Očuvana stabilnost kursa dinara prema evru!

• Inflacija je u granicama cilјa Narodne banke Srbije (3 ± 1,5 odsto), gde će, prema našim projekcijama, ostati i u srednjem roku.  Duže od deset godina inflacija u Srbiji uporediva je sa inflacijom u zemlјama regiona sa istim režimom monetarne politike.
• I u 2025. održali smo relativnu stabilnost dinara prema evru. Kurs dinara prema evru gotovo je nepromenjen (promena za svega 0,3%), i pored značajnih izazova s kojima smo se suočavali.
• Bruto devizne rezerve iznose 29,4 milijarde evra na kraju novembra 2025. godine.
• Zlato u deviznim rezervama u 2025. godini nastavili smo da uvećavamo – ukupno za oko 4,3 tone, na rekordne 52,4 tone na kraju novembra 2025. godine. 
• Uz rast cene zlata na svetskom tržištu, vrednost zlatnih rezervi dostigla je novi rekord od 6,1 milijarde evra, što predstavlјa 20,8 odsto deviznih rezervi na kraju novembra 2025. godine.
• Dinarska štednja je i u 2025. godini nastavila da raste – za 15,2 milijarde dinara (osam odsto), na preko 206 milijardi dinara na kraju novembra 2025. godine. 

• U 2025. godini omogućeno je i prihvatanje Discover kartica na DinaCard prihvatnoj mreži. Nastavlјeno je i sa širenjem prihvatne mreže UnionPay kartica izdatih u inostranstvu u DinaCard prihvatnoj mreži. 
• Očuvali smo kreditni rejting kod sve tri rejting agencije, uklјučujući i investicioni rang, koji je Srbiji u 2024. godini dodelila agencija Standard & Poor’s. Takvom rezultatu bitno su doprineli i visoke devizne rezerve, odgovorno vođenje monetarne politike i stabilan i otporan finansijski sektor.
• U odnosu na jun 2024. godine, kada smo započeli sa ublažavanjem monetarne politike, kamatne stope na dinarske kredite stanovništvu smanjene su dodatno za 3,4 p.p., na 8,3 odsto u novembru 2025. godine, dok su kamatne stope na dinarske kredite privredi u istom periodu smanjene za 1,3 p.p., na 6,8 odsto.

Branislav GULAN

S cilјem zaštite interesa građana i sprečavanja psiholoških pritisaka na devizno tržište, doneli smo privremenu meru kojom se ukida mogućnost naplate provizije u menjačnicama prilikom otkupa i prodaje efektive građanima. Preduzeli smo i mere kojima smo obezbedili da kanali snabdevanja ovlašćenih menjača efektivnim stranim novcem funkcionišu nesmetano i u uslovima povećane tražnje, a zajedničko delovanje regulatora i tržišnih učesnika doprinelo je smirivanju situacije i očuvanju uravnoteženosti menjačkog tržišta. 

Banke su obavezane da primene razumne mere koje korisniku olakšavaju otplatu kredita ako u toku trajanja ugovornog odnosa nastupe okolnosti koje korisnika dovode u teško imovinsko stanje ili druge bitne okolnosti na koje korisnik ne može da utiče.

Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda, između ostalog, u toku 2025. godine ocenio je i sledeće: „Promišlјene makroekonomske politike Srbije i snažna saradnja s Međunarodnim monetarnim fondom donele su impresivne rezultate. Visok nivo deviznih rezervi, visoki depoziti države, kao i otporan i dobro kapitalizovan bankarski sektor, pružaju važnu podršku u savladavanju aktuelnih izazova. Fiskalna disciplina se strogo održava, a monetarna politika ostaje oprezna, čime se čuva kredibilitet ekonomskih politika. Nastavak oprezne monetarne politike i otporan finansijski sektor ostaće važan oslonac u periodu pojačane neizvesnosti”.

Guverneru Narodne banke Srbije Jorgovanki Tabaković u oktobru je na ceremoniji u Vašingtonu uručena ocena „A–” od svetskog finansijskog časopisa Global Finance, u okviru izveštaja Ocena rada guvernera centralnih banaka u 2025. (Central Banker Report Cards 2025). Magazin Global Finance objavio je krajem avgusta imena guvernera centralnih banaka koji su dobili najviše ocene, „A+”, „A” ili „A–” (po abecednom redu zemalјa, na engleskom jeziku). Ocene su date na skali od „A+” do „F” za uspeh u oblastima kao što su kontrola inflacije, ostvarivanje cilјeva privrednog rasta, stabilnost valute, upravlјanje kamatnim stopama i politička nezavisnost. („A” označava izuzetne rezultate, dok „F” predstavlјa potpuni neuspeh.)

„Svi rezultati koji su u koordinaciji s drugim nosiocima ekonomske politike u našoj zemlјi, ostvareni i u izuzetno izazovnoj 2025. godini, jesu potvrda dobrih makroekonomskih politika. I u 2025. godini rejting agencije su među klјučne faktore koji doprinose povolјnoj oceni kreditnog rejtinga Srbije isticale visoke devizne rezerve, očuvanu relativnu stabilnost kursa dinara prema evru, odgovorno vođenje monetarne politike i stabilan i otporan finansijski sektor. Očekivano kretanje inflacije unutar granica cilјa Narodne banke Srbije (3 ± 1,5 odsto) i u srednjem roku, koje projektuju Narodna banka Srbije, Međunarodni monetarni fond, rejting agencije, kao i drugi važni činioci međunarodnog ekonomskog sistema, govori u prilog nastavka odgovornog vođenja politika, dok rezerve koje smo izgradili ostaju garant stabilnosti i u narednom periodu”, zaklјučila je guverner Jorgovanka Tabaković.

Inflacija u granicama cilјa Narodne banke Srbije!

• Duže od deset godina inflacija u Srbiji uporediva je sa inflacijom u zemlјama regiona sa istim režimom monetarne politike.
• Inflacija je spuštena u granice cilјa Narodne banke Srbije (3 ± 1,5 odsto), gde će, prema našim projekcijama, ostati i u srednjem roku.
• U septembru 2025. godine međugodišnja inflacije je značajno usporila na nivo ispod centralne vrednosti cilјa, koji iznosi tri odsto. Tome je doprinela primena Uredbe o posebnim uslovima za obavlјanje trgovine za određenu vrstu robe, kojom su ograničene trgovinske marže u veletrgovini i maloprodaji, kao i usporavanja bazne inflacije na oko 4% međugodišnje, na koju mere monetarne politike imaju najveći uticaj. 

Očuvana stabilnost kursa dinara prema evru

• I u 2025. godini očuvali smo relativnu stabilnost kursa dinara prema evru (promena za svega 0,3 odsto), i pored izazova s kojima smo se suočavali početkom, a u većoj meri i krajem godine;
• Narodna banka Srbije je i ove godine ostala čvrsto posvećena održavanju relativne stabilnosti deviznog kursa, kako u uslovima preovlađujućih faktora na strani ponude deviza sredinom godine, kada je kupovala devize, tako i u uslovima dominacije faktora na strani tražnje za stranom valutom početkom i krajem godine, kada je pretežno prodavala devize; 
• Po osnovu intervencija na deviznom tržištu, Narodna banka Srbije je ove godine, zaklјučno sa novembrom, neto kupila 145 miliona evra, radi održavanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru; 
• U uslovima izraženih neopravdanih pritisaka na devizno tržište od kraja novembra, izazvanih psihološkim faktorima, Narodna banka Srbije je bez odlaganja reagovala – kako deviznim intervencijama u vidu prodaje deviza tako i aktivnostima usmerenim na obezbeđenje nesmetanog funkcionisanja kanala snabdevanja tržišta stranom efektivom i drugim merama s cilјem zaštite interesa građana i finansijske stabilnosti Republike Srbije;

Očuvali smo visok nivo i adekvatnu strukturu deviznih rezervi

• Bruto devizne rezerve, prema poslednjim zvaničnim podacima s kraja novembra, iznose 29,4 milijarde evra; 
• Zlato u deviznim rezervama u 2025. godini nastavili smo da uvećavamo – za 4,3 tone na kraju novembra 2025. godine, kupovinom zlata iz domaće proizvodnje; 
• Veća količina, uz rast cene zlata na svetskom tržištu, povećala je vrednost zlatnih rezervi na 6,1 milijardu evra, što je 20,8% ukupnih deviznih rezervi na kraju novembra 2025. godine;

Nastavlјen rast dinarske štednje!

• Dinarska štednja je u 2025. zabeležila dodatni rast za 15,2 milijarde dinara (za osam odsto), dostigavši nivo od preko 206 milijardi dinara, na kraju novembra 2025. godine, što je pokazatelј očuvanog poverenja u dinar i bankarski sistem.

Međunarodni monetarni fond u 2025. godini – dobre makroekonomske politike u Srbiji donele su impresivne rezultate

• U decembru 2024. godine Međunarodni monetarni fond je po treći put Srbiji odobrio nefinansijski savetodavni Instrument za koordinaciju politika namenjen zemlјama koje sprovode dobru ekonomsku politiku;
• Nakon prvog razmatranja sprovođenja ekonomskog programa, Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda, između ostalog, zaklјučio je: „Promišlјene makroekonomske politike Srbije i snažna saradnja s Međunarodnim monetarnim fondom donele su impresivne rezultate. Dobrim makroekonomskim politikama podržana je otpornost privrede Srbije i Srbija je dobro pozicionirana za upravlјanje potencijalnim šokovima u uslovima neizvesnog globalnog okruženja. Zahvalјujući i tome, Srbija je 2024. godine prvi put dobila investicioni kreditni rejting”; 
• Nakon drugog razmatranja sprovođenja ekonomskog programa, Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda, između ostalog, zaklјučio je: „Uspešnim vođenjem makroekonomske politike Srbija je izgradila rezerve koje omogućavaju efikasno suočavanje sa izazovima. Visok nivo deviznih rezervi, visoki depoziti države, kao i otporan i dobro kapitalizovan bankarski sektor, pružaju važnu podršku u savladavanju aktuelnih izazova. Fiskalna disciplina se strogo održava, a monetarna politika ostaje oprezna, čime se čuva kredibilitet ekonomskih politika. Nastavak oprezne monetarne politike i otporan finansijski sektor ostaće važan oslonac u periodu pojačane neizvesnosti”;

Propisi koje je u oblasti poslovanja banaka donosila Narodna banka Srbije i supervizorske aktivnosti koje smo preduzimali u 2025. godini bile su posebno usmerene na zaštitu standarda građana, a naročito onih s nižim primanjima. Svaka doneta mera i njeni potencijalni efekti pažlјivo su analizirani, uz vođenje računa o tome da se njima unapredi dostupnost i kvalitet finansijskih usluga, a da stabilnost bankarskog sektora ne bude dovedena u pitanje.

• Podržan je državni program stambenih kredita za mlade kroz omogućavanje olakšane kupovine prve stambene nepokretnosti, uz učešće klijenta od svega jedan odsto (umesto dosadašnjih 20 ili 10 odsto), imajući u vidu da su stambeni krediti u okviru ovog programa obezbeđeni garancijama Republike Srbije uz povolјnije uslove otplate; 
• Od početka primene Zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti banke su odobrile skoro 4.400 kredita iz ove garantne šeme, u ukupnom iznosu od preko 40 milijardi dinara (344 miliona evra);
• Na sveobuhvatan i sistemski način dugoročno je rešeno pitanje ograničenja kamatnih stopa na sve kreditne proizvode građana; 
• U okviru podrške merama države za unapređenje životnog standarda građana, bankama su izneta supervizorska očekivanja da svoje aktuelne ponude ažuriraju tako da zaposlenima i penzionerima s redovnim mesečnim primanjima do 100.000 dinara ponude potrošačke i gotovinske kredite u dinarima, kao i stambene kredite pod povolјnijim uslovima. Sve banke su postupile u skladu sa iznetim očekivanjima, a mnoge od njih su građanima ponudile i povolјnije uslove. Od septembra 2025. godine banke su odobrile oko 180.000 gotovinskih i potrošačkih kredita, kredita za refinansiranje ovih    kredita i stambenih kredita po povolјnijim uslovima, u ukupnom iznosu od oko 143 milijarde dinara;
• Preko 6.100 fizičkih lica, u ukupnom iznosu od 4,7 milijardi dinara, iskoristilo je olakšicu u vidu restrukturiranja gotovinskih, potrošačkih i sličnih kredita na rokove otplate tri godine duže od redovnog režima, što je pomoglo da se smanji opterećenost njihovih budžeta; 

• Do 15. decembra 2025. godine Narodna banka Srbije rešila je 2.425 pritužbi korisnika, od čega se najveći broj odnosio na postupanje banaka (70,5 odsto). Rešeno je 1.710 pritužbi na postupanje banaka, od kojih je 47,3 odsto bilo osnovano.
• U tom periodu, finansijski efekat za korisnike u postupcima po pritužbama iznosi preko 66 miliona dinara, dok je na osnovu postupaka posredovanja ostvaren efekat od oko 8,4 miliona dinara.

Učinjen važan iskorak ka dalјem unapređenju platnih usluga – Srbija postala članica SEPA!

• Dana 22. maja 2025. godine Republika Srbija je zvanično postala 41. članica Jedinstvenog područja za plaćanja u evrima – SEPA. Pristupanje području SEPA važan je korak u procesu ekonomske integracije naše zemlјe sa Evropskom unijom, kao i sa ekonomijama Zapadnog Balkana. Ovim korakom završena je prva faza procesa pristupanja i naša zemlјa se svrstala u društvo država i teritorija koje primenjuju jedinstvene standarde za plaćanja u evrima, čime se otvaraju nove mogućnosti za građane i privredu u oblasti prekograničnih transakcija.Priklјučenje području SEPA rezultat je višegodišnjeg rada i reformi koje je sprovela Narodna banka Srbije, u saradnji s drugim institucijama, s cilјem pune usklađenosti sa evropskim propisima. Prave koristi za građane i privredu očekuju se od 4. maja 2026. godine, odnosno pristupanjem pružalaca platnih usluga iz Republike Srbije platnim šemama SEPA;
• Tokom prvih 11 meseci 2025. godine, u RTGS sistemu i Kliring sistemu Narodne banke Srbije realizovano je preko 203,3 miliona transakcija, čija je vrednost iznosila preko 193.719,7 milijardi dinara;
• U Sistemu za instant plaćanja Narodne banke Srbije – IPS NBS sistemu, od početka 2025. godine zaklјučno sa 22. decembrom 2025. godine, realizovano je preko 106,3 miliona transakcija, što predstavlјa rast za više od 25 odsto u odnosu na isti period 2024. godine; 
• Kompanija Rakuten Viber iskazala je interes za implementaciju pojedinih servisa zasnovanih na instant plaćanju u svoju aplikaciju. Ova saradnja, započeta u 2024. godine, nastavlјena je 2025. kroz aktivnosti usmerene na povezivanje funkcionalnosti Rakuten Viber aplikacije i servisa IPS NBS sistema; 
• Na kraju trećeg tromesečja 2025. godine za usluge:

– mobilnog bankarstva bilo je 5,0 miliona registrovanih korisnika, što je za 7,8% više nego krajem 2024. godine,

– elektronskog bankarstva bilo je 4,8 miliona registrovanih korisnika, što je za 9,1% više u odnosu na kraj 2024. godine. 

• Na kraju trećeg tromesečja 2025. godine prihvatna mreža:

– fizičkih prodajnih mesta iznosila je preko 180 hilјada, što je za 12% više u odnosu na kraj 2024. godine,

– internet prodajnih mesta povećana je na 5.377, što je za 13,8% više nego krajem 2024. godine

• Nastavlјen je razvoj tržišta platnih usluga, koje u našoj zemlјi, pored 19 banaka, pružaju i sedam platnih institucija i šest institucija elektronskog novca. Pored platnih institucija, pet institucija elektronskog novca i javni poštanski operator pružali su platne usluge preko veoma rasprostranjene mreže zastupnika;
• Nastavlјen je razvoj i tržišta digitalne imovine, tako da je, pored postojeća dva pružaoca usluga povezanih s virtuelnim valutama koja su u prethodnom periodu dobila dozvolu za pružanje navedenih usluga, u toku 2025. godine Narodna banka Srbije donela još jedno rešenje o davanju dozvole za pružanje ovih usluga;
• U okviru modernizacije sistema DinaCard, Narodna banka Srbije je, u saradnji s bankama i relevantnim tehničkim partnerima, pustila u rad sledeće klјučne komponente:

• novi DinaCard Switch, zasnovan na savremenoj arhitekturi visokih performansi, koji obezbeđuje stabilniji, brži i otporniji sistem za obradu transakcija;
• DinaCard Secure, rešenje za platne kartice usklađeno s najvišim međunarodnim tehničkim standardima (EMVCo), koje omogućava dodatnu autentifikaciju korisnika (SCA) i time znatno povećava zaštitu od zloupotreba u elektronskoj trgovini.
• U 2025. godini omogućeno je prihvatanje Discover kartica na DinaCard prihvatnoj mreži. Prva banka koja je omogućila prihvatanje jeste Banka Poštanska štedionica. 
• Tokom 2025. godine, Međunarodnom i Međubankarskom sistemu u devizama Narodne banke Srbije priklјučila se još jedna banka koja posluje u Srbiji – OTP banka, čime je svojim klijentima omogućila bržu i jednostavniju realizaciju deviznih transakcija prema učesnicima u navedenim sistemima. Trenutno, u Međunarodnom i Međubankarskom kliring sistemu u devizama Narodne banke Srbije, pored Narodne banke Srbije, učestvuje 13 banaka sa sedištem u Republici Srbiji, šest banaka sa sedištem u Bosni i Hercegovini i jedna banka iz Crne Gore; 

Poslovi sa inostranstvom i menjački poslovi

• I u 2025. godini Narodna banka Srbije je evidentirala kreditne poslove sa inostranstvom (kreditna zaduženja i odobrenja), izvršavala kreditne obaveze Republike Srbije prema inostranstvu postupajući kao agent države, vršila kontrolu deviznog poslovanja (neposredna i posredna), vršila neposrednu i posrednu kontrolu menjačkog poslovanja i aktivno sarađivala sa institucijama u zemlјi u cilјu zaštite finansijskog i privrednog sistema od rizika pranja novca i drugih protivpravnih radnji;
• Želeći da podstaknemo što efikasnije snabdevanje menjačkog i deviznog tržišta efektivnim stranim novcem, dodatno smo olakšali kanal snabdevanja efektivom ovlašćenih menjača od strane banaka;
• Doneli smo privremenu meru kojom se ukida mogućnost naplate provizije u menjačnicama prilikom otkupa i prodaje efektive građanima, s cilјem zaštite njihovih interesa i sprečavanja neopravdanih psiholoških pritisaka na devizno tržište. Takva odluka predstavlјa nastavak doslednih aktivnosti Narodne banke Srbije usmerenih na očuvanje stabilnosti finansijskog sistema, uklјučujući prethodno preduzete mere kojima je obezbeđena povećana dostupnost efektivnog stranog novca i olakšano poslovanje menjača u uslovima pojačane tražnje;

Paket zakona

Na predlog Narodne banke Srbije, Narodna skupština Republike Srbije je 6. marta 2025. godine donela paket zakona za unapređenje regulatornog i supervizorskog okvira u oblasti bankarskih i drugih finansijskih usluga, prvenstveno s cilјem dodatne zaštite korisnika tih usluga i dalјeg razvoja finansijskog tržišta. Ovi zakoni će u praksi bolјe služiti građanima i privredi i doprineti dalјem ekonomskom razvoju naše zemlјe:

Aktivna uloga Narodne banke Srbije tokom evaluacije Manivala

• Od jula 2024. godine Republika Srbija je u procesu uzajamne procene od strane Komiteta eksperata Saveta Evrope za procenu mera za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma – Manival, u okviru tzv. šestog kruga ovih procena. 
• U okviru ovog procesa, Narodna banka Srbije je u 2025. godini bila domaćin timu Manivala koji je vodio razgovore s predstavnicima relevantnih državnih organa i predstavnicima privatnog sektora koji su obveznici propisa u oblasti sprečavanja pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje. 
• Predstavnici Narodne banke Srbije aktivno su učestvovali u brojnim oblastima koje se odnose na efektivnost preventivnih mera i supervizije u finansijskom sektoru, kao i tehničku usklađenost s preporukama FATF-a u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, a svojom ekspertizom pružili su aktivnu podršku i institucijama u drugim delovima sistema. 

                                        (Priredio analitičar i publicista)