FOTO: ARHIVA AUTORA – u 2025. godini u Srbiji je bio dobar rod kvalitetne pšenice. Na 607.000 hetkara požnjevene pšenice rod oko 3,62 milioan tona,a prosčean rod je bio oko 5,9 toina po hektaru. Srbiji je potrebno za ishranu, robne rezerve i semenarstvo oko 1,3 miliona tona, Najveći deo pšenice izvozi se i u Italiju…
Zalihe pšenice na svetskom tržištu su visoke!
EVROPSKO TRŽIŠTE
U svetu se beleži mali porast cene pšenice. Ove sezone očekuje se dobar rod pšenice i visoke prelazne zalihe od 272 miliona tona. Usporen je izvoz uljane repice iz Ukrajine i to pogoduje ratarima EU i dobijaju više za svoje proizvode.
Od 1. jula 2025. godine, EU je uvezla 5,6 miliona tona kukuruza, od čega je Brazil činio 64 odsto, Sjedinjene Američke Države 21 odsto, a Ukrajina 16 osto (919.000 tona) od uvoza. U prethodnom periodu uvoz iz Ukrajine je bio iznad 50 odsto od ukupnog uvoza. Sada se u Ukrajini kukuruz nudi po spot ceni, za isporuku od 30 dana, porasla na 209 dolara za tonu.
| pšenica, nov. 2025. | 187,00 evra/tona | decem. 2025. 190,00 evra/tona |
| durum, nov. 2025. | 245,00 evra/tona | |
| kukuruz, nov. 2025. | 191,00 – 196,00 evra/tona | mart 2026. 191,00 evra/tona |
| ječam, nov. 2025. | 188,00 evra/tona | |
| piv. ječam nov. 2025. | 190,00 evra/tona | |
| uljana rep, nov. 2025. | 486,00 evra/tona | feb. 2026. 485,00 evra/tona |
| suncokret, nov. 2025. | 620,00 evra/tona |
AMERIČKI KONTINENTI
Predsednik Doland Tramp je odobrio uvoz poljoprivrednih proizvoda bez carina (koje se ne proizvode u SAD -u ili ih ima nedovoljnp na tržištu). Uvoz bez carina je odobren i za mineralna đubriva – farmeri su zahtevali niže cene đubriva jer su drugi troškovi sve viši. Carine na uvoz ipak nisu rešenje za sve probleme SAD?
Kina je obećali kupovinu 12 miliona tona soje do nove godine, ali za sada je kupljeno tek 332.000 tona soje! Ukoliko se ne proda soja prema planu izvoz iz SAD i cene soje na berzama će pretrpeti pad cena. Soja iz Brazila je povoljnija za trgovce iz Kine – nudi se po 459 US dolara tona , dok je soja iz SAD – a na tržištu po 462 US dolara po toni (obe po FOB uslovima). Problem je što američka soja još se globi po dodatnih 13% carine pri uvozu u Kinu.
| pšenica, decem. 2025. | 5,4300 $/bušel (cca 27,216 kg) | 199 US $ za tonu |
| kukuruz, decem. 2025. | 4,3400 $/bušel (cca 25,401 kg) | 171 US $ za tonu |
| soja zrno, jan. 2026. | 11,5500 $/bušel (cca 27,216 kg) | 422 US $ za tonu |
| soja brašno, decem. 2025. | kratka tona (907,18 kilograma) 330 US $ |
CRNOMORSKI REGION
UKRAJINA – Šećer je bio veoma profitabilan za izvoz u EU tokom 2024. godine, ali sada važe ograničenja izvoza. Međutim komisija EU je dodelila dodatnu kvotu za izvoz šećera od 46.400 tona, u periodu januar – jun 2026. godine.
Spot cena za GMO soju za izvoz sa isporukom od 30 dana, bez PDV-a, je 412 US dolara tona. Cena soje za preradu je na 450 US dolara tona.
Suncokret ove sezone neće zadovoljiti sve prerađivačke kapacitete za proizvodnju suncokretovog ulja. Sadašnje zalihe zrna suncokreta zadovoljava rad prerađivača za narednih 6 meseci. Spot cena zrna suncokreta u Ukrajini sa isporukom za preradu u roku od 30 dana, sa PDV-om, je 683 US dolara tona.
- Uvoz poljoproizvodnih proizvoda i đubriva u SAD – u bez carina! Dodatna kvota za izvoz šećera iz Ukrajine u EU, javlja Petar Jovičić.
POGLEDI IZ SRBIJE: PŠENICA, PROIZVODNJA, POTROŠNJA I IZVOZ
Proizvodnja, potrošnja, pšenice i izvoz
- Prema podacima RZS od 1.07.2025.godine, u Srbiji obavljebna žetva pšenice u 2025. godini na 607.075 hektara. Prosečan prinos bio je 5,9 tona po hektaru, a ukupna proizvodnja 3.605.418 tona!
- U 2024. godini ukupan rod pšenice u Srbiji bio je oko 2,9 miliona tona i to je bilo manje za oko 700.000 tona više nego u 2025. godini…
- Za proteklih godinu dana iz Srbije je ukupno izvezeno u svet 1.159.174 tona pšenice. Najveći kupac pšenice u tom vremenu od 420.703 tona bila je Italija…Ukupna vrednost izvezene pšenice je 239.338.081 evra. U tom vremenu izvezeno je i 189.152 tona brašna u vrednosti od 53.121.403 evra;
- Na Kosovo i Metohiju plasirano, odnosno izvezeno, preko UNMIK, 78.089 tona pšenice i 804 tone brašna iz Srbije!
Bilans pšenice za ekonomsku 2024/25 godinu sačinjen je na osnovu zvaničnih statističkih podataka o proizvodnji pšenice roda 2024. godine i podataka Uprave carina koji se odnose na mesečni izvoz pšenice i brašna iz Srbije. Sve ostale kategorije koje sadrže predmetni bilans procenjene su na osnovu višegodišnjeg iskustva, ističe Zdravko Šajatović, direktor ,,Žitozajednice’’.
On ističe da je od roda u 2024. do juna 2025. godini ukupno izvezeno u svet 1.159.174 tona pšenice iz Srbije. Najviše roda pšenice izezeno je u Italiju i to 420.703 tone. Ukupna vrednost izvozene pšenice je 239.338.081 evra… Izvezeno je i 189.152 toneOd pšenice proizvedene u Srbiji izvezeno je i 189.182 tone brašna. Vrednost izvezenog brašna je 53.121.403 evra.
Najveći kupac pšenice Italija… Prema raspoloživim podacima Uprave carina dostavljamo Vam podatke o izvozu pšenice i brašna u tekućoj ekonomskoj godini JUL 2024.-JUN 2025. godine:
IZVOZ PŠENICE roda 2024.godine
- PŠENICA – izvoz roda 2024. godine (jul 2024- jun 2025) …………….. 1.159.174 tona
- JUL ………………………………………………………………… 105.716 tona
- AVGUST…………………………………………………………… 146.314 tona
- SEPTEMBAR……………………………………………………… 65.423 tone
- OKTOBAR…………………………………………………………. 60.674 tona
- NOVEMBAR……………………………………………………….. 89.321 tona
- DECEMBAR……………………………………………………….. 143.801 tona
- JANUAR……………………………………………………………. 84.188 tona
- FEBRUAR………………………………………………………….. 105.361 tona
- MART………………………………………………………………. 129,504 tona
- APRIL……………………………………………………………… 86.169 tona
- MAJ………………………………………………………………… 90.596 tona
- JUN………………………………………………………………… 52.107 tona
IZVOZ PŠENICE RODA 2024. GODINE PO DRŽAVAMA /tona/
| ODREDIŠTE IZVOZA | 2024. godina /po mesecima/ | 2025. godina /po mesecima/ | UKUPNO | ||||||||||
| VII | VIII | IX | X | XI | XII | I | II | III | IV | V | VI | ||
| RumunijaKonstanca | 49065 | 100142 | 17839 | 17342 | 40118 | 76174 | 27163 | 26372 | 43113 | 9151 | 18579 | 3748 | 428806 |
| UNMIK/ Kosovo | 6229 | 6606 | 10122 | 8305 | 4437 | 6510 | 5472 | 7429 | 6055 | 7873 | 4983 | 4068 | 78089 |
| Crna Gora | 1923 | 3244 | 1453 | 676 | 1548 | 2030 | 830 | 863 | 1269 | 1147 | 1680 | 803 | 17466 |
| Makedonija | 2169 | 3752 | 6167 | 5080 | 3950 | 7529 | 2523 | 5603 | 4217 | 3643 | 4149 | 4865 | 53647 |
| BiH | 12948 | 7729 | 9509 | 12344 | 13637 | 9169 | 9785 | 12531 | 10335 | 8305 | 9013 | 5532 | 120837 |
| Italija | 29136 | 21955 | 17190 | 14028 | 22376 | 35874 | 36670 | 48925 | 60332 | 52999 | 50188 | 31030 | 420703 |
| Albanija | 2208 | 2418 | 2939 | 2459 | 3050 | 4703 | 1321 | 1091 | 2359 | 2613 | 1426 | 1681 | 28268 |
| Nemačka | 0 | 0 | 71 | 23 | 0 | 47 | 0 | 118 | 169 | 257 | 115 | 24 | 824 |
| Hrvatska | 25 | 418 | 44 | 189 | 0 | 204 | 72 | 306 | 1270 | 181 | 460 | 331 | 3500 |
| Druge države | 2013 | 50 | 89 | 228 | 205 | 1561 | 352 | 2123 | 385 | 0 | 3 | 25 | 7034 |
UKUPNO | 105716 | 146314 | 65423 | 60674 | 89321 | 143801 | 84188 | 105361 | 129504 | 86169 | 90596 | 52107 | 1159174 |
Najviše brašna otišlo u Bosnu i Hercegovinu!
IZVOZ BRAŠNA od pšenice roda 2024.godine:
- BRAŠNO od pšen.roda 2024. godine – izvoz (jul 2024- jun 2025)…………… 189.152 tona
- JUL …………………………………………………………………….. 15.602 tone
- AVGUST………………………………………………………………… 11.788 tona
- SEPTEMBAR…………………………………………………………… 16.520 tona
- OKTOBAR……………………………………………………………… 19.216 tona
- NOVEMBAR……………………………………………………………. 16.317 tona
- DECEMBAR……………………………………………………………. 16.917 tona
- JANUAR………………………………………………………………… 13.416 tona
- FEBRUAR………………………………………………………………. 14.962 tona
- MART ………………………………………………………………….. 16.214 tona
- APRIL …………………………………………………………………. 16.313 tona
- MAJ…………………………………………………………………….. 15.511 tona
- JUN…………………………………………………………………….. 16.376 tona
IZVOZ BRAŠNA OD PŠENICE RODA 2024. GODINE PO DRŽAVAMA /tona/
| ODREDIŠTE IZVOZA | 2024. godina /po mesecima/ | 2025. godina /po mesecima/ | UKUPNO | ||||||||||
| VII | VIII | IX | X | XI | XII | I | II | III | IV | V | VI | ||
| BiH | 4621 | 3890 | 5012 | 5849 | 5136 | 5836 | 4222 | 5080 | 5743 | 4968 | 4654 | 5221 | 60232 |
| Crna Gora | 4328 | 3038 | 3447 | 3930 | 3689 | 3197 | 2461 | 3126 | 2925 | 3322 | 3286 | 3424 | 40173 |
| UNMIK/Kosovo/ | 2 | 0 | 0 | 74 | 73 | 59 | 44 | 83 | 144 | 94 | 128 | 103 | 804 |
| Makedon. | 4453 | 3657 | 5490 | 6016 | 4900 | 5538 | 4054 | 4002 | 4324 | 4570 | 3844 | 4335 | 55183 |
| Albanija | 563 | 337 | 733 | 638 | 582 | 618 | 554 | 584 | 583 | 474 | 745 | 515 | 6926 |
| Mađarska | 480 | 217 | 408 | 504 | 481 | 457 | 526 | 417 | 478 | 521 | 672 | 4800 | 5641 |
| Hrvatska | 886 | 620 | 1380 | 2074 | 1253 | 1054 | 1383 | 1562 | 1826 | 2139 | 2035 | 2082 | 18294 |
| Slovenija | 146 | 0 | 50 | 85 | 47 | 123 | 108 | 34 | 95 | 56 | 56 | 75 | 875 |
| Italija | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Druge države | 123 | 29 | 0 | 46 | 156 | 35 | 64 | 74 | 96 | 169 | 91 | 141 | 1024 |
| UKUPNO | 15602 | 11788 | 16520 | 19216 | 16317 | 16917 | 13416 | 14962 | 16214 | 16313 | 15511 | 16376 | 189152 |
- Prema podacima RZS od 1.07.2025.godine, procenjeno je da je u Srbiji žetvena površina pod pšenicom roda 2025. godine bila 607.075 hektara.Prosečni prinos iznosi 5,9 tona/po hektaru, a ukupna proizvodnja 3.605.418 tona (oko 700.000 tona više nego prethodne godine);
PODBILANS IZVOZA BRAŠNA OD PŠENICE RODA 2024. GODINE
- Izvezeno brašno u ek.god. jul 2024-jun 2025 godine……………….. 189.152 tona =================================================
- Izvoz brašna za dvanaestmeseci (jul 2024-jun 2025 g.) iznosio je 189.152 tone. Ukupna vrednost izvoza brašna za dvanaest meseci iznosila je 53.121.403 evra.
- Od oktobra 2024 g. je ponovo dozvoljen izvoz brašna u KiM. Izvoz je u junu iznosio 103 tone a u maju 128 tona.
- Ukupan izvoz pšenice za dvanaest meseci (jul 2024-jun 2025 g.) iznosio je 1.159.174 tona. Ukupna vrednost izvoza pšenice iz Srbije za 12 meseci iznosila je 239.338.081 evra…
Prosečne izvozne cene pšenice i brašna bile su sledeće:
| Prosečna izvozna cena pšenice i brašna /prosti prosek/ -evra/toni | ParitetPšenica/brašno | ||
| Datum | Pšenica | Brašno | |
| Jun 2022.g | 315.52 | 448.95 | 1.42 |
| Jul 2022.g. | 317.15 | 434.41 | 1.37 |
| Avgust 2022.g. | 325.25 | 431.91 | 1.33 |
| Septembar 2022.g. | 343.45 | 429.16 | 1.25 |
| Oktobar 2022.g | 355.24 | 449.25 | 1.26 |
| Novembar 2022.g. | 341.8o | 457.25 | 1,34 |
| Decembar 2022.g | 325.83 | 435.36 | 1.34 |
| Januar 2023.g. | 327.76 | 428.22 | 1.31 |
| Februar 2023.g | 297.78 | 414.18 | 1.39 |
| Mart 2023.g. | 257.75 | 383.96 | 1.49 |
| April 2023.g. | 227.84 | 355.42 | 1.6o |
| Maj 2023 | 213.05 | 318.1o | 1.49 |
| Jun 2023 | 205.39 | 294.48 | 1.43 |
| Jul 2023 | 205.63 | 288.88 | 1.4o |
| Avgust 2023 | 204.31 | 293.92 | 1.44 |
| Septembar 2023 | 206.41 | 288.19 | 1.4o |
| Oktobar 2023 | 225.5o | 285.67 | 1.27 |
| Novembar 2023 | 196.18 | 284.45 | 1.45 |
| Decembar 2023 | 180.77 | 287.14 | 1.59 |
| Januar 2024 | 183.78 | 283.76 | 1.54 |
| Februar 2024 | 186.48 | 280.3o | 1.5o |
| Mart 2024 | 185.94 | 281.29 | 1.51 |
| April 2024 | 178.29 | 266.42 | 1.49 |
| Maj 2024 | 205.98 | 276.42 | 1.34 |
| Jun 2024 | 208.oo | 285,95 | 1.37 |
| Jul 2024 | 193.31 | 279.31 | 1.44 |
| Avgust 2024 | 171.25 | 269.88 | 1.58 |
| Septembar 2024 | 205.27 | 272.09 | 1.32 |
| Oktobar 2024 | 226.99 | 276.42 | 1.22 |
| Novembar 2024 | 210.31 | 285.34 | 1.36 |
| Decembar 2024 | 212.34 | 280.26 | 1.32 |
| Januar 2025 | 213.79 | 284.14 | 1.33 |
| Februar 2025 | 214.14 | 289.92 | 1.35 |
| Mart 2025 | 219.1o | 287,27 | 1.31 |
| April 2025 | 214.77 | 284.86 | 1.33 |
| Maj 2025 | 210.69 | 284.7o | 1.35 |
| Jun 2025 | 207.15 | 275.22 | 1.33 |
,,Nove tehnologije, inovacije i udruživanje poljoprivrednih proizvođača predstavljaju formulu uspeha u agraru. Italija je dobar primer njene uspešne primene, a zahvaljujući beogradskoj kancelariji italijanske Agencije za spoljnu trgovinu ITA/ICE, domaći poljoprivrednici i stručnjaci imali su jedinstvenu priliku da otvore„Italijanske kompanije prednjače u primeni najsavremenijih tehnologija u agraru: od precizne poljoprivrede do upotrebe veštačke inteligencije u obradi zemljišta. Italija se pozicionira kao strateški partner, nudeći model koji spaja inovacije, efikasnost i održivost“, poručio je direktor agencije ICE, dr Antonio Ventreska, na nedavno završenom Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.
Poruke, stubovi agrara…
Poruke sa tog događaja snažno su odeknule među poljoprivrednicima, stručnjacima i privrednim subjektima, koji su iskazali interesovanje za praktičnu primenu italijanske formule uspešnosti u poljoprivrednoj proizvodnji. Kooperative u toj apeninskoj zemlji predstavljaju stubove agrara, udružuju na hiljade proizvođača i ostvaruju milionske promete.
„Otvoreni smo za saradnju sa vašim zadružnim sektorom i spremni da im prenesemo sva naša znanja i iskustva, a vidimo da Srbija ima ogroman potencijal u agraru. U Srbiji je neophodno podsticati formiranje zadruga, koje će se baviti preradom sirovina i proizvodnjom finalnih proizvoda. To je put do zone profita u poljoprivredi“, poručio je Đordano Gori, predstavnik jedne od najuspešnijih italijanskih kooperativa, „Agrarni konzorcijum Ravena“.
Potrošnja testenina u Srbiji još ni blizu italijanskoj
Proizvodnjom makarona, rezanaca i sličnih proizvoda u Srbiji se bavi 347 preduzeća!
Za proizvođače testenina u Srbiji izgleda da dolaze bolji dani, jer poslednih godina ostvaruju dobre poslovne rezultate, iako ne deluje da su kod nas makarone i rezanci (paste i špagete) omiljena jela.
Proizvodnjom makarona, rezanaca i sličnih proizvoda od brašna u Srbiji se bavi 347 preduzeća koja su u 2024. godini zabeležila dobit od 882,6 miliona dinara (882.614.000). To je u odnosu na godinu dana ranije više za skoro 32 miliona dinara!
S druge strane, ove firme su 2022. godinu zbirno završile u gubitku od 84.923.000 dinara, pokazuju podaci bonitetne kuće CompanyWall. Iz kompanije Mitsides Point za Biznis.rs kažu da su dobro pozicionirani na mnogim tržištima, te da imaju značajno mesto kod kupaca u regionu, ali i u manjim prodajnim objektima u Srbiji. „Najveća tržišta na koja izvozimo su Kipar, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Hrvatska, Albanija, Francuska, Engleska, Belgija, Izrael, Jordan, gde dobra saradnja sa distributerima rezultira i odličnom snabdevenošću. Orijentisani smo na izvoz i stalno tražimo prostor gde bismo dalje mogli da plasiramo naše proizvode“, isitiču iz ove firme i dodaju da se distribucija proizvoda na teritoriji Srbije obavlja „in house“ i „outsource“.
Poslovanje i dobit podižu iz godine u godinu, a u svom sedištu u Sremskoj Mitrovici kompanija poseduje potpuno automatizovanu fabriku za proizvodnju sušene testenine sa dve linije – jednom za proizvodnju kratke, i drugom za proizvodnju duge sušene testenine. Dodaju da su obe linije kapaciteta jedne tone na sat, što im omogućava da proizvedu do 50 tona testenine dnevno.
Kako navode, potražnja za testeninama u Srbiji zavisi od robnih marki, ali po potrošnji naša zemlja nije ni blizu Italiji. Naprotiv, i dalje su hleb i krompir popularniji od proizvoda od testa. „Nadamo se da će doći vreme kada će proizvodi od testenina biti češći na meniju u našim domaćinstvima. Za sada nije tako. Još uvek su meso i hleb zastupljeniji, samo je privid da se u Srbiji konzumira mnogo proizvoda od testenina“, objašnjavaju iz ovog preduzeća.
Preduzeća sa najviše dobiti…
Na vrhu liste preduzeća sa najvećom dobiti u ovoj delatnosti nalazi se Indoadriatic Industry d.o.o. iz Inđije, sa 443.529.000 dinara, što je u odnosu na godinu pre niži rezultat – tada su ostvarili 557.358.000 dinara. Ova kompanija zapošljava 340 radnika. Na drugom mestu je Mara d.o.o. iz Sombora, koja je u 2024, uvećala svoju dobit na nepunih 255 miliona dinara, sa 148.541.000 dinara godinu dana ranije. U ovom preduzeću je zaposleno 138 ljudi.
Iza njih se nalazi još jedno preduzeće koje je u poslednji godina uvećalo svoju dobit, a to je ,,Stanić Company-2019’’ d.o.o. iz Aranđelovca. Ono je u 2023. godini imalo dobit od 27.648.000 dinara, da bi u 2024. taj rezultat poboljšalo na skoro 48 miliona dinara.
Ukupni prihodi svih ovih preduzeća u 2024. godini iznosili su skoro 9,9 milijardi dinara (9.884.796.000), što je nešto bolji rezultat nego godinu pre, 2023.godine, kada je to bilo – 9,7 milijardi dinara (9.742.435.000).
| Top 10 preduzeća u delatnosti proizvodnje makarona, rezanaca i sličnih proizvoda od brašna | |||
| Ime preduzeća | Ukupni prihodi | Dobit | Broj zaposlenih |
| Indoadriatic Industry d.o.o. Inđija | 5.357.067.000 | 443.529.000 | 340 |
| „MARA“ DOO ZA PROIZVODNJU SMRZNOTOG TESTA,OBLATNI I TESTANIH KORA SOMBOR | 1.256.412.000 | 254.926.000 | 138 |
| STANIĆ COMPANY-2019 d.o.o. Aranđelovac | 645.477.000 | 47.954.000 | 136 |
| ILLI COMPANY DOO | 230.839.000 | 27.878.000 | 24 |
| MLINOTEST-S DOO RUMA | 120.722.000 | 24.570.000 | 5 |
| MB | 204.805.000 | 19.907.000 | 49 |
| DOO BORZAL SUBOTICA | 148.477.000 | 11.100.000 | 32 |
| MITSIDES POINT D.O.O. SREMSKA MITROVICA | 496.199.000 | 8.283.000 | 36 |
| ANA KORE | 12.216.000 | 3.740.000 | 2 |
| KOSTA JORDANOVSKI PR, ZANATSKO TRGOVINSKA KINGS SHOP, BEOGRAD (STARI GRAD) | 11.507.000 | 3.118.000 | 2 |
(Autor je analitičar i publicista)