• Ovaj XXI vek je od strane Ujedinjenih nacija proglašen „vekom borbe za vodu“. Stručnjaci za podzemne vode – inženjeri hidrogeologije su tu da daju svoj doprinos;
• Voda, osnovni prirodni resurs za život na zemlji, je ugrožena. Nedostatak vode i nesigurnost, uglavnom izazvani klimatskim promenama, postali su kritičan problem širom sveta, dodatno pogoršana neefikasnošću u korišćenju i upravljanju vodo;
• U vremenima koja dolaze, zbog sve većeg uticaja klimatskih promena, pažnja se posvećuje traženju praktičnih rešenja u borbi sa njihovim posledicama. U portuglaskoj regiji Algarve koja se bori sa sušama, osmišljena je platforma koja je viđena kao dobro rešenje za upravljanje vodama u borbi protiv suša;

• Podzemne vode u Europi troše se brže nego što se obnavljaju, a usto su i sve zagađenije pesticidima i drugim kemikalijama. Naučnici upozoravaju da je situacija alarmantna. Dakle, stanje podzemnih voda u Europi se pogoršava;
• U Republici Srbiji, podzemne vode čine oko 80 odsto voda koja se koriste za javno vodosnabdevanje (VOS, 2002).Najznačajnija ležišta slatkih podzemnih voda u Srbiji su u dolini Save do ušća u Dunav, priobalju Dunava do Golupca, na području Mačve, Kučajsko-Beljaničkom masivu, Suvoj planini, Tari, dolini velike Morave, Metohijskoj kotilini. Istovremeno, podemne vode predstavljaju jedini izvor za vodosnabdevanje u Vojvodini!
• Usvajanjem Zakona o vodama (2010.) Srbija je prihvatila standarde, terminologiju i ciljeve koji su sadržani u Evropskoj okvirnoj direktivi za vode. Na osnovu proisteklih zakonskih akata i Pravilnika, identifikovano je 153 podzemnih vodnih tela u Srbiji! 
• Foto: Šta je podzemna voda?- Mesto na kojem voda izbija na površinu, naziva se izvor!

Branislav GULAN

Vek borbe za vodu!

Podzemne vode su bitan resurs za ljudsku populaciju i ekosisteme. One nastaju filtriranjem padavina u tlu vodonosnih slojeva. Gotovo polovina svetske populacije zavisi od podzemnih voda za potrošnju. Prekomerna eksploatacija i zagađenje ugrožavaju kvalitet i dostupnost ovih vodnih resursa.

U svetu postoji nekoliko vrsta vode, ovisno o izvoru, sastavu, lokaciji itd. Okeani, rijeke i jezera izvori su ljudskih aktivnosti i snabdijevanja stanovništva pitkom vodom. Mnogi ljudi ne znaju dobro šta su vode pod zemljom, jer se ekstrahuju i mogu biti pitke za ljudska bića.

• Iz tog razloga ćemo vam u ovom tesktu navodimo šta su podzemne vode, koje su njihove karakteristike i značaj za ljudsku populaciju. Podzemne vode su sve vode koje se nalaze ispod površine zemlje u ma kom vidu i ma kom agregatnom stanju. Ova voda može biti slobodna ili gravitaciona tj. vezana za čestice stena kao kapilarna, opnena, higroskopna. Podzemna voda može biti tečna, čvrsta u vidu leda i gasovita u vidu vodene pare;

 U Zemljinoj kori podzemna voda može se naći u tečnom stanju i do 14 km dubine. Podzemna voda je značajna za vodosnabdevanje stanovništva. Poslednjih godina podzemne vode se sve više zagađuju. Takođe podzemne vode rastvaraju materije (minerale) od kojih se sastoji zemljina kora. Takve vode često kroz duboke pukotine izbijaju na površinu zemlje u vidu izvora mineralne vode. Vrste podzemnih voda su arteška voda i izdan. Arterska voda je voda nad vododržljivim stenama. 

• Izdan je voda između dva sloja vododržljivih stena. Mesto na kojem voda izbija na površinu, naziva se izvor!

Zapremina podzemne vode u vodonosnom sloju može se proceniti merenjem nivoa vode u lokalnim bunarima i ispitivanjem geoloških zapisa iz bušenja bunara da bi se odredili obim, dubina i debljina vodonosnih sedimenata i stena. Pre nego što se uloži u proizvodne bunare, mogu se izbušiti probni bunari kako bi se izmerile dubine na kojima se voda nalazi i sakupili uzorci zemljišta, stena i vode za laboratorijske analize. Testovi pumpanja se mogu izvršiti u ispitnim bunarima da bi se odredile karakteristike protoka vodonosnog sloja. 

Karakteristike variraju u zavisnosti od geologije i strukture supstrata i topografije u kojoj se javljaju. Generalno, produktivniji izdani se javljaju u sedimentnim geološkim formacijama. Poređenja radi, istrošene i ispucale kristalne stene daju manje količine podzemne vode u mnogim sredinama. Nekonsolidovani do slabo cementirani aluvijalni materijali koji su se akumulirali kao sedimenti koji ispunjavaju doline u glavnim rečnim dolinama i geološki spuštenim strukturnim basenima su uključeni među najproduktivnije izvore podzemnih voda. Tokovi fluida mogu biti promenjeni u različitim litološkim uslovima krtom deformacijom stena u zonama raseda, mehanizmi kojima se to dešava su predmet hidrogeologije rasedne zone. 

Oslanjajući se na zakonsku regulative Republike Srbije, koja definiše kvalitet i uslove zaštite podzemnih voda u okviru zastupljenih tipova izdani čije se vode koriste za javno vodosnabdevanje stanovništva Srbije, primećeno je da najveću ugroženost prati aluvijalne izdane, čiji kvalitet zavisi od kvaliteta rečne vode, kao i blizina urbanih zona, poljoprivredna i industrijska aktivnost, piše u ligertaturi o podzemnjm vodama. 

• Podzemne vode su sve vode koje se nalaze ispod površine zemlje u ma kom vidu i ma kom agregatnom stanju. Ova voda može biti slobodna ili gravitaciona tj. vezana za čestice stena kao kapilarna, opnena, higroskopna. Podzemna voda može biti tečna, čvrsta u vidu leda i gasovita u vidu vodene pare. U Zemljinoj kori podzemna voda može se naći u tečnom stanju i do 14 kilometara dubine. Podzemna voda je značajna za vodosnabdevanje stanovništva;
• XXI vek je od strane Ujedinjenih nacija proglašen „vekom borbe za vodu“. Stručnjaci za podzemne vode – inženjeri hidrogeologije su tu da daju svoj doprinos;

Dragocen resurs

Dok hodamo po površini Zemlje, retko razmišljamo o čudima koja se odvijaju ispod naših nogu. Međutim, ispod zemlje krije se jedan od najvažnijih prirodnih resursa – podzemne vode. Ovaj skriveni vodeni svet nije samo ključan za opstanak ekosustava i ljudi, već igra centralnu ulogu u oblikovanju okoline, regulaciji klime i očuvanju bioraznolikosti. Ali što su zapravo podzemne vode i kako one nastaju? 

• Podzemne vode predstavljaju vodu koja ispunjava praznine i pore unutar stena i tla ispod zemljine površine;

Njihov nastanak, kretanje i pohrana zavise o složenom sklopu prirodnih procesa koji se često odvijaju nezamijećeno. Zanimljivo je razmotriti uticaj podzemne vode na spavanje, posebno u kontekstu njene prisutnosti u određenim područjima i mogućeg delovanja na ljudsko zdravlje. Ovaj članak vodi vas na putovanje kroz tajanstveni svet podzemnih voda, od kišnih kapi koje padaju s neba do misterioznih podzemnih akvifera koji hrane izvore, reke i jezera. Razumevanje toga kako nastaju podzemne vode otvara vrata prema boljem upravljanju ovim dragocenim resursom i omogućava nam da se odgovornije odnosimo prema okolišu koji nas okružuje. Zato je ovo i poziv da se pridružite u istraživanju ovog nevidljivog, ali nezamenjivog dela našeg prirodnog sveta, otkrivajući kako se podzemne vode formiraju, kako putuju kroz zemljinu koru i kako ih možemo zaštititi za buduće generacije. 

Ša su podzemne vode? Podzemne vode su vode koje se nalaze ispod površine Zemlje, popunjavajući pore, praznine i pukotine u tlu i stenama. One predstavljaju nevidljivi dio hidrološkog ciklusa, ali su istovremeno i ključni element u održavanju ekosustava, poljoprivredne proizvodnje, industrijskih procesa i svakodnevnog života. Znanost o vodama i morim, proces infiltracije, odnosno prodiranja vode kroz površinske slojeve zemlje, omogućuje da se kišnica, otapanje snega i leda, kao i voda iz površinskih voda postupno filtriraju i akumuliraju u podzemlje, često putem dugotrajnih i složenih procesa. Ova filtracija kroz tlo i stene prirodno pročišćava vodu, uklanjajući nečistoće i patogene, što čini podzemne vode jednim od najčišćih izvora slatke vode. Podzemne vode pohranjene su u geološkim formacijama poznatima kao akviferi, koji mogu biti porozni i propusni, poput peščenjaka, ili frakturirani, poput krečnjaka. Kretanje i dostupnost podzemnih voda zavisi od mnogo faktora, uključujući vrstu tla i stena, padine terena, količinu oborina i ljudsku aktivnost. Osim što su vitalni za piće, navodnjavanje i industriju, podzemne vode igraju ključnu ulogu u održavanju nivoa vode u rekama i jezerima, posebno tokom sušnih perioda. Međutim, unatoč njihovoj važnosti, podzemne vode su često podložne zagađenju i prekomernom iskorištavanju, što može dovesti do ozbiljnih ekoloških, socijalnih i ekonomskih problema. Stoga je razumevanje podzemnih voda i odgovorno upravljanje njima ključno za očuvanje ovog dragocenog resursa za buduće generacije.

Kako nastaju podzemne vode? 

Podzemne vode nastaju kroz proces koji započinje padavinama – kišom, snegom ili ledom – koje se spuštaju na zemljinu površinu. Deo ove vode isparava natrag u atmosferu, deo se koristi od strane biljaka, a ostatak, poznat kao efektivna oborina, počinje svoje putovanje prema podzemlju. Ovaj proces, zvan infiltracija, uključuje prodiranje vode kroz površinski sloj tla i njegovo dalje kretanje kroz pore i praznine u zemlji. Brzina i količina vode koja infiltrira tlo ovisi o mnogim faktorima, uključujući tip tla, vegetaciju, zasićenost tla i topografiju. Nakon što voda prođe kroz gornje slojeve tla, dolazi do zone nezasićenosti, gdje tlo nije potpuno zasićeno vodom. Kako voda nastavlja svoj put, eventualno dostiže zonu zasićenosti, poznatu i kao vodonosnik, gde su sve pore i pukotine u stenama ili tlu ispunjene vodom. 

Ova akumulirana voda, sada poznata kao podzemna voda, može ostati u vodonosniku tokom dugih razdoblja, krećući se vrlo sporo zbog gravitacije i hidrauličkog gradijenta, koji određuje smer i brzinu kretanja podzemne vode. Ova kretanja su obično mnogo sporija nego u površinskim vodama zbog manje propusnosti materijala kroz koje voda putuje. Tokom vremena, podzemne vode mogu izbijati na površinu, formirajući izvore ili se prirodno ili veštački ispumpavaju pomoću bunara. Proces stvaranja podzemnih voda ključan je za održavanje hidrološkog ciklusa i ekosustava, a pravilno upravljanje ovim resursom presudno je za zadovoljenje potreba čovečanstva za vodom, uz istovremeno očuvanje ekološke ravnoteže. Posavlaj se pitanje, a evo i odgovora, kako podzemne vode utiču na ljudsko telo i zdravlje? Podzemne vode imaju značajan uticaj na ljudsko telo i zdravlje, kako pozitivno, tako i negativno, zavisno o njihovom kvalitetu i tretmanu. Evo nekoliko ključnih aspekata: 

• Hidratacija i prehrana: Čiste podzemne vode su vitalni izvor hidratacije, što je ključno za sve telesne funkcije. Hidratacija pomaže u regulaciji telesne temperature, podmazivanju zglobova, transportu hranjivih stvari i uklanjanju otpada iz tela. Takođr, podzemne vode mogu sadržavati prirodno otopljene minerale koji su korisni za zdravlje, poput kalcijajuma i magnezijuma; 
• Bolesti povezane s vodom: Ako podzemne vode nisu adekvatno pročišćene, mogu biti nositelji patogena, uključujući bakterije, viruse i parazite, koji mogu uzrokovati bolesti poput kolere, dizenterije, hepatitis, ali i drugih gastro poremećaja; 

Zagađivanje podzemnih voda

Zagađene podzemne vode mogu sadržavati štetne hemikalije poput pesticida, teških metala i industrijskih otpadnih materijala koji mogu uzrokovati hronične bolesti, uključujući rak, hormonalne poremećaje i bolesti bubrega. 

Znanje o vodama i morima i psihološki učinci: Kvalitet vode može imati indirektne psihološke učinke na ljude. Dostupnost čiste vode povezana je s boljim mentalnim zdravljem i kvalitetom života, dok nesigurnost vode može povećati stres i anksioznost. 

Dugoročni učinci na zdravlje: Izloženost kontaminiranim podzemnim vodama tokom dugog vremenskog perioda može dovesti do akumulacije toksičnih stvari u telu, što može rezultirati dugoročnim zdravstvenim problemima. Na primer, izloženost arsenu iz podzemnih voda povezana je s razvojem raka kože, pluća, mokraćnog mehura i srca, kao i s drugim zdravstvenim problemima. 

Razvojna pitanja: Neadekvatan kvalitet vode može imati ozbiljan uticaj na razvoj dece, uključujući poremećaje u rastu i razvoju, kognitivne deficite i smanjenu sposobnost učenja, kao i druge zdravstvene probleme. Zdravlje Zbog svih ovih razloga, održavanje kvalitete podzemnih voda i osiguravanje njihovog sigurnog i čistog pristupa su ključni za zaštitu i promicanje ljudskog zdravlja. 

Podzemne vode imaju ključnu ulogu u očuvanju javnog zdravlja i okoline! One predstavljaju glavni izvor pitke vode za milijarde ljudi širom sveta, a njihov kvalitet direktno utiče na zdravlje ljudske populacije. Zanimljivo je razmotriti i utecaj podzemne vode na spavanje, jer prisutnost nečistoća ili specifičnih minerala može direktno uticati na opštu dobrobit. Nečiste podzemne vode mogu biti nositelji patogena, teških metala i industrijskih onečišćenja koja mogu prouzrokovati ozbiljne bolesti i zdravstvene probleme. Podzemne vode i zdravlje su usko povezani, podsećajući nas na važnost odgovornog upravljanja ovim resursom. S druge strane, čiste i sigurne podzemne vode ključne su za prevenciju bolesti i promicanje dobrog zdravlja. Zbog toga je važno razumeti kako podzemne vode mogu uticati na ljudsko zdravlje pa je potrebno te preduzeti  odgovarajuće mere  za njihovo očuvanje i zaštitu.

• Podzemne vode su glavni izvor pitke vode za gotovo polovinu svetske populacije. Voda se crpi iz akvifera pomoću bunara ili pumpi, a njezina prirodna filtracija kroz slojeve zemlje može ukloniti brojne nečistoće. Međutim, zavisno od lokacije i ljudskim aktivnostima, podzemne vode mogu biti prljave hemikalijama, teškim metalima ili patogenima. Kvaliteta podzemnih voda može se znatno razlikovati od jednog mesta do drugog, što znači da voda iz različitih izvora može zahtevati različite nivoe tretmana pre nego što postane sigurna za piće. Redovna kontrola kvaliteta i pravilno upravljanje resursima su ključni za osiguravanje sigurnosti podzemnih voda kao izvora pitke vode;
• Poslednjih godina podzemne vode se sve više zagađuju. Takođe podzemne vode rastvaraju materije (minerale) od kojih se sastoji zemljina kora. Takve vode često kroz duboke pukotine izbijaju na površinu zemlje u vidu izvora mineralne vode. Vrste podzemnih voda su arteška voda i izvorska. Arterska voda je voda nad vododržljivim stenama. Izvorskaje voda između dva sloja vododržljivih stena.
• Mesto na kojem voda izbija na površinu, naziva se izvor! 

Jedinica stene ili nekonsolidovani depozit se naziva vodonosnim slojem kada može dati upotrebljivu količinu vode. Dubina na kojoj prostori pora u tlu ili pukotine i šupljine u steni postaju potpuno zasićene vodom naziva se vodeni sto. Podzemne vode se dopunjuju sa površine. One se mogu prirodno ispuštati sa površine na izvorima i otvorima, i mogu formirati oaze ili močvare. 

Podzemne vode se takođe često koriste za poljoprivrednu, opštinsku i industrijsku upotrebu izgradnjom i radom bunara za ekstrakciju.Proučavanje distribucije i kretanja podzemnih voda je hidrogeologija, koja se naziva i hidrologija podzemnih voda!

Tipično, podzemna voda se smatra vodom koja teče kroz plitke vodonosne slojeve, ali, u tehničkom smislu, ona takođe može sadržati vlagu u tlu, permafrost (zamrznuto zemljište), nepokretnu vodu u podlozi veoma niske propusnosti i duboku geotermalnu ili vodu iz formiranja nafte. Pretpostavlja se da podzemne vode obezbeđuju podmazivanje koje može uticati na kretanje raseda. Verovatno je da veći deo Zemljine podzemne površine sadrži nešto vode, koja se u nekim slučajevima može mešati sa drugim tečnostima.

Podzemne vode su često jeftinije, pogodnije i manje podložne zagađenju od površinskih voda. Zbog toga se obično koriste za javno snabdevanje vodom. Na primer, podzemne vode predstavljaju najveći izvor upotrebljive uskladištene vode u Sjedinjenim Državama, a Kalifornija godišnje povuče najveću količinu podzemnih voda od svih država. Podzemni rezervoari sadrže daleko više vode od kapaciteta svih površinskih rezervoara i jezera u SAD, uključujući i Velika jezera. Mnogi opštinski vodovodi se napajaju isključivo iz podzemnih voda. 

Hidrologija podzenih voda 

Jedinica stene ili nekonsolidovani depozit se naziva vodonosnim slojem kada može dati upotrebljivu količinu vode. Dubina na kojoj prostori pora u tlu ili pukotine i šupljine u steni postaju potpuno zasićene vodom naziva se vodeni sto. Podzemne vode se dopunjuju sa površine. One se mogu prirodno ispuštati sa površine na izvorima i otvorima i mogu formirati oaze ili močvare. Podzemne vode se takođe često koriste za poljoprivrednu, opštinsku i industrijsku upotrebu izgradnjom i radom bunara za ekstrakciju. Proučavanje distribucije i kretanja podzemnih voda je hidrogeologija, koja se naziva i hidrologija podzemnih voda.

Tipično, podzemna voda se smatra vodom koja teče kroz plitke vodonosne slojeve, ali, u tehničkom smislu, ona takođe može sadržati vlagu u tlu, permafrost (zamrznuto zemljište), nepokretnu vodu u podlozi veoma niske propusnosti i duboku geotermalnu ili vodu iz formiranja nafte. Pretpostavlja se da podzemne vode obezbeđuju podmazivanje koje može uticati na kretanje raseda. Verovatno je da veći deo Zemljine podzemne površine sadrži nešto vode, koja se u nekim slučajevima može mešati sa drugim tečnostima.

• Podzemne vode su često jeftinije, pogodnije i manje podložne zagađenju od površinskih voda. Zbog toga se obično koriste za javno snabdevanje vodom!

Na primer, podzemne vode predstavljaju najveći izvor upotrebljive uskladištene vode u Sjedinjenim Državama, a Kalifornija godišnje povuče najveću količinu podzemnih voda od svih država. Podzemni rezervoari sadrže daleko više vode od kapaciteta svih površinskih rezervoara i jezera u SAD, uključujući i Velika jezera. Mnogi opštinski vodovodi se napajaju isključivo iz podzemnih voda. 

• Voda, je osnovni prirodni resurs za život na zemlji, ali je sada i ugrožena.  Nedostatak vode i nesigurnost, uglavnom izazvani klimatskim promenama, postali su kritična pitanja širom sveta, dodatno pogoršana neefikasnošću u korišćenju i upravljanju vodom!

Sa najtoplijom godinom u istoriji 2023. godina i nekoliko oblasti širom sveta pogođenih široko rasprostranjenom sušom, pitanje nestašice vode dostiže tačku ključanja. U Indiji je situacija toliko loša da su farmeri u ratu jedni sa drugima zbog svog udela u značajno smanjenim vodnim resursima, dok su u Francuskoj lokalni sukobi oko vode postali nasilni!

Podzemnih voda u Evropi sve manje, a zagađenje sve veće!

• Podzemne vode u Europi troše se brže nego što se obnavljaju, a usto su i sve zagađenije pesticidima i drugim kemikalijama. Naučnici iz ove oblsti upozoravaju da je situacija alarmantna. Dakle, stanje podzemnih voda u Europi se pogoršava!

To okazuje istraživanje u sklopu kojeg su mapirani vodonosnici u 18 europskih zemlja, i koje govori da je više od 15 posto njih (koji obuhvaćaju 26 posto površine ispitanih vodonosnika) u lošem stanju, što znači da su prekomerno iskorišteni, pisala je Melota Vrsajko u 2024.godini. Projekt naziva Under the surface, na kojem je radilo 14 novinara iz sedam evropskih zemalja, analizirajući podatke koje države šalju Europskoj uniji, fokusiran je na količinu vode u vodonosnicima, ali i na njenu zagađenost pesticidima, nitratima itd.

“Naša voda nestaje, a ono što ostaje suočava se s gotovo nepovratnim zagađenjem”, zaključili su istraživači nakon provedenog mapiranja.

Izvor: Europska agencija za okolinu

Zaliha pitke vode!

• Podzemna voda predstavlja oko 30 posto svetske zalihe pitke vode šsto sanbdeva preko dve milijarde ljudi vodom za piće i navodnjava useve poljoprivrednika. Taj resurs na globalnoj razini koristimo neodrživo, odnosno brže nego što se obnavlja. Ali, toliko ljudi na zemljinoj kugli dnevno nema kvalitetnu pijaću vodu! Zbog toga se, upozoravaju UN, približavamo kritičnoj tački. Ako je pređemo, podzemna pitka voda neće više biti dostupna ni nama, ali ni budućim generacijama!

Pravo stanje puno gore

Prema podacima Ujedinjenih nacija glavni uzrok preterane eksploatacije je upravo poljoprivredna proizvodnja, na koju otpada oko 70 posto eksploatacije podzemnih voda. Kako je pokazao projekt Under the surface, najgore su pogođene zemlje koje su važne za proizvodnju useva, poput Španije,, Francuske i Nizozemske. 

Međutim, nisu jedine: u Češkoj i Belgiji broj vodonosnika označenih kao “loši” nadmašuje broj zdravih vodonosnika. Iako je Hrvatska na karti označena uglavnom plavom bojom, što znači da bi vodonosnici trebali biti u dobrom stanju, u izveštaju se naglašava da takvi podaci najverovatnije ne odražavaju stvarno stanje. “Hrvatska ima ogromne probleme s vodom, ali na mapi je plava. To nije realno”, kaže Hans Bruyninckx, profesor upravljanja okolišem sa Sveučilišta u Antwerpenu.

Naime, iako EU daje smernice za prikupljanje podataka, načini na koji države to rade poprilično su neujednačeni, što dovodi do nedoslednosti i pogrešnog izveštavanja. Razlog je to zašto karte nekih zemalja često sugeriraju da su vodonosnici u boljem stanju nego što uistinu jesu. Osim toga, deo zemalja (njih deset) nije dostavilo nikakve informacije Europskoj uniji, a deo je dostavio nepotpune podatke.

Stručnjaci stoga upozoravaju da ne možemo znati prave razmere štete. “Uprkos opasnom stanju u ključnim područjima, EU ne samo da rutinski ne uspeva prisiliti zemlje da se pridržavaju minimalnih zahteva postojećeg zakonodavstva, nego i pod pritiskom lobiranja poljoprivredne i hemijske industrije razvodnjava njihove obveze”, navodi se u istraživanju.

Klimatske promene i zagađenje

• Eksploatacija podzemnih voda nije samo evropski, već globalni problem. Procenuje se da više od trećine svetske populacije već sada živi s nestašicom vode, što znači da potražnja za vodom u njihovoj regiji nadmašuje snabdevanje obnovljivim izvorima barem jedan mesec u godini.  Svetska karta, koju je razvilo Sveučilište u Utrechtu, jasno pokazuje da ljudi koriste više vode nego što je prirodni ciklus može osigurati!

Sve češće suše prisiljavaju na korišćenje podzemne vode koja se na brojnim mestima brže crpi nego što se obnavlja. Pritom vlažne zime i letne kiše daju iluziju da vode ima, i da će je biti i u budućnosti.

Profesor hidrologije na Sveučilištu Leuven u Belgiji Patrick Willems za javnost objašnjava kako zbog klimatskih promena imamo ekstremnije uslove: duža razdoblja suše i kraća razdoblja s više kiše. Onda kada padnu, jaki pljuskovi zasite gornji sloj  zemlje, ali prebrzo da bi zemlja apsorbirala vodu i prenela je u vodonosnike.

• Padavine utiču samo na razine u plitkim vodnim telima. Duboke podzemne vode zatvorene su gotovo nepropusnim slojevima. Potrebna su desetljeća ili čak stoljeća da se oporavi duboka podzemna voda!

Smanjene razine podzemnih voda pojačavaju i problem sa zagađenjem vodonosnika; Kako one opadaju, tako onečišćenje postaje koncentriranije.

Primer Francuske pokazuje kako su tamošnji vodonosnici uveliko zagađeni pesticidima. Zbog zagađenja hemikalijama koje se dugo zadržavaju u prirodi (npr. kancerogene molekule atrazina, zabranjenog 2004. godine, još uvek se mogu pronaći u vodonosnicima), pa je ta država bila prisiljena zatvoriti 1.300 bunara u poslednjih 35 godina.

Upozorenja nauke

Naučnici već neko vreme upozoravaju da je situacija s vodom u Europi neizvesna! Kontinent je zapravo u suši još od 2018. godine, pokazuje istražianje Tehnološkog sveučilišta u Gracu čiji su naučnici  koristili satelitske podatke za analizu rezervi podzemne vode.

Španija već godinama vodi bitku s nestašicama vode, zbog čega se u brojnim pokrajinama uvode ograničenja koja se odnose na njeno korištenje. Na takav scenarij nisu imune ni ostale zemlje Mediterana. Početkom ove 2025. godine područje Sredozemlja doživelo je sušne uslove, a posebno pogođeni bili su južna Italija i Španija, Malta, Alžir i Tunis. U španskoj regiji Kataloniji  rezerve vode su pale na ispod 16 odsto, stoga je već u proglašavano i vanredno stanje.

• Unazad dve godine, osim Španije, restrikcije korištenja vode provodile su se i u Francuskoj, Nemačkoj i Italiji. Lani je desetak francuskih pokrajina uvelo mjere zabrane gradnje novih kuća na četiri godine, budući da građevinski sektor troši mnogo vode!

Deo Hrvatske takođe je bio prisiljen preduzeti mere restrikcije. U Istarskoj je županiji 2022. godine prvi put nakon deset godina uvedena redukcija vode prvog stupnja, što znači zabranu korištenja pitke vode za pranje ulica, trgova i javnih površina te privatnih i javnih zelenih površina, tuširanja na plažama i kupalištima.

Nestašica vode također izaziva i brojne društvene sukobe. U Francuskoj su tako okolišni aktivisti protestvovali jer je vlast u gradu Sante Solie planirala napraviti novi rezervoar za poljoprivrednike koji ionako troše velike količine vode za svoje useve.

Crpljenje vode iz podzemnih spremnika brže nego što se oni mogu obnoviti za posledicu ima i to da brojni gradovi širom sveta – tonu!

Rezultati nedavnog istraživanja koje je proveo tim naučnika s više kineskih sveučilišta u slučaju 82 grada u toj državi pokazali su da 67 miliona ljudi živi na područjima koja brzo tonu. Posmatrajući razdoblje od 2015. do 2022. godine, znanstvenici su zaključili da se 45 posto urbanih područja sleže za više od tri mm godišnje, dok otprilike 16 odsto urbanog zemljišta tone brže od 10 mm godišnje, što se smatra brzim tempom. Rastuće razine slijeganja istraživači su uspeli povezati upravo s crpljenjem vode iz više od 1600 bunara javlja BBC

• Jedan od najpoznatijih primera grada koji propada jest Mexico City. Neki njegovi delovi tonu 40 santimetara godišnje. Sleganje grada već sad ostavlja vidljive posledice: na glavnom gradskom trgu ceste su neravne, ulice i šetnice nagnute i krivudave, a zgrade nagnute javlja Al Džazira;

Sporo zakonodavstvo EU

Pitanje sigurnosti snabdegannja vodom brine Europljane! Najnovije istraživanje Eurobarometra o stavovima Evropljana prema okolini pokazuje kako 78 posto ispitanika smatra da EU treba provoditi više mera koje se odnose na očuvanje vode. Pritom se onečišćenje i prekomerna potrošnja i rasipanje vode smatraju dvema glavnim pretnjama povezanima s vodom. Osim toga, većina ispitanika smatra da nijedan od sektora koji su veliki potrošači, kao što su industrija, energetika, turizam ili poljoprivreda, trenutno ne čine dovoljno kako bi smanjeno i minimalno potrebno koristili vodu.

Tog problema svesni su i evropski dužnosnici. Na konferenciji EU Green Week koja se nedavno održala uu Briselu, Maroš Šefčovič, izvršni potpredsednik Europske komisije za Evropski zeleni plan, kako javljaju agencije, rekao je kako Evropa ne može priuštiti da uzima vodu zdravo za gotovo. “Europa se zagrijava dvostruko brže od ostatka svijeta. Moramo prepoznati da voda nije vječni resurs! Globalna potražnja će porasti za 40 posto za šest godina, do 2030. Mjere adaptacije morat će se provoditi u svakom sektoru kako bi poboljšali otpornost vodnih tijela”, rekao je Šefčovič.

Evropska unija odgađa bavljenje ovim problemom. Nevladine organizacije koje se bave temama zaštite okoline često upozoravaju kako se i evropska Okvirna direktiva o vodi ne provodi u potpunosti, stoga traže donošenje posebne Uredbe o otpornosti na klimatske promene koja bi osnažila  prirodne rezerve u područjima s nedostatkom vode.

Lidia Arthur Brito, asistentica u uredu za prirodne znanosti pri UNESCO, za vreme konferencije, javljaju agencije, naglasila je kako je upravo EU u poziciji da stavi vodne resurse na dnevni red kao centralno pitanje održivog razvoja kojem deklarativno teži Evropa se mora posvetiti tom pitanju, a ako to i učini, to će se odraziti i na druge delove sveta. Ako Evropa kaže ‘voda je važna’ i to adresira u svojim politikama, drugi će to slediti! Voda mora biti u središtu debate o klimatskim promenama i bioraznolikosti. Ako ne bude, ne veruje se da će se ostvariti svi ciljevi Evropskog zelenog plana,

Preispitivanje podzemnih voda tokom suše

• Podzemne vode su u centru izazova upravljanja vodama, snabdevajući 65 odsto vode za piće i 25 odsto za navodnjavanje u poljoprivredi u 27 država članica EU. Glavni pritisci na podzemne vode su prekomerna eksploatacija i klimatske promene, posebno u regionima koji doživljavaju urbanizaciju i rast stanovništva, pri čemu iscrpljivanje podzemnih voda dovodi do čitavog niza negativnih efekata!

Kao i mnogi delovi južne Evrope, južni Portugal doživljava sušu i smanjenje padavina što je uticalo na produktivnost poljoprivrednog sektora u regionu, objašnjava Vanija Sousa, istraživač životne sredine na Univerzitetu u Algarveu.

S posledicama klimatskih promena, ne očekuje se da će se suša ublažiti. Mora se  zajedno raditi na novim održivim rešenjima kako bi se  pomogli u rešavanju regionalne nestašice vode. Jer, u vrfemenu koeje je pred nhama od 100 godina, reicdmo uvek ćče najmanje 52 biti sušne! 

Projekat podzemne vode

Predvođen naučnicima za životnu sredinu sa Univerziteta u Algarveu i podržan klimatskim podacima kao što su prognoze navodnjavanja i istorijski obrasci vremena, projekat „eGroundvater” je mobilna aplikacija usredsređena na kolektivni pristup upravljanju podzemnim vodama. Platforma ,,eGroundvater’’ ima za cilj da poljoprivrednicima i korisnicima podzemnih voda pruži konsolidovane informacije o stanju vodosnabdevanja i tehničkim specifikacijama, istovremeno omogućavajući korisnicima da postavljaju i dele sopstvene podatke. Aplikacija uključuje sezonske meteorološke prognoze Kopernikove službe za klimatske promene (C3S) koje se koriste za predviđanje kumulativnih padavina u poljoprivrednim područjima.

Ovo pomaže poljoprivrednicima da predvide svoju kvotu vode i optimizuje upotrebu vode tokom sezone navodnjavanja. Pored toga, CMIP6 klimatske projekcije iz C3S se koriste za prenošenje budućih scenarija punjenja i predviđanje kako klimatske promene mogu uticati na nivoe podzemnih voda. Ove informacije se predstavljaju korisnicima podzemnih voda tokom radionica, radi povratnih informacija i dizajniranja puteva za prilagođavanje u skladu sa budućom dostupnošću podzemnih voda.

Promena paradigme u korišćenju i upravljanju vodama

Inovacije kao što je aplikacija ,,eGroundvater’’ predstavljaju promenu paradigme u korišćenju i upravljanju vodom, vraćajući moć u ruke korisnika vode. Pristup se pokazao uspešnim u obližnjim regionima, uključujući Maroko, Alžir i Španiju. Jedno od najkritičnijih pitanja upravljanja podzemnim vodama je nedostatak podataka. Veliki podaci i poboljšani informacioni sistemi (EIS) su ključni za prevazilaženje ove prepreke tako što korisnicima i menadžerima pružaju korisne, precizne i pouzdane podatke i informacije.

Platforma olakšava simulacije korišćenja vode, zajedničku izgradnju novih scenarija upravljanja, uspostavljanje informacionog sistema za građane o dostupnosti i dinamici podzemnih voda koji su u osnovi rešenja eGroundvater.

Podrška za poljoprivrednike

Copernicus Climate Change Service (C3S) sve više radi na podršci razvoju praktičnih ekoloških rešenja kao što je rešenje ,,eGroundvater’’. Njihove tehnike prikupljanja podataka obuhvataju sisteme za posmatranje Zemlje (dronovi, daljinska detekcija) i automatske senzore (nivoi vlage u tlu) – alate koji pomažu zajednicama i preduzećima da se pripreme za promenljivu klimu. Podaci o kvalitetu zemljišta, na primer, mogu da ukažu da li usevi imaju optimalnu količinu vode i da smanje navodnjavanje za čak 20 odsto bez smanjenja produktivnosti. Ova inovativna rešenja koja kombinuju nauku zajedno sa ljudskim potrebama i ponašanjem deluju i od vitalnog značaja, nova rešenja se istražuju dok se krećemo u potencijalno suva i topla leto.

U Evropi, inicijative koje koriste Copernicus podatke uključuju Evropsku inicijativu za sušu podzemnih voda koju finansira NERC i FutureVater-ov indeks suše podzemnih voda, koji se trenutno testira u južnoj Španiji gde neodrživ razvoj podzemnih voda ugrožava bezbednost vode, kao i zaštićene ekosisteme.

Projekat za budućnost

U studiji slučaja vodonosnog sloja Campina de Faro u Algarveu, rano interesovanje farmera za projekat ,,eGroundvater’’ ukazuje na otvorenost u regionu za strukturalno rešenje za nedostatak vode. Aktivnosti projekta su takođe pomogle istraživačima Univerziteta u Algarveu da razviju bolje razumevanje ljudskih pritisaka koji deluju na sistem vodonosnika, hidrauličko ponašanje i odnose sa povezanim vodnim telima. Iako su prepreke u ranoj fazi uobičajene, kao što su neizvesnost u trenutnoj distribuciji, nisko poverenje korisnika i nedostatak podsticaja za farmere da prate svoju upotrebu vode, naučnici su uvereni da će inicijative poput ovih nastaviti da se istražuju, posebno u regionalnim sredinama gde je lakše upravljati.

Iako je ovo rana faza ovog pilot programa, postoje jake naznake da bi ovo mogao biti mnogo efikasniji proces i za poljoprivredna pitanja i za korisnike turizma. Društveno, to donosi dobre rezultate jer se osećamo odgovornijim prema svojim kolegama nego prema vladama u dalekom gradu. Iz tog razloga, zaista se smatra da su lokalni pokreti zasnovani na mestu ključni za izgradnju otpornosti na klimatske uticaje i događaje kao što su suše kaže se u istraživanjima.

 Foto: Bruno Barbier / akg-images / Profimedia

Izvorišta i pojave podzemnih voda u Srbiji

• U Republici Srbiji, podzemne vode čine oko 80 odsto voda koja se koriste za javno vodosnabdevanje (VOS, 2002). Prema istražianju Stevanovića iz  (2011), najznačajnija ležišta slatkih podzemnih voda u Srbiji su u dolini Save do ušća u Dunav, priobalju Dunava do Golupca, na području Mačve, Kučajsko-Beljaničkom masivu, Suvoj planini, Tari, dolini velike Morave, Metohijskoj kotilini. Istovremeno, podemne vode predstavljaju jedini izvor za vodosnabdevanje u Vojvodini!

Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75 odsto, a po nekim istraživanjima se kreću i do 80! Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijaćom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30 odsto obnovljivih rezervi podzemnih voda (67 m3/s), bez učestvovanja podzemnih voda dobijenih primenom veštačkog prihranjivanja ili regulacijom karstnih izdani. Prema vodoprivrednoj osnovi Srbije, deo podzemnih voda koji se može obezbediti putem veštačkog prihranjivanja izdani je oko 40 m3/s. Oslanjajući se na zakonsku regulativu R. Srbije, koja definiše kvalitet i uslove zaštite podzemnih voda u okviru zastupljenih tipova izdani čije se vode koriste za javno vodosnabdevanje stanovništva Srbije, primećeno je da najveću ugroženost prati aluvijalne izdani, čiji kvalitet zavisi od kvaliteta rečne vode, kao i blizina urbanih zona, poljoprivredna i industrijska aktivnost. 

• Usvajanjem Zakona o vodama (2010.) Srbija je prihvatila standarde, terminologiju i ciljeve koji su sadržani u Evropskoj okvirnoj direktivi za vode. Na osnovu proisteklih zakonskih akata i Pravilnika, identifikovano je 153 podzemnih vodnih tela u Srbiji!

Treba pomenuti i Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima (2011.) koji nije stručno održiv po pitanju istraživanja resursa podzemnih voda. Navedena rešenja u tom Zakonu ce se sigurno negativno odraziti i na status podzemnih voda u Srbiji. Tokom zahvatanja podzemnih voda, javljaju se i problemi različitih vrsta. Aluvijalne izdani cesto prati relativno brzo starenje eksploatacionih bunara, dok je nadeksploatacija neogenih izdani zabeležena na više mesta u Srbiji, navodi se u zaključcima od sedam autora. 

U Vojvodini je zabeleženo opadanje pijezometarskog nivoa zbog višedecenijskog prekomernog zahvatanja podzemnih voda. I pored intenzivnog korišćenja podzemnih voda u Srbiji, one nisu na zadovoljavajućem nivou proučene. Za sigurniju procenu stanja podzemnih voda, tj. dobijanja informacija vezanih za kvalitet i kvantitativni status podzemnih voda treba uspostaviti bolji monitoring svih izdani, na način njegovog proširenja i učestalijeg merenja. Implementacija zajedničkog upravljanja međugraničnim izvorima uključuje održivo korišćenje podzemnih voda susednih zemalja. Na taj način su u Srbiji poslednjih godina sprovedene određene aktivnosti sa Mađarskom i Bugarskom, zaključuje grupa od sedam autora koju predovdi Dušan Polomčič sa Rudaskog geološkog fakulteta u Beogradu. 

 Vodosnabdevanje Beograda zasniva se većim delom na zahvatanju podzemnih voda. Oko 70 odsto voda zahvata se bušenim bunarima i oko 100 bunara sa horizontalnim drenovima, dok preostalih 30 odsto čine površinske vode iz reke Save (Polomčić i dr., 2018). Prema istim autorima, Novi Sad se snabdeva samo podzemnim vodama iz aluvijalnih naslaga Dunava (oko 1500 l/s), dok se Niš snabdeva podzemnim vodama sa karstnih vrela Krupac, Ljuberađa, Mokra i Divljana, odnosno veštačkim prihranjivanjem na izvorištu Medijana (ukupna maskimalna izdašnost oko 2.400 l/s).

• U Srbiji ima oko 230 ispitanih izvora mineralnih i termomineralnih voda sa ukupnim rezervama koje se procenjuju na oko 1 m³/s, te smo u tom pogledu jedna od od najprespektivnijih zemalja u regionu (Stevanović, 2011). Banje na teritoriji Srbije karakteriše raznovrstan hemijski sastav i temperatura voda koje se zahvataju. Brojne  su i punionice kvalitetnih flaširanih voda, od slabomineralnih do mineralnih, sa povišenim sadržajem ugljen-dioksida i slično!

• U Sribji postojii i oko 360 većih termomeranlih izvora podzemnih voda!

Prvenstveno zbog kvalitativnih karakteristika, gde god je to racionalno rešenje, podzemnim vodama se daje prednost u odnosu na površinske vode. Poslednjih godina uočava se trend povećanja korišćenja podzemnih voda od strane privatnih preduzetnika za potrebe vodosnabdevanja industrije, navodnjavanja poljoprivrednih površina, flaširanja vode za piće, korišćenja toplotne energije podzemnih voda za klimatizaciju prostora. 

                        (Autor je analitičar i publicista)