Ispovest Srbina iz Austrije

• Bečka služba za zaštitu dece otela mi je sina i ćerku mimo moje saglasnosti, drži ih u neuslovnim prostorijama zaključane i ne žele da nam ih daju

Piše: Marko Lopušina

       U nekim državama i dalje na Srbe gledaju kao na nepoželjne ljude, optužuju ih i hapse bez razloga, a dva slučaja iz Beča i Geteborga govore o policiji Austrije i Švedske

        Prošlo je 26 godina od bomabrdovanja Srbije i Crne Gore, odnosno ubijanja srpskog naroda i od kraja medijskog rata Zapada protiv pravoslavnih Srba. I dalje, međutim, u nekim državama i glavama njihovih službenika Srbi su nepoželjni i opaki ljudi, koje treba progoniti.

Kada u Americi ili Švajcarskoj policija uhapsi delinkvent poreklom iz Srbije, u saopštenjima za javnost tvrdi se da je “uhvaćen opasan Srbin”. Kada naši ljud iz dijaspore reaguju i kažu da uhapšeni nije Srbin, već Albanac ili Rom, ova istina se ne objavljuje. Time se u stranim zemljama pothranjuje lažna tvrdnja da su Srbi opasni ljudi.

Dva slučaja iz Beča i Geteborga govore kako policija Austrije i Švedske tretira i maltretira državljane Srbije sa namerom da pokaže kako su Srbi opasni krivci, sumnjivci i zli ljudi. 

Pre sedam meseci policija grada Beča i Služba za decu i omladinu oduzela je ocu i majci, državljanima Srbije, dvoje dece i odvela u dom za zbrinjavanje, bez izjava i dozvole roditelja i njihovih advokata. U Kraljevini Švedskoj granična policija je privela estradnu pevačicu i njen muzički tim zbog navodnog pokušaja ilegalnog ulaska i rada. Ispostavilo se da pevačica ima sve potrebne dozvole za rad, ali se i dalje lažno sumnjalo da sarađuje sa nekom balkanskom firmom, koja je ugašena, a koja je na listi švedske policije. Naša Srpkinja je sa timom držana dva dana na aerodromu i potom deportovana u otadžbinu, bez ikakvih objašnjenja.

        Surova Austrija

       Bečka priča počinje 7. maja kada je srpsko dete u školi reklo da ga roditelji tuku i da su mu po kazni, oduzeli mobilni telefon. Bez dodatne provere, deca su hitno oduzeta porodici. Roditelji navode da ih niko iz institucija nikada nije pozvao na razgovor, niti su imali priliku da objasne okolnosti. Sva rešenja, kažu, donošena su bez njihovog prisustva i bez njihove saglasnosti i bez njihovih advokata.

        Drugo njihovo dete, trogodišnja devojčica, preuzeto je direktno iz obdaništa, bez njihovog prisustva, advokata ili svedoka. Deca uglednog srpskog biznismena i humanitarca iz Beča se sedam meseci nalaze u kući pod nadzorom Grada Beča. U toj kući su uslovi loši – ograničeno im je kretanje, zaključana su vrata, rešetke su na prozorima, zabranjene su im igračke i dozovoljen samo minimalan kontakt sa spoljnim svetom.

       I kada je starije dete, prema zaposlenim u školi, kasnije priznalo da je priču o kućnoj torturi roditelja izmislilo, jer je dečak bio ljut što mu je zabranjeno korišćenje mobilnog telefona i igrica, policijske i socijalne mere razdvajanja porodice ostala je na snazi. Majci je dozvoljena jedna poseta nedeljno, pod nadzorom, dok je ocu kontakt zabranjen. Sve je urađeno bez prisustva advokata porodice i bez saradnje sa roditeljima.

• Naša deca plaču, mole da se vrate kući, ali njihovi glasovi ne dopiru do onih koji odlučuju. Naša ćerka je bila zdrava i negovana. Danas je bolesna i psihički povučena – rekli su mi uznemireni roditelji.

      Prema informacijama iz austrijskih medija i austrijskog Ombudsmana mnogo je ovakvih slučajeva u Beču, da su deca oduzeta i smeštena u neuslovnom prostoru za maloletnike. Advokat roditelja oduzete dece otkriva da trenutno zastupa više od desetak srpske dece, koja su odvojena od srpskih roditelja.

      Jedna naša Bečlijka nam je ispričala da je za loš odnos policije i socijalne služne prema gastarbajterima sa Balkana, a posebno prema Srbima kriva atmosfera netrpeljivosti prema stranim radnicima u Austriji i primena Zakona o zaštiti dece, koji predviđa odvajanje mališana od roditelja, ako se žale na njih.

• Pre nekoliko godina Austrija je donela Zakon o zaštiti dece, ali je i podelila đacima, dakle maloletnicima brojeve telefona za poziv u pomoć, tako da su deca počela u velikom broju da zovu policiju da hapsi i kažnjava njihove roditelje. Imala sam problem sa mojim detetom, koje ja zavrbovala jedna sekta, a ja sam je odvojila od nje, da bi me dete prijavilo policiji za nasilje. Pokušali su da je odvedu od mene, tvrdeći da sam opasna ličnost, a ja sam im pokazala dokumenta da sam državni službenik Austrije. A da oni imaju loš zakon. Na to mi je policijaca odgovorio: “Ako vam se ne sviđamo vratite se u Srbiju!” – kaže naša Bečlijka.

Uznemireni roditelji dečaka i devojčice tvrde da njihova odvedena deca pokazuju znake teške emocionalne traume. Slabo spavaju, plaču i mole da idu kući. O sudbini ove srpske dece odlučuje samo jedna osoba – službenica Magistrata Beča. Službenica radi bez spoljne kontrole, nadzora ili timske procene. Ne sarađuje sa roditeljima. Porodica se 22. jula obratila gradskim vlastima Beča, uključujući i kancelariju gradonačelnika i njegovog zamenika, tražeći nezavisnu proveru slučaja. Umesto pomoći, upućeni su ponovo na iste službe protiv kojih su se žalili.

       Otac i majka ovo dvoje dece iz Beča, koji su normalni porodični i poslovni ljudi, apeluju na institucije, domaće i međunarodne, da im pomognu i vrate im decu. Roditelji odvojene dece u Beču odlučili su da dođu u Beograd, da zatraže pravnu pomoć. I da na konferenciji za novinare u četvrtak u Beogradu, upoznaju srpsku javnost na nedolično ponašanje Austrije.

       Postupanje u ovom slučaju je u suprotnosti sa osnovnim međunarodnim dokumentima, sa Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima deteta čiji članovi se odnose na najbolji interes deteta i na zabranu prisilnog razdvajanja od roditelja. I sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima koja zabranjuje nehumano postupanje i garantuje pravo na porodični život), te sa Poveljom EU o osnovnim pravima čiji se član odnosi na zaštitu dece i prava porodice.

Opasne političke igre

        Da nešto opasno nije u redu sa sistemom u toj inače uređenoj evropskoj državi, odnosno da izgleda kao da tamo postoji institucija koja je iznad zakona i kojoj niko ništa ne može, konstatovao je i njihov advokat. Iz te službe se javnosti niko nije obratio i nije dao svoje tumačenje slučaja maloletnih Srba sa asustijskim državljanstvom, jer su deca rođena u Beču.

       Na prvi pogled, sve je delovalo sasvim uobičajeno, takoreći svakodnevno. Deca kao deca, imala su sve što se poželeti može. Ali jedna vaspitna mera oca, od 24. aprila – oduzimanje mobilnog telefona i zabrana igranja igrica sedmogodišnjem sinu – pokrenula je lavinu haosa.

• Tog dana je iz škole stigao dopis da se sin tuče i da crta devojčice. On to nije hteo da potpiše, pa sam planirao da odemo na razgovor kod direktora škole. Tada sam mu uveo sankcije – zabranio mobilni, igrice i slično – zbog čega je bio ljut na mene. Potom smo otišli na Balkan, a kada smo se vratili ponovo je otišao u školu. Direktor ga je pozvao na razgovor i pitao da li je dobro, da li ga roditelji tuku… Pošto je bio ljut na mene, rekao je da ga tučem svakog dana. Direktor je odmah pozvao socijalnu službu –  započinje priču Srbin iz Beča, poznati biznismen i humanitarac. 

Socijalna služba je došla, a sin, star osa, godina je istu priču potvrdio i pred njima.

• Potom su pozvali odbanište, u koje ide moja ćerkica. Prvo su uzeli nju pod izgorovom da je nedorasla u razvoju, da joj mama puši i smrdi na cigarete, da joj tri dana nije donela papuče i da smo mi kao roditelji neorganizovani. Tada su uzeli i nju i sina. Odmah sam zvao advokate, da vidim o čemu se radi, jer oduzeli su mi decu bez ikakvog upozorenja. Iz socijalne službe su me zvali, pa su bili čak i ljuti što nisu mogli da me dobiju. Kada su me dobili ta socijalna radnica se drala na mene. Ali, ja se s njom nisam svađao. Rekao sam da te optužbe nemaju veze s vezom, da mi nismo agresivni i da ne tučemo decu, ali je ona i dalje bila agresivna prema meni – nastavlja svoju ispovest srpski biznismen, koji je lane proglašem za kralja bečkih nekretnina.

Obratio se za pomoć Austrijancima i Srbima iz Neča, prijateljima, poznanicima, saradnicima. Žena ga je savetovala d auzme advokate. Angažovao ih je njih četvoricu..

• Jedna žena, koja je 30 godina radila u tim socijalnim službama Austrije, rekla da je bolje da ne uzimam advokate, da postoji sistem po kojem se radi. Neki prijatelji su mi govorili d aje reč o otimanju dece. da je čak 13.000 mališana u pritvoru pod zaštitom te službe. Ali, iz socijalne službe me niko nije zvao, ni da nam uzme izjave, ni da se suočimo sa decom, da deci donesemo odeću, hranu, slatkiše, i šta im sve treba…“, opisuje naš sagovornik kako je počela da se širi i produbljuje spirala haosa i nemoći u koju je upao.

Iako je sin, kako je rekao, socijalnim radnicima rekao da tvrdnja da ga tata tuče nije istinita i da se samo šalio, ni to nije pomoglo. Naš sagovornik koji ne sme da otkrije svoj identitet, jer je proces u toku, kaže:

• Zvao sam potom prijatelje, koji su zvali zamenicu gradonačelnika Beča, da vidimo ko stoji iznad te žene koja je donela tu odluku, pisao sam i gradonačelniku Beča, koga inače poznajem, i ministru pravde Austrije… Javio sam nadležnim ličnostima u Beogradu šta mi se dogodilo. Tražio pravnu pomoć od Ambasade R. Srbije u Austriji. Ali, to je naljutilo ženu iz socijalne službe koja vodi ovaj slučaj. Zbog toga mi je rekla: ‘Ne znam kada ću da vam vratim decu, ali to sigurno neće biti brzo! Možda za pet godina, možda za deset, a možda i do punoletstva nećete da vidite decu!’ Pošto nisam imao poverenja u nju, ja sam taj naš razgovor snimao, pa sam otišao do advokata. Poslao sam snimak policiji, gradonačelniku, zameniku gradonačelnika, direktoru te žene iz socijalne službe, socijalnoj službi… Međutim, niko mi ništa nije odgovorio! Onda su mi prijaljeti iz austrijske politike rekli da se obratim ombudsmanu, čiji je posao da kontroliše da li državni službenik radi po zakonu….

Iako tamošnji ombudsmani retko kada imaju potrebe da reaguju po sličnim pitanjima, njegov slučaj su odmah uzeli u obzir. Kako kaže, i to je dodatno naljutilo socijalnu radnicu.

• Deca su sada smeštena u jednoj kući, u kojoj ima osmoro dece. Potpuno su izolovana, ne dobijaju slatkiše, igračke… Mala koja ima tri godine ima svoju sobu, sin svoju, ne smeju da spavaju u istoj sobi ‘da je brat ne bi seksualno zlostavljao’. To su takve nebuloze… Onog momenta kada mi je socijalna radnica zapretila da mi neće vratiti decu, angažovao sam advokata koji se bavi tom tematikom, i rekao je da slučaj odmah predamo na sud. To smo i uradili. Advokati su odmah tražili suđenje i da se deca puste, ali sud je rekao da čekaju izveštaj socijalne radnice, a ona to neće da uradi. I sve se sadaa vrti u krug… Deca su sada bolesna, ćerkica je dobila osip zbog emotivnog stresa, pa sam odmah te slike koje je supruga tamo napravila kada je bila u poseti prosledio advokatu, a zbog toga je moja žena dobila zabranu da sada tamo unosi mobilni telefon. Kada ode da ih vidi pod nadzorom je, tu je neko ko sedi i gleda, sluša šta priča s njima, a ne sme da priča na srpskom. Ne sme da im donosi igračke, slatkiše… Prvi put su dozvolili da baba ode prošlog poetka i moje dve ćerke iz prvog braka pretprošlog petka. Rekli su iz te socijalne službe da nije dobro da deca s njima imaju kontakt zbog emocija i da ne mogu s njima da se druže – ispoveda nam se Srbin iz Beča.

Kako objašnjava, nemogućnost da se sa decom otvoreno priča zbog opasnosati da im sve posete ne budu zabranjene, dovelo je do toga da su deca sada ljuta na njega. Sin je ljut na njega, jer misli da ga je ostavio jer mu ne dolazi u posete, jer mu ne donosi poklone, što mu je zabranjeno.

• Ta socijalna radnica mi je sve zabranila. Kada su sestre, moje ćerke iz prvog braka otišle ćerkice, naša  mala deca nisu htela da im priđe. Ćerkica je bila ljuta iz istog razloga,  a su im rekli da je ona pod stresom. Ćerke su mi rekla da ih je sin napao što ga ne odvedu kući, da neće da bude tamo, pa su dva sata plakale kada su izašle odatle – priča ovu traumatičnu priču gospodin iz Beča.

Odgovorna službenica u službi je, navodno, rekla našem Srbinu,  da je ona „iznad zakona“ i da će majci dece  vratiti sina i ćerkicu  ako ostavi supruga tj. oca i uzme svoj stan, jer ona misli da sam ja nasilan. Time bi, kako objašnjava naš ispovednik, potvrdila da je nasilan, a ona to ne želi da uradi.

• Ništa što se dobro kaže o nama ne uzima se u obzir, već samo ono što je ona napisala. Ćerkica je imala neku tešku povredu, ali nam nisu rekli o čemu se radi. Odveli su dete u bolnicu, a mi ništa ne znamo. Potom je mojoj ženi od zdravstvenog osiguranja stigao upitnik, da li ona pije, da li se drogira… Prosledila je to pismo socijalnoj službi, ali nije odgvoreno. Zato je posle stiglo novo pismo, uz pretnju mojoj supruzi da će biti kažnjena ako ne odgovori. Socijalna služba ni na to pismo nije odgovorila – izjavio je povređeni otac.

         Situacija je došla dotle da je angažovao i petog advokata. Ta advokatica je od njega dobila primemljivu ponudu, ali nije uspela da vrati decu. Pisala je socijalnoj službi i tražila hitan odgovor. To je bilo 3. septembra. Odgovorili su joj da imaju termin za nju tek 19. decembra.

Teška manipulacija

        I otac i majka su mi svedočili da njoihova i ostala deca, neka iz Poljske, Austrije, žive zakljućane u iznajmljenoj kući, koja im služi za zaštitu od roditelja. 

     – Sin i ćerkica su u odvojenim sobama, da brat ne bi sekusalno maltretirao sestru ??? Kuhinja je zaključana, dete ne može da uzme čašu vode, već mora da moli. Zaključane su im i ormani sa garderodbom. Rešetke su na kući. Ne dobijaju slatkiše. Meni je zabranjeno da im nosimo pakete. Manipulišu sa decom, plašim se da im govore stvari u stilu: ‘Mama ti je došla, a ništa ti nije donela’. U junu mi je socijalna radnica rekla da možemo da dobijemo decu ako me žena napusti kao muža. U septembru je rekla da će mi decu možda dati za godinu, dve, pet… a možda i nikada – priča uzbuđenim glasom.

Advokat Srbina iz austrijske prestonice, gospodin dr Kristof Ginld, izjavio je srpskim novinarima da su ugrožena ne samo prava njegovog  klijenta, već i dece.Da ne postoji profesionalno mišljenje koje opravdava potez oduzimanja ovo dvoje dece. I da se ne zna jasno kako su deca fizički, zdravstveno i psihički. 

• Ovo je kršenje ljudskih prava i nepravno uticanje. Moj klijent je podneo tužbu i hitno je potrebno da se odmah deca medicinski tretiraju, da se uradi revizija slučaja, a sve u najboljem interesu dece. I to je zaista hitno potrebno – rekao je advokat dr Kristof  Gindl, koji se nada da će za mesec do dva deca biti vraćena roditeljima, ali da se možda radi i o šest meseci. 

   Kako bečki advokati kažu sledeći koraci vode ka suđenju. Advokatski tim će da angažuje eksprete za medicinsko i psihološko zdravlje roditelja i posebno dece. Žele da dokažu da su svi zdravi, normalni i dobri. Te izveštaje će da prilože tim od 4 advokata tužbeni predlog protiv bečke Službe za zaštitu i zbrinjavanje dece. Smatra se da su službenici ove državne institucije pogrešili i prekšili zakone i svoja ovlašćenja. 

Tužba treba da dovede do suđenja, na kome će se potvrditi da su roditelji zdravi  sposobni da neguju svoju decu, da je slučaj isforsiran i pored saznanja da je dete povuklo svoj prvobitni iskaz. U kom roku sve to može da se dogodi neizvesno je.

Unesrećni roditelji razmišljaju da zatvore firmu, prodaju imovinu i isele se u Srbiju.