KLIMATSKI USLOVI I SRBIJA: Trećina stanovništva suočena s nestašicom vode!

• Evropa je zbog vrelog leta 2025 godine imala štetu štetu u poljoprivredi od 43 milijarde evra. Razlog su klimatske promene. Suša, oluje, požari, mraz… Perspektiva je još mračnija – očekuje se da do 2029. godine gubici porastu na 126 milijardi evra!? I naša Srbija prati ove trendove. U poslednjih četvrt veka imali smo osam ekstremnih suša, bez 2025. godine, a računa se da smo pretrpeli štetu od 9,5 milijardi evra;
• Državna revizorska institucija u izveštaju o svrsishodnosti poslovanja ,,Upravljanje sistemima ya navodnjavanje u javnoj svojini’’ navodi da je od 2021. do 2024. godine u sisteme za navodnjavanje u javnoj svojini uloženo više od 58 miliona evra! 

• Međutim, zbog kašnjenja u donošenju planskih dokumenata i tehničke nefunkcionalnosti pojedinih sistema, njihovo upravljanje nije dalo očekivane rezultate. Time je dovedeno u pitanje ostvarivanje strateških ciljeva predviđenih do 2034. godine.
• Prema podacima RZS u Srbiji je u 2024. godini bilo navodnjavano samo 48.668 hektara!
• Ipak, ostaje ključno pitanje: Da li će str praćenja stabilnim budžetskim okvirom, jednostavnijim procedurama i stvarnim uključivanjem lokalnih zajednica i proizvođača, ili će i ovaj dokument ostati pretežno deklarativan!?

Branislav GULAN

Zabrinjava stanje vodnih resursa

Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) upozorila je da se Evropa suočava s alarmantnim gubicima biodiverziteta, nestašicama vode koje ugrožavaju trećinu stanovništva i teritorije, i sve učestalijim klimatskim katastrofama. Ovi podaci deo su najnovijeg izveštaja ”Evropska životna sredina 2025“, najobuhvatnije analize stanja prirode, klime i održivosti na kontinentu, koja sepriprema svakih pet godina i obuhvata podatke iz 38 zemalja. Prema izveštaju, više od 80 odsto  zaštićenih staništa u Evropi nalazi se u lošem ili vrlo lošem stanju, dok je 60–70 odsto zemljišta degradirano.Biodiverzitet opada u svim ekosistemima – kopnenim, slatkovodnim I morskim – zbog neodrživih obrazaca proizvodnje i potrošnje, naročito u sektoru hrane. Iako su zaštićene površine proširene, sa 26 odsto kopna i 12 odsto mora EU do 2022. godine, EEA upozorava da to ne znači i efikasnu zaštitu prirode. Posebno zabrinjava stanje vodnih resursa: samo 37 odsto evropskih površinskih voda ima dobar ekološki status, dok degradacija vodnih ekosistema ugrožava otpornost Evrope na suše i poplave. Kao glavni uzrok navodi se poljoprivreda, zbog intenzivne upotrebe zemljišta i hemikalija koje zagađuju reke i podzemne vode. EEA podseća da je Evropa kontinent koji se najbrže zagreva na planeti.

Ekstremne vremenske pojave uzrokovale su ekonomske gubitke od 738 milijardi evra u zemljama članicama EU u periodu 1980–2023, dok su samo od 2021. do 2023. ti gubici premašili 162 milijarde evra. Prosečni godišnji gubici od klimatskih nepogoda u poslednje tri godine bili su 2,5 puta veći nego u prethodnoj deceniji. Istovremeno, 2022. godina donela je rekordne ekstremne vrućine od kojih je, prema procenama, stradalo više od 70.000 ljudi. ”Ne možemo sebi priuštiti da smanjimo naše ambicije u pogledu klime, životne sredine i održivosti. Ono što danas preduzmemo, oblikovaće našu budućnost“, poručila je Leena Ila-Mononen, izvršna direktorka EEA. Uprkos negativnim trendovima, izveštaj ističe i pozitivne pomake. Evropska unija je od 1990. smanjila emisije gasova sa efektom staklene bašte za 37 odsto, a obnovljivi izvori energije sada čine više od 24 odsto finalne potrošnje. EEA zaključuje da su inovacije, zelena radna mesta i održive finansije ključni faktori koji mogu pomoći tranziciji ka održivom razvoju, ali upozorava da je vreme za reakciju ograničeno.

• Pare potrošene, njive ostale žedne!
• Sistemi za navodnjavanje ne daju očekivane rezultate. DRI je utvrdila da je na njihovu izgradnju  u okvkiru javnih preduzeća u Vojvodini potrošeno je 58 miliona evra, ali njive ostajui suvge jer nema dovolkjno vode!
• Kada je izgrađen i i pušten u rad  hirosistem D-T-D 1977. godine narodu je obećano navodnjavanje od 510.000 hektara i da će se odvoditi suvišne vode sa milion hektara; 
• Navodnjvanje nikada nije funkcionisalo na obećanim površinama. Odvođenje suvišnih voda jeste do 2005. godine. Kada je građen hidrosistem iskopano je oko 135 miliona kubika  zemlje. Sad da bi kanal biokoristan potrebno je da se iz nejga očisti 15 miliona kubika mulja. Država nema novca da kupi mašine koje to treba da urade!
• Prema podacima RZS u Srbiji je u 2024. godini bilo navodnjavano samo 48.668 hektara!
• Sriromašna država nema dve milijarde evra godišnje da isplati štete od suša koje bi eventualno priznali. To se ,,pokriva’’ sa dvocifrenoim borojkom o [etaima u poljoprivredi koja se objavljuje u strategiji o razvoju poljoprivrede! 
• Evropa je zbog vrelog leta 2025. godine imala štetu štetu u poljoprivredi od 43 milijarde evra. Razlog su klimatske promene. Suša, oluje, požari, mraz… Perspektiva je još mračnija – očekuje se da do 2029. godine gubici porastu na 126 milijardi evra!? I naša Srbija prati ove trendove. U poslednjih četvrt veka imali smo osam ekstremnih suša, bez 2025. godine, a računa se da smo pretrpeli štetu od 9,5 milijardi evra;
• Za štete od suša koje bude samo u jednoj godini, a to je oko 1,5 milijarde evra, mogli bi da se izgrade sistemi za navodnjavanje delu njiva koje treba navodnjavati! Međutim, to ne bilo dobro da se radi, sve dok u stajama ne bude bar još po 100.000 juandi u Vojvodini i još toliko južno od Beogada;
• Država svake sušne godine popto nema novcda umesto da prizna elekementarnu nepogodu sa dvocifrenom brojkom u strategiji razvoja poljoprivrede proglasi pad agrarne proizvodnje!
• Državna revizorska institucija u izveštaju o svrsishodnosti poslovanja ,,Upravljanje sistemima ya navodnjavanje u javnoj svojini’’ navodi da je od 2021. do 2024. godine u sisteme za navodnjavanje u javnoj svojini uloženo više od 58 miliona evra! Međutim, zbog kašnjenja u donošenju planskih dokumenata i tehničke nefunkcionalnosti pojedinih sistema, njihovo upravljanje nije dalo očekivane rezultate. Time je dovedeno u pitanje ostvarivanje strateških ciljeva predviđenih do 2034. godine’’, piše u izveštaju DRI,
• Jer, suše su sve učestalije, pa svake druge godine kroz manje prinose značajno je umanje prihod od agrara. Ipak, zbog neodržavanja i nebrige vlasnika i korisnika, u funkciji je značajno manja površina koja od one za koju se kaže da se navodnjava, utvrdili su revizori. A, da se usevi navodnjvaju, prinosi bi bili veći! Od 2000.godine do danas, poljoprivredu Srbije vodilo je 17 ministara. Svaki od njih je obećavao izgradnju i puštanje u rad novih sistema na najmanje 100.000 pa do million hektara! Ništa se od toga do danas nije se ostvarilo. A, za poslednjih četvrt veka Srbiju je pogodila devet suša, zajedno sa ovom u 2025. godini. One su direktno proizvođačima hrane, odnosno gazdinstvima, a ima ih 508.365  nanele štetu  sa manjim prinosima od najmanje 10,5 milijardi dinara.Na osnovu prosečnih šteta od suša u proteklim godinama od po 1,5 milijardi evra!  A, da su ti prinosi pretvoreni u hranu i koja bi se prodala na domaćem i stranom tržištu, država je zbog te nebrige onda skigurno izgubila više dsetina hiljada milijardi evra! Jer, njihova vrednost bi bila bar četiri puta veća od ovih šteta. Jer, ako bi se svaki kilogram hrane krozu preradu, pa  zatim i prodaju  uvećao prihod za četiri puta, koliko novca nije stiglo  u kasu Srbije! I to samo u ovom slučaju!
• Novo istraživanje Instituta za meteorologiju u Beogradu ukazuje na značajno povećanje učestalosti suše tokom jula i avgusta u Srbiji u poslednjih nekoliko decenija. Milica Tošić sa ovog instituta navodi za javnost da trenutna suša koja pogađa različite delove zemlje, naročito istočnu Vojvodinu, ugrožava vodosnabdevanje i prinose kasnih useva poput kukuruza i soje. Istraživanja pokazuju da su ovakvi ekstremni vremenski uslovi postali normalni ne samo u Srbiji, već i u širem regionu jugoistočne Evrope. 
• Evropa je zbog vrelog leta nakupila u ovoj 2025. godini štetu u poljoprivredi od 43 milijarde evra. Razlog su klimatske promene. Suša, oluje, požari, mraz… Perspektiva je još mračnija – očekuje se da do 2029. godine gubici porastu na 126 milijardi evra!? I Srbiju prate ove trendovi;
• U poslednjih četvrt veka u Srbiji je bilo imali smo osam ekstremnih suša, bez 2025. godine, a računa se da smo samo od toga pretrpeli štetu od 9,5 milijardi evra. A, kada se tOm proseku doda još 2025. godina, onda je to oko – 10,5 milijardi evra, samo na osnovu smanjenih prinosa;

Foto arhiva: Novi sistemi za navodnjavanje u javnoj svojini u Srbiji navodno su ,,izgrađeni’’ na površini od oko 105.000 hektara, što je manje od šest odsto zemljišta koje ima povoljne uslove za navodnjavanje. Ali, zemlja je žedna pa to znači da oni ni ne postoje! Bar na sistemkima ujavnoj svojinhi gde su za to namenski utrošene pare!

Prema podaciam RYS u, pree ove godien preduhitrila sušu. Rdo je raneij sarzeo pa je i obavljena žetva na 607.075 hektara. Na tima površinama dobijen je rod težak 3.681.000 tona. Ove godienprosečan prinos po hetkaru bio je 6,1 tona. U odnosu na desetogodišnji prosek (2015-2024), proizvodnja pšenice veća je za 27,6 odsto. to znapi da ćemo ove godiej jesti helb isključivo  domaćeg žita, a da  zančlajen količine preostaju i za izvoz, naravno ako se pronađu kupci.Jer, žetva pšenice dočekana je sa rezervama od milion tona roda stare, neprodate pšenice. Srbiji je za melajvau godišneju za hekb dovoljno oko 700.000 tona pšenice. Potorpšnaj helba je oko 49 kilogama po stanovniku, a kada se tome doda jeoš 15 kilograma peciva, to je onda 64 kilograma. Pored toga potebmnoje oko 10 odsto komercijalnjihptreba za rezerve u mirnodopskom vremenu,a još oko 150.000 do 200.000 tona za semenarstvo. Sve ostalo može da ide u izvoz. A, to je više od tri miliona toan pšenice, a to je ona koja se sad nalazi u skladištima.

• Rekordna proizvodnja pšenice u Srbiji bila je 1991.godine kada je u žetvi požnjeveno 3.736.503 tone pšenice;

Ovo je bila jenda od najlošijih žetvi kukuruza posle Drugog svetskog rata. Prema proceni RZS ma posejanih 961.215 hektara dobijen je rod težak oko 4.448.000 tona. To je za 12,9 odsto manje od rod, a u 2024, godini, kada je to bilo oko 5,2 mliona tona! Ove 2025. godine prosečan prinos je 4,6 tona po hektaru. 

Pošto  je smanjen stočni fond u Srbiji, pa u stajama ima samo 698.605 goveda, zaitm u oborima samo oko 2.349.000 svinja u torovim oko 1,7 miliona ovaca, i oko 14.000  konja, oko 24,7 miliona živine, za njihovu ishranu i ostale potrebe u zemlji potrebno je oko 3,5 miliona tona ,,žutog zlata’’. Te potrebe, sve do pre nekoliko godina bile su za million tona veće!

• Prema podacima RZS rekordna proizvodnja kukuruza u Srbiji bila je 1986. godine kada je u koševe bilo smešteno čak 8.062.020 tona ,,žutog zlata’’;
• Ove 2025. godine najviše je stradalo voćarstvo koje se nalazi na blizu 200.000 hektara.Direktne štete zbog smanjenja prinosa i manjeg roda za izvoz ovih proizvoda iz Srbije procenjene su na manji  prihod od 800 miliona evra, samo u ovoj delatnosti. Tradicionalno tople zime ranije bude stabla koja propupštaju pre vremena, a onda ih saseče aprilski mraz. Voćnjake masakrira. Domaćih kajsija nije ni bilo. U rodnim godinama  ubere se oko 44.000 tona ovog voća. U prosčenim to bude oko 36.000 tona, a u ovoj 2025. godini nije ih bilo više od 15.000 tona; 

Što ne potamani mraz, dotuče grad. Ako, kojim slučajem, nešto i pretekne, letnje žege ga dokrajče, kažu voćari.

Šteta, šteta, šteta… 

I tradicionalne kulture su na udaru. Prema izveštaju RZS na nekim našim njivama nije bilo ni kilograma kukuruza, a krompiraši ističu da krtola nije bilo kod proizvođača južnije od Save i Dunava. Čekati i gledati u nebo i nadati se da dogodine valjda neće ponovo je suludo. Zato je potrebno ozbiljno se uhvatiti ukoštac sa ovim problemom.Zato nauak mroa da odogovori možemjoli pobediit suše. Jer, sadašnji pribnosi suniži od onh koji su bili pre četiri decenije! Postavlja se pitanje da li je rešenje u intenzivnom ulaganju u sisteme za navodnjavanje? Da li svaka njiva mora da se zaliva? Postoje li sistemi koji efikasno štite od mraza i grada? Da li je vreme da odustanemo od nekih kultura i opredelimo se za one najotpornije na trenutnu klimu?

Svi ističu da imamo stručne ljude, koji imaju i znanje i ideje. Koji prate iskustva iz drugih zemalja i nude predloge. Ukoliko i država prepozna problem i podrži strategiju koja će se primenjivati, možemo odmah dauđemo  u borbu protiv klimatskih promena. Dakle, biće i nade. Istina je da će se teško pobediti nemilosrdna klima, ali štete mogu da se svedu na najnižu moguću meru. Ako su zemlje koje nemaju ni približno plodno zemljište kao mi uspele, valjda možemo i mi. 

Kolika je šteta od klimatskih promena govore studije u kojima se konstatuje da su četiri evropske zemlje: Grčka, Bugarska, Kipar i Malta u ovoj godini doživele štetu u iznosu jednog procenta bruto društvenog proizvoda za 2024. godinu. Odmah iza njih su Italija, Španija i Portugalija.

Istraživanje suša!

Projekat „EXTREMES“, sproveden na Institutu za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu, obuhvatio je istraživanja suša u Srbiji. Rezultati pokazuju da su letnje suše sada dvostruko češće u poređenju sa periodom od pre nekoliko decenija. Od 2000. godine, suše u avgustu pogodile su velike delove Srbije devet puta, što ranije nije bio slučaj. Jedan od alata koji se koristi u naučnim istraživanjima suša je SPEI (Standardized Precipitation Evapotranspiration Index), odnosno standardizovani indeks padavina i evapotranspiracije. Ovaj indeks omogućava praćenje suša na različitim vremenskim skalama, koristeći podatke o temperaturi i padavinama. Uz pomoć SPEI indeksa moguće je sagledati sušne uslove na globalnom nivou, što je posebno važno za dugoročne analize i predviđanja.

Istraživanje je pokazalo da su pre 1990-ih godina ekstremne suše bile retke, sa samo dva zabeležena događaja, 1963. i 1983. godine, i to lokalizovano u pojedinim delovima Vojvodine. Međutim, od kraja 20. veka, a naročito od početka 21. veka, situacija se dramatično promenila. Jake i ekstremne suše su obeležile avguste 2000, 2003, 2007, 2011, 2012, 2017, 2022, a 2024. I 2025. godina su, prema trenutnim podacima donele velike štete.

Nauka objašnjava da je Srbija deo „vruće tačke“ klimatskih promena, zbog čega su letnje temperature ovde u porastu, često iznad svetskog proseka. Nedostatak padavina tokom jula i avgusta, 2025. godine, praćen visokim temperaturama i toplotnim talasima, stvarao je idealne uslove za razvoj suša. Na učestalost suša utiču i promene u atmosferi, kao što su promene u cirkulaciji vazduha na globalnom nivou. Na primer, zagrevanje Mediterana može uzrokovati veće prodore toplog vazduha iz severne Afrike prema Evropi. A, to dovodi do dugotrajnih sušnih perioda. Prema naučnim prognozama, letnje temperature će nastaviti da rastu, a padavine će se smanjivati u regionu jugoistočne Evrope. Očekuje se da će ovakvi vremenski uslovi postati učestaliji, iako je teško precizno predvideti kada će se sledeće suše desiti. Kako bi se smanjili negativni uticaji suša na privredu i društvo u celini, izuzetno je neophodno:

• prilagoditi se novim klimatskim uslovima;
• unaprediti poljoprivredne prakse;
• razviti pouzdane sezonske prognoze;

Od planiranih 160.000 hektara za navodnjavanje, kako piše u analizi DRI, realizovano samo 30 odsto! Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, od planiranih 160.000 hektara poljoprivrednih površina za navodnjavanje u okviru Akcionog plana za sprovođenje Strategije upravljanja vodama za period 2021–2023. godine, realizovano je samo 30 odsto tog plana.

• Uprkos kapitalnim ulaganjima od preko 58 miliona evra, pojedini sistemi za navodnjavanje nisu stavljeni u funkciju. Veliki broj izgrađenih sistema nije pušten u upotrebu, iako je završena izgradnja fizičkih objekata, među kojima su brana i akumulacija „Mali Iđoš“, crpna stanica „Mali Iđoš 2“, podsistem „Srbobran“ i sistem „Jaseničke kapi“. Dakle, njive u Srbiji suve su i zbog toga što postoji kašnjenje u donošenju planskih dokumenata. A, to  koči razvoj ove grane!
• Dodatni problem predstavlja kašnjenje u izradi ključnih planskih dokumenata, među kojima je i program navodnjavanja i odvodnjavanja u Republici Srbiji do 2032. godine. Dokument je, i pored obezbeđene tehničke podrške od 1,2 miliona evra bespovratnih sredstava, i dalje u fazi izrade.

Javna vodoprivredna preduzeća nisu uspostavila potpunu evidenciju o sistemima za navodnjavanje, niti su u registar vodnih objekata unela sve kanale i crpne stanice. Većina sistema nije preneta na upravljanje JVP „Srbijavode“ Beograd zbog lošeg fizičkog stanja i nedostatka dokumentacije, piše u izveštaju DRI izdatom u septembru 2025. godine!

• Srbija koristi 3.257.100 hektara njiva. Analize pokazuju da se nalazi Srbija među poslednjima u Evropi po zastupljenosti navodnjavanja jer nikada nije stigla da navodnjava  bar dva odsto agrarnih površina! Uprkos značajnim ulaganjima, planirano povećanje navodnjavanih površina nije postignuto, jer svi novoizgrađeni i rekonstruisani sistemi nisu pušteni u rad, navodi se u izveštaju DRI. To ugrožava ostvarenje strateških ciljeva u poljoprivredi i upravljanju vodama. Za razliku od drugih evropskih zemalja, Srbija ima veoma nisku zastupljenost navodnjavanja. U 2022. godini navodnjavano je svega oko dva odsto obradivog zemljišta. Najveći sistemi nalaze se u AP Vojvodini, pre svega, u Bačkoj i Banatu, gde se navodnjava oko 75 odsto površina zahvaljujući kvalitetnom zemljištu i tranzitnim vodama (Dunav, Tisa, Sava). 
• Jer, prema podacima RZS tokom 2022. godine u Republici Srbiji navodnjavano je 54. 639 hektara poljoprivrednih površina, što je bilo za 4,6 odsto više nego u prethodnoj 2021. godini. Oranice i bašte (sa 93,4 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 5,4 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 1,3 odsto). Ukupno je bilo zahvaćeno 99. 355 hilj. m³ vode, što je za 7,3 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 89,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže. Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,8 odsto površine, kapanjem 8,1 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,1 odsto površine.Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi i/ili upravljaju sistemima za navodnjavanje. U Srbiji se prema podacima RZS u 2024.godini se navodnjavalo samo 48.668 hektara njiva. Ukupno se koristilo  3.257.100 hektara njiva! To je manje od 20 odsto planiranih količina za navodnjavanje do 2034. godine!

• Iza nas je još јedna sušna godina koja je napravila јe znatnu štetu domaćoј poljoprivredi, a ono što јe nekada bila retka poјava sada izgleda postaјe skoro pa pravilo. U proteklih četvrt veka, pa evo do zime 2025.godine, zbog klimatskih promena šteta u poljoprivrednoј proizvodnji dostigla јe oko 10,5 miliјardi evra. Za poslednje dve i po decneije bilo je devet suša! Svake godine u proseku agrar je oštećen godišnje u proseku za po 1,5 milijardi evra. Siromašna država nikad nije imala toliko novca da prizna elementarnu nepogodu, jer to mnogo košta. 
• Umesto toga uvek se proglasi pad agarne proizvodnje sa dvocifrenom brojkom! Ipak, osyaje ključno pitanje: Da li će straegiaj biti praćenja stabilnim budžetskim okvirom, jednostavnijim procedurama i stvarnim uključivanjem lokalnih zajednica i proizvođača, ili će i ovaj dokument ostati pretežno deklarativan!?

Najjeftiniji, vodeni tansport!

Odgovor na klimatske promene nalazi se u izradi državnog strateškog proјekta, koјi bi podrazumevao rekonstrukciјu i revitalizaciјu kanalske mreže duge 40.000 kilometara, od koјih јe 22.000 kilometara sistem kanala Dunav -Tisa -Dunav (DTD), kako bi na ćudi klime moglo da se reaguјe navodnjavanjem.  Kada bi se samo desetak metara od kanala koristila voda to bi povećalo sistema za navodnjavanje za  44.000 hektara! O tome se govori već pola veka, ali osim u javnosti ponekad, to se nigde ne razmatra! Nažalost, kanalski sistem јe zapušten i zatrpan vegetaciјom pa ga, između ostalog, treba i očistiti, što zahteva ogromna novčana ulaganja. Kada je građen hidrosistem D-T-D od 1947. pa do 1977. godine iz njega je bilo iskopano 135 miliona kubika zemlje. Sad, posle pet i po decenija njegove upotrebe, da bi on bio funkcionalam, za privredu, plovidbu i turizam, iz njega treba očistiti 15 miliona kubika mulja! Vlasti to znaju. Međutim, opravdanje za nečinjenje,  je da se nema novca za kupovinu tako skupih mašin za obavljanje tog posla. Koji bi izuzetno bio koristan za državu jer bi omogućio korišćenje najjeftinijeg transporta, a to je ,,vodenim asfaltom’’.

Šta sve može D-T-D

Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav (Hs DTD) povezuje tokove reka Dunav i Tisa kroz Vojvodinu i predstavlјa jedinstveni hidrotehnički sistem, čije osnovne namene su: odvodnjavanje, navodnjavanje, snabdevanje vodom, prihvatanje upotreblјenih voda, plovidba, prihvatanje vode sa teritorije susednih zemalјa, šumarstvo, ribolov, turizam i rekreacija. 

Održavanje i funkcionisanje Hs DTD finansira se iz Budžetskog fonda za vode i to iz: naknade za odvodnjavanje, naknade za korišćenje vodnih objekata i sistema, i naknade za korišćenje vodnog dobra.

Preko Hs DTD odvodnjava se ukupno 1.060.000 ha zemlјišta i to: iz Bačke 550.000 ha, a iz Banata 510.000 ha.

Preko Hs DTD sa naše teritorije odvodnjava se 1.060.000 hektara zemlјišta, sa mađarske teritorije 159.000 ha, a sa rumunske teritorije 285.000 ha zemlјišta.

Hs DTD prihvata 326 m³/s vode i to: u Bačkoj 156 m³/s, a u Banatu 170 m³/s.

Iz Hs DTD moguće je navodnjavati 510. 000 ha i to: u Bačkoj 210.000 ha (84 m³/s), a u Banatu 300.000 ha (120 m³/s).

Dužina plovnih kanala Hs DTD iznosi 600,6 km i to: u Bačkoj 355,5 km, a u Banatu 245,1 km.

Na Hs DTD plovidba teretnjaka nosivosti do 1.000 t trenutno je moguća na 345,3 km, plovila nosivosti 500 t na 558,3 km i plovila od 200 t nosivosti mogu ploviti na 600,6 km. Na kanalima Hs DTD ima oko 30 pretovarnih mesta – pristaništa, specijalizovanih pristaništa i pristaništa sa deponijom. Mogući godišnji promet na plovnim kanalima Hs DTD je oko 7.000.000 t. U proteklih nekoliko godina promet iznosi oko 1.000.000 t, a najveći ostvareni promet je bio 1979. godine i iznosio je 4.213.000 t. Vrste robe: šlјunak i pesak – 80 odsto, kamen – pet odsto, polјoprivredni proizvodi 1 – dva odsto, drvo 3 – 5 odsto, ugalј, metali, nafta i naftni derivati – do 10 odsto.

Istorijat gradnje Hs DTD

• 1802. godine izgrađen Veliki bački kanal (projekat vodio inženjer Josif Kiš), dužine 114 km, i smatra se pretečom Hs DTD;
  
  
• 1947. godine inženjer Nikola Mirkov izdejstvovao dozvolu za početak rada na projektu izgradnje Hs DTD i obezbedio sredstva;
  
  
• 1957. godine je završen projekat;
  
  
• 1977. godine završetkom gradnje se smatra puštanje u rad brane na Tisi;
  
  
• Ukupna dužina kanalske mreže 960 km, uklјučujući i prirodne delimično rekonstruisane vodotoke;
  
  
• Kanalska mreža je plovna na 600 km;
  
  
• Povezuje 80 naselјa, a Kanalu gravitira 50% ukupnog stanovništva Vojvodine;
  
  
• Izgrađeno je 24 regulacionih ustava uklјučujući i branu na Tisi kod Novog Bečeja;
  
• Pet sigurnosnih ustava, 16 brodskih prevodnica, šest velikih crpnih stanica, 86 novih mostova (64 drumska, 21 železnički i 1 pešački);
  
  
• Iskopano je 135 miliona kubika zemlјe (a za Panamski kanal je iskopano 179 miliona kubika zemlјe);
  
  
• Za potrebe izgradnje je urađeno 1.300 elaborata na 135.000 kucanih strana i preko 35.000 grafičkih crteža, istraživački, studijski i projektni radovi trajali su 10 godina, a izrada glavnih projekata do početka izgradnje;
  
  
• Za potrebe gradnje je snimlјeno 1,7 miliona hektara zemlјišta, i na taj način napravlјene nove karte Bačke i Banata;
  
  
• Učestvovalo je 400 inženjera;
  
  
• Ugrađeno je pola miliona kubika betona;

Sistem postoji kada je građen koštao je između 700 miliona i milijarde dolara. Nije održavan kako treba, a država danas nemože ni da očisti 15 miliona kubika mulja da bi koristila taj najjeftiniji transport! Zašto?

Pogrešna je teza koja se odavno kotidti da je Srbija bogata vodama. To nije tačno! Jer, od naših  reka imamo samo Moravu, dok druge reke protiču kroz našu zemlju i ne možemo ih koristiti u onoј meri kako bi nama odgovaralo, već se moramo pridržavati međunarodnih propisa. To znači da samo uzvodno i nizvodno, koliko te vode protiču kroz Srbiju, možemo da ih koristimo. Zato bi trebalo više da koristimo kanalski sitem D-T-D, koјim možemo da navodnjavamo pola miliona hektara! 

• Ali smo u 2024. godini, prema podacima RZS bilo je navodnjavano svega 48.668 hektara! Jer, zbog lošeg održavanja voda nisu stalno u njemu čiste i upotrebljive za navodnjavanje useva za ishranu ljudi i životinja, kako treba da bude kada su biljke u pitanju. 

Trebalo bi formirati udruženje korisnika voda! Ono јe potrebno iz više razloga. Poljoprivrednici često seјu na površinama gde nema uslova za navodnjavanje. Ne vode dovoljno računa o sortama i hibridima koјe seјu, a morali bi da zbog klimatskih promena vode više računa koјe biljne kulture seјu i gde ih seјu. Prilikom setve treba da se koriste hibridi otporni na suvu i toplu klimu, da se seјu sorte koјe imaјu kraću fazu sazrevanja kako bi se izbegle fenofaze pre nego što stignu klimatske nepogode, kažu agrarni analaitičari. U lošim klimatskim uslovima spas јe i u dobrom ratarenju, zaoravanju žetvenih ostataka i blagovremenoј i kvalitetnoј obradi zemljišta, isitče dr Goran Bekavac iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad. Poljoprvredna zemljišta su presušena, dobrim delom i stoga što se nisu dovoljno dobro radile agrotehničke operaciјe, a osnovno јe da se sačuva vlaga u oranicama, ljušćenje strnjišta i plitko oranje, što, nažalost, radi zanemarljiv broј poljoprivrednika.

DRI upozorava: 58 miliona evra otišlo na navodnjavanje koje nije pušteno u rad!

Državna revizorska institucija u izveštaju o svrsishodnosti poslovanja navodi da je od 2021. do 2024. godine u sisteme za navodnjavanje u javnoj svojini uloženo preko 58 miliona evra. Međutim, zbog kašnjenja u donošenju planskih dokumenata i tehničke nefunkcionalnosti pojedinih sistema, njihovo upravljanje nije dalo očekivane rezultate. Time je dovedeno u pitanje ostvarivanje strateških ciljeva predviđenih do 2034. godine.

Navodno su sistemi za navodnjavanje u javnoj svojini izgrađeni u Vojvodini na površini od oko 105.000 hektara, što je manje od šest odsto zemljišta koje ima povoljne uslove za navodnjavanje. Međutim, zbog neodržavanja i nebrige vlasnika i korisnika, sistemi su u funkciji na značajno manjoj površini, utvrdili su revizori Državne revizorske institucije.

• Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, od planiranih 160.000 hektara poljoprivrednih površina za navodnjavanje u okviru Akcionog plana za sprovođenje Strategije upravljanja vodama na teritoriji Srbije za period 2021–2023. godine, realizovano je samo 30 odsto tog plana. Uprkos kapitalnim ulaganjima od preko 58 miliona evra u infrastrukturu za navodnjavanje u ovom periodu, pojedini sistemi za navodnjavanje nisu stavljeni u funkciju. Veliki broj izgrađenih sistema za navodnjavanje nije pušten u upotrebu, iako je u više slučajeva završena izgradnja fizičkih objekata, kao što je brana i akumulacija „Mali Iđoš“, crpna stanica „Mali Iđoš 2“, podsistem „Srbobran“ i sistem „Jaseničke kapi“;

Dodatni problem predstavlja kašnjenje u izradi ključnih planskih dokumenata, među kojima je i program navodnjavanja i odvodnjavanja u Republici Srbiji za period do 2032. godine, koji je i pored obezbeđene tehničke podrške u iznosu od 1,2 miliona evra bespovratnih sredstava i dalje u fazi izrade. Javna vodoprivredna preduzeća nisu uspostavila potpunu i pouzdanu evidenciju o sistemima za navodnjavanje, niti su u registar vodnih objekata unela sve relevantne elemente infrastrukture, poput kanala i crpnih stanica. Većina sistema nije preneta na upravljanje JVP „Srbijavode“ Beograd zbog lošeg fizičkog stanja, nedostatka dokumentacije o izgradnji ili vlasništvu.

Prema nalazu DRI 58 miliona evra u Vojvodini otišlo je  na navodnjavanje koje nije pušteno u rad. Radi se  sistemima građenim da bi se navodnjavalo više od 100.000 hektara!

• Uprkos značajnim ulaganjima u infrastrukturu, planirano povećanje navodnjavanih poljoprivrednih površina nije postignuto, jer svi novoizgrađeni i rekonstruisani sistemi nisu pušteni u rad, što ugrožava ostvarenje strateških ciljeva u oblasti poljoprivrede i upravljanja vodama;

Za razliku od drugih evropskih zemalja, Srbija ima veoma nisku zastupljenost navodnjavanja, sa navodnjavanim površinama koje su 2022. godini činile oko dva odsto obradivog zemljišta. Najveći sistemi su na području AP Vojvodine, pre svega u Bačkoj i Banatu – oko 75 odsto, što je uslovljeno kvalitetnim poljoprivrednim zemljištem i značajnim količinama tranzitnih voda (Dunav, Tisa i Sava) na ovom prostoru. 

• Na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku, u 2024. godini ukupna površina koja se navodnjava iznosi 48.668 hektara, što je nešto manje od 20 odsto planiranih količina za navodnjavanje do 2034. godine.

Suša je pokosila kukuruz, a mraz višnje!

Republički zavod za statistiku (RZS) objavio je 25. septembra 2025. godine rezultate ovogodišnje polјoprivredne proizvodnje, i brojke nikako nisu dobre. Godinu 2025. su za sada obeležili prolećni mrazevi, rekordno sušni jun i jedno od najtoplijih i najsušnijih leta ikada izmerenih u Srbiji, što je ostavilo drastične posledice po polјoprivredu. Gotovo jedina „pozitivna“ priča je proizvodnja pšenice, koja je ove godine imala za oko četvrtinu veće prinose od desetogodišnjeg proseka.To značli da je bilo 3,6 milioan toan roda, ili 6,1 tonu po hektaru. Srbiji za ishrahnu, naroda, robne rezerve, semenearstvo treba oko 1,3 miliona torna. Sve ostalo mođe da se izvozi!

Sa druge strane, kukuruz je ove 2025. godine nastradao usled letnjih suša. Sa prinosima od samo 4,6 tona po hektaru, 2025. je jedna od najgorih sezona poslednjih godina, i daleko ispod proseka – kako piše RZS, prinosi su za 27,2 odsto manji od proseka za period od 2015. do 2024. godine. „Prinosi kukuruza su loši zbog deficita padavina tokom leta i visokih temperatura. Loše je prošla i soja, koja isto zavisi od letnjih vremenskih uslova, a u Srbiji se navodnjava tek oko dva odsto površina ratarskih kultura“, kaže dr Ana Vuković Vimić sa Polјoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Međutim, desetogodišnji prosek proizvodnje koji navodi RZS, a koji je ove godine bio nedostižan za našu polјoprivredu, već je niži nego što bi trebalo da bude. Kako pokazuju podaci Eurostat-a, Srbija ima među najnižim prosečnim prinosima kukuruza u Evropi, a jedino se Severna Makedonija gore kotira u prinosima po hektaru.

Ilustracija: Prolećni mraz je najviše uticao na višnje

Od ostalih izdvojenih kultura, ove 2025. godine je najgore prošla višnja, koja je stradala tokom prolećnih mrazeva. Proizvodnja višanja je u odnosu na prošlu godinu bila gotovo prepolovlјena, što smo ranije ove godine već osetili i na pijacama širom zemlјe, gde su bile beležene rekordno visoke cene. I druge voćke, kao što su maline, šlјive i jabuke, imale su vidno manje prinose ove godine.  

Dunja bez roda 2025!

Voćari na severu Banata ni ove sezone nisu dobro prošli sa rodom dunje. Kikinda nije voćarski kraj, a i kad se novi proizvođači osmele i podignu zasade uz ogromna ulaganja, tako ih uništen rod usled vremenskih neprilika odmah navede na odustajanje.

Godina za proizvođače voća na severu Banata nije bila dobra jer su ostali bez višanja, trešanja, šlјiva i kajsija. Međutim, nada se polagala u kralјicu jeseni, dunju, koja kasnije cveta, bere se na jesen i već godinama predstavlјa sigurnu proizvodnju. Po svemu sudeći, dunja je takođe prošla loše i jedva da će je biti za rakiju.

”Dunja je do sada bila najsigurnija voćna vrsta pošto ona generalno treba da cveta prvog maja, dok se nisu pojavile klimatske promene, tako da sa njom nikada nismo omanuli. Međutim, u poslednje tri godine nije rodila već dva puta i kada se zasadi na većim parcelama ne može se odmah odustati, lјudi moraju da prihvate situaciju i nadaju se bolјoj narednoj godini”, kaže Jelena Klјajić iz Polјoprivredne stručne službe Kikinda. Koban je bio jedan dan u aprilu kada je zabeleženo osam stepeni ispod nule. Toliko je bilo hladno da je, pored celokupne proizvodnje koštičavog voća, uništio i dunju. ”Taj 8. april 2025. godine bio koban za sve proizvođače voća, bile su niske temperature od osam stepeni ispod nule i dunja je bila u fazi zatvorenog cveta, ali je nažalost bilo kobno i po nju, čak se desilo da nije bilo ni cvetanja”, dodaje Klјajić.Kikinda nije voćarski kraj, a i kad se novi proizvođači osmele i podignu zasade uz ogromna ulaganja, tako ih uništen rod usled vremenskih neprilika odmah navede na odustajanje. 

Izvor: RTV (Branislav Ugrinov)

Trenutno je na području Kikinde svega pet proizvođača kralјice jeseni.  Kako objašnjava dr Vuković Vimić, vremenske prilike koje su nam ove godine narušile poljoprivrednu proizvodnju uopšte nisu bile neočekivane. Rano cvetanje voćaka, zbog kojeg raste rizik od pojave mraza u toku njihovog vegetativnog razvoja, kao i letnje suše koje ugrožavaju kasne ratarske kulture, već su prepoznate kao rastući rizici u domaćoj poljoprivredi. Poređenja radi, u mnogim zemljama Evrope višegodišnji prosek za proizvodnju kukuruza je preko osam tona po hektaru. „Istovremeno, minimalni prinosi kukuruza rastu poslednjih godina, jer tehnologija jeste sve bolja, poljoprivrednici bolje biraju otpornije hibride… Samim tim, teško da će nam se ponoviti katastrofa kao na primer 2003. godine, kada su prinosi bili tek nešto preko 3 tone po hektaru. Ali istovremeno, klimatske promene će nastaviti da menjaju prilike u Srbiji, i uslovi koji su ove godine ugrozili gotovo čitavu poljoprivrednu proizvodnju biće sve češći i sve intenzivniji u budućnosti“, kaže ona.

Kako naglašava, u prinosima se tačno vide posledice klimatskih promena, i neophodno je planski raditi na adaptaciji. Sada su kukuruz i soja su bili u najvećem riziku. „U prinosima se tačno vide posledice klimatskih promena, i neophodno je planski raditi na adaptaciji. Sada su kukuruz i soja u najvećem riziku, a u budućnosti će to biti i suncokret. Međutim, Srbija trenutno nema ni Strategiju polјoprivrede i ruralnog razvoja, iako je prethodna istekla. Neophodne su nam i dugoročne i kratkoročne mere prilagođavanja na nove uslove u polјoprivredi, ili će nam ovakve godine biti sve češće“, kaže ona za portal Klima 101.

„U prinosima voća se tačno vidi uticaj mraza“ Kako ona ističe, u prinosima voća se tačno vidi uticaj mraza, ali to ne treba samo nazvati ‘kasnim prolećnim mrazom’. To više uopšte ne mora da bude kasni prolećni mraz, koji se javi npr. krajem aprila ili u maju, već i mnogo ranije. Rizik je povećan jer je vreme cvetanja ranije. To se posebno odnosi na kajsije, kao najranije voće, ali i na mnoge druge.

„Druga pojava, koju takođe pospešuju klimatske promene, jeste suša, koja je najizraženija u toku leta zbog najvećeg porasta temperature tokom leta, i promene u raspodeli padavina u Srbiji, zbog čega sezona od juna do avgusta ima sve manje padavina. Suša nije ugrozila samo proizvodnju kukuruza. Loše je prošla i soja, koja isto zavisi od letnjih vremenskih uslova, a u Srbiji se navodnjava oko dva odsto površina ratarskih kultura“, dodala je.

Ilustracija: Srbija je zbog suše imala jedan od najnižih prinosa kukuruza u Evropi ove godine

Prošle godine je isto bila velika suša, tako da poređenje ovogodišnje proizvodnje sa prošlom godinom ne daje pravu sliku. Čak ni poređenje sa desetogodišnjim prosekom ne daje pravu sliku. Na koji način treba da izveštavamo o prinosima? „Problem je u tome što, u uslovima sve većih problema u polјoprivredi, prosek ne odražava nešto očekivano. Naša ‘osnova’ treba da nam budu dobre polјoprivredne godine, na primer za kukuruz preko 7 tona po hektaru, da bismo razumeli koliko je loša godina kao što je ova, sa svojih 4,6 tona“, navodi dr Vuković Vimić.

Potreba za adaptacijom u polјoprivredi je prepoznata u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, koji je Srbija usvojila još krajem 2023. godine. Međutim, Srbija tek treba da dobije Strategiju polјoprivrede i ruralnog razvoja, od 2025. do 2034. godine. A neophodne su nam i dugoročne i kratkoročne mere prilagođavanja na nove uslove u polјoprivredi. Kako se ističe, dugoročne uklјučuju raspodelu gajenja kultura u uslovima klimatskih promena sa najnižim mogućim rizicima od uticaja nepovolјnih vremenskih uslova, što se postiže kroz tzv. rejonizacije i omogućavanja dostupnosti informacija polјoprivrednicima, kao i usmeravanje subvencija ka klimatski otpornojoj proizvodnji. Kratkoročne mere prilagođavanja, odnosno takozvano „podešavanje proizvodnje“ uklјučuje omogućavanje proizvođačima da budu pravovremeno informisani o nadolazećim nepovolјnim uslovima koji mogu naneti štetu postojećim proizvodnim površinama i prinosima, i načinima kako da intervenišu sa cilјem smanjivanja nepovolјnih uticaja ekstremnih vremenskih uslova.

U to spada funkcionalan sistem od upozorenja i najava od strane Republičkog hidrometeorološkog zavoda, prilagođen proizvođačima, kroz savetodavne službe do intervencije proizvođača. Neophodno je ojačati i obezbediti stalnu komunikaciju nauke i proizvodnje zbog brzih promena uslova i implementacije novih rešenja i novih tehnologija. Ovo je aktuelan put razvoja polјoprivrede u svetu, uz dodatno jačanje stručnih kapaciteta, odnosno edukacije mladih inženjera polјoprivrede“, rekla je ona.

Dobar pokazatelј važnosti uklјučivanja stručnog znanja i jačanja kapaciteta za smanjivanje uticaja suše je uticaj na prinose šećerne repe. Iako je osetlјiva na ovakve ekstremne uslove kao i kukuruz i soja, njeni prinosi nisu toliko ugroženi, jer je većina površina u vlasništvu kompanija, a ne porodičnih gazdinstava, što znači da raspolažu većim adaptivnim kapacitetom. „Udeo navodnjavanih površina sa šećernom repom je daleko veći, a industrija šećera upošlјava polјoprivredne inženjere koji su mnogo više uklјučeni u savremene tokove planiranja proizvodnje u uslovima klimatskih promena.

Ilustracija: Prema proceni stručnjaka narednih godina u opasnosti će biti i suncokret!

U poređenju sa tim, kukuruz mahom proizvode porodična gazdinstva.

Država mora da radi na tome da ih bolјe informiše. Moraju se raditi studije koje bi dale preporuke za planiranje proizvodnje u budućnosti, i na osnovu njih informisati proizvođače, na primer, koji hibrid je najbolјi za njihovu lokaciju. Drugim rečima, mi znamo koje praske treba da sprovodimo. Znamo šta će se desiti ako ih ne budemo sprovodili: godine kao što je ova, sa katastrofalnom polјoprivrednom proizvodnjom, biće sve češće. Najvažnije je da se umanje velike varijacije u prinosima, sa prioritetom da minimalni prinosi rastu, što bi ukazalo na efekar sprovođenja adaptacije.

Stručnjaci kažuda je ključno pitanje kako povećati produktivnost po jedinici površine. Trenutno je godišnji prihod po hektqaru u Srbijiji u proseku oko 1.000 evrfa, dok razvijene zemlje poput Belgije, Danske i Austrije, imaju prihod od preko 35.000 evra!Potencijal domaće poljoprivrede je prihod od oko 100 milijardi dolara godišnje, a o tome samo sanjamo. Jer, taj prihdo sad nedostiđe ni šest miliajrdi dolara!

,,Krug mora da se zatvori. Ako proizvođači imaju sušnu godinu, ne rode im pšenica i kukuruz, oni će ipak snaći, i preživeti, jer će ostvariti profit ako drže piliće, svinje, tove bikove, imaju svoju klanicu. To što im je rodilo prerade i plasiraju kao gotov proizvod’’, kaže novosadski prof dr Vitomir Vidović.

Eto, danas se deašva da je u proteklihj decdneiji ugašeno oko 62.000 farmi, a osnovnao samo 7.000 novih. Razlog je što se kapital iz prerađivačke industrije i trgovinje ne vraća primarnom proizvođaču. Eto, primera radi,  kaže on, proizvođač za mleko dobije 80 dianra po litru. Od tog melka se prav ejoš I kajmak,, sir, surutka, jogurt i tu je zarada od najmanje četiri puta. Kiflu sam u jendoj pekrai pre nekoliko dana platio 80 dinara! To je četiri kilogama pšenice. Od kilograma brašna može da se napravi 30 kifli. A, 30 kifli po 80 dinara je 2.400 dinara. A, proizvođač pšenice za jedna kilogram dobije samo 20 dinara. JU tu sumu su uračunati svi troškovi – pesticide, herbicidi, đubrivo, obgrada zemlje, seme’’ navodi Vidović. Paritet između biljne i stočarske proizvodnje uvek je , kaže on, bio najmanje jedanprema četiri.Ako obrađujete jedna  hektar, posejete ječam, imate pet do šest tona.Skinete ječam i postrno posejete kukuruz. Opetna tom istom hetkaru dobijete četoro do osam tona silaže. Utovite sedma bikova, koji koštaju po 3.000 evra, to je odna prihdo od 21.000 evra. A, ako iamjt ei svoju preradu i prodavnciu,onjda je prihod i 35.000 pa i 37.000 evra,a ko ne i više. D bi se svinjarstvo i govedarstvo razvijalo, koje je sad na najnižim ganama, država mroa da obaveže ljude koji drže zemlju da drže i stoku. Tek kada budeeo imali pune staje goveda, obore svinja, torove ovaca, i sisteme navodnjanja, možemo da se nadamo boljitku. Sve ovo se prepoliće i samo ako se jedno propusti – eto propasti. Sves to treva da omogući i organzuje – dražva. U tomsličaju ćemo imati bar dvamilioangoveda, 6,5 miliona svinja, 3,5 miliona ovaca, 92 milioan pilića, osma milio koka nosilja’’, kaže Vitomir Vidović.

To sve treba da omogući Strategija poljoprivredu koja se uskoro očekuje u Srbiji. Jer očekujem da ćemo imjati realističniju dijagnozu stanja negoprethdonhi dokument koji se primjanjivao u decneiji iza nas i koji je svima stvorio probleme. Smatra se da ambkiciozni ciljevi – od obnove stočarstva i zaštite zemljišta,do veće dodate vrednosti i klimatske otpornosti i ako budu posalvjeni u skladu sa evropskim trendovima i nacionalnim interesima, mogu da donjesu boljitak. Taj boljitak za značlizuhnali id se se rešiti probleme gubitka prehrambene sigurnosti.

• Ipak, ostaje ključno pitanje: Da li će straegiaj biti praćenja stabilnim budžetskim okvirom, jednostavnijim procedurama i stvarnim uključivanjem lokalnih zajednica i proizvođača, ili će i ovaj dokument ostati pretežno deklarativan!?

                                (Autor je analitičar i publicista)