• Srbija nije uskladila svoje propise sa drugim aktima EU koji su preduslov za uspešnu primenu odredbi EMFA, poput Akta o digitalnim uslugama koji uređuje i pitanja transparentnosti algoritama. Izostanak bilo kakvih pravila o algoritamskoj transparentnosti, kao i posebnih mehanizama zaštite medijskog sadržaja na platformama, ukazuje i na odsustvo institucionalne pripreme za EMFA standarde u digitalnom prostoru; 
• Umesto stvarne reforme, najavljeni proces preti da rezultira:  površnom i formalnom transpozicijom EMFA bez suštinskih garancija nezavisnosti medija,  propisima koji će održati političku kontrolu nad regulatorima, javnim servisima i raspodelom državnog oglašavanja,  izradom strategije koja neće odražavati potrebe sektora, već interese političkih i povezanih ekonomskih centara moći. 

Foto: KONVENT EU – Srbija nije uskladila svoje propise sa drugim aktima EU koji su preduslov za uspešnu primenu odredbi EMFA, poput Akta o digitalnim uslugama koji uređuje i pitanja transparentnosti algoritama. Izostanak bilo kakvih pravila o algoritamskoj transparentnosti, kao i posebnih mehanizama zaštite medijskog sadržaja na platformama, ukazuje i na odsustvo institucionalne pripreme za EMFA standarde u digitalnom prostoru! 

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji (NKEU) izražava duboku zabrinutost povodom načina na koji je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija iniciralo formiranje radnih grupa za izradu nacrta propisa usklađenih sa Evropskim aktom o slobodi medija (EMFA) i izradu nove Medijske strategije za period od 2026. do 2030. godine.

• Konačno, Srbija nije uskladila svoje propise sa drugim aktima EU koji su preduslov za uspešnu primenu odredbi EMFA, poput Akta o digitalnim uslugama koji uređuje i pitanja transparentnosti algoritama. Izostanak bilo kakvih pravila o algoritamskoj transparentnosti, kao i posebnih mehanizama zaštite medijskog sadržaja na platformama, ukazuje i na odsustvo institucionalne pripreme za EMFA standarde u digitalnom prostoru. 

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija je 19. novembra uputilo poziv za formiranje radnih grupa za izradu Strategije razvoja sistema javnog informisanja za period od 2026-2030. godine te izrade Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima, kao i Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim medijima, sa rokom od 7 dana za izjašnjenje o učešću. Poziv je upućen sledećim institucijama i organizacijama: Ministarstvu finansija, Ministarstvu za evropske integracije, Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstvu pravde, Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo, Regulatornom telu za elektronske medije, Kancelariji za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Asocijaciji novinara Srbije, Udruženju novinara Srbije, Nezavisnom udruženju novinara Srbije, Profesionalnom udruženju novinara Srbije, Udruženju elektronskih medija Srbije – COMNET, Društvu novinara Vojvodine, Udruženju radio stanica„RAB Srbija“, Sindikatu novinara Srbije. 

Proces koji je predstavljen kao reformski i usmeren ka evropskim standardima u praksi nosi ozbiljne nedostatke, suprotne samoj suštini EMFA i osnovnim principima transparentnog i participativnog kreiranja politika.

NKEU poziva Ministarstvo, kao i druge nadležne institucije da: 

1. Objave polazne osnove, analizu problema i koncept javne politike pre nastavka rada radnih grupa; 
2. Obezbede hitan izbor novog, nezavisnog Saveta REM-a pre bilo kakve izrade nacrta propisa; 
3. obezbedi da proces reforme bude vođen u skladu sa evropskim standardima, naročito u delu koji se tiče nezavisnosti regulatora, javnih servisa i sprečavanja političkog uticaja na medije; 
4. Po ispunjenju navedenih uslova, ponovo i transparentno otvore proces, uz javni poziv Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, čime bi se otvorio prostor za učešće nezavisnih medijskih organizacija, novinarskih udruženja, akademske zajednice i stručnjaka; 

Proces donošenja ključnih reformi bez funkcionalnog REM-a predstavlja institucionalno simuliranje, a ne istinsko približavanje evropskim standardima. 

Umesto stvarne reforme, najavljeni proces preti da rezultira: 

• površnom i formalnom transpozicijom EMFA bez suštinskih garancija nezavisnosti medija, 
• propisima koji će održati političku kontrolu nad regulatorima, javnim servisima i raspodelom državnog oglašavanja, 
• izradom strategije koja neće odražavati potrebe sektora, već interese političkih i povezanih ekonomskih centara moći. 

Upravo ovakvi pristupi – zatvoreni procesi, uključivanje organizacija bez nezavisnog kredibiliteta, izostanak analize problema i neregulisan status REM-a – predstavljaju simptome koje EMFA nastoji da otkloni širom Evrope. (B.GULAN)