• Ministar polјoprivrede Dragan Glamočić razgovarao je sa predstavnicima Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga i najavio je da će Centralna laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka početi da radi od januara 2026. godine.  Gradnja laboratorije završena je pre skoro jedne decenije. Mnogoi funkcioneri su se slikali pored nje i hvalili se kako to njihovo delo! Ali, ona nikad nije proradila.Svaka vlast koja je dolazila samo je to obećavala! 
• Ovogodišnja proizvodnja kukuruza u Srbiji biće znatno niža nego prethodnih godina, pokazuju n
• Najnoviji podaci novembarske analize tržišta. Žetvene površine iznosile su 961.215 hektara, dok se ukupna proizvodnja procenjuje na oko 4,4 miliona tona, uz prosečan prinos od 4,6 tona po hektaru. U poređenju sa prošlom godinom, očekivana proizvodnja manja je za 12,9 odsto, a u odnosu na desetogodišnji prosek (2015–2024) beleži se još dublјi pad — čak 27,2 odsto.
• Kriza u stočarstvu traje već pola veka. Skoro svake godine proizvodnja opada dva do tri odsto. Problem nije nastao preko noći, pa će skoro pola veka trebati da se problemi reše!

U Srbiji se koristi 3.257.100 hektara oranica. Prfose;na prihdo na njiamje 1.200 evra po hektaru!

Branislav GULAN

Borba za prehrambenu sigurnost!

Evropska unija u kojoj će Srbija možda jednog dana biti i deo nje, a što je naš plan  cilј za bolјitak, preduzima odrešene mere koje bi mogle da se primenjuju i kod nas, ali u svakom slučaju proizvođači hrane kod nas, su u izuzetno teškom položaju.  Sve dok ne postanemo zvaničan deo EU, nismo u obavezi da mere primenjujemo jer su oen samo peporuka. Ali, ukoliko ne prihvatamo i ne primenjujemo u reformama te preporuke, svoje članstvo u EU, ostavljamo na sve dužem štapu! 

Jer, u državi pored bužeta za agarrni sketor, koiji sad iznosi odsto odsto ukupnog budžeta, trebha da se formiraju i posebnoi budžeti, kako bi se ekstremne sušne godine na neki način amortizovale kroz pomoć polјoprivrednicima. To zali da je spasavanje stoarčstva, znači i opstanak zemlјe Srbije. 

• Jer, bez hrane, vode i vazduha nema ni života! Odnosno, hrana, voda i vazduh su ono što Srbija za sada još uvek ima,ali ona sve to mora da sačuva,treba da naguje, da bude agrarna zemlјa, i da se zbog toga ne stidi!

 Ako je Francuska najagrarniaj zemlјa u EU sa učešćem od 18 odsto BDP poljoprivrede u EU i ona se ponosi time, pitanje je odna što bi se mi stideli da nam je učešče polјoprivrede veće i da je u BDP zemnje 17 ili 15 odsto. Sad se hvalimko kako smo razvijenija zemlјa jer nam BDP agrara iznosi oko 3,7 odsto u BDP zemlјe. To znači da Srbija ne sme da postane zemlјa uvoznica, već izvoznica, agrarnih proizvoda, budući da za to ima resurse, koje nekoristi. U vremenu koje nam dolazi svaka druga ili treća godina će nam biti sušna! To se mora rešavati na drugačiji način, sa mnogo manje nervoze, ali naravno i da se odreši kesa. U svakom slučaju, to znači da se mora rešavati problem navodnjavanja. Jer, u 2024. godini od 3.357.100 hektara u Srbiji se navodnjavalo samo 48.668 hektara. Ali, ako bi se njive navodnjavale, a kada ne bi bilo prirodnog gnojiva zemlјa bi se isposnila. Znači, istovremeno se moraju napuniti staje sa govedima. Samo tako može da se propravi kvalitet zemlјišta. Jer, nekada je u njemu bilo oko pet odsto humusa, a sad ima oko tek oko 2,5 odsto.

• A, kada nestane samo jedan santimetar humusa da bi se on vratio potrebno je najmanje 100 godina! A, ako se nereši problemk zemlјišta Srbija će postati pustinja!

U svemu tome mora se voditi računa da su naši vodotokovi sve manji u odnosu na ranije godine i da više nemamo domaćih reka, jer ni Sava ni Drina nisu više domaće reke. Mi imamo međudržavne sporazume o korišćenju tih voda, tako da možemo koristiti ono koliko je sporazumom predviđeno. Mi moramo pod hitno graditi velike vodozahvatne sisteme, znači velike depoe hrane, pre svega, za snabdevanje stanovništva, za snabdevanje stoke vodom i sisteme za navpodnjavanje koji će biti u funkciji.

• Jer, nedavno je kontrolom Državn revizorska institucija utvrdila da je samo u Vojvodini u  državnim javnim preduzećima u vodosistema utrošeno  58 miliona evra, ali da je zemlјa i dalјe suva, jer nema vidlјivih rezultata u njihovoj izgradnji i navodnjavanju, a da su pare utrošene!
• U najtežoj situaciji, za poslednjih 100 godina, nalazi se stočarstvo Srbije. Ono već decenijama ima godišnji pad od dva do tri odsto. Posledica loših strategija je da je broj grla doveden na stogodišnji minimum. Mesare u Srbiji su pune mesa, ali to je rezultat uvoza  mesa i pokolјa stoke u Srbiji!
• Jer , broj svinja je na nivou od 1947. godine, dakle posle Drugog svegskog rata! A, rezullat je gubitak prehrambene sigurnosti Republike Srbije. Ona treba da se vrati sad posle izrade nove agrarne Strategije od 2025.do 2034. godine!

Evo i podataka od stanju stočarstva Srbije prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Prema podacima RZS iz 1. decemba 2024.godine manji je ukupan broj goveda na stanje od 1. decemba 2023. godine za 3,7 odsto, dok je bio veći ukupan broj svinja za 9,7 odsto, ovaca za 2,5 odsto i živine za 3,5 odsto. Goveda se najviše gaje u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije i tamo ih ima 45,5 odsto u odnosu na broj goveda na teritoriji Srbije, a svinje u Vojvodini gde ih ima 43,7 odsto. U odnosu na desetogodišnji prosek (2014-2023) ukupan broj goveda manji je za 10,5 odsto, svinja za 18,4 odsto, a živine za sedam odsto. Jedino je veći broj ovaca za tri odsto!

Spasavanje stočarstva, za opstanak zemlјe!

Foto Goran Mulić: Prema podacima RZS u Srbiji ima samo 698.695 goveda! To je istorijski minimum

Ministar polјoprivrede Dragan Glamočić razgovarao je sa predstavnicima Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga i najavio je da će Centralna laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka početi da radi od januara 2026. godine. Gradnja laboratorije završena je pre skoro jedne decenije, ali ona niikada nija do sada počela da radi za proizvođače mleka; 

• Mnogi funkconeri tada su se slikali pored nje i hvalili se kako je to njihovo, čedo i delo! Ali, ona nikad nije proradila! 
• Svaka vlast koja je dolazila, obećavala je njen početak rada. Proizvođači mleka to do sada nisu dobili.Uvek se pred izbore narodu obeobećavao skori početak njenog rada. Mnogi su otišli sa ovog sveta, a izvršenje tog obećanja nisu dočekali!
• U Srbiji se proizvodi oko 1,4 milijardi litara mleka godišnje. Od toga je oko 800 miliona litara u redovnim tokovima. Ostalo je u sivoj emisiji. Po jednom stanovniku troši se oko 200 litara mleka i prerađevina godišnje;
• Uvoz mesa i pokolј stoke u Srbiji napunili mesare!

Prema podaciam RZS

Broj goveda u Srbiji 1. decembra 2024. godine bio je                         698.605

Broj svinja                                                                                       2.349.176

Broj ovaca                                                                                        1.759.424

Broj živine                                                                                      14.773.571

Statistika neobjavlјuje ali su prognoze da u Srbiji postoji i oko 149.00 koza, 14.000 konja i 1.000 magaraca!

Ko je krivac opadanja proizvodnje kukuruza?

Srbija ove godine beleži drastičan pad proizvodnje kukuruza, kako u odnosu na prethodnu  2024. godinu, tako i u odnosu na višegodišnji prosek. Prema RZS-u, proizvodnja kukuruza u 2025. godini iznosi oko 4,44 miliona tona, što je za 12,9  odsto manje u odnosu na prošlu godinu. Kada su staje u Srbiji bile pune goveda i obori svinja, tada je trebalo za ishranu stoke do pet miliona tona kukuruza. Ostatak smo izvozili i hvalili se sa tim. Imali smo viškove kukuruza (koji se sejao na blizu milion hektara) i hvalili se da smo među deset izvoznika u svetu. Ni to nije bilo za pohvalu jer, smo izvozili sirovinu za druge proizvode. Da smo ga prerađivali u 2000 do 5000 različitih artikala, što je moguće u višim fazama prerade,  imali bi pet puta veći prihod od izvoza! Ovako ne. Sad nema stoke da ga jede pa je dovolјno samo 3,5 miliona tona. Pa opet, uz mali prinos, imamo za izvoz. Nauka treba da stvori hibride otporne na sušu pa da povećamo proizvodnju. Ali, ne za izvoz, već da ga prerađuje pa da u svetu prodajemo proizvode iz viših faza prerade. Bolјie dane polјoprivrde Srbija vidi s u povratku u prošlost. Jer, su bili  znatno viši prinosi u vremenu od pre tri četiri, decenije, nego što ih danas ostvarujemo. Dakle, nij suša jedini uzrok manje proizvodnje u polјoprivredi.

• Rekodna proizvodnja kukuruza u Srbiji na oko milion hektara bila je 1986. godine i tada je dobijen rod težak  8.062.020 tona! Posle toga nikada više se nismo ni približili toj brojci!

U poređenju sa desetogodišnjim prosekom (2015–2024), proizvodnja kukuruza je, prema istim podacima, manja za oko 27,2 odsto. 

• Glavni krivci: su loša agroekonomska politika odnosno Strategija agrara od 2014.do kraja 2024. godine, pa tek zatim suše, nedovolјno đubriva i skupi repromaterijal…

Srbiju je poslednjih četvrt veka zahvatilo devet suša. Štete u svakoj su bile po najmanje u proseku 1,5 milijardi evra. To je ukupno 10,5 milijardi evra. Siromašna država nikada nije to prihvatila kako elementarnu nepogodu. Nego je rešenje uvek bilo da se sadvostrukom brojkom objavi pad polјoprivredne proizvodnje. Prvi i najvažniji razlog za ovako slab rod je suša, neujednačene i nedovolјne padavine tokom klјučnih faza rasta kukuruza direktno su pogodile klipove i plodnost bilјaka. Tamo gde nema navodnjavanja, usevi su bukvalno „stajali na suvom“.

Ali loši vremenski uslovi nisu jedini problem. Godinama unazad opada stočni fond, pa je i upotreba stajskog đubriva, nekada nezaobilaznog dela setvene strukture i đubrilne prakse znatno smanjena. Čim je manje stoke,  treba manje i kukuruza za njihovu ishranu. Nedostatak stajskog đubriva dodatno osiromašuje zemlјište i umanjuje plodnost, što se sada jasno vidi u nižim prinosima. Da stvar bude dodatno teža, ulaganja u repromaterijal (seme, mineralna đubriva, zaštita od korova/štetočina) postaju sve teža: mnogi ratari štede na đubrivu ili primenjuju slabije agrotehničke mere zbog visokih troškova. 

• Ovakav spoj suše, osiromašenog zemlјišta i preskupih inputa predstavlјa trostruki udar na kukuruznu proizvodnju!

Novi nacrt Zakona o stočarstvu donosi šta?

Pad proizvodnje kukuruza znači da naše domaće potrebe za stočnom hranom postaju sve teže ostvarive. Kukuruz je godinama bio stub stočne hrane i bitan segment u domaćoj polјoprivredi. Smanjenje roda može da pojača zavisnost od uvoza, da podigne cenu hrane za stoku, a samim tim i cenu mesa, mleka i mlečnih proizvoda što na kraju pogađa i potrošače. Na nivou cele polјoprivrede, ovakav trend ugrožava stabilnost: kukuruz, nekada pouzdana kultura sve više postaje rizična. Dok se ne preduzmu ozbilјne mere: ulaganje u navodnjavanje, obnavlјanje stočnog fonda i obezbeđenje dostupnog đubriva po pristupačnim cenama, ovako nepovolјna sezona mogla bi da postane norma, a ne izuzetak.Statistički podaci jasno pokazuju da pad proizvodnje kukuruza u Srbiji nije puka anegdota, a njegovi uzroci nisu “loše godine”, već kombinacija prirodnih nepovolјnosti iproblema u polјoprivrednoj praksi. Ako ne reagujemo na vreme, posledice mogu da budu dugoročne i duboke i to ne samo za ratare, već i za celu agro-privredu i domaću prehrambenu sigurnost.

Novi principi ministarstva

U rad ministarstva polјoprivrede dolaskom prof dr Dragana Glamočića uvedeno je niz novina. Među njima je da bi od 2026. godine trebalo da važe i novi principi u službenim kontrolama. Tako, recimo, inspektori bez najave mogu da kucaju na vrata gazdinstava i proizvođača hrane u Srbiji. Prema poslednjem popisu gazdinstava je bilo 508.365. U svakom od njih bilo je zaposoleno po 2,2 lica.  Dakle, službene kontrole bez prethodne najave klјučna su novina Nacrta Zakona o službenim kontrolama čiju je izradu pokrenulo Ministarstvo polјoprivrede. Nova  kontrola zakona trenutno je u fazi javnih konsultacija, ali je najavlјeno da bi zakon trebalo da bude uvojen i da se primenjuje od Nove godine 1. januara 2026. godine. Ukoliko se utvrde nepravilnosti novčane kazne mogu da budu od 250.000 do tri miliona dinara, za fizička i pravna lica. Novi zakon  uvodi i sistem provera u svim fazama proivodnje i prometa hrane, po principu ,,od njive do trpeze’’ – od uzgoja i prerade do distribucije i konzumacije. Posebna pažnja biće posvećena kontrolama hrane iz uvoza, čime se dodatno osigurava kvalitet i bezbednost namirnica na domaćem tržištu. U saopštenju Ministarstva navodi se da će službene najave kontrole ubuduće biti sprovođene bez prethodne najave, osim kada je najava neophodna i opravdana radi sam ekontrole. 

Na ovaj način, očekuje se veća efikasnost nadzora, kao i realno sagledavanje stanja na terenu, uz bolјu detekciju nepravilnosti. Ovakva praksa treba da poveća odgovornost proizvođača i distributera hrane, ali i poverenje potrošača u sistem kontrole. Primena Zakona o službenim kontrolama omogućiće usaglašenost Srbije sa zakonodavstvom Evrospke unije, što je važno za nesmetan izvoz životinja, hrane, hrane za životinje i druge robe. Takođe, naglašava se da se u oblastima na koje se primenjuju službene kontrole neće primenjivati Zakon o inspekcijskom nadzoru, što potvrđuje posebnost i značaj ovog zakona u oblasti bezbednosti hrane. Nacrt zakona predviđa, između ostalog, uvođenje informacionog sistema za službene kontrole i srodne ativnosti, defisane zahteve za životinje i robu, koja se uvozi, izvozi ili je u tranzitu i preciziranje obaveza i prava svih aktera u prehrambenom lancu.

Obećanje da će proraditi laboratorija u Batajnici!?

Proizvođamima je uvek obećavano da će uzorkovanje mleka biti obavlјano u prisustvu proizvođača, a cilј je uvođenje stimulativnog modela otkupa, koji će nagrađivati kvalitet, uz pravedan tretman za sve proizvođače. To je sve obećavano da ćše biit u novoigzađenog laboratoriji u Batajnici. Ali, to obećđšanej niadka niej ostvareno,. Jer, laboratorija iako j eizgrađena nikada nije početla stgarno0 da radi! U razgovoru je rečeno i da će biti razmotren model preraspodele postojećih mera podrške polјoprivrednicima, uklјučujući pitanje premija za mleko, o čemu, kako je saopšteno, nisu usaglašeni stavovi, pa će na tu temu biti nastavlјen dijalog sa proizvođačima. 

• Inače, laboratorija za kontrolu mleka u Batajnici je završena davno, pre skoro jednu decenij! Tada je nedostajalo malo novca pa da se pusti u rad. Menjale su se mnoge vlasti, pa su se i slikale pored tog giganta, laboratorije, prikazujući je kao svoj uspeh i voje čedo! Ali, ona ni do danas nije proradila kao nacionalna laboratorija; 

• Obnova prehrambenog suvereniteta Srbije predstavlјa glavni cilј nove, buduće, Desetogodišnje strategije polјoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije, koja će važiti do 2034. godine; 

Ekspertski nacrt ovog dokumenta uskoro će biti predstavlјen javnosti, a predviđa niz mera usmerenih na unapređenje domaće proizvodnje hrane i položaja sela. U Srbiji se koristi 3.257.100 hektara obradivih agrarnih površina. Do sada je prosečna vrednost agrarne proizvodnje po hektaru u Srbiji bila samo 1.200 evra! Ratari, njih 508.365 gazdinstava, a u svakom je uproseku zapsoleno po 2,2 lica, sad očekuju da im konačno stigne bolјitak da se ta vredost porizvodnje poveća bar za pet puta! Uz to oni očekuju da više neće mroao svoje pravo da traže i ostvaruju na ulici! 

Kako je za javnost izjavila prof. dr Tatjana Brankov, sa Ekonomskog fakulteta u Subotici, autorka strategije i posebna savetnica ministra polјoprivrede, novine koje će ovaj dokument doneti uklјučuju uvođenje zelenih stipendija za decu sa sela, školske užine sa domaćih farmi, sistemsku kontrolu cena hrane, kao i značajno veća ulaganja u ruralni razvoj. Ona je navela je da se u narednom periodu očekuje jačanje najslabijih karika srpske polјoprivrede – pre svega, svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa. 

• Srbija će, kako ističe, raditi na obnovi prehrambenog suvereniteta podsticanjem inovacija, transfera znanja i ubrzanim usklađivanjem sa agrarnim propisima Evropske unije.

Jedan od prioriteta nove strategije je i promena načina subvencionisanja. Po rečima atuora strategije, trenutno se čak 88 odsto agrarnog budžeta izdvaja za direktna plaćanja, dok se za mere ruralnog razvoja ulaže svega nekoliko procenata. U 2023. godini, taj udeo je iznosio samo 3,6 odsto. 

• Strategija preporučuje povećanje ovih ulaganja na 15 odsto u naredne tri godine, sa cilјem da do 2034. godine dostignu nivo od 30 odsto, što je u skladu sa preporukama Evropske unije;

Poseban akcenat stavlјen je na mlade u selu i podsticaje koji će zadržati mlade generacije u polјoprivredi. Planirano je uvođenje zelenih stipendija za decu registrovanih polјoprivrednih proizvođača, koje će se dodelјivati za školovanje u oblastima poput agronomije, veterine i agroekologije. Cilј je očuvanje kontinuiteta porodičnih polјoprivrednih gazdinstava.

Takođe, uvodi se šema školskih užina, kroz koju će se u školama obezbeđivati sveže voće, povrće, mleko i meso isklјučivo sa domaćih farmi. Ovom merom se, pored unapređenja prehrambenih navika kod dece i omladine, nastoji i da se smanje viškovi hrane na domaćem tržištu. Program će obuhvatiti i edukativne radionice za učenike, kako bi se od najranijeg uzrasta razvijala svest o zdravoj ishrani.

Jedna od značajnih novina koju strategija predviđa je uvođenje institucije ombdudsmana za hranu, koji bi imao ulogu u kontroli cena i zaštiti potrošača. Kako je istakla profesorka Brankov, reč je o modelu inspirisanom pozitivnim iskustvima iz drugih zemalјa – poput Izraela, Hrvatske i Mađarske – koje su uvele sistemske mehanizme praćenja i ograničenja cena osnovnih životnih namirnica.

• Pored toga, očekuje se i početak rada nove laboratorije za kontrolu kvaliteta mleka, kao i jačanje kontrole uvoza putem strožih propisa iz oblasti bezbednosti hrane. Po rečima Tatjane Brankov, novi kabinet na čelu sa ministrom Draganom Glamočićem već je pokrenuo procese usmerene ka ograničavanju uvoza u korist domaćih proizvođača;

Konstatacije instititucija!

• Već jednu deceniju, na kraju svake godine, na sastanku u Privrednoj komori Srbije, bilo je konstatovano  da  nacionalna laboratorija za kontrolu mleka još neradi, uz obećanje da će uskoro  biti na usluzi proizvođačima mleka. Mnogi  stočari otišli su sa ovog sveta, a da to nisu dočekali! Jer, do danas se to nije dogodilo! 

Sad je novi ministar polјoprivrede, kao i mnogi pre njega (jer je kod 16 njih, pre sadašnjeg, posle 2000. godine, prosečna dužina mandata trajala oko 14 meseci) tek sad se opet obećava skori početak rada. A, kada je prof dr Dragan Glamočić prvi put bio ministar, od 2014. godine, vladanje u toj fotelјi mu je trajalo samo sedam meseci, pa nije stigao, mnogo da uradi. Sad želi da to nadoknadi. To se primeti i kroz govore i rad da je budžet u 2025. godini, pre njegovog dolaska u Vladu za ministra, već bio određen, nije bio nizak i nedovolјan, ali da je bi bio drugačije raspoređen, bio bi i korisniji. Zato je ovo godina, koja je na izmaku, u kojoj se priprema nova strategija polјoprivrede i obavlјaju priprema za narednu 2026. godinu u kojoj posle dugo, dugo, dugo, čekanja agrar treba da oseti bolјitak! 

• Prvo da se vrati prehrambeni suvesrentiet Srbije u onom u čemu je izgublјen,a to je svinjsko meso, koje mora da se uvozi od 40 odsto potreba; 

I on je jedan od ministara, čim je seo u fotelјu vlasti, obećao početak rada laboratorije za kontrolu mleka.Prič.ao je o koriš’ćšenju sisemza navodanjabnej koji nji ne postoje, a to je uvrdila i DRI, zatim o osnvoianbju pooljoporivredmne komore koja je u Beogadu osnvoana po drfugi put septemjbra 2017. godine…  Iako je ukinuta vakcinacija protiv klasične svinjske kuge 19. decembra 2019. godine, pred kraj 2025. godine objavljen je konkurs za izbor firme, koja trebga da vueze milion doza vakcihne  protiv klasične svinjske kuge. Za to je obeszbeđeno oko 61 milion evra! Ako se to ostvari i ponovo popčen vakcihnacija,m mada se o tome ne govori u konkursu, biće to pvoratak Srbije za poal veka nayad. Jer, od 1991. godine nema izvoza svinjskog mesa, baš zbog vakcinacije protiv klasične svinjske kuge, nego zabranjen je  i njegov transprot preko zemalhja člancia EU, Osim ako njiejprerašenona temperaturi  izand 72 stepena. 

Osim toga prošlo je dosta vremena, od kada je završena nacionjaklan Laboraotrija zakonto9rolu kvaliteta mleka u Batajncii. Zgrada, postoji, ali je u njoij nekorišćena oprema sad većšzastarela! Ukoliko vlast odluči da ponovo otvara laboratoriju, ponovo mora da kupi novu opremu!  Postavlјa se pitanje samo od sebe da li će vlast imati para da ponovo uloži ogroman novac, u novu opremu, potrebnu za sad već staru laboratoriju, koja nikad nije radila! Ona je zvanično otvorena davno, ali nikada nije bilo dovolјno novca da bude u funkciji!

Mleko u sivoj emisiji!

U Srbiji se proizvodi oko 1,4 milijardi litara mleka godišnje. Od toga je oko 800 miliona litara je u redovnim, legalnim, tokovima. Ostalo je u sivoj emisiji. U Srbiji se po stanovniku troši oko 200 litara mleka i prerađevina godišnje. Po tome se nalazimo na dnu evropskih zemalјa. Ostalih oko 600 miliona litara ,,bele reke’’ je u sivoj emisiji.Od tog i uvoznoh mleka u Srbiji se godišnje proizvede i oko 60.000 tona sireva. Od toga se  oko 15.000 tona sireva  proda jeftino u izvozu, dok se istovremeno i oko 12.500 tona uveze, ali mnogo više plati nego što se novca  dobije u izvozu. 

• Eto, i ovakav kakav je agrar u Srbiji koji ima ukupan godišnji prihod manji od šest milijardi evra, ili po jednom hektaru oko 1.200 evra, je u 2024. godini od izvoza u zemlјu doneo oko d 5,1 milijardu evra, a za uvoz je potrošeno 3,9 milijardi evra. Rezultat je da je agrar i pored loših rezultata prošle agrarne strategije u 2024. godini deceniji, ipak imao trgovinski suficit u trgovini sa svetom u 2024. godini od 1,2 milijarde evra! Za poslednjih četvrt veka u Srbiji je ovo sad 17 minsitar polјoprivrede. Prosečno vreme trajanje mandata ministara agrara od 2000. godine do dans im je bio bio po 14 meseci. Većina ministara kada je sedala u fotelјu obećavala je da će proraditi davno izgrađena, nekad nova, a sad već zastarela laboratorija za merenje kvaliteta mleka koja se nalazi u Batajnici. Mnogi njih su dolazili i razgledali  je, slikali se  pored nje i hvalili se da je to njihovo čedo! Ali, iz niz razloga ona do danas i pored mnogih obećanja nije proradila! Uz to su obećšavali nvoe sistema zanavoddnjvanej od 100.000 do million hektara.A, da je svaki od njihizgadio samo napo 10.000 hetkara Sribaj bi dnas imaloa tih starih 48.668 hektara i tih novih 170.000 hektara od svih ministara za poslednjih četvrt veka! Ovako za tih poslednjih četvrt veka imaola je devet suša i štete od oko 10,5 mlijardi evra! I uz to uvek ima suve i žedne njive na kojima su niži prinosi nego li pre pola veka!

Foto arhiva: U Srbiiji se proiyvede oko 1,4 milijarde litara mleka. Od toga je oko 600 miliona ltiara u sivojj emisiji!

Objavlјen poziv za podsticaje za kvalitetna priplodna grla u 2025. godini Za kvalitetna priplodna grla (mlečne i tovne krave, ovce, koze, krmače, živinu i ribe) državaobezbedila više od osamnaest milijardi dinara. Ministarstvo polјoprivrede, šumarstva i… Za kvalitetna priplodna grla (mlečne i tovne krave, ovce, koze, krmače, živinu i ribe) država obezbedila više od osamnaest milijardi dinara. Ministarstvo polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije – Uprava za agrarna plaćanja, objavilo je Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje u stočarstvu za kvalitetna priplodna grla za 2025. godinu. Poziv je raspisan na osnovu Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na ove vrste podsticaja. Rok za podnošenje zahteva bio je od 5. juna do 4. jula 2025. godine. Proizvođači su bili uslovljeni da se mogu prijaviti isklјučivo elektronskim putem preko informacionog sistema eAgrar, što omogućava transparentnost, brzinu i efikasnost u obradi zahteva. Pravo na ove podsticaje imala su registrovana pravna lica, preduzetnici i nosioci komercijalnih porodičnih polјoprivrednih gazdinstava koji su u skladu sa zakonom izvršili obnovu registracije za tekuću godinu. Ali, se zaboravčlja na to da je prosčenja starost vlasnikla gazdinstava 60 godina, da oni nisu vični radu na kompjutgeru, nitimajukompjutere svi…

• Podsticaji se dodelјuju za različite vrste kvalitetnih priplodnih grla: mlečne i tovne krave,ovce, koze, krmače, živinu i ribe.  Podsticaji za kvalitetna priplodna grla su  zadovo0lvjajući, ali ukokliko se na vreme ispalte. Ali I sad ima d ugovanja iuz prethodnih godina, što je utvrdila i DRI.

Ova mera predstavlјa jedan od najznačajnijih instrumenata podrške stočarstvu, čiji je cilј da se unapređuje genetski potencijal stočnih fondova, obezbedi stabilna i konkurentna proizvodnja, poveća kvalitet i bezbednost hrane domaćeg porekla i doprinese ukupnom razvoju polјoprivrede i ruralnih područja Srbije.

• Sadašnji 17. ministar agrara od 2000. odine prof dr Dragan Glamočić bio je najavio da će od 1. decembra 2025. godine sa sadašnjih 0,25 mikrograma po kilogramu nova granica aflatoksina biti spuštena na 0,05 mikrograma i to za sirovo, termički obrađeno i  mleko za proizvodnju prerađevina i proizvoda na bazi mleka. Ali to se  nije dogodilo, već je odloženo za još godinu dana, do kraja 2026. godine! Nove granične vrednosti propisane su Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata u hrani, koji je nedavno objavlјen u Službenom glasniku.

Problem aflatoksina u mleku u Srbiji je prisutan 15 godina, a najozbilјniji je zabeležen 2014. godine kada je zbog zaraženog kukuruza i sušne godine aflatoksin dospeo u mleko, pa je pomerena granica sa evropskog standarda 0,05 na 0,50, odnosno na deset puta veću graničnu vrednost od dozvolјene u EU. Iako je tada, prema tvrdnjama struke, ta granica proglašena bezbednom po zdravlјe, ona je ostala na snazi godinama, da bi tek kasnije bila smanjena na 0,25. Kada je bio ministar dr Aleksandar Martinović, on je sa selјacima – stočarima bio dogovorio da ostane tadašnji nivo do kraja ove 2025. godine. 

• I sadašnji ministar sad je to produžio za još godinu dana do krja 2026. godine. Analitičari i poznavaoci prilika ocenjuju da je do podizanja graničnih vrednosti moralo da dođe jer bi u suprotnom samo deset odsto mleka u Srbiji bilo usklađeno sa standardima EU, a stočari i proizvođači mleka našli bi se u ozbilјnom problemu i njihov opstanak tada bi bio ugrožen. Sad se situacija sa aflatoksinom pogoršala i u EU! Možda će to olaškati situaciju I tretman prema Sriji u tih 27 zemalja!?

Ministar polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof  dr Dragan Glamočić u svojoj prvoj izjavi za javnost na početku mandata 2025. Godine rekao je da će napraviti ozbilјne rezove u Upravi za agrarna plaćanja i Upravi za veterinu, a pogotovo u pogledu kvaliteta mleka i podsticaja koji će se davati prema kvalitetu koji će kontrolisati nezavisna referentna nacionalna laboratorija. Ogroman problem je što smo mi čak ušli u IPARD pretpristupne fondove čiji je preduslov bio da neki standardi moraju da se poštuju ako hoćete da aplicirate u određenom sektoru za bespovratna sredstva. Srbija je sa osam godina zakašnjenja ušla u primenu ovih programa

• PROBLEM OSTAJE,  JER, OD  1. DECEMBRA 2026. GODINE U SRBIJI ĆE VAŽITI NOVA GRANICA ZA DOZVOLjENI NIVO AFLATOKSINA U MLEKU!?

Stočarstvo  i mlekarstvo, u Srbiji proizvodi godišnje oko 1,4 milijardi liltara mleka. Od toga je oko 800 miliona litara  u redovnim tokovimna, a ostalo u sivoj emisiji. Inače, velikim delom stočarstvoj eu Srbiji  je ekstenzivno, da ima mnogo srednjih i malih gazdinstava koji imaju od 20 do 50 muznih grla i da je reč o relativno malim farmama koje nemaju tehnološke kapacitete da proizvedu mleko po standardima EU. Ali, ima i mnogo onih malih koji u stajama imaju manje od deset muznih grla. Pa čak i manje od pet grla. Jer, u prosečnom gazdinstvu, veličine od po 6,4 hektara ima samo po jedna krava! Čak u 600 sela danas više nema nijedne krave! Oni ističu  da se ova grana, koja već više od tri decenije opada godišnje po stopi od tri do četiri odsto,  ne može se podizati ako Srbija ne sinhronizuje svoje propise sa EU i to ne samo zbog propisa, već i zbog zdravstvene ispravnosti hrane koja se plasira na domaćem tržištu. To je posebno važno da sad kada hoće u izvoz, pre svega, na tržište EU.

Četiri decenije Radišići proizvode ,,Čuružano’’!

Pravi primer sinhornizhovanog stočarstva je mlekara u Srbiji nalazi se u vlasništvu porodice Radišić u Čurugu, Zrenjanina u opštini Žabalj U toj mlekari stoku krave muze robot! Ova, mlekara proizvodi 17 vrsta sireva. Mleko ne prodaju, već sve prerađuju u više faze, pre svega, sireve i nemaju problema sa prodajom na tržitu, pa najveći deo odlazi sa kućnog praga. Sve je mehanizovano tako da poslove oko krava, obavlјaju sami ukućani, a krave muzu roboti. 

Mlekara „Farmer” iz Čuruga primer je kako se tradicionalna proizvodnja može uspešno osloniti na savremene principe održivosti i kvaliteta. Na njihovoj farmi krave se hrane organski uzgojenim bilјkama, a dobijeno mleko se koristi za proizvodnju sira po najvišim standardima. Zahvalјujući ovakvom pristupu, potrošačima se nudi ne samo ukus, već i proizvod u čiju se čistoću i poreklo može imati poverenja. Danas je mlekara „Farmer” mala umetnička radionica sira s tradicionalnim receptima i savremenim pogonom. Cela porodica uklјučena je u ovu mlečnu magiju i vežbaju i petu generaciju koja će nastaviti tradiciju, ističu. Sto godina tradicije i četvrta generacija farmera Radišića na istom imanju u Čurugu bavi se proizvodnjom sira. Od prabake Kate do Zorice koja sada vodi farmu, prošlo je tačno sto godina i isto toliko znanja, lјubavi i ulaganja. 

– Imamo zatvoren proces proizvodnje, praktično od njive do trpeze, bavimo se ratarstvom, stočarstvom i proizvodnjom sira više od jednog veka. Naši sirevi su napravlјeni od punomasnog prvoklasnog mleka, nemaju aditiva i konzervansa, pa iako ne nose zvanični organski sertifikat, prave se u skladu sa principima organske proizvodnje. Mislim da smo među retkima zbog tog prvoklasnog mleka, a imamo svež program, sitan sir, krišku, rolovane sireve obične i sa dodatkom začina i proizvodimo polutvrde sireve, koji kod nas u komori odležavaju minimum tri meseca, poput gaude, čedara, ementalera, trapista – kaže Zorica Radišić, koja je 2023. godine od Portala za pravo i privredu dobila nagradu za razvoj ženskog preduzetništva. Inače, za poseban doprinos i održavanje stočarstva dobila je i nagradu Privredne komore Vojvodine za 2024. godinu.

Sad da krene i izvoz

Radimo i s vinarijama, trudimo se da pokrivamo sve gastronomske oblasti. Ostalo nam je još da probamo izvoz – izlaže planove Zorica Radišić. – Imamo sir za lјude koji vole blag, ravničarski sir, baš po naški, da nema nekih jačih ukusa, napravili smo polutvrde sireve koji, opet, imaju svoj karakter. Neke sireve ostavimo odstoje godinu-dve, pa napravimo miks kockice, koje stavlјamo u maslinovo ulјe i začinsko bilјe. Kako kažu, ulјe je sa Krita, organsko, a takvo je i bilјe. Imamo sedam začinskih trava, pošto sam ja farmaceutski tehničar, pa volim da mešam ukuse i mirise, a te trave odlične su za digestivni trakt.Taman i za gurmane i za one koji vole zdravu hranu.

• Ipak, Čuružanke ne bi bile Čuružanke da ovim sirevima ne daju lični pečat: sirevi se zovu „ambasador”, „biserni” i poseban, tvrdi sir „čuružano”;

– Bila nam je zamisao da imamo neki sir poput parmezana. Što da u Parmi imaju parmiđano, a mi da nemamo čuružano – našalila se Zorica, gađajući čuveno „geografsko poreklo”. – Ova farma ima četrdesetak muznih krava na robotskoj muži i to nam daje odličan uviđaj u stanje krava, naročito kada je zdravlјe u pitanju. Vrlo je bitno da bude zdrava hrana s kojom se hrane kravice, da bude zdravo stado, da bismo dobili zdravo i bezbedno mleko, da možete da napravite vrhunski proizvod. 

• Mesečno proizvode oko tri tone sira, i prodaju na bazarima i preko društvenih mreža, u malim radnjama specijalizovanim za delikatese, ali možete ih naći i u „Merkatoru”, „Rodi” i „Ideji” pod robnom markom „Ukusi moga kraja”, kao i u „Univereksportu”. Na pitanje da li mlekara „Farmer” ima pomoć države, Zorica Radišić odgovara da bi im to veoma značilo. Prošle godine smo dobili pomoć, ove godine smo aplicirali, ali je nismo dobili – kaže, odmahujući glavom. Hteli bi da kupimo još jednog robota…!

Uvoz mleka zbog konditora

Mi sada imamo slučaj da se velike količine mleka uvoze u Srbiju, pogotovo od strane konditora koji ne moraju da brinu da li će neka farma propasti ili ne, jer ukoliko nisu zadovolјni mlekom oni će ga jednostavno uvesti. Trenutno imamo i viškove emleka u Srbiji pa je ministar zaustavio uvoz. Cilј je da se taj problem sistemski trajno reši! Inače, u Srbiji se troši smao po 200 kilograma mleka godišnje po stanvoniku. To je na samom dnu evropske liste. Jer, retko koja zemlјa troši manje od 300 litara po stanovniku, osim Srbije. Samo u prošloj godini je uvezeno oko 69.000 tona mleka. Godišnje se uvozilo i blizu 10.000 tona mleka u prahu… Pored toga Srbija jeftino izvozi i oko 15.000 tona sireva, a istovremeno i uvozi skupo plaćajuću više od 12.500 tona sireva.To, sa druge strane, dovodi do toga da imamo hiperprodukciju domaćih proizvođača, problem sa viškovima, a zatim i otkuplјivačima koji ucenjivačkom politikom maksimalno smanjuju cene. 

Zbog svega toga se smatra da se svi ovi problemi moraju uporedo rešavati, a da je, pre svega, neophodno podizati kapacitete srednjih i malih gazdinstava i farmi, ne samo u pogledu količina, već, pre svega, u pogledu kvaliteta mleka i konkurentnosti sa evropskim proizvođačima.

• Mleko i sve ostalo od prerađevina se proizvodi  na malim gazdinstvima, gde je ostalo do pet krava po gazdinstvu. Jer, u Srbiji ima 508.365 gazdinstava. Od toga se 313.495 bavi stočarstvom. Na poslednjem popisu je utvrđeno dau Srbija  sad ima tek nešto više od 669.605 goveda. Stočari kažu da je to mnogo, mnogo, mnogo manje, i da u stajama imamo samo polovinu od tog broja. To je najmanje za poslednjih 100 godina. Kada je reč o malim gazdinstvima njih u Srbiji ima oko 217.623 gazdinstava sa posedima veličine do 2,5 hektara. Inače, u Srbiji se koristi oko 3.257.100 hektara njiva; 
• Nosilac polјoprivrednog gazdinstva u Srbiji je prosečne starosti 60 godina. Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina. Zato je i pitanje bez odgovora, da li će se srednja i mala gazdinstva naći u problemu s obzirom na to da će se nova pravila primenjivati od 1. decembra 2026. godine. Stočari kažu, neka dođe, a ponekad kada je loša godina, pa i loš kvalitet kukururza, onda suprotiv  primenje takvog zakona. S  obzirok da Srbiaj ima njivu od 3.257.100 hektara, koaj je rasparčana u 19 milioanj parcela, pitanje je šta država planira da uradi kako bi pomogla i osposobila male i srednje farmere za usklađivanje sa EU standardima. Inače, prosečno gazdinstvo u Srbiji poseduje 6,4 hektara zemlјe.. Na njemu postoji jedna krava, pet svinja, tri ovce 43 živine i tri košnice. Jer, u Srbiji ima više od 216.000 malih farmera sa parcelama njiva površine od oko 2,5 hektara;
• Inače, u Srbiji ima danas oko 4.720 sela. Od toga 1.200 sela je u fazi nestajanja jer imaju manje od po 100 stanovnika. Prema podacima RZS u Srbiji će do 2052. godine sa mape nestati čak 3.000 sela! 
• Sad je velika briga i to što u 600 sela više nema nijedne krave! 

Kada je o ovim malim proizvođačiam reč, koji imaju do pet krava u stajama, oni bi zaista mogli da se nađu u problemu. I narednih godinu dana je relativno kratak rok da se brzo prilagode, ali u krajnjoj liniji negde se mora preseći jer se o usklađivanju i pomeranju ove granice govori već godinama. Jer, dok je laboratorija čekala otvaranje, sva oprema, koja je davno kuplјena, a  nije korišćena, sad  je zastarela i treba krenuti iz početka. Dakle, treba ponovo kupiti novu opremu, zaposliti mlade i školovane kadrove. Jer, sve što je urađeno davno, sad mogu samo zidovi od zgrade da se koriste. A, nekada kada je laboratorija bila izgrađena prolazile su mnoge generacije političara i funkcionera koji su to prikazivali kao svoje genijalno delo. Baš ta laboratorija u Batajnici nije bila završena, pa nije ni radila. Ali, je zato na kraju svake godine u sumiranju rezultata rada u Priuvrednoj komori Srbije, na to ukazivano istpcano da će se  baš sledeće godine otvporiti laboratorija. To je i sad slučaj od sadašnje rukododeće garniture u Vladi Srbije. Javićemo kada se to dogodi!

Proizvodnja i tržište goveđeg mesa u Srbiji

Prema podacima, u bolјim godinama kada su bile pune staje, u Srbiji se nekada uzgajalo čak oko 920.000 goveda. Pa bilo je i do dva miliona grla… Uzgoj goveda bio je organizovan kod dva vida proizvodnje, u agroindustrijskom (polјoprivrednim) preduzećima i porodičnim domaćinstvima. Uzgoj goveda sad je dominantan u vlasništvu porodičnih gazdinstava, koja poseduju preko 90 odsto stočnog fonda ali i uzgajaju mali broj grla po domaćnstvu. Agroindustrijska preduzeća karakteriše uzgoj sa većim brojem grla, po pravilu bolјeg rasnog sastava. Najveći broj grla uzgaja se u regionu Šumadije i Zapadne Srbije (oko 45 odsto). Sledi region Vojvodine sa 28 odsto, a zatim region Južne i Istočne Srbije sa učešćem od po 20 odsto i region Beograda sa sedam odsto učešća. Analizirajući po okruzima najveći broj grla gaji se u Zlatiborskom okrugu (opštine Arilјe, Bajina Bašta, Kosjerić, Nova Varoš, Požega, Priboj, Prijepolјe, Sjenica, Užice, i Čajetina) koji daju oko 10 odsto ukupnog broja grla u Srbiji.

• Proizvodnja goveđeg mesa u Srbiji u proseku uglavnom iznosi oko 73.000 do 86.000 tona godišnje, što preračunato po stanovniku iznosi oko 10 kilograma. Potrošnja se kreće od 3,1 do 3,5 kilograma po jednom stanovniku. Prisutan je trend značajnog pada i proizvodnje i potrošnje. Pre desetak godina prizvodnja je iznosila oko 120.000 tona! U evropskoj proizvodnji Srbija učestvuje ispod jedan odsto i nalazi se u drugom delu među evropskim zemlјama.
•  U strukturi ukupne proizvodnje mesa u Srbiji, goveđe meso nalazi se na trećem mestu, iza svinjskog i pilećeg. Telesna masa goveda pri klanju izuzetno je mala, a posebno krava i junadi (kreće se između 450 – 480 kilograma). Neodgovarajuća je i struktura klanja grla jer se još uvek kolјe veliki broj teladi u odnosu na ukupan broj zaklanih grla i na broj zaklanih krava i junadi. U strukturi zaklanih grla dominantno mesto imaju goveda za klanje sa 70 odsto učešća, dok je još uvek visoko učešće teladi čak 30 odsto, što je svakako nezadovolјavajuće u odnosu na ukupnu produkciju mesa u zemlјi;

• U zemlјi Srbiji postoji i oko 40 većih industrijskih kapaciteta za klanje goveda i veliki broj malih komunalnih i individualnih klanica. Ukupan broj zaklanih grla godišnje iznosi oko 320.000, a od toga manje od polovine kolјe se u velikim klaničnim kapacitetima. Ukupni kapaciteti za klanje goveda iznose nešto manje od milion grla;

• Prema najnovijim podacima potrošnja ovog mesa u Srbiji je do 3,5 kilograma godišnje po jednom stanovniku! U EU je više od 10 puta veća! U strukturi potrošnje nalazi se na trećem mestu iza pilećeg (sa 18) i četvrtm mestu svinjskog (sa 15 kilograma mesa godišnje). Ostvaruje se tendencija značajnog pada u odnosu na raniji period kada je iznosila čak i 15 kilograma godišnje, junetine. Ova sadašnja potrošnja značajno je manja od evropskog proseka. Upoređujući maloprodajne cene goveđeg mesa sa ostalim vrstama mesa treba istaći da je ova vrsta mesa dosta skuplјa, prosečno za oko 20 odsto od svinjskog i za 40 odsto od pilećeg mesa, što će i dalјe uticati na manju potrošnju ove vrste mesa. Tako je u svim siromašnim zemlјama;

Prema osnovnim delovima trupa, polutki, četvrti, juneće i goveđe meso stavlјaju se u promet kao juneće, odnosno goveđe meso, I,II i III kategorije. Meso, potslabina (biftek) stavlјa se u promet kao meso van kategorije (potslabinom) junećeg i goveđeg mesa podrazumevaju se i mišići oslobođeni većih naslaga masnog tkiva (loja).

• Ukupan izvoz svih količina goveđeg mesa iz Srbije, sad je dosta skroman – iznosi tek blizu 2.000 tona godišnje. To vrednosno iznosi oko osam miliona dolara. Izvoz je usmeren samo u pet zemalјa sveta. Najveći izvoz realizuje se u Crnu Goru u količini od 600 tona, odnosno 39 odsto ukupnog izvoza. Ukupan uvoz iznosi oko 700 tona. Najveći uvoz realizuje se iz Austrije, Bosne i Hercegovine, Španije i Crne Gore. Republika Srbija ostvaruje pozitivan bilans spolјnotrgovinske razmene goveđeg mesa;

                       (Autor je analitičar i publicista)