Za Štajerske novice iz Budimpešte piše: akademik Vlastimir Vujić

Usvojeni Zakon o pooštrenim uslovima za smenu čelnika države izazvao žestoke rasprave u Mađarskoj

Parlament Mađarske na peštanskom Košutovom trgu, u kojem vladajući nacionalni Fides premijera Viktora Orbana ima dvotrećinsku većinu, usvojio je (uoči parlamentarnih izbora u proleće 2026. godine) zakon kojim se radikalno pooštravaju uslovi za smenjivanje predsednika države (134 poslanika glasalo je „za“, 49 „protiv“ i dvojica su bila „uzdržana“)!? Pomenuta funkcija do sada je bila uglavnom protokolarna, ali je u ingerenciji predsednika države (kojeg imenuje parlament) i potpisivanje zakona, mogućnost njihovog vraćanja u ponovnu proceduru, imenovanje premijera nakon parlamentarnih izbora i uloga komandanta u vanrednim situacijama!

                    Usvajanjem pomenutog zakona Ustavni sud Mađarske (čiji je sastav tokom vladavine Fidesa imenovan na mandat od deset godina!?) sada dobija znatno prošireniju ulogu. Ne samo da će odlučivati o tome – da li je povreda Ustava postojala – već i o kriterijumima koji omogućavaju ocenu „političke motivacije“ u postupku smene – što može da omogući odbacivanje slučajeva koji nisu dovoljno „neutralni“ ili „objektivni“ ?! Ovaj pravni akt sada ima status takozvanog organskog zakona koji može da se menja samo – dvotrećinskom većinom! Time se onemogućava budućim sazivima parlamenta sa prostom većinom da promene „pravila igre“ – čak i ako dođe do smene vlasti?

                        U praksi ovo znači da sadašnja opozicija (koju predvodi Peter Mađar i stranka Tisa, koju prema anketama u ovom trenutku podržava 57 odsto stanovnika Mađarske!), ukoliko eventualno dobije većinu u parlamentu – ne bi mogla da smeni predsednika države (čak i ako smatra da je prekršio zakon) ukoliko ne kontroliše i dvotrećinsku većinu i nema makar i indirektan uticaj na Ustavni sud Mađarske.     I ako dvotrećinski vladajući Fides odbacuje optužbe da se ovim zakonom jača autoritarizam (ističući da su ciljevi pravna sigurnost i stabilnost državnih funkcija), opozicija je tvrdnji da je ovo (novi!) značajan udarac  nezavisnosti i odgovornosti institucija koje bi trebalo da balansiraju izvršnu vlast. Još ističu da se ovim dodatno proširuje politički dijalog o državnopravnim reformama u Mađarskoj, ali i novo poglavlje sporenja sa delom međunarodne zajednice i Briselom koji već godinama kritikuju pravni i ustavni sistem zbog (kako navode) – „erozije demokratskih standarda“. Čak šta više, mađarska opozicija i pojedini briselski analitičari ukazuju i na mogućnost da aktuelni premijer Viktor Orban ozbiljno razmatra i druge institucionalne promene. Posebno uključujući i dodatno povećanje uloge predsednika. Razlog za takvu opciju prvi će ekskluzivno saznati čitaoci „Štajerskih novica“, a ona glasi – Viktor Orbanje lično vrlo zainteresovan za poziciju predsednika Mađarske – ukoliko njegovo političko okruženje izgubi parlamentarnu većinu nakon prolećnih parlamentarnih izbora u 2026. godini!