 aktivnih zadruga, od kojih 293 imaju preovlađujuću delatnost u stočarstvu. Većina ovih zadruga se nalazi u centralnom delu zemlјe i obuhvata male polјoprivredne proizvođače. Oko 94 zadruge iz ove grupe iskazuju poslovne prihode, a neke od njih se bave i selekcijom u stočarstvu.
• Ukupan broj zadruga je 5.127. To je ukupan broj svih vrsta zadruga (zemlјoradničke ili polјoprivreedne, stambene, potrošačke, zanatske, radničke, studentsko – omladinske, socijalne, zdravstvene, kao i druge vrste zadruga za obavlјanje proizvodnje, prometa robe, zusluga, i drugoih delatnosti) u skladu sa Zakonom o zadrugama;
• Prve zadruge kada su osnovane u Srbiji, imale su štedno kreditne službe! Danas one nepostoje, pa ih  treba vratiti u zadružni sistem!
• Od ukupnog broja zadruga 2.902 su aktivne ili njih 57 odsto;
• Od tog broja aktivnih zadruga 75 odsto su polјoprivredne;
• U Srbiji 1.448 zadruga ima poslovne prihode!
• Ali, 664 zadruga imaju račune u blokadi;
• Sad se i 180 zadruga nalazi u postupku likvidacija;
• Od toga, 57 zadruga je u postupku stečaja;
• U novije vreme 1.908 zadruga je brisano iz Registra!
• Broj zaposlenih u zadrugama je 5.605;

Srbija zavisna od uvoza hrane

• I dok je Srbija do pre nekoliko  decenija bila agrarna zemlјa  koja se hvalila da može da  hrani pola Evrope, sad je došla u situciju da je zavisna od uvoza hrane, da bi ishranila svojih 6,6 miliona stanovnika. Zbog loše agrarne politike i strategije koja se sprovodila od 2014.pa do 2025. godine izgubljen je prehrambeni suverenitet. U Srbiji je u protekloj deceniji bilo smanjenje broja žitelјa za 500.000; 

LO[e je [to Srboja ya preehranu \ielja mora da uvozi mesi i prerađevina i mleka i prerađevina. Jer, od domaće proizvodnje toga više nema dovolјno. To je zaklјučeno i na sednici Odboa za polјoprivredu Skupštine Srbije, na kome je istaknuto da je u 2023. godini za uvoz ovih portrepština jeotoršeno oko 574 miliona evra, a da je taj uvoz nastavlјen i u 2024. godini pa je za pola godine za taj uvoz potoršeno čak 650 miliona  evra. Prema pdoacima RZS-a, do kraja 2024. godine u Srbiju je uvezeno blizu 500.000 prasića 302.000 i za to platili 36,2 milioanjevra. U tom istom vremenu naši klaničari i trgovci kupili su 28.080 tona različitog, uglavnom zamrznutog mesa za 98,4 miliona eva. Pored toga uvezli smo i 19.030 tona goveđeg mesas i čak 8.355 tona pilećeg mesa za 17 milioanevra. U Udruženji za tovno govearstvo ,,Agroprofit’’ u Novom Sadu izračunali su da, kada se samo uvezeno svinjsko  meso uporedi sa živom merom svinja, proizilazi da je to farma od 280.000 tovlјenik!.

     Težak položaj zadrugarstva u Srbiji!

     Da bi se bar malo olakšao položaj zadrugarstva danas, Zemlјraodnička zadruga ,,RATAR’’ u Kukujecima kod Šida bila je domaćin firmi KITE koja uvozi traktore marke ,,Džon dir’’, na Balkan. To je bila prilika da se kvalitetna mehanizacija ponudi ovom tržištu u Srbiji. Jer, prema popisu polјoprivrede, objavlјenom u Repbličkom zavodu za statistiku 26. januaru 2024. godine istaknuto je da u Srbiji ima 481.000 traktora. Po tom broju za obradive površine  u Srbiji, od 3.257.100 hektara, ona je premehanizovana zemlјa. Međutim, i ta mehanizacija  je stara u proeku tri decenije pa nije retkost da vlasnici od tri stara traktora sklapaju jedan kako bi mogli da uđu u njive i obave poslove. Ili o stanju te mhanizacije govori i primer da je trećina vlasnika te mehanizacije starija od svojih vlasnika, kaže saradnik u azdružnom savezu Vojvodine Petar Radić.

     Zadružni savez Vojvodine u koji čini oko 460 zadruga, odlučio je da pomogne zadrugama da se obnovi stara mehaniazcija, pa se vodi aekcija zajednička akciaj sa firmom KITE. Kako ističe Jelena Nestorov – Bizonj, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine, ova asocijacija polјoprivrednika, očekuje da se ukinu sva ograničenja koja su imale zadruge u konkursima za nabavku mehanizacije i da se zadrugarima obezbedi prioritet u pribavlјavanju investicionih sredstava. Ovo je poruka sa tematskog skupa o mogućnostima nabavke polјoprivredne mehanizacije u uslovima suše i niskih otkuipnkih cena, održanog u selu Kukujevci, kod Šida. 

• Domaćin zadrugarima i proizvođačima hrane tom prilikom bila je zadruga koja se istovremeno bavi ratasrstvom i stočarstvom ,,RATAR” u selu Kukujevci. To  je zadrugra koja uspešno posluje, ali i pored toga mora dobro da razmotri potrebe, pre nego što kupi nove traktore. ,,Najviše se traže traktori srednje do teže kategorije. Znači traktori od nekih 120 do 160 konjskih snaga. Jer, to su traktori univerzalni, koji mogu da rade sve”, navodi Vidosav Brnjašević, direktor ZZ ,,Ratar” u Kukujevcima.

      Klimatske promene zahevaju redukovanu obradu zemlјe. Plug se zamenjuje mašinama koje u jednom pohodu obave više operacija, čime se čuva vlaga u zemlјi. Za poaslednjih četvrft veka imkali smo devet siša u Srbiji. Od 2000. godine do danas bilo je devet sušnih godina. U vreme ovih suša štete su bile oko 10,5 milijardi evra! 

• Proteklo vreme nam ukazuje da će od 100 godina člak 52 uvek biti sušne. To nam definitino ukazuje da mi moramo promeniti i tehnologiju i tehniku obavlјanja radova. Mehanizacija će nam biit neophodna, ali verovatno ćemo morati da menjamo i agrotehničke mere”, navodi dr Aleksandar Sedlar, prfesor novsoadskog Polјoprivrednog fakulteta;

Uspešna zadruga ,,Agro – Klek’’ u Banatu!

     To se videlo nedavno u selu i zadruzi ,,Agro – Klek’’ u Kleku (Banat)  koja se nalazi u društvu tri najveće i najuspešnije zadruge u zemlji. Obnovljen  je mašinski voznik partk, ponajviše mašinama ,,Džon dira’’, odnosno Kompanije ,,KITE’’ čije akcije na obnovi mašinskog parka poljoprivrede u Srbiji uspešno vodi mr Đorđe Mišković.

Jer, zadruga ,,Agro – Klek koju uspešno vodi direktor Radovan Bokić, pokazuje da domaća poljoprivreda može da ide u korak sa Evropom, ako se znanje, sredstva i ljudi  ujedine.

Udruživanjem polјoprivrednih proizvođača i stvarajući ,,mašinske prstenove” smanjuju se troškovi poslovanja. Zadruge su model takvog poslovanja, ali zadrugari nailaze na računovodstveni problem, plaćaju PDV iako u osnovi rade sa svojom mašinm. ,,Znači zadrugari se udružuju u zadrugu da bi snizili svoje troškove i na kraju se oporezuje bukvalno rad mehanizacije između zadruge i zadrugara što apsolutno ne bi trebalo da se oporezuje”, navodi Jelena Nestorov – Bizonj, predsednik zadružnog saveza Vojvodine.  Tako je na tematskim skup ovima ,,Uz zadruge do savremene mehanizacije” koji su održani u Kukujevcima  i  Klenku, bilo istaknuto šta je do sad aurađeno u Srbiji na obnovi poljoprivredne mehanizacije. Distributeri koompanije ,,KITE” nude više pogodnosti da podstaknu kupovinu. ,,U trgovinI staro za novo, u vidu odloženog plaćanja u vidu supstitucije kamatnih stopa za nabavke. Čak za nabavku kombajna ima dve godien odloženog plaćanja”, rekao je Đorđe Mišković, izvršni direktor u Kompaniji ,,KITE”  DOO u Novom Sadu.

Kako bi se pomoglo zadrugarima,  očekuje da se ukinu sva ograničenja koja su imale zadruge u konkursima za nabavku mehanizacije, jer se upravo od države očekuje najznačajnija pomoć.   Rečeno je da je je to loše pema zadrugama  potvrdio da je potvrdio prošlogodišnji konkurs, koji je bio  za opomenu, kada je reč o navodnjavanju Vojvodine. Ewr, dobro je bilo štoje ukinut  uslov da mogu učestvovati samo zadruge koje imaju do 100 hektara, šansa za to. Sredstva je tražilo 15, a dobilo 10 zadruga, što je više nego pethodnih pet godina zajedno.  Udruživanje je i najbolјi put da se, od 216.000 malih proizvođača, koj imaju posede do 2,5 hektara, stvore robni proizvođači.  Kroz udruživanje postoji i šansa šansu za investiciona ulaganja, uz podršku resornog ministarstva.

• Srbija godišnje gubi 25.000 hektara obradivog zemlјišta!!!

O problemima agrara Srbije stalno se priča. Ali, umesto da se rešavaju problemi rezultati agara pokazuju da je proizvuođačima sve teže. Jer, proizvodnja i potrošnja hrane se hrane smanjuje. I hrane je sve manje, ona je sve skuplјa pa se i sve manje troši. Fond obradivih površina u Srbiji godišnje se smanjuje za oko 25.000 hektara zbog izgradnje puteva, bespravne gradnje i podizanja različitih objekata. U Srbiji postoji i “zabluda da pod polјoprivrednim površinama imamo oko pet miliona hektara i da obradive površine čine 4,1 miliona hektara”. Navodno, po glavi stanovnika Srbije dolazi prosečno po 0,56 hektara, što je znatno više nego u Holandiji, Nemačkoj, i što je, tvrde neki, naše bogatstvo. Realno, mi nemamo više te površine. Stručnjaci upozoravaju i da sa druge strane, neobrađeno ostaje od 400.000 do 600.000 hektara, što “sebi ne dozvolјavaju ni mnogo razvijenije zemlјe”. Analitičari upozoravaju na niz neregistrovanih problema koji postoje u agraru. To su, pre svega, misli na korišćenje zemlјišta u Srbiji: ekstenzivnost, usitnjenost poseda (imamo 19 miliona parcela) , nedovolјno unošenje organske materije i nizak nivo korišćenja organskog đubriva, kao i degradacioni procesi izazvani delovanjem prirode i čoveka.

Način korišćenja zemlјišta je ekstenzivan, sa ekstenzivnom setvenom strukturom i smanjenjem broja stoke, koji je u BDP agrara Srbije,  2022. godine, učestvovao samo sa 28,1 odsto. Sad je to i manje.  Karakteristika nerazvijenih zemalјa sveta je svako učešće stočarstva u BDP agrara ispod  70 odsto. Dakle, Srbija se nalazi među najnerazvijenuim zemlјama ako se posmatra ovakav razvoj. U strukturi setve i dalјe dominiraju žitarice, a nedovolјna je zastuplјenost industrijskog bilјa, povrća i krmnog bilјa. Analitičari ukazuju da je počeo blagi oporavak vinograda i da  oni u Srbijii sad u Srbiji zauzimaju bliyu 18.000  thektara. 

• U Srbiji je u 2025. godini bilo manje od 18.000 hektara. vinograda. Karakteristika postojećih zasada je da su zastareli, neujednačenog sortnog sastava, nisko prinosni, nekvalitetni i nedovolјno profitabilni – što je takođe pokazatelј ekstenzivnosti dosadašnje proizvodnje. Sad se kenulo u obnovu vinmogradarstva. U zemlji ima višeod 500 modernih vinarija!

Kraj strategije pada!

Rezultati strategije agrara u Srbiji pokazuju pad u poslednje tri i po decenije. Poslednja Strategija razvoja polјoprivrede iz 2014. godine, koja je važila do kraja 2024. godine, obećala je godišnji rast od 9,1 odsto, ali u lošijim godinama, autori su obećali da će to biti oko 6,1 odsto. Ništa od toga se nije ostvarilo! Strategiju je pisalo 240 naših eksperata u oblasti agrara. Napisali su 145 strana. Naprotiv, Srbija je, umesto proizvodnje, povećala uvoz svinjskog mesa i tovlјenika, trošeći do 2023. godine preko 574 miliona evra godišnje. Za uvoz mesa i mleka u 2024. godini potrošeno je 650 miliona eva, rečeno je u Skupštini Srbije. Rezultat te loše strategije je činejnai da je Srbija izgubila prehrambeni suverenitet kada je u pitanju svinjsko meso imleko i sad je ona među retkim zemljamna u svetu koja u 2025 godini još uvek nema Agrarni  Ustav, a to je strategija. Potro[nja svinjskloj mesa po jednom stanovniklu pala je na 15 kilograma, dok je potrošnja živinskogproasla na 18 kilograma po jednom sanovniku godišnje.

Dolaskom sadašnjeg ministra pr dr Dragana Glamočiča počela je izrada nove strategije koja će važiti od 2025. pa do 2034. godine. Izradu strategije vodi specijalni savetnik ministra prof dr Tatjana Brankov.

Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja!

• Ombdusman za hranu i  školske užine sa domaćih farmi, predviđaju se između ostalog u novoj stratetgiji razvoja poljoprivrede od  2025 do 2034.  godine.  Ekspertski nacrt uskoro će pred javnost, a predviđa jačanje najslabijih karika – svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa;
• Glavni cilj nove, desetogodišnje Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja koja će važiti do 2034. godine je obnova prehrambenog suvereniteta, rekla je za javnost autorka strategije i posebna savetnica ministra poljoprivrede, prof dr Tatjana Brankov. Ekspertski nacrt uskoro će pred javnost, a predviđa novine kao što su su zelene stipendije za decu sa sela, školske užine sa domaćih farmi, sistemsku kontrola cena hrane, kao i veća izdvajanja za ruralni ravoj.

Foto: Dinka Bogunović: U Srbiji se na 3.257.100 hektara nalazi velika fabrika pod otvorenim nebom!

• U  poljoprivredi Srbije u narednom periodu može se očekivati jačanje najslabijih karika – svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa!
• Napomenula je da će Srbija raditi na obnavljanju prehrambenog suvereniteta podsticanjem inovacija, transfera znanja i ubrzanog usklađivanja sa evropskim agrarnim propisima. Možemo očekivati i promenu načina na koji se do sada subvencionisala poljoprivreda;

Povećanje izdvajanja za ruralni razvoj

Trenutno, rekla je ona, za direktna plaćanja izdvajamo 88 odsto agrarnog budžeta, a u investicije za ruralni razvoj ulažemo svega nekoliko procenata.

“Strategija preporučuje povećanje izdvajanja za mere ruralnog razvoja. Budžet za 2025. godinu već je određen i tu nije bilo izmena, ali pošto smo u 2023. godini tek 3,6 odsto sredstava izdvojili za mere ruralnog razvoja, racionalno je očekivati da udeo tih mera dostigne 15 procenata u naredne tri godine”, rekla za javnost Tatjana Brankov, dodajući da bi bilo idealno da do isteka ovog strateškog perioda mere ruralnog razvoja budu oko 30 odsto, kako je to i preporuka Evropske unije.

• Napominje da strategija posebnu pažnju posvećuje mladima. Osmišljen je program za unapređenje prehrambenih navika dece i omladine kao i uvođenje zelenih stipe;
• Sastavni deo mera je Stabilizacija cena i zaštita domaće proizvodnje!

“Šema školskih užina je afirmativna mera kojom se poboljšavaju prehrambene navike kod školske dece i omladine putem plasiranja svežeg voća i povrća, mleka i mesa isključivo sa domaćih farmi u škole. Time će se smanjivati domaći viškovi hrane na tržištu.”, navodi autorka strategije.

Što se tiče zelenih stipendija, dodaje, ideja grupe eksperata koja je radila strategiju je da se očuva kontinuitet delatnosti na poljoprivrednom gazdinstvu. “Da država kofinansira stipendiranje dece registrovanih poljoprivrednih proizvođača isključivo u oblastima veterine, agronomije, agroekologije i tome slično”, kaže profesorka Brankov.

Institucija ombudsmana za hranu;

• Jedna od novina koje predviđa strategija je i institucija ombudsmana za hranu! “Mi smo to predložili, videćemo da li će biti usvojeno posle komentara javnosti, ali ja sam veoma optimistična”, kaže Brankov, navodeći primer susedne Hrvatske koja je primenila izraelski model kontrole cena. “To znači da su marketi dužni da svakodnevno obaveštavaju građane o cenama i da istovremeno na etiketama iznose dopunske cene. Mađarska se isto tako bori, deo PDV-a vraća penzionerima koji su najugroženija grupa kada govorimo o cenama hrane. A, ugroženi smo svi u Srbiji i tu definitivno treba da se uspostavi određena vrsta reda”, ističe Brankov.

Napominje i da očekuje da će uskoro početi da radi laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka kao i da je novi kabinet sa ministrom Draganom Glamočićem na čelu ušao u proces ograničavanja uvoza, pre svega, pooštravanjem propisa iz oblasti bezbednosti hrane.

• Da bi stanovnitšvo bilo dobro snabdeveno i u tekućoj 2025.godini nastavljen jeuvoz  hrane, odnosno mesa  mleka. To je bila nužda kako bi tržiđštebilo dobro snjabdyevneo, sve dok je počne da sepriemnuje nova strategija i da se leči bolesni agrar! 

Uvoz je nastavljen  pa je do septembra 2025. godoine za iste namene potrošeno još oko 800 miliona evra! Jer, država nema dovoljno svinjskog mesa iz domaće proizvodnje. Dok se ne izleči poljoprivreda sa novom strategijom, mora se uvoziti ono čega nema dovoljno. Strategija, koja je Ustav za polјoprivredu, nazvana  je ,,strategijom pada’’, jer nije dovela do pobolјšanja. Za njeno pisanje,. Koaj je doenal štete državi, autori su sebe častili sa 8,2 miliona evra namenskoih donacija iz tri zemlјe Evrope. Strategija je istekla na kraju 2024. godine,a nije doneča boljitak ni značajnije promene u razvoj srpske polјoprivrede. Ali, tada je narodu bilo obećano da će taj agrarni ,,Ustav’’ kada je polјopprivreda u pitanju biti  upućen na razmatranje i usvajanje u Skupštinu Srbije, a potom i na usvajanje. Samo tada bi ona bila obavezujuća za tadašnju, ali i za sve buduće vlade na sprovođenje u praksi. Međutim, to se nikada nije dogodilo! 

Pošto je sad u toku izrada novog polјoprivrednog ustava Srbije odnosno stgrategije proizvodnje, validnost postojećoj je bila produžena do kraja 2024. godine. Ali najnovija njena analiza pokala je da je to bila strategija pada i promašaja. Jer, za jednu deceniju, od 2014. Pa do 2024. godine,  rast proizvodnje je bio samo 1,7 odsto, odnosno godišnje samo 0,17 odsto! Sve je to daleko, od želјa vlasti i kreatora agroeknjosmek politiek. A, još dalјe od potreba proizvođača hrane.  Jer, oni su tada napisali da će se agrar godišnje razvijati po stopi od 9,1 ili u lošijim godinama po 6,1 odsto! Dakle, to je bio dokument netačan, urađen sa netačim, štetnim podacima po državu Srbiju, napisao je recenzent Strategije prof dr Kovilјko Lovre. To su pokazali i rezultati posle njene primene u protekloj deceniji. Kada je dokument usvajan na Vladi Srbije, krajem jula 2014. godine,  na sve to loše u njemu, a to je štetnost i nemogućnost primene upozoravao je nekadašnji savezni ministar polјoprivrede u SFRJ prof dr Kovilјko Lovre. On je bio i recenzent tog dokumetna, ali ništa od njegovih upozorenja tadašnja vlada, nije uvazila. Međutim, sva upozorenja u praksi su se pokazala – ispravnim! 

• Rezultat neuvažavanja tih upozorenje su da je Srbija danas zavisna od uvoza hrane ako hoće da prehrani svih 6,6 miliona stanovnika. To je za 500.000 manej nego pre jedne decneije. Još toliko je svakodnevno gladnih u Srbiji. Stiglo je i upozorenje iz Skupštine Srbije da se u Srbiju mora vratiti i prerađivačka industrija, jer bez njena nema oporavka proizvodnje;

To je štetan dokument po državu za čiju kreaciju i posledice koje je ona donela niko još uvek nije odgovarao. Zbog njene štetnosti vrednost prihoda po hektaru u Srbiji je samo 1.200 evra, dok godišnja vrednost proizvodnje nikada nije prešla 5,8 milijardi dolara! U svetu je to najmanje 10 puta više! O rastu proizvodnje bile su samo naše želјe! Dakle, u Srbiji deset godina posle donošenja ovog štetnog dokumenta po državu i narod, nema odgovornih za takav neodgovoran i štetan rad! Nјeni tvorci su sami sebe čak i nagradili sa 8,2 miliona evra pristiglih donacija iz nekoliko evropskih zemalјa za taj posao!

Nažalost, autori očito nisu analizirali efekte dohodovne podrške našoj polјoprivredi, te nisu ni mogli imati adekvatne osnove za „viziju“ razvoja. Politika dohodovne podrške bez nekog oblika „propisivanja“ cena je potpuno neefikasan mehanizam. Ne treba navoditi da sve razvijene zemlјe, uklјučiv i EU, i danas propisuju neki od oblika cena polјoprivredno-prehrambenih proizvoda. U EU to je interventna cena, dok su npr. u SAD zajmovna i cilјna cena.

Takođe, spolјno-trgovinska zaštita polјoprivrede je potpuno zanemarena od autora Strategije! A, Srbiji iako je bla osnviač, STO, još nije postala zvanično njena članica, posle osamostalјivanja. Kada će? (primedba autora analize).

I pored ovakvih upozorenja na štetno donošenje predložene i usvojene strategije od trustova mozgova agrara u Srbiji, vlada ništa od primedbi na javnim raspravama u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, kao ni iz ove recenzije, koju je radio nekadašnji savezni ministar polјoprivrede Jugoslavije, dr Kovilјko Lovre, ništa nije prihvatila ni usvojila! Vlada je donela Strategiju, koja i važila do kraja 2024. godine. Jedina razlika je u tome što je to umesto strategije rasta, u praksi se dokazala kao strategija pada! I nema odgovornih za tako loše urađen i štetan dokument. Najveće štete su po državu Srbiju i njenu proizvodnju hranu. Jer, je u zemlјi je svako dana gladno više od 500.000 žitelјa, opada izvoz hrane, a zemlјe je od izvoznika postala zavisna od uvoza hrane! Pre svega, mesa! Strategiej je istgkela na kraju 2024. Godienh Posle su novu počeli da rade eksperti iz Bosne i Hercegovine i Slovenije sa četiri konsultanta iz Srbije. I kada su uradili pred nacrt ni to nije prihvaćeno. Tek početkom ove 2025. Godine  počela je izrada novog dokumetna koji će važoiti od 2025. pa do 2034. godine. OLvu godinu, u Sribji se radi hnja 3.257.100 hekar anjvie se  seju, obalvja đeta,m ali bez strategije!

• Ali, pored niz upozuporenja, Vlada Srbije, pre donošenja  štetnog agrarnog Ustava 2014. godine, ništa nije prihvatila, pa je agraru obećala med i mleko! Rezutalti su pad umesto obećanog rasta proizvodnje! Zato Srbija sad mora da uvozui hanu da bi prehranila 6,6 miliona stanovnika.

Čeka se obnova zadrugarstva!

U svem tim nesporazumima se i nalaze uzroci zašto je vrednost proizvodnje u po hektaru u agraru Srbije samo 1.200 evra. Odnosno ukupna vrednost proizvodnje u agraru Srbije nikada se nije približila ukupnoj očekivanoj vrednosti od šest milijardi evra! Takav agrar nije konkurentan u svetu. Jer, vrednost proizvodnje po jednom hektaru u Danskoj je oko 37.000 evra, Holandiji je veća će od 25.000 evra po hektaru… Slično je i u drugim zemlјama EU! Samo u nekoliko većih firmi u Srbiji su se približili takvim vrednostima proizvodnje! 

• Baš zato i obnovu zadrugarstva moramo shvatiti kao visoko patriotski čin! Jer, na putu do novih zadruga vodi nas ideja zajedništva i okuplјanja poštenih i vrednih domaćina. Inače, u proteklim decenijama zadruge su prolazile koz brojne transformacije i delile sudbinu društvenih i političkih promena, kroz koje je prolazila Srbija. Bilo je i promašaja i gušenja udruživanja i jačanja selјaštva. To se videlo i po protestima gde  svetu, zemlјama EU postoje po dva – tri udruženja, koji se  lak dogovore kada nešto traže. Ali, u Srbiji postoji čak 88 udruženja proizvođača hrane. A, među njima nema dogovora prilikom nastupa, pa ni ostvarenja cilјeva.

Agrar nije strateška grana!

U Skupštini Srbije je na Javnom govoru o agraru 12. jula 2024. godien ukazano na teško stanje u agraru, a potom na sednici Odbora az polјorpoviredu, u septembra 2024. godine ukazano je i na nemogućnost Srbije  da ima samodovolјnost u hrani. I na teško stanje u zadrugarstvu Srbije. Pored toga ukazuano je na probleme oko buduće strategije. Jer,tada je  je okvirni nacrt na 100 strana bilo nnapisalo deset stručnjaka iz Bosne i Hercegovine, odnosno Sarajeva, zatim 10 stručnjak aiz Slvoenjuej, odnosno iz Ljublјane, a u tome su učestvovala i četiri konsultanta iz Srbije. Ministarstvo polјorovirede nije htelo ni matičnom  skupštinskom Odboru za polјoprivredu da dostavi okvirni nacrt strategije ni ugovore o radu, za zvaničnu sednicu. RAspravflajlo se o dokumentju koji polsanici nisu vidlei, pa su I ga I odbili!

Najveći veleposednici u Srbiji su:

• Industrija mesa ,,Matijević;
• Kompanija ,,Al dahra’’ iz Ujedinjenih arapskih emirata;
• ,,Delta’’;
• MK ,,Kostić’’;

Na listi su još ,,Almeks’’, ,,Ćorić agrar’’. Kompanije ,,Mile Blagojević’’, ,,Elit agrar’’, ,,Al Ravafed’’ , kompanija ,,Nicko’’…

Industrija mesa ,,Matijević’’ u čijem sastavu je i ,,Matijević agrar’’, obrađuje oko 36.000 hektara zemlјišta širom Vojvodine i oko 2.000 hektara u Hrvatskoj. Prema pisanju  ,,Forbesa“ u njegovom vlasništvu je ukupno 33.000 hektara. On na njima proizvodi i komponente za stočnu hranu. U Srbiji postoji 481.000 traktora i više od 25.000 kombajna koje služe za obradu 3.257.000 hektara! To je previše mašina za tako malo njiva! Jer, nepostoje mašinski prstenovi kao u razvijenim agrarnim zemlјama! Ovakva mehanizacija je neiskorišćena, pa poskuplјuje proizvodnju! Prema podacima RZS u Srbiji ima 4,07 miliona hektara polјoprivrednih površina, kod kojih se koristi 3.257.100 hektara. Te površine obrađuje oko 481.000 traktora. A, tu je I oko 46.000 komajna. Ali, većina te mehanizacije je i starija od svojih vlasnika. 

• Svake godine broj obradivih njiva u Srbiji smanji se za 25.000 hektara! U svetu je to oko 30 miliona hektara, pa nestane površina jedne Italije!

Evo slike polјoprivrede Srbije, nakon poslednjeg popisa, na početku 2024. godine:

• Broj gazdinstava: 508.365; Najveći broj (224.433) u regionu Šumadije i Zapadne Srbije. U svakomk gaudinstvu je po 2,2 zaposle lica u proseku. To znači da pod agrara direktno živi 1.150.653 lica!

• Površine koje se obrađuju: 3.257.100 hektara; Najveća površina obrađenih njiva u Vojvodini (1.474.709 hektara);

• Broj goveda: 698.605; Šumadija i Zapadna Srbija prednjače u broju goveda;

• Broj svinja: 2.349.176; Vojvodina prednjači u broju svinja (1.000.249);

• Broj ovaca: 1.759.424;

• Broj koza: 149.558;

• Broj živine: 22.022.439, od toga 9.794.304 u Vojvodini;

• Broj košnica: 1.261.323; Najveći broj košnica (527.045) je u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji.

• U 600 sela Srbije nema nijedne krave! 

Investiranje u zemlјoradničke cooperative

 Više od 60 zemlјoradničkih zadruga u poslednjih šest godina nije moglo da konkuriše na javnim pozivima Pokrajinskog sekretarijata za polјoprivredu Vojvodine zbog visokih kriterijuma, posebno ukoliko zadruge imaju više od 100 hektara zemlјe pod ratarskim kulturama. Zadruge su iskoristile samo 1,57 odsto sredstava namenjenih za podsticaje iz Pokrajine, a posebno su bile u nepovolјnom položaju velike zadruge kojima je potreban novac za investicije. Iz Pokrajinskog sekretarijata za polјoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo ističu da će preporuke Zadružnog saveza Srbije biti prihvaćene i da će neke biti implementirane odmah, a neke u narednim godinama. Prvi put od februara 2024. godine, zadruge koje imaju preko 100 hektara pod bilјnom proizvodnjom mogle su da konkurišu za podsticaje na javnim pozivima sekretarijata. Takođe, daje se podrška osnivanju Fonda za zemlјoradničke zadruge.

Razvoj preduzetništva i preduzetničkog duha, prema predlogu predsednika Zadružnog saveza Srbije, biće istovremeno generator novih radnih mesta, a razvoj zadrugarstva je najveća podrška opstanku selskih sredina. Ministarstvo za razvoj preduzetništva i zadrugarstvo treba da bude matica za 700.000 preduzetnika i zadrugara, uklјučujući i 100.000 kooperanata organizovanih preko 5.000 svih oblika zadruga u Srbiji. Uz to, postoje neke administrativne prepreke koje ograničavaju uspeh zadrugarstva, kao što je celovitost u postupcima za upis zadružne svojine na postojećoj imovini.

 Do 2000. godine, kada je posle demokratskih promena u Srbiji obavlјena plјačkaška privatizacija uz pomoć države. Do tada je bilo obavlјeno 17 velikih reformi u gradskim centrima sa oklo 65 granskih reformi u privredi. Država nij bila problem po sebi već ona je postla problem samo kada je loša. A, to je ona danas. Kada je agrar u pitanju, treba nam program koji će odmah početi da deluje i da se primenjuje. Sve jedno je kako će se zvati, akcija, strategija, koncept ili…

Novi koncept agrara

Istraživanja do sada pokazuju potrebu za radikalnim zaokretom i konzistentnom strategijom razvoja stočarske proizvodnje u Srbiji. Stoga, neophodno je uvođenje novog koncepta polјoprivrede u zemlјi, koji bi trebalo da implementiraju novi lјudi u agraru. Vrednost proizvodnje u Srbiji po jednom hektaru iznosi samo 1.200 evra, dok ukupna godišnja vrednost agrarne proizvodnje nikada nije stigla do šest milijardi dolara, što je rezultat loše agroekonomske politike. Država treba da postane respektabilna uklјučujući postojeće regione ili razvojne celine koje imaju pogodne uslove za razvoj stočarske proizvodnje.

Primenom mera agrarne politike u uspostavlјanju održivog razvoja stočarske proizvodnje, država mora uvažavati specifičnosti i zakonitosti polјoprivredne proizvodnje kao strateške oblasti privređivanja. Ali, ona još uvek zvanično nije – sgtrateška grana! Osim kada selјaci protestuju pa država ,,gasi požar ‘’ i obećava im med i mleko! U tom smislu, neophodno je da država koncipira kreditne uslove za razvoj stočarske proizvodnje, posebno u regionima sa izuzetno pogodnim prirodnim uslovima, dugogodišnjom tradicijom i odgovarajućim nivoom obučenosti proizvođača za ovu proizvodnju. Poseban problem prisutan je u neadekvatnoj organizaciji proizvođača, odnsono njihovoj rascepkanosti, što značajno utiče na njihov nepovolјan položaj u ovoj proizvodnji.

Postojeća udruženja u okviru stočarske proizvodnje nisu opravdala svoje postojanje kroz jače povezivanje i ostvarivanje zajedničkih funkcija održivog razvoja stočarstva. Jer, u ovoj grani je najteža situacija. Primera radi, stočarstvo Srbije, u 2022. godini je danas učestvovalo u BDP polјoprivrede samo sa 28,1 odsto! Sve ispod 60 odsto učešća stočarstva u BDP agrara, je nivo najnerazvijenijih zemalјa sveta! Analizirajući sve faktore, kako prirodne, tako i društveno-ekonomske, dolazi se do zaklјučka da je u okviru Ministarstva polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije potrebno formirati Upravu za stočarstvo u cilјu unapređenja stočarske proizvodnje u zemlјi.

Zadruge traže novu reformu zadruarstva u Srbiji!

1. Promene drštveno-ekonomskih odnosa od presudnog su značaja imale i na razvoj zemljoradničkog zadrugarstva, koje u Srbiji ima tradiciju nešto manju od dva veka;
2. U  prvom veku razvoja zadrugarstvo se razvijalo u uslovima privatne svojine i ovaj period čini vreme od osnivanja prvih zadruga do kraja drugog svetskog rata. U prvoj polovini veka razvijao  se nabavljačko-potrošački tip zadruga, a u drugoj polovini specijalizovane žitarske, stočarske, vinarske, voćarske i štedno-kreditne zadruge. Polovinom veka osnovan je Zadružni savez Srbije koji je sa još 10 nacionalnih saveza osnivač Međunarodnog zadružnog saveza;
3. Posle drugog svetskog rata do privredne reforme je period prinudne kolektivizacije u poljoprivredi – vreme seljačkih radnih zadruga. Period izuzetno nepovoljnih uslova za zemljoradničko zadrugarstvo sa negativnih posledicama na proizvodnju i ekonomske tokove u ovoj oblasti;
4. Period posle privredne reforme do kraja devedesetih godina prošlog veka karakteriše period osnivanja i poslovanja zemljoradničkih zadruga u skladu sa zadružnim vrednostima i principima. Međutim, posle 1976. godine i Zakona o obaveznom udruživanju mnoge zemljoradničke zadruge su ušle u sastav agroindustrijskih kombinata. Ovo je posebno bilo karakteristično u AP Vojvodini gde su sve zemljoradničke zadruge bile u kombinatima sa osnovnom delatnošću saradnje sa individualnim poljoprivrednim proizvođačima u proizvodnji, prvenstveno industrijskog bilja, žita i svinja kao sirovine za prehrambenu industriju. U ovom periodu u centralnom delu Republike najveće zadruge su ostale van kombinata. Uspele su dominantno da organizuju proizvodnju junećeg i jagnjećeg mesa, maline i šljive. Zemljoradničke zadruge i Zadružni savez Srbije formirali su i obezbedili uslove za rad stručnih poljoprivrednih službi, koje preuzimaju poslove od zadruga na unapređivanju razvoja poljoprivrede. Zadružnom imovinom je obezbeđen rad službi koje će biti podržavljene 1991. godine sa podržavljenjem zadružne imovine koje su ove službe koristile; 
5. Posle 1991. godine odvijaju se značajne promene koje neposredno opredeljuju i razvoj zemljoradničkih zadruga. Najvažnije promene su rasturanje agroindustrijskih kombinata, privatizacija kapaciteta prehrambene industrije, transformisanje internih banaka u poslove banke; izlazak zemljoradničkih zadruga iz kombinata bez iznošenja imovine; uvođenje sankcija Saveta bezbednosti UN; ukidanje sertifikata za izvoz junećeg i jagnjećeg mesa u EU; odlazak poslova u sivu zonu čime su zemljoradničke zadruge bile posebno oštećene jer su dominantno zadružni proizvodi – stoka, meso, malina najviše skliznule u sivu zonu. Pored navedenog, zemljoradničke zadruge ostaju obveznici vraćanja imovine oduzeti tokom pedesetih godina prošlog veka;
6. Zemljoradničke zadruge bez imovine, legalnih poslovnih aktivnosti, bez pristupa tržištu kapitala uz obavezu vraćanja imovine, koje najčešće nije bilo, nemogućnosti servisiranja obaveza prema državi i zaposlenima dolaze u izuzetno težak ekonomski položaj koji vodi ka likvidaciji. Likvidirane su najveće zadruge posebno u centralnom delu Republike, pre svega, u mačvanskom, kolubarskom, raškom, zlatiborskom, rasinskom i nišavskog okrugu. Likvidacijom zadruga smanjuje se drastično stočarska proizvodnja, destabilizuje se proizvodnja maline. Kao posledica je devastacija poljoprivredne prozvodnje na ovim područjima uz najviše neobrađenih poljoprivrednih površina! 
7. Proces dokazivanja i povraćaja zadružne imovine traje preko tri decenije i završen je usvajanjem Zakona o zadrugama 2015. godine.
8. Popisom poljoprivrede u 2023. godine subjekt popisa su bile i zemljoradničke zadruge. Popisane su sve zemljoradničke zadruge koje su imale registrovano poljoprivredno gazdinstvo, kao i zadrugari. Predmet popisa su: korišćene poljoprivredne površine i struktura njihovog korišćenja, kao i raspoloživi stočni fond i mehanizacija;
9. Popisano je ukupno 12.114 registrovanih gazdinstava zemljoradničkih zadruga, što čini 2,4 odsto ukupno popisanih registrovanih  poljoprivrednih gazdinstava; 
10. U okviru zemljoradničkih zadruga koristi se od ukupno popisanog poljoprivrednog zemljišta 6,4 odsto a odgajaju 1,4 odsto goveda, 3,9 odsto svinja. Od ukupno popisanih voćnjaka zemljoradničke zadruge koriste 3,3 odsto, a vinograda 3,4 odsto. Relativno malim učešćem u popisanim kategorijama u odnosu na ukupne, ne može se meriti realno doprinos zemljoradničkih zadruga razvoju poljoprivrede, jer je mnogo veći značaj istih u organizaciji i realizaciji proizvodnje na malim posedima fizičkih lica;
11. Prosečno raspoloživa poljoprivredna površina po zemljoradničkoj zadruzi ukupno iznosi 117 hektara. Ove površine sa postojećom strukturom proizvodnje ne omogućuju dugoročnu ekonomsku održivost. Iz tih razloga neophodna je intenzifikacija proizvodnje kroz uvođenje novih tehnologija i novih proizvoda iz oblasti povrtarstva, voćarstva, stočarstva, prerade poljoprivrednih proizvodai stvaranje finalnih proizvoda; 
12. Prema podacima Zadružnog saveza Srbije i okružnih zadružnih saveza na ravničarskom području negotinske nizije postoje mogućnosti da kroz organizaciju u okviru zemljoradnih zadruga uz nabavku širokozahvatne mehanizacije organizovati poljoprivrednu proizvodnju na raspoloživim neobrađenim poljoprivrednim površinama;
13. Posebnu pažnju bi trebalo usmeriti i isfinansirati istraživanje da li zadružni sistem organizovanja može da bude u funkciji neobrađenih poljoprivrednih površina u brdskim i planinskim područjima kroz namenske programe, kao što su tovno govedarstvo, autohtone sorte šljiva i autohtone rase ovaca; 

Međutim, ostali su duboki loši tragovi u zadrugarstvu iz prošlosti. Najvidlјiviji su u Vojvodini. Jer, u njoj je nacionalizacijom, posle Drugog svetskog rata, oduzeto oko 700.000 hektara oranica, a za isrpavalјanje ove nepravde prema vlasniciam tog zemlјišta, potrebno je da država iydvoji do dve milijarde eva. A, soada je više od 120.000 hekrara zadružne imovine privatizovano i to je bilo protivzakonitt jer je ta imovina već imala titulare. Prvi, izvorni zadruižni principui definisani su i usvojeni 1895. godine na Prvom osnivačkom kongrersu Međunarodnog zadružnog saveza u Londonu kada je kao nevladina međunarodna organizaciju osnovalo 207 predstavnika zadružnih organizacija (saveza) osnovalo iz 11 zemalјa sveta, među kojima je bila i Srbija. 

Pre početka Drugog svetskog rata, na 15 kongresu Međunarodnog zadružnog saveza 1937. godine u Parizu, prihvaćeni su, kao važeći sledeći principi:

• Deset zapovesti za zadrugare:

1. Radi sve peko zadruge i na organizaciju zadrugarstva, jer je samo u zadrugarstvu spas čoečanstva i jedini put ka uspehu;
2. Zadrugarstvo udružuje sve lјude, bez obzira na veu inardonost. Zato nijedan zadrugar ne treba u zadrugu da unosiklasnu ili versku borbu, već treba da bude prema svakom lјubazan, nesebičan, iskren i predusretlјiv!
3. Nikada neuobražavaj da si mnogo učinio za narpedak zadrugarstva, već uvek i dalјe radi kao da za njega nisi ništa učinio;
4. Samo zadruigarstvo radi u korist članvao Zadruge. Pokoravaj se stoga zadružnim zakonima, pravilima i zaklјučcima;
5. Poštuj svoju Zadrugu i brata zadrugara, pa ćeš i i ti srećan i zadovolјan biti;
6. Ne ubijaj uzgled Zadruge, već razvijaji zadrugarsku lјubav među zadrugarima, jer bez te osnove zadrugarstvo je uopšte nemoguće!
7. Ne čini nikada nikavke prestupe, već se pokaži da si primeran građanin i pravi zadrugar;
8. Raduj se svakom napretku svoga brata zadrugara, jer će i na tebe doći red. Zapamti da je zadrugarstvu cilј da preobrati svet i oslobodi ga krize i nevolјe;
9. Slušaj svaku zadružni i dobru pouku, jer će ti ona doneti samo koristi i nikad štete;
10. Nikad ne zaboravlјaj svoju dužnostg prema zadruzi, jr će ti Zadruga donetoi i za tebe i tvoje druge – zadrugare ogromne i neizmerne koristi i blagodeti;

Zadružni kalendar ,,Glavnog saveza zemlјporlјadničkih zadruga za prostu 1933 godinu. Zato se u svetu, pa i u Srbiji upućuje poziv na slogu i primen ,,Deset zapovesti za zadrugare’’ Zadružnog kalendara Glavnog saveza zemlјoradničkih zadruga za 1933. godinu koji glasi: ,,Poštuj svoju zadrugu i brata zadrugara, pa ćeš i Ti zadovolјan biti!’’

                                          (Autor je analitičar i publicista)