• Ministar polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić izjavio je za RTS da mere podsticaja za polјoprivrednike ostaju iste i naredne godine, ali da će biti promena kod direktnih davanja, koja će morati da se pravdaju računima za utrošena sredstva za izgradnju novih objekata i nabavku mehanizacije. Najavlјuje i da će do kraja godine biti raspisani preostali konkursi za nabavku opreme i mera od 100.000 dinara za junice.
• ukupan budžet za polјoprivredu koji je planiran za narednu godinu maksimum koji država može da izdvoji, oko sedam odsto ukupnog budžeta Republike, kao i da mere podsticaja ostaju iste.

Bududuća Strategija razvoja poljoprivrede Srbije od 2025. do 2034.godine veći focus postavlja na intenzivnimk kuklturama: voću, povrću i stočarstvu, koji donose veće prinose i profit po hektaru

• Strategija u resoru polјoprivrede se menja – fokus će biti manje na ekstenzivnim kulturama, a više na intenzivnim: voću, povrću i stočarstvu, koji donose veće prinose po hektaru. Posle kijevskog sajma o bezbednosti hrane i saradnje Srbije i Ukrajine, otvara se pitanje kako globalne krize utiču na srpsku polјoprivredu.
• Više od polovine svih državnih subvencija 2026. godine biće namenjeno polјoprivredi.

Ministar poljorpvirede  dr Dragan Glamočić u izajvi za javnost, imeđu  ostalog je rekao da je ukupan budžet za polјoprivredu koji je planiran za narednu godinu maksimum koji država može da izdvoji, oko sedam odsto ukupnog budžeta Republike, kao i da mere podsticaja ostaju iste.

“Reč je o razvojnom budžetu. Novac za razvoj ruralnih sredina je dvostruko viši i iznosi 12,9 milijardi dinara. Daćemo novac za izgradnju novih objekata, kupovinu opreme i mehanizacije. Direktna davanja, takođe, moraće da budu pravdana računima, jer se dešavalo da se sredstva koriste za kupovinu stanova i automobila, što do sada nije bilo zabranjeno”, ističe Glamočić.

Konkursi za opremu i junice

Po njegovim rečima, od naredne 2026. godine novac će i dalјe brzo stizati do proizvođača, a biće uveden i kalendar javnih poziva, odnosno tačno će se znati koji konkursi se raspisuju u kom mesecu. On najavlјuje da će do kraja 2025.  godine, biti raspisani svi javni pozivi za nabavku opreme, kao i podsticaj od 100.000 dinara za junice.

Svaka srpska namirnica biće označena

Govoreći o bezbednosti hrane i njenoj kontroli, Glamočić ističe da su inspektori svakodnevno na terenu, da se rezultati provera redovno objavlјuju i da je situacija sve bolјa. Osvrnuvši se na medijske napise o aflatoksinu u brašnu, sumpor-dioksidu u jagodama ili pesticidima u šlјivama, ministar objašnjava da problem nije u prekoračenju dozvolјenih količina, već u tome što na deklaracijama nije bilo naznačeno da proizvodi sadrže određene supstance, što je obavezno po propisima. Osim bezbednosti, radimo i na kvalitetu. Bila je akcija u vezi sa palminim ulјem, a sledi da svaka namirnica proizvedena u Srbiji ima svoju oznaku, koja će tačno pokazivati gde je proizvod nastao i razlikovaće se od hrane iz uvoza. Ne mislim da je hrana iz uvoza loša, već da naši građani imaju pravo da znaju šta je proizvedeno u našoj zemlјi, posebno kada je reč o mesu, navodi ministar.

Glamočić dodaje da je na sajmu o bezbednosti hrane u Ukrajini, gde je prisustvovao kao izaslanik predsednika Srbije, klјučna poruka bila da hrana mora da bude dostupna svima, bez obzira na krize i ratna dejstva. Na događaju je organizovana donatorska akcija u kojoj je prikuplјeno oko 200 miliona evra za Kijev. Klјučno je što sam imao sastanak sa ukrajinskim ministrom privrede i polјoprivrede, na kojem je razgovarano o sporazumu o slobodnoj trgovini, koji Srbija nema sa Ukrajinom, iako mnogo trgujemo: uvozimo metale, a od prošle godine izvozimo velike količine mineralnog đubriva. Ukidanje tarifa u oba smera bilo bi od velikog značaja, zaklјučuje ministar.

Kada je reč o proizvodnji vina, ministarstvo će nastaviti da podstiče proizvođače vina. On je to istakao na sastanku sa predstavnicima Udruženja vinara i vinogradara, uz naglasak da će ministarstvo nastaviti da podržava vinare kroz nove podsticaje i jačanje vinogradarskog sektora.  Vinska vizija Otvorenog Balkana, da je postala jedan od najprestižnijih sajmova vina u regionu i Evrope. Na sajmu jhe učsestvovalo više od 500 izlagača iz celog sveta, dok je zakazano biše od 1.000 poslovnih sastanaka sa partnerima iz celog sveta.  Za samo četiri godine došli smo do četvrtog mesta među najbolјim svetskim sajmovima. To pokazuje da Srbija postaje ozbilјna vinska   

Ovo je veliko priznanje za Srbiju, kaoj sad iam više od 500 kaltitnihj vinarrija. Ona je u  godihnji koaj je na izamkju na više od 17.437 hekrara vingoada proizveda  140.718 tona kvalitetnog grožđa. To je bilo više u odnosu na 2024. godinu za 8,5 odsto, ali je i manej u odnsou na desetogodišnji prosek za 8,3 odsto.  

• Rekordna proizvodnja grožđa u Srbiji bila je 1969.godine kada je bilo proizvedneo 748.530 tona grožđa! Taj rekrod od tada više buikad nije dositgnut!

Cilj Srbijeje postane zemlјa izvoznik vrhunskih vina, kao i da će vlada na tome raditi još intezivnije. Ali, bez novih vinograda nema ni novih vina. Želja je  da Srbija postane zemlјa izvoznik vrhunskih vina i na tome ćemo raditi još intenzivnije.

Hrana i vino idu zajedno i želimo da taj segment dodatno jačamo, kazao je on. Kako je zaklјučio, cilј ministarstva je dalјi rast, jačanje konkurentnosti i snažniji nastup Srbije na međunarodnom tržištu vina. To trega da omgoući I buduća, nova straegiaj razvoaj poljoprvirfede od 2025. do 2034. godine. (B.Gulan)