 Ministarstvo poljoprivrede Srbije je saopštilo da će, ako dođe do ozbiljnih poremećaja na
tržištu zbog prekomernog uvoza mleka po damping cenama, uvesti prelevmane. Reč je o
zaštitnoj taksi kojom se nadoknađuje razlika između niže cene uvezene robe i više cene
domaće.
To je najavljeno u dopuni saopštenja predsednika Vlade Srbije, Đura Macuta i ministara
poljoprivrede, privrede i trgovine, Dragana Glamočića, Andrijane Mesarović i Jagode Lazarević, s
predstavnicima proizvođača mleka i trgovinskih lanaca. Dopunu su tražili proizvođači mleka jer se
u jučerašnjem saopštenju ne pominje uvođenje prelevmana. U saopštenju je ponovljeno da su
analizirani „aktuelni izazovi u sektoru mlekarstva, nastali kao posledica poremećaja na evropskom
i globalnom tržištu mleka, kao i mogući uticaji tih kretanja na domaće tržište“.
 Postignuta je saglasnost da se „u uslovima očekivanog pojeftinjenja mleka u Evropi i
regionu, kroz dogovor svih aktera u lancu, od primarnih proizvođača do trgovine, radi na
snižavanju cena mlečnih proizvoda u cilju povećanja potrošnje, ali bez ugrožavanja domaće
proizvodnje i otkupnih cena“.
Država neće dozvoliti nelojalnu konkurenciju!

2
Macut je istakao da država neće dozvoliti da se u Srbiju prelije kriza sa evropskog tržišta.
Predstavnici udruženja proizvođača mleka i odgajivača goveda izneli su, kako je navedeno, više
konkretnih zahteva, ukazujući na potrebu očuvanja sigurnosti otkupa mleka, sprečavanja pritisaka
na otkupne cene, jače kontrole uvoza i šverca mlečnih proizvoda, kao i značaj institucionalne
podrške sektoru stočarstva.
Mesarović je rekla da će „država podržati dogovore koji vode ka većoj potrošnji mleka i
stabilizaciji tržišta, ali bez prelamanja tereta krize preko leđa poljoprivrednika“. Dodala je da će
posle praznika i konsultacija s poljoprivrednicima biti omogućen pristup sredstvima za
osavremenjavanje farmi. Lazarević je navela da je „uredbom o maržama država već pokazala da
neće dozvoliti bogaćenje na račun potrošača, ali ni poljoprivrednika“. Glamočić je podvukao da
„Srbija ostaje čvrsto uz svoje poljoprivredne proizvođače i da država neće dozvoliti nelojalnu
konkurenciju, damping cene i urušavanje domaćeg stočarstva“. Posebna pažnja posvećuje se,
kontroli uvoza i suzbijanju nelegalnog prometa, a direktor policije Dragan Vasiljević najavio je
pojačanu kontrolu na graničnim prelazima i u unutrašnjosti zemlje.
Najavljeno je jačanje veterinarske službe i da će „u cilju efikasnijeg rada, bolje kontrole tržišta i
pune zaštite interesa domaćih proizvođača i potrošača na čelo Uprave za veterinu biti postavljen
direktor koji zadovoljava stručne kriterijume“.
Polјoprivredna proizvodnja u Republici Srbiji uglavnom ima ekstenzivni karakter, što je čini
veoma osetlјivom na klimatske uslove, posebno na periode suše. Nedovolјna primena agrotehničkih
mera, mali udeo navodnjavanih površina u ukupnim površinama, neiskorišćen genetički potencijal,
kao i neizbalansirana ishrana stoke, značajno utiču na varijabilnost prinosa u bilјnoj i stočarskoj
proizvodnji.
Stočarstvo je zabeležilo najveći pad od svih grana polјoprivrede tokom prethodne tri decenije
tranzicija i promena u državi i društvu. Brojno stanje stoke u Republici Srbiji danas se kod gotovo
svih vrsta, nalazi u relativno konstantnom padu. Iako Republika Srbija raspolaže povolјnim
prirodnim uslovima za razvoj stočarstva, 469 hilјada hektara pašnjaka i livada i veliki broj
neiskorišćenih objekata za smeštaj i uzgoj stoke, broj uslovnih grla po hektaru je u poslednjih deset
godina smanjen sa 0,59 na 0,46, što je značajno ispod proseka EU od 0,7. U pojedinim državama
članicama EU ovaj indikator je znatno viši: u Kralјevini Holandiji dostiže 3,4, u Kralјevini Belgiji
2,7, u Kralјevini Danskoj 1,6, u Irskoj 1,3, u Saveznoj Republici Nemačkoj 1,0, a u Republici
Sloveniji 0,9.
 Prema rezultatima Popisa polјoprivrede 2023, u Republici Srbiji tada je bio evidentirano
725.408 goveda, 2.263.705 svinja, 1.702.682 ovaca, 149.558 koza i 21.604.693 grla živine. S
ad se broj goveda smanjio na 698.605 grla, u oborma j je 2.349.176 svinja…
Uzgojem goveda bavi se 14 odsto polјoprivrednih gazdinstava, koja u proseku drže 10,2 grla.
Porodična gazdinstva uzgajaju u proseku 9,4 goveda, gazdinstva pravnih lica 464 grla, a gazdinstva
preduzetnika 56,5 grla. Uzgojem muznih krava bavi se 12,4 odsto gazdinstava, sa prosečnih 5,3 grla
po gazdinstvu. Na porodičnim gazdinstvima prosek iznosi 5,1 grlo, na gazdinstvima pravnih lica 207,0
grla, a na gazdinstvima preduzetnika 40,8 grla. Struktura gazdinstava pokazuje da najveći broj njih
drži 1–2 muzne krave (44,0 osto) ili 3–9 grla (44,2 odsto). Udeo gazdinstava sa 10–19 grla iznosi 8,2
odsto, sa 20–29 grla 1,9 odsto, sa 30–49 grla 1,1 odsto, sa 50–99 grla 0,4 odsto, dok samo 0,2 odsto
gazdinstava drži više od 100 muznih krava!

3
U sribji se sad sa manje muznjhih krav proizvodi blizu 1,4 milijarde litara mleka. Potrošnja po
jendkim stanovniku je oko 200 litara godišnje mleka zajedno sa mlečhim perađevinama. To je
najmanje u Evropi. Očekuje se da će se donošenjem nove strategije o razvoiju poljoprivrede od 2026.
godine pobo[ljati položaj proizvođaa i potrošnja potrošača. (B. GULAN)