• Srbija ima izuzetno bogat fond starih genotipova koji može postati jedan od stubova zelene ekonomije, seoskog turizma i gastronomskog brendiranja zemlјe

Srbija danas ima samo 698.605 gov eda. To je najmanje u poslednjih 100 godina!

Na prostranstvima Srbije nekada su pasle stotine hilјada domaćih životinja – buše, pramenke, moravke, balkanske koze, šumadinke, mangulice, konji noniusi. Danas su mnoge od tih rasa gotovo iščezle, a s njima nestaje i jedan deo našeg identiteta, seoske kulture i načina života.

Nekada se svaka oblast mogla prepoznati po svojim životinjama. U Staroj planini – pramenke otporne na vetar i sneg, u Šumadiji – crne moravke, u Banatu i Bačkoj – konji noniusi i domaće guske. Te životinje nisu bile samo izvor hrane, već i temelј kulturnog pejzaža Srbije. Danas ih ima tek u tragovima, uglavnom u malim gazdinstvima, manastirskim dobrima i institutima.

,,Naše autohtone rase predstavlјaju živu vezu između prirode, tradicije i kulturnog identiteta. To su životinje koje su se vekovima prilagođavale lokalnim uslovima, klimi i načinu života lјudi – zato su otporne, skromne i prilagođene često surovim uslovima u kojima se gaje. U njihovom genetskom materijalu nalaze se jedinstvene osobine koje su izgublјene kod savremenih rasa’’, kaže dr Bogdan Cekić iz Instituta za stočarstvo u Beogradu.

Podolsko goveče na ivici opstanka

Prema najnovijim podacima, primera radi, u Srbiji se trenutno gaji samo 327 ženskih i sedam muških odraslih grla ovce pirotske pramenke. Bez sistematskih mera očuvanja, podrške uzgajivačima i promocije njene ekonomske i kulturne vrednosti, postoji realna opasnost da pirotska pramenka uskoro bude izgublјena kao deo žive baštine Srbije.

Kada nestanu životinje, nestaju i pesme, jela, običaji i priče koje su uz njih nastale… Prema podacima Instituta za stočarstvo, nekoliko autohtonih rasa u Srbiji danas je na ivici nestanka. Među njima su podolsko goveče, balkanska koza, karakačanska ovca i pirotska pramenka. Nedovolјna brojnost, starenje zapata i odsustvo sistematske podrške odgajivačima predstavlјaju ozbilјnu pretnju njenom opstanku. Ako pirotska pramenka nestane, izgubićemo ne samo životinju, već i celu kulturnu i gastronomsku tradiciju tog kraja. On dodaje da su vuna, mleko i meso ove ovce direktno povezani s proizvodnjom pirotskog ćilima, sira i peglane kobasice – simbola južne Srbije. Vuna pramenke ima specifičnu strukturu i boju, od nje se dobijaju čvrsta i postojana vlakna, a mleko i meso daju proizvodima autentičan ukus. Bez nje svi ti proizvodi gube svoj koren.

Nestajanje autohtonih rasa nije samo biološki, već i kulturni gubitak. Belmuž, homolјski sir, pirotski sir, pa i pirotski ćilim, ne bi postojali u svom izvornom obliku bez starih sojeva pramenke, moravke i balkanske koze.Jer, ove životinje nisu samo deo stočarstva, već i deo našeg nematerijalnog nasleđa. U njima su sabrani vekovi iskustva, navika i prilagođavanja čoveka prirodi. Kada nestanu životinje, nestaju i pesme, jela, običaji i priče koje su uz njih nastale, kaže za javnsot profesor veterine dr Milivoj Urošević, iz Centra za očuvanje autohtonih rasa.

Buša je vekovima na našim prostorima.

U očuvanju domaćih rasa danas vodeću ulogu ima Institut za stočarstvo u Beogradu, koji sprovodi glavni odgajivački program za zaštitu genetičkih resursa goveda, ovaca, koza, svinja i živine. Država u poslednjim godinama podstiče uzgajivače kroz dvostruke subvencije – finansiranje kvalitetnih priplodnih grla i očuvanje genetičkih rezervi.On ističe da ovaj vid podrške ima i širi značaj: „Kada čuvamo stare rase, čuvamo i pejzaž, pašnjake, zanate i ukuse koji su vekovima gradili identitet Srbije. To je nasleđe koje donosi ekonomsku, ali i duhovnu vrednost.”

Povratak svinje Moravke…

Svinja Moravka privlači sve veći broj uzgajivača koji žele da podrže domaće rase i pronađu isplativ model stočarstva. Ova rasa potiče iz sliva reke Morave i spada u autohtone rase Srbije. Poznata je po izdržlјivosti, skromnim uslovima držanja i ukusnom mesu. Mnogi uzgajivači traže praktične savete o tome kako da ostvare najveću korist, pa sledi pregled klјučnih smernica koje će svima olakšati posao.

Osnovne karakteristike Moravke

Moravka je autohtona rasa svinja otporna na bolesti!

Moravka je autohtona rasa svinja otporna na bolesti, prilagođena ekstenzivnom uzgoju, sa kvalitetnim mesom i dobrom plodnošću  Moravka pokazuje izrazito prilagođavanje klimatskim uslovima. Nјeno telo deluje čvrsto, ima relativno dugu njušku i karakterističnu sivkastu do crnu dlaku.

Uzgoj u polu-intenzivnim ili ekstenzivnim uslovima najviše prija ovoj rasi, što znači da Moravka ne traži preterano skupe objekte ili skupa koncentratna hraniva.

Dovolјno je da njena ishrana prati prirodnu ispašu, uz dodatak žitarica i kvalitetnog sena. Jedna od najvažnijih odlika leži u snazi njenih nogu i otpornosti na nagle promene temperature. To znači da uzgajivač može da odabere jednostavnije objekte, što istovremeno umanjuje troškove. Moravka dostiže zrelost nešto sporije od komercijalnih hibrida, ali uz pravilno planiranje isplate se dugoročno povećavaju. Nјena genetska osnova pruža otpornost na razne bolesti, što štedi novac i vreme.

Svinja moravka se uzgaja u ekstenzivnim uslovima, često na otvorenom, gde se hrani prirodnim resursima i prilagođena je lokalnim klimatskim uslovima

1. Priprema objekata
   Uzgajivač treba da obezbedi čiste i provetrene nastambe. Moravke vole slobodu kretanja, pa je dobro omogućiti im ispuste. Niska vlažnost i odgovarajuća ventilacija smanjuju stres i nastanak infekcija.
2. Ishrana i voda
   Moravka ne traži visoke doze koncentrata, ali joj prija kombinacija žitarica, kukuruza, ječma i kvalitetnog sena. Pojedini uzgajivači uklјučuju i ostatke iz domaćinstva, što smanjuje troškove. Voda mora da bude dostupna, naročito u toplijim periodima, kako bi se izbegla dehidracija.
3. Kontrola zdravlja
   Redovne veterinarske kontrole donose sigurnost. Vakcinacija i preventiva protiv parazita obezbeđuju dobro zdravlјe. Kada svinja provede više vremena na otvorenom, jača imuni sistem i dodatno se smanjuje rizik od bolesti.
4. Razmnožavanje i selekcija
   Moravka pokazuje dobru plodnost, ali vredi obratiti pažnju na izbor priplodnih jedinki. Pravi izbor nerasta i krmača unapređuje osobine kao što su otpornost i kvalitet mesa. Selekcija je važna kako bi se generacije očuvale i pobolјšavale.
5. Prilagođavanje tržištu
   Uzgajivač treba da prati potražnju za proizvodima od ove rase. Kvalitetno meso i tradicionalni proizvodi mogu da donesu veću zaradu. U nekim regionima postoji sve veća potražnja za domaćim i autohtonim mesom.

Moravka, pogodna za uzgoj!

Moravka je otporna na nepovolјne vremenske uslove i bolesti, što je čini pogodnom za uzgoj! Moravka pokazuje veliku sposobnost prilagođavanja različitim uslovima gajenja. Česte temperaturne promene i vlažna klima ne utiču negativno na njenu produktivnost. Zdravi primerci ređe razvijaju respiratorne i kožne bolesti. Otpornost dodatno smanjuje troškove lečenja i vremena koje uzgajivač ulaže u negu. Jači imuni sistem omogućava manju upotrebu lekova, pa konačni troškovi po jedinci ostaju niži. Uzgajivač koji brine o higijeni objekata i redovnoj suplementaciji ishranom može da očekuje stabilne prinose bez naglih padova u kondiciji. Moravka retko pokazuje znakove stresa, naročito u poluotvorenom sistemu držanja, gde ima pristup ispustima i prirodnim površinama. Sve ovo povećava izglede za dugovečan uzgoj i prenošenje genetskog potencijala na naredne generacije.

Kvalitet mesa

Meso svinje moravke je kvalitetno, sočno i pogodno za tradicionalne suhomesnate proizvode

Moravka daje sočno, ukusno i dobro popunjeno meso. Nјena masnoća ima uravnotežen odnos masnih kiselina, što interesuje potrošače koji žele domaće i zdravije proizvode. Boja mesa je intenzivna, a ukus često podseća na tradicionalne specijalitete. Mnogi poznavaoci kulinarstva vole meso Moravke zbog izraženog ukusa. Rastuća potražnja za tradicionalnim proizvodima otvara put za plasman suvog mesa, kobasica, šunke i kulena. Neki proizvođači kombinuju tradiciju i modernu tehnologiju kako bi ovo meso i proizvode učinili dostupnim širem tržištu. Uzgajivač može da postigne veću cenu po kilogramu u odnosu na industrijske hibridne rase, jer se Moravka smatra visokokvalitetnim brendom.

Mada Moravka ne dostiže krajnju težinu istom brzinom kao moderne hibridne rase, ona donosi koristi na duže staze. Razlike u ishrani, dugovečnost i otpornost čine je atraktivnom. Uzgajivači imaju šansu da uštede kroz niže troškove lečenja i skromne smeštajne uslove. Istovremeno, mogu da dobiju višu cenu za kilogram mesa, jer se traži domaći, puniji ukus. Pojedini uzgajivači spajaju turizam i promociju autohtonih rasa. Na primer, u seoskom domaćinstvu turisti mogu da probaju tradicionalnu hranu od Moravke. Na taj način stvara se dodatni profit i promoviše zaštita lokalnog genetskog potencijala. Ovakav pristup povećava značaj autohtonih svinja i pomaže u očuvanju rase.

Zanimlјivost o Moravki

Moravka je u prošlosti bila svinja koja je slobodno šetala šumama

• U prošlosti su lјudi cenili Moravku jer je mogla da luta po šumama i potraži hranu sama. Uzgajivači su često sretali krmače i prasiće na većim udalјenostima. Neki tvrde da baš ta sloboda i mogućnost pronalaženja hrane u prirodi daju mesu posebno bogat ukus;

Osnovni podaci o rasi

Osobina	Vrednost
Prosečna težina nerasta	200–250 kg
Prosečna težina krmače	150–200 kg
Boja dlake	Siva do crna
Plodnost (prosečan broj prasadi)	6–9 po leglu
Najčešći način držanja	Poluotvoreni sistem

Uzgajanje svinje Moravke donosi nekoliko prednosti: otpornost i izdržlјivost u različitim uslovima, kvalitetno meso koje dostiže višu cenu i relativno niske troškove održavanja. Uzgajivač treba da pazi na ishranu, higijenu i izbor priplodnih jedinki. Ova rasa ostaje važna za očuvanje domaćih genetskih resursa i može da obezbedi stabilnu zaradu na duži rok. Mnogi potrošači traže baš ovakve proizvode, pa Moravka dobija sve veću pažnju i u gastronomiji i u održivom stočarstvu.

• Srbija dans iam samo 2.349.167 svih rasa svinja u zemlji. To je broj samo malo veći nego što ih je bilo odmah posle Drugog svetskog rata. Zbog nedostatka svinjѕkog mesa,mesa čak 40 odstood potreba mora da se uvozi, Srbija je izgubila prehrambeni suverenitet koji treba gada da vrati nova, buduća Strategija razvoja pollјoprivrede od 2025. do 2034. godine!

Strane rase, više troška

• Izostanak autohtonih rasa i sojeva životinja ne znači samo biološki gubitak, već i promenu načina života u selima. Sve je manje mladih koji se bave stočarstvom. Uvođenje stranih, visoko produktivnih rasa zahteva više troškova, posebnu ishranu i negu, pa mnogi odustaju.

Pirotska pramenka

• U torovima u Srbiji danas ima samo 1.759.424 ovce! To je na osnovu popisa od 1. decembra 2024. godine. Tada je broj ovaca zabeležio rast u odnosu na prethodnu godinu za 2,5 odsto! 

Stručnjaci i stočari se slažu da trenutno Srbija nema dovoljno kapaciteta za trgovinu sa najmnogoljudnijom zemljom, Kinom.  Srbija trenutno teško podmiruje i domaće potrebe za ovim mesom. Jer, je Pešter pao sa 300.000 na 15.000 grla ovaca…

Postoje mogućnost da klaničari iz Srbije u Kinu izvoze jagnjeće meso, a slažu se i stručnjaci i uzgajivači ovaca, da se otvaraju velike mogućnosti. Takođe, međutim, upozoravaju da našoj zemlji treba još mnogo vremena da se poveća broj ovaca u toj meri, kako bi mogla da u najmnogoljudniju zemlju sveta isporuči značajne količine jagnjetine. 

U Srbiji se, gaji oko 1,7 miliona ovaca, a pre samo dve decenije, broj je bio za gotovo milion grla veći. Imali smo, tada, samo na Pešteru, i  do 300.000 grla ovaca. Sada, na toj planini, imamo manje od 15.000 grla ovaca. Ovo, nažalost, nije usamljen primer, tako da smatram da bi država, ukoliko želi da posao sa partnerima iz Kine uspe, trebalo da preduzme odlučne mere, kako bi podstakla razvoj ovčarstva, tim pre što trenutno gotovo da ne možemo da podmirimo domaće potrebe za jagnjetinom.

Anaitičari objašnjavaju da u ovčarstvu imamo sliku koja je slična onoj u tovnom govedarstvu, pošto već godinama imamo otvorena vrata za izvoz ,,bebi-bifa’’ u EU, ali, tu mogućnost ne ispunjavamo. Posmatrano dugoročno, posebno u odnosu na prosek 1988 – 1990. godina, broj goveda u Srbiji manji je za 20,2 odsto, svinja za 22,5 odsto, ovaca za 26 odsto i živine za 22,7 odsto. Najnepovoljnija situacija je kod priplodne stoke. Broj krava i steonih junica na početku 2012.godine bio je  manji je za 28 odsto u odnosu na 1991. godinu, a krmača i suprasnih nazimica čak za 60,8 odsto. Ova nepovoljna kretanja ukazuju na to da se mora hitno reagovati, ali je to ostajalo bez odjeka kod nadležnih, kako bi se zaustavio dalji pad i dalja devastacija stočnog fonda.

Da se situacija ipak lagano popravlja, međutim, pokazuje primer Laze Smiljanića, predsednika Udruženja odgajivača ovaca i koza “Sirmium” iz Ležimira, koji planira da, uz 50 koza, koliko trenutno gaji, “zapati” i četrdesetak ovaca. Kako navodi, o poboljšanju situacije govori i to da je upravo u ovo selo “stigao” nagrađeni rasni ovan, sa Poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, za kojeg je jedan od odgajivača platio 900 evra. Radoje Vasiljević, predsednik Udruženja odgajivača ovaca “Šumadija”, takođe, smatra kako je ovčarima pre svega potrebno – vreme… Nije ovca krmača koja prasi 21 prase, šali se Vasiljević. Rase, koje gajimo, jagnje se tri puta u dve godine, tako da je jasno koliko je vremena potrebno da se broj ovaca poveća. Nadam se da će državni organi imati “sluha” i da će podrška ovčarima biti nastavljena…

Da bi prosečna porodica mogla da živi od ovčarstva trebalo bi da nabavi bar 200 ovaca i da za njih priprema hranu, na oko 15 hektara oranica.  Naravno, neophodni su i pašnjaci, kojih, kako se broj ovaca i koza smanjio, ima sve manje… Valјda će krenuti. Ne samo jagnjetina prema Kini, nego i polјoprivredi Srbije. Jer upravo je stočarstvo uvek bilo merilo zdravlјa polјoprivrede, a ono nam odavno nije za hvalu.A stočarstvo je uvek bilo mera uspeha jedne polјoprivrede. Stočarstvo sada u Srbiji u ukupnom prihodu polјoprivrede učestvuje tek sa 28,1 odsto, a sve ispod 70 odsto se smatra slabim rezultatom.

• Šta može država da učini da olakša postojećim stočarima, ali i nove privoli tom poslu. Tim pre što je od 4.720  sela u Srbiji svako četvrto na putu nestajanja, jer čak u 1.200 sela ima manje od po sto stanovnika. Za deceniju između dva popisa, seosko stanovništvo se smanjilo za oko 500.000 žitelјa;
• Podizanju stočarstva, sela i polјoprivrede uopšte trebalo bi da doprinese i pokušaj vraćanja zadruga koje su devastirane. Po rečima minstra Milana Krkobića, od 2017. do 2021. godine formirano je 1.100 novih zadruga. Od toga je opstalo njih 1.000! On smatra da je država dosta uradila kroz podsticaje, ali da nadalјe treba razgovarati i o mogućnostima finansiranja proizvodnje posredstvom povolјnijih kredita;
• Ideja o osnivanju ovčarske zadruge potekla je od Mladena Minića koji i sam ima farmu ovaca u selu Sekurič kod Rekovca. Mladen je i predsednik Udruženja mladih poljoprivrednika koje ima oko pet stotina članova. Cilj ovakvog vida udruživanja je da se poljoprivrednicima prenese iskustvo u apliciranju za subvencije ali i predoči finansijska isplativost;

Na farmi Svetozara Mirgaškog, u Čeneju kod No vog Sada, u toru je od 400 pa do 700 grla ovaca.  Nikad ne mogu znati tačan broj, kad svaki dan se ojagnji bar jedna, dve ili tri ovce. Retko koja ojagnji jedno, nego većinom dva jagnjeta, malo ređe bude i trojki, ali to me uopšte ne interesuje. Ali, ne možeš od lošeg ovna imati dobru jagnjad. Nije to skupo, vredi ulagati, i ja sam priplodnog ovna od tri godine platio 700 evra – ne taji Murgaški. Prava, kvalitetna ovca mora težiti bar 80 do 100 kila, a moje su takve, ima ih koje teže i više od stotinu kila, pa kad je prodaš i za klanje dobiješ novaca.

• Nemože se ni čoban pronaći. Nudimo platu i do 1.000 evra mesečno, stan i  hranu! Ali, niko neće radi ovaj posao!
• Na Sajmu u Novom Sadu, proteklih decenija pažnju je  ovan Miča od 197 kilograma iz Bogatića, sa farme Čolić.  Porednegka  na sajmu je pažnju posetilacaki kuapca privuikao ovan Beli  Gruja sa 180 kilograma  iz Obrenovca. Oba su bili rase ,,Vitemberg’’;  

“Definitivno je udruživanje jedna vrsta pomoći za sve polјoprivrednike jer samo u udruženju možemo lakše ostvariti neke svoje cilјeve. Sledeći korak kao što su pravno tehničke stvari koje udruženje ne može raditi može raditi zadruga. Zadruge mogu raditi i kupovine i nabavku repro materijala po dosta povolјnijim cenama što te količine na polјoprivrednom jednom gazdinstvu nisu potrebne u tolikoj meri da bismo ostvarivali određene popuste i kao zadruga nam je mnogo lakše da radimo prodaju samih proizvoda i unapređenje što genetskih potencijala što same strukture naših polјoprivrednih gazdinstava. Ovde danas kod Nenada imamo situacije gde njegova porodica radi kompletno pružanje usluga, pripremu dokumentacije i lјudi vode ažurnu dokumentaciju o svakoj ovci i svako njihovo grlo koje izađe iz ove farme može da ostvari povraćaj novca za kupovinu kvalitetne genetike, tako da mnogim polјoprivrednicima to izuzetno znači jer novac koji su uložili odnosno značajan deo im država vraća”, objašnjava Mladen Minić.

• Kriza je oi u drugim državama. Jer, više od 400 makedonskih sela danas su bez stanovnika ili ih ima po dvoje-troje, a broj ovaca se za 30 godina smanjio za jednu trećinu!

Trenutno je u izradi jedna baza podataka kako bismo imali jednu evidenciju koliko nas ima i koliko možemo da proizvedemo jagnjadi i vune. Kako bismo mogli da obavimo konkretne razgovore sa otkupljivačima!

Jagnje nije traktor da ga možete prakirati u garažu i čekati sezonu, ističe naš sagovornik. Životinja raste, troši hranu, veterinarske usluge i vrlo brzo prerasta kilažu. Onda ga više niko ne želi, ili mu cena biva još niža. Ono što žele članovi Udruženja jeste realna cena, tržište zapravo. Ako domaći klaničari nisu zainteresovani, bolju poziciju potražiće u izvozu. “Zašto da ne? Ako naši domaći klaničari nisu zainteresovani da napravimo jednu realnu cenu, cenu koja zadovoljava sve u lancu, zašto bismo se mi onda obazirali na tu priču, tražićemo sebi spas preko!

Osim cene, Udruženje odgajivača ovaca Srbije boriće se i za pojednostavljenu papirologiju koja im sada oduzima puno vremena i energije. Ona se odnosi na Upravu za agrarna plaćanja gde često dolazi do zastoja, odbijanja itd. Zapravo smatraju da im samo jedinstvo može doneti rešavanje niza problema koji trenutno prate domaće ovčarstvo. U ladi kažu da je dogovor sa Kinom o izvozu jagnjećeg mesa izuzetno važan, jer se time otvara tržište i raste proizvodnja. Imamo i klanice za taj posao, kažu ovčari Srbije. 

Tvrdi se, da je suština da se otvori tržište i da raste proizvodnja. Svi ističu da nema ograničenja za količinu jagnjetine koju Srbija treba da izveze, kao i da nije određen minimuma koji može da se izveze. “Nema apsolutno ograničenja, koliko možemo da isporučimo oni će primiti”, ukazao je svojevremeno ministar Nedimović.

Smatra da je potpisivanje  sporazuma  o saradnji, osnov za dalјi razvitak stočarske proizvodnje. “Ovo je pravni okvir da bismo dalјe mogli da razvijamo stočarsku proizvodnju. Kada imate tržište, znate šta možete da očekujete”, naveo je ministar polјoprivrede. “Imamo velike subvencije za jagnjeće meso, ali želimo i druge vrste stočarske proizvodnje da oživimo”, rekao je Nedimović.  Ukazao je da je jako važan i izvoz mlečnih proizvoda i svinjskog mesa.

Govoreći o tome da li Srbija ima dovolјnu proizvodnju, kako bi mogla da izvozi u Kinu, sadašnji ministar prof dr Dragan Glamočić, napominje da je proizvodnja govedine mala (kreće se u Srboiji oko 86.000 tona godišnje) i da je cilј države da se ona poveća. “Otvaranjem ovog i drugih tržišta imamo osnov gde možemo da plasiramo svoje proizvode”, objasnio je on.

Kada je reč o naznakama da će naša zemlјa dozvoliti promet i korišćenje GMO proizvoda i najavlјenim protestima zbog toga, Nedimović je ocenio da svako ima prava da iznese svoj stav. “Proizvodnja i promet GMO proizvoda nije dozvolјena. Stav države i zakon su jasni. 

Klanica iz Srema dobila dozvolu za izvoz

Na osnovu sporazuma Srbije i Kine o izvozu mesa i drugih polјoprivrednih proizvoda iz naše u tu veliku azijsku državu, prva klanica i to iz Srema, dobila je dozvolu za izvoz. Za jagnjeće meso iz klanice „Đurđević” bilo je zainteresovano šest kineskih fabrika.

“Carske” ovce u Srbiji

U Kuzminu osnovan Centar za ovčarstvo i obavljeno prvo licenciranje “carske” rase.

Ruska rasa ovce uzgajaće se u Sremu

Ruska romanovska ovca napasaće se i na srpskim livadama. U Kuzminu je na farmi Slaviše Njegića, osnovan Centar za ovčarstvo i obavljeno prvo licenciranje “carske” rase. Stočari veruju da je ovo prilika da se domaće ovčarstvo zanovi i unapredi ukrštanjem sa domaćim rasama. Ovca koja je preko Srema ušla u Srbiju, zvanično od ove godine postoji kao priznata rasa po oba odgajivačka programa EU i Rusije, te ostvaruje subvencije, što je za početnike u ovčarstvu veliki stimulans. Ovu rasu karakterišu visoka plodnost, ranostasnost i velika vitalnost jagnjadi – rekao je Njegić.Veoma je otporna na bolesti, niske temperature i ekstremnije paragenetske faktore.Godišnje romanovska ovca na svet donese između pet i deset jagnjadi u dva jagnjenja zbog čega se ubraja u najplodniju rasu na svetu. Rekord je 11 jagnjadi u jednom leglu, a njeno uključivanje u domaće, primitivne rase, u značajnoj meri popraviće razvoj srpskog ovčarstva koje je i pored sve većeg interesovanja za jagnjeće i ovčije meso u drastičnom opadanju, kako u Srbiji, tako i u Evropi i svetu.

Moramo da sačuvam autohotne rase. Jer, ako nstanu  životinnje, sa njima nestaju i znanja koja su se vekovima prenosila –  s kolena na koleno.  Danas iam dost ateškpoaćč da ovčai nemjau komje da prodaju vunu. Jer, ovce se moraju žišati. A, danas u Sriji je nestala nekadašnja tekstilna industrija, pa nema kome da se predaje i prodaje vuna. Niko više neće da je kupuje. Ovači je lođe ili bacaju. Gubitak tih veština povlači i nestanak čitavog kulturnog pejzaža sela. U svakoj staroj štali, u svakom dvorištu čuva se više od uspomene. To je živa veza s prirodom i lјudima koji su znali da žive u skladu s njom, a danas nema dovolјno interesovanja da se sačuva ono što je naša specifičnost i bogatstvo.

Sagovornici se slažu da se očuvanje autohtonih rasa ne sme prepustiti tržištu, jer ono favorizuje produktivnost, a ne kulturnu i ekološku vrednost. Ako bi jedini kriterijum bio ekonomski, manje produktivne rase bi nestale. A, izgubiti ih znači izgubiti neprocenjiv genetički potencijal i adaptacione osobine nastale tokom vekova. Potreban je balans između ekonomske logike i biodiverzitetske odgovornosti.

Srbija ima izuzetno bogat fond starih genotipova koji može postati jedan od stubova zelene ekonomije, seoskog turizma i gastronomskog brendiranja zemlјe. Neophodno je da se konkurencija među rasama ne posmatra kao borba za opstanak, jedne mogu biti usmerene ka većem prinosu, druge ka očuvanju genetičkog i kulturnog nasleđa.

Festival za alpsko goveče

U Španiji država subvencioniše uzgoj autohtonih rasa, a ove životinje se tretiraju kao deo kulturnog nasleđa. U Francuskoj sistem zaštite genetičkih resursa zasniva se na konceptu „porodičnih rasa” i saradnji između države, instituta i udruženja odgajivača.

Švajcarska je primer zemlјe gde se autohtone rase goveda i ovaca čuvaju i promovišu kao simbol nacionalnog identiteta. Čak postoje i izložbe i festivali posvećeni ovim rasama.

U Italiji su rase kao što su Sarda (ovca), Calabrese (svinja) i Modicana (goveda) prepoznatlјive po kvalitetu proizvoda i doprinosu očuvanju sela.

Brdski konji i buše

Čak i u Skandinaviji, zemlјe poput Norveške i Finske sprovode dugoročne programe za očuvanje starih rasa ovaca, koza i konja, u kojima je naglasak na prilagođenosti surovim klimatskim uslovima i očuvanju agrobiodiverziteta.Odgajivači aktivno sarađuju s univerzitetima i istraživačkim centrima.

Institut za stočarstvo u Beogradu učestvuje u sprovođenju državnih mera podrške za očuvanje genetičkih resursa, uklјučujući subvencionisanje priplodnih grla i programe zaštite ugroženih rasa. Na svojoj Eksperimentalnoj farmi u Zemunu, Institut gaji zapate više autohtonih rasa — poput pirotske i karakačanske pramenke, MIS ovce, svrlјiške kokoši i banatskog gološijana. Jedan od najznačajnijih primera je projekat „Karakterizacija pirotske pramenke u cilјu njenog opstanka”, koji sprovodi s Institutom za biološka istraživanja „Siniša Stanković”.

Lista najugroženijih

Na lista ugroženih autohtonih rasa domaćih životinja su buša, podolsko goveče, domaći bivo, domaći brdski konj, nonius, lipicaner, balkanski magarac, mangulica, moravka, resavka. Uz njih i 14 rasa ovaca, dve rase koza, više rasa živine i dr. Odgajivači ovih rasa imaju pravo na subvencije, ali bez obzira na finansijsku pomoć njihov broj sve više opada.

• Srbija bi sad trebala da ima;

1.Bar, oko 1,6 mkiliona grla goveda! 

2.Oko 6,5 miliona svinja;

3. Oko 3,5 mkilioan ovaca;

4.Oko 95 mliona pilića i osam miliona koka nosilјa;