• Nova Strategija poljoprivrede Srbije, biće ovih dana usvojena na Vladi Srbije. Obnova prehrambenog suvereniteta biće ključni cilj nove Desetogodišnje strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja, koja će važiti od 2025. do 2034. godine. Među najavljenim merama zelene stipendije za decu sa sela, školske užine sa domaćih farmi, sistemska kontrola cena hrane, kao i povećana izdvajanja za ruralni razvoj!
• Letnje suše i 2025. godine, toplotni talasi i poplave ove godine prouzrokovali su gubitke u Evropskoj uniji procenjene na 43 milijarde evra, što je smanjilo ekonomski rast bloka za pola procentnog poena. Procenjuje se da će dugoročni efekti ovih događaja izazvati kumulativnu štetu od oko 126 milijardi evra na ekonomiju EU do 2029. godine;

 

• Prema objavljenim informacijama, budžet Srbije za poljoprivredu za 2025. godinu iznosi rekordnih 149,5 milijardi dinara, što čini oko 6,5 odsto ukupnih prihoda budžeta, a oko 111 milijardi je namenjeno subvencijama. Agrarni budžet Srbije u 2026.godini biće oko 147,5 milijardi dinara!
• Na otvorenom polju, u bašti i na njivi, kao i u različitim oblicima i tipovima zaštićenog prostora povrće gajimo na oko 96.500 hektara i uberemo prosečno oko 1.113.000 tona najraznovrsnijih plodova godišnje;
• Ukupna vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji nikada nije bila čest milijardi evra. Vrednost proizvodnje po jednom hektzaru je tek 1.200 evra! Satakvom proizvdom nemođe da se bude konkjurentnou svetu. KI pored svih teškoćća agrar Sroib je u 2024. godini, prema podacima RZS imao je izvoz  vredan 5,2 milijardi evra, dok je za uvoz  potrošeno3,9 milijardi  evra. Trgovinski suficit u 2024. godini ova oblast je imala od oko 1,1 milijardu evra! 

Branislav GULAN

Treba proceniti stepen uticaja suše jer u svim krajevima nije bio isti uticaj Pogled na globalne agro-prehrambene izazove i prilike. Dava Srbija nema nvoca da  prihati da je to bila elementar]na nepogoda. Rešenje je prandjemo da se uemsto  šteta od prirodnih neogodoa pgoalsi smpad poljorpvireedn eproizvuodknjej sa dvocifrenjm brojkama je recept kojii važi za Srbiju. Tako je bilao ba u proteklih devet suša  od 2000 do kraja 2025. godine. Nijednom suša nije bila proglašena za elementarnu nepogodu! Razlog je siromašna država nema para za to. A, štete za za devet suša su bile prosečno godišnje u Srbiji po 1,5 milijardi evra!

Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) u Statističkom godišnjaku za 2024. godinu, nudi detaljan pregled najznačajnijih trendova koji oblikuju globalne agro-prehrambene sisteme. Poslednje izdanje izdanje ukazuje na kritične izazove, uključujući povišene temperature, tekuću globalnu borbu sa nesigurnošću hrane i pritiske na životnu sredinu sa kojima se suočava poljoprivredna proizvodnja. Kako se navodi, globalna poljoprivredna vrednost je porasla za 89 odsto u realnom smislu u poslednje dve decenije, dostigavši 3,8 milijardi dolara u 2022. godini. Uprkos ovom rastu, doprinos poljoprivrede globalnoj ekonomskoj proizvodnji ostao je relativno stabilan, a udeo globalne radne snage zaposlene u poljoprivredi je smanjen, sa 40 odsto u 2000. na 26 odsto u 2022. godini. Proizvodnja hrane je nastavila da raste, ali glad ostaje trajno pitanje. 

Klimatske katastrofe nanele više od 120 milijardi dolara štete 

Dobrotvorna organizacija Christian Aid saopštila je u godišnjem izveštaju da je deset najtežih klimatskih katastrofa tokom godine prouzrokovalo više od 120 milijardi dolara ekonomskih gubitaka, uglavnom usled ciklona, poplava i šumskih požara. Upozorava se da su stvarni troškovi znatno veći. Najskuplji događaji zabeleženi su u jugoistočnoj Aziji, Kaliforniji i Kini, dok su posledice posebno teške u zemljama u razvoju, gde je osiguranje slabo razvijeno. U izveštaju se ističe da učestalost i intenzitet ovakvih događaja rastu zbog klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem. 

 Pomoć zemljama u razvoju protiv klimatskih promena

Evropska unija i njenih 27 članica izdvojile su prošle godine 31,7 milijardi evra javnih sredstava za podršku zemljama u razvoju u borbi protiv klimatskih promena, što je više nego prethodne godine (28,6 milijardi). Pored toga, mobilisano je još 11 milijardi evra privatnog kapitala za smanjenje emisija štetnih gasova i prilagođavanje klimatskim uticajima. Oko polovine ukupne pomoći usmereno je na mere prilagođavanja klimatskim promenama, a grantovi čine gotovo 50 odsto ukupnih doprinosa. EU ističe da će nastaviti da jača finansijske mehanizme i podržava sprovođenje Pariskog sporazuma, uz ispunjavanje cilja razvijenih zemalja da godišnje mobilišu 100 milijardi dolara za klimatsko finansiranje. 

• U 2023. godini između 713 i 757 miliona ljudi bilo je pothranjeno. Uzimajući u obzir srednji opseg (733 miliona), ovo je oko 152 miliona ljudi više nego 2019. godine. Globalna proizvodnja primarnih useva dostigla je 9,6 milijardi tona 2022. godine, što je povećanje od 56 odsto u poređenju sa 2000. godinom. Osnovni usevi kao što su šećerna trska, kukuruz, pšenica i pirinač zajedno čine skoro polovinu globalne proizvodnje useva. 

Proizvodnja mesa porasla je za 55 odsto od 2000. do 2022. godine, pri čemu piletina čini najveći udeo u ovom porastu. 

• U 2022. godini proizvedeno je 361 milion tona mesa u svetu, a piletina je nadmašila svinjetinu. Upotreba pesticida je porasla za 70 odsto između 2000. i 2022. godine, pri čemu je Amerika činila polovinu globalne upotrebe pesticida 2022. godine. Neorganska đubriva koja se koriste u poljoprivredi dostigla su 185 miliona tona hranljivih materija u 2022. godini, pri čemu je 58 odsto ove količine azot. Ovo predstavlja povećanje od 37 odsto u poređenju sa 2000. godinom. Emisije gasova staklene bašte iz poljoprivredno-prehrambenih sistema porasle su za 10 odsto između 2000. i 2022. Emisije sa farmi su porasle za 15 odsto u istom periodu, a stoka doprinosi oko 54 odsto ovih emisija;
• Nedostatak vode ostaje sve veći problem u regionima kao što su Bliski istok i Severna Afrika, gde se mnoge zemlje suočavaju sa ekstremnim stresom vode, što utiče na održivost poljoprivredne proizvodnje. U sušama svakodnevno oko 2,5 milijardi ljudi na planeti nema dovoljno pitke vode!

Letnje suše i 2025. godine, toplotni talasi i poplave ove godine prouzrokovale su gubitke u Evropskoj uniji procenjene na 43 milijarde evra, što je smanjilo ekonomski rast bloka za pola procentnog poena. Prema studiji, procenjuje se da će dugoročni efekti ovih događaja izazvati kumulativnu štetu od oko 126 milijardi evra na ekonomiju EU do 2029. godine, preneo je briselski Politiko.Studija je obuhvatila fizičku štetu na zgradama i infrastrukturi, kao i uticaj na produktivnost i efikasnost radne snage.Međutim, šteta od šumskih požara, koji su ove godine uništili više od milion hektara zemlje u Uniji, nije bila uključena u procene.

Svetske zalihe pšenice iznad očekivanja

Svetske zalihe pšenice su iznad očekivanja. Kukuruza u SAD – u više od 422 miliona tona. Ruska pšenica će biti reper za izvozne cene u oktobru 2025. godine. 

Evrospko tržište

Ova sezona će biti teška za izvoznike pšenice, takođe i za ratare, jer proizvodnja pšenice u svetskim razmerama je iznad očekivanja. 

• Proizvodnja ove sezone u svetu prevazilazi 816 miliona tona, relazne zalihe su 264 miliona tona ( za 2,2 miliona tona iznad sezone 2024/25.). Cene u izvozu će diktirati pšenica iz Rusije, ali pošto žetva kasni, to će biti primetno početkom oktobra;
• Za kukuruz u EU prognoze su suprotne, manje je optimizma i najavljuje se 55 miliona tona u silosima nakon berbe ove jeseni. Na sreću stočara u EU uvoz će biti olakšan – u Ukrajini se predviđa 32 miliona tona kukuruza, u SAD čak više od 422 miliona tona!

Cene mineralnih đubriva stagniraju na tržištu EU, ali na svetskom tržištu cene uree ne miruju. Beleži se pad cena uree – u Egiptu se traži 443 US dolara za tonu, na Blisko istoku 430 US dolara za tonu , sve FOB uslovi. Međutim uvoznici u Nemačkoj traže 540 evra za tonu uree (629 US dolara za tonu). Za UAN se traži 364 evra za tonu, za DAP 785 evra za tonu, AN 364 evra za tonu. Međutim cene žitarica ograničavaju tražnju poljoprivrednika za mineralnim đubrivom. Oni očekuju pad cena azotnih đubriva jer je cena gasa sada niža nego pre nekoliko meseci, ali proizvođači đubriva ne žele da snize cene. Da li će ih manja tražnja naterati na to, videćemo tokom septembra i oktobra.

pšenica,    sept. 2025.	184,00 evra/tona	dec. 2025.  190,00  evra/tona
durum,    sept. 2025.	255,00 evra/tona
kukuruz,   sept. 2025.	187,00 – 188,00  evra/tona	nov. 2025.   187,00 evra/tona
ječam,     sept. 2025.	182,00 evra/tona
piv. ječam    sept. 2025.	188,00 evra/tona
uljana rep,   sept. 2025.	473,00 evra/tona	nov. 2025.  473,00 evra/tona
suncokret,   sept. 2025.	570,00  evra/tona

• Uljarice imaju dobre izglede za više cene tokom zime. Turska je na tenderu kupila 18.000 tona suncokretovog ulja, iz Rusije, po prosečnoj ceni od 1.255 US dolara tona, C&F uslovi (trošak transporta u prodajnoj ceni). Uljana repica u EU je uspešno sačuvala nivo cena idostigla 473 evra tona;

Američki kontinenti

• Soja ima koristi od sve veće prerade u domaćim kompanijama i najave državne pomoći za proizvodnju biodizela. Najava za berbu kukuruza prevazilaze 422 miliona tona, neki analitičari najavljuju vuše od 427 miliona tona, piše Petar Jovičić;

pšenica,   decem. 2025.	5,2400 $/bušel (cca 27,216 kg)	192 US $ za tonu
kukuruz,   decem. 2025.	4,2700 $/bušel (cca 25,401 kg)	168 US $ za tonu
soja zrno,   novem. 2025.	10,4300 $/bušel (cca 27,216 kg)	382 US $ za tonu
soja brašno,  okto. 2025.	kratka tona (907,18 kilograma)   285  US $

BRAZIL – Rekordna žetva soje od 171,5 miliona tona je rezultat dobrih uslova gajenja , ali i primene agrotehnike jer je prosečni prinos bio 3,62 tone po hektaru. Novina je početak izvoza sirka u Kinu. Prve pošiljke će biti do decembra 2025. godine, tako će SAD dobiti konkurenciju za izvoz sirka u Kinu, još jedan udarac SAD – u iz Kine. U Brazilu se proizvede 4,7 miliona tona sirka godišnje.

Tokom 2024. iz SAD je izvezeno sirka u Kinu u vrednosti 1,27 milijardi US dolara! Za prvih 6 meseci 2025. izvoz u Kinu je smanjen za 97%. SAD proizvodi 8,7 miliona tona sirka godišnje što čini 14 odsto svetske proizvodnje.

Crnomorski region 

UKRAJINA – Za ovu sezonu pšenice će biti 23 miliona tona, za izvoz spremno više od 15 miliona tona. Kukuruza se predviđa 32 miliona tona, za izvoz će biti više od 25 miliona tona, javlja analitičar Petar Jovičić.

Proizvodnja povrća u Evropskoj uniji u porastu

Evropska unija je prošle godine proizvela ukupno 62,2 miliona tona svežeg povrća, što je za šest odsto više nego prethodne 2023. godine, a najveći proizvođači su bili Španija 14,8 miliona tona, Italija 13,9 miliona tona i Francuska 5,8 miliona tona koji zajedno čine 55 odsto ukupnog roda, objavio je Evrostat.

Proizvodnja paradajza u EU porasla je za pet odsto međugodišnje na 16,8 miliona tona, šargarepe za šest odsto na 4,7 miliona tona, a luka za 11 odsto na sedam miliona tona.

Među zemljama EU, Italija je bila najveći proizvođač paradajza sa 36 odsto udela u ukupnoj proizvodnji, a sledi Španija 27 odsto i Portugalija 10 odsto.

Najviše šargarepe proizveli su Nemačka 18 odsto udela, Francuska 14 odsto i Poljska 12 odsto. Luk su najviše prozvodili Holandija 26 odsto, Španija 20 odsto i Njemačka 12 odsto.

Što se tiče voća, Evropska unija je u 2024. proizvela 24,3 miliona tona, što je za dva odsto manje na godišnjem nivou. Najveći proizvođači voća u EU su Italija 5,4 miliona tona, Španija 4,3 miliona tona i Poljska 4,1 miliona tona, a ove tri zemlje su zauzele 57 odsto udela u celokupnoj proizvodnji.

Proizvodnja jabuka u EU smanjena je za četiri odsto na 11,6 miliona tona,a najveći proizvođači bili su Poljska 29 odsto udjela, Italija 21 odsto i Francuska 17 odsto.

Kako se navodi, proizvodnja krušaka porasla je istovremeno za dva odsto na 1,9 miliona tona, a glavni proizvođači su bili u Italiji 24 odsto, Holandija 17 odsto i Belgija 15 odsto.

Kod breskvi, proizvodnja je bila koncentrisana u Španiji 37 odsto, Italiji 33 odsto i Grčkoj 21 odsto, što je 91 odsto ukupnog roda i za dva odsto više nego u prethodnoj godini, navodi se na veb stranici Evrostata.

Foto: Pexels/Ilustracija | Proizvodnja povrća u Evropskoj uniji u porastu

Dobra žetva u Srbiji

U Srbiji je 2025. godine bila dobra žetva pšenice. To nije bila rekordna žetva! Požnjeveno je 3,62 miliona tona pšenice.! Srbija je u 2025. godinu dočekala sa million tona stare, neprodate pšenice. Državi Srbiji za ishranu 6,6 miliona žitelja, robne rezerve od 10 odsto i semenaarstvo dovoljno je oko 1,2 miliona tona pšenice. Sve to uz ostajanje i viškova može da se proizvede na 300.000 hektara.A, u Srbiji pšenica se u poslednjoj deceniji seje u proseku na oko 600.000 hektara. U zemlji nema dvoljno skladišnog prostora, ali ni kvalitetnih kadrova koji znaju mogu da  na vreme sve te viškove prodaju u svetu. Dokat je das u žetvu 2025. Dočekali I neprodatre ,stare zalieh od million tonastare pšenice. Srbikji treaju kadori kao što sunekad bili u ,,Geneksu’’, ,,Progresu’’ i drugim sličnim izvoznim firmama.

• Ali, rekordna žetv u Srbiji bila je 1991. godine kada je požnjeveno 3.736.503 tona hlebnog zrna!

Prerada naša neiskorišćena šansa

Srbija ima dugu tradiciju povrtarstva i sva obeležja proizvodnje povrća u Evropi i svetu. I u ravničarskom regionu, i u Moravskom, ali i u brdsko-planinskom regionu, u celini imamo dobre prirodne, klimatske i zemljišne uslove za dobre prinose kvalitetnih plodova. Na otvorenom polju, u bašti i na njivi, kao i u različitim oblicima i tipovima zaštićenog prostora povrće gajimo na oko 96.500 hektara i uberemo prosečno oko 1.113.000 tona najraznovrsnijih plodova godišnje. S izuzetkom pasulja i belog luka, koje moramo i uvoziti, naša proizvodnja znatno nadmašuje domaće potrebe, piše u svojima radovima dr Žarko Ilin, profesor na novosadskom Poljoprivrednoim fakuletu. Deo ovog rada objavljen je i  u časopisu ,,Dobro jutro’’.

U ukupnoj povrtarskoj produkciji dominira krompir – na oko 26.500 hektara pod ovom kulturom uberemo prosečno 488.000 tona godišnje. Krtola ima različite namene: za svežu potrošnju ranog krompira, srednje kasnog i kasnog za skladištenje i čuvanje, odnosno, potrošnju čitave godine, ali i za potrebe prerađivačke industrije. 

• Rekordna proizvodnja krompouira u Srbiji od  1.148.660 toan bila je daleke 1974.godine. Posle toga ona se smanjivala  pa danas Srbija za svoje potrebe mora da ga uvozi. Od krompira nastaje preko 250 najrazličitijih proizvoda i oni imaju široku upotrebu. U svetu je na bazi krompira izgrađena moćna prerađivačka industrija što, na žalost, u Srbiji nije slučaj. Naime, od ukupno 26.500 hektara, svega 2.000 do 2.500 hektara namenjeno je industrijskoj preradi, najviše u čips i pomfrit, a nešto manje u skrob;

Značajni viškovi za izvoz

Odmah iza krompira, na našim prostorima je po značaju proizvodnja paprike na 10.000 hektara, s izuzetno dugom tradicijom. Do pre dvadesetak godina proizvodila se gotovo isključivo iz rasada, a od tada se u Vojvodini prešlo na direktnu setvu semena na stalno mesto. Potpuno se zadovoljavaju potrebe za oko 6,7 miliona stanovnika, ali smo i značajni izvoznici, i to ne samo sveže, već i na različite načine prerađene paprike. 

• U Srbiji je rekordna proizvodnja paprika u količini od 227.645 tona bila 2016. godine;

Po površinama u Srbiji sledi pasulj, na oko 8.000 hektara, a proizvedemo otprilike polovinu naših ukupnih godišnjih potreba. Iako imamo izuzetnu dugu tradiciju, od značajnog proizvođača-izvoznika, postali smo uvoznik. 

• Rekordna proizvodnja pasulja u Srbiji bila je 101.030 tona , ali daleke 1955. godine. Srbija je sad  tradiconalan i veliki uvoznik ovog nekadašnjeg nacionalnog jela, pasulja!

Posle pasulja, po površinama i ukupnom ekonomskom značaju je paradajz sa 7.350 hektara, a većina proizvodnje namenjena je svežoj potrošnji, i to čitave godine. Manji deo, 300 do 500 hektara godišnje, gaji se za potrebe prerađivačke industrije, što za domaće tržište, što za izvoz.

• Rekordna proizvodnja paradajza u Srbiji bila je daleke 1977. godine i tada je ubrano ukupno 244.960 tona!

Značajna nam je i proizvodnja graška, na površini od oko 5.500 hektara. Proizvodi se kao rani, srednje rani, srednje kasni i kasni, gotovo isključivo za industrijsku preradu. Grašak, zajedno sa kukuruzom šećercom, boranijom, krastavcem kornišonom i paprikom, predstavlja osnov naše prerađivačke industrije, i to uglavnom za izvoz.

• Rekordna proizvodnja graška u Srbiji, bila je pre jedne decenije, 2015. godine u količini od 43.970 tona!

Kupus se proizvodi čitave godine, kao rani, srednje rani, srednje kasni i kasni: kao rani i srednje rani uglavnom za svežu potrošnju, dok se srednje kasni i kasni gotovo isključivo gaje za potrebe prerade. Prerađuje se prirodnom biofermentacijom, što obezbeđuje izuzetan kvalitet izvoznog proizvoda na zapadnoevropsko tržište. 

• U zemlji Srbiji rekordna proizvodnja kupusa i kelja bila je 1980. godine. Tada je bilo proizvedeno  381.720 tona ovog povrća!

Posle kupusa, po količinama zasada slede dinja i lubenica. Proizvode se kao rane, srednje rane i srednje kasne, za veoma ranu proizvodnju, i to isključivo iz rasada, klasično kalemljenog, u niskim plastičnim tunelima, dok je za srednje rane proizvodnja na nastiranom zemljištu, a srednje kasna proizvodnja je ona direktnom setvom semena, i stiže za potrošnju u drugoj polovini avgusta i prvoj dekadi septembra. 

• Prema podacima RZS rekordna proizvodnja dinja i lubenica u Srbiji bila je 1979. godine. Tada je bilo proizvedeno  441.710 tona! 

Foto: Goran Mulić – U Srbiji se povrće gaji na oko 96.500 hektara. Na tim površinama se prosečno ubre oko 1.113.000 tona najraznovrsnijih plodova godišnje

Značajne površine u Srbiji su pod krastavcem – salatarom i kornišonom, za industrijsku preradu. Negde oko 70 posto proizvodnje je za domaće tržište, a preko 30 posto proizvodnje namenjeno je izvozu, i to pre svih na nemačko tržište. 

• Vrhunske, rekordne prinose i ovog povrća Srbija imala davne 1982. godine kada je u njoj bilo ubrano 73.116 tona krastavaca!
• Treba dodati da Srbija ima i rekordnu proizvodnju šargarepe koja je 2010. godine bila oko 101.180 tona!

Poželjna ulaganja u proizvodnju belog luka

,,Najmanje površine nalaze se pod belim lukom, i to na nekih 1.150 hektara. Ali, ne smemo zaboraviti da je Srbihja nekad imala dovoljnoi belog luika za sebe t za izvoz. Sad je u 2019. godine bil proizuvedeno samo  3.092 tona pa mora da ga uvozi! Nismo samodovoljni u ovoj proizvodnji, kao ni u proizvodnji pasulja, što znači da bi u budućnosti bilo dobro ulagati u razvoj ove proizvodnje. Kod deset povrtarskih vrsta, uz krompir, što vodi zvanična statistika, i gde smo apsolutno samodovoljni, sem u proizvodnji pasulja i belog luka, ostvarujemo zadovoljavajuće rezultate, odnosno, više nego duplo više od potreba građana Srbije, što za potrebu prerađivačke industrije, odnosno, izvoza’’, navodi Žarko Ilin.

• U Srbiji je daleke 1955. godine bila rekordna proizvodnja pasulja kada je  bilo proizvedeno  101.030 tona ovog povrća!
• Rekordna proizvodnja crnog luka bila je 1984. godine kada je na poljima bilo proizvedeno 34.890 tona ovog povrća!
• Beli luk, koji danas moramo da uvozimo, nekada, 1984. godine bili smo proizveli rekordnih 34.890 tona!

Povrće proizvedeno u Srbji ima kupce u EU

Pored ovih vrsta, na značajnom mestu nalazi se kukuruz šećerac, koji zauzima između 3.500 i 5.000 hektara, zavisno od godine, i gotovo 90 posto njegove proizvodnje se izvozi. Po značaju sledi začinska paprika, koja se u Vojvodini i na jugu Srbije, u okolini Lokošnice, proizvodi na preko 2.000 hektara. Pre svega, je namenjena za sušenje i proizvodnju finog, plameno-crvenog mlevenog praha koji se koristi u ishrani. Značajnih oko 3.500 hektara imamo pod boranijom. Preko 90 odsto proizvodnje je u Vojvodini i namenjena je industrijskoj, najčešće hladnoj preradi, dok se manje količine prerađuju toplom preradom za potrebe vojske, policije, domova zdravlja, odnosno, bolnica, studentskih menzi, restorana.

U Srbiji se značajna proizvodnja povrća odvija u baštama, prema podacima RZS na oko 48.000 hektara, što se, u zavisnosti od godine, menja za oko deset posto naviše, ili naniže. U poslednjih pet godina površine pod povrćem u baštama, okućnicama, vikendicama značajno rastu, ne samo za potrebe porodice, već i tržni viškovi završavaju na zelenim pijacama.

Za potrebe prerađivačke industrije, na površini od 800 do 850 hektara proizvodi se lisnati peršun, pre svega, za sušenje, i gotovo celokupna proizvodnja ide u izvoz. Na površini između 500 i 600 hektara gaji se spanać, takođe za iste namene: sušenje i izvoz. Proizvodi se i korenasti peršun, za potrošnju čitave godine. Slična je situacija s paštrnakom i celerom. Značajna površina je pod cveklom, pre svega, za industrijsku preradu, a tako je i s karfiolom, na površini između 500 i 800 hektara, brokole na površini od 500 hektara, i nešto manje površine pod keljom pupčarom i kelerabom, pre svega za svežu potrošnju.

Dominantna povrtarska vrsta je salata, i to u svim tipovima gajenja – i na otvorenom i u staklenicima i plastenicima. Obično na malim površinama, u bašti se proizvodi tikvica, tokom čitave godine, dok beli luk i praziluk imaju karakter intenzivne njivske proizvodnje. Srbija je značajan proizvođačirena, pre svega, za potrebe prerađivačke industrije, i on se u Srbiji proizvodi na preko 100 hektara, što je znatno više od naših potreba i veliki smo izvoznici, pre svega, na zapadnoevropsko tržište.

Brojne prednosti zaštićenog prostora

Plastenička proizvodnja ima izuzetan agrotehnički, biološki, ekološki i ekonomski značaj. Agrotehnički značaj se ogleda i u tome što je moguća smena više od jedne vrste u toku godine, jer zaštićeni prostor pruža mogućnost kontrole mikroklimatskih uslova. Ostvaruju se i do 10 puta veći prinosi, a kvalitet tog povrća je neuporedivo viši od povrća proizvedenog na otvorenom polju. To je zdravstveno bezbedno povrće jer se ne upotrebljavaju herbicidi, pošto se zemljište nastire različitim plastičnim folijama. U zaštiti od štetnih insekata koriste se predatorske vrste, a protiv prouzrokovača bolesti upotrebljavaju se biološki preparati. Biološki značaj povrća iz plastenika je u tome da omogućava celogodišnju proizvodnju, što s proizvodnjom na otvorenom zatvara celogodišnji ciklus ponude i proizvodnje svežeg povrća. Ekološki značaj se ogleda u drastično smanjenoj potrošnji pesticida, te je povrće zdravstveno bezbedno, a ekonomski značaj je u tome da ovo povrće čitave godine ima značajno višu cenu i donosi veći profit.

S obzirom na to da je Srbija značajan i tradicionalan proizvođač povrća, proizvodeći ga na četiri odsto od ukupnih obradivih površina, što je otprilike na nivou zemalja Evropske unije,  važno je istaći šta su pravci daljeg razvoja i gde je tu mesto asocijacija, udruženja, zadružnog sektora, ali i nauke i struke.

Uloga ovih organizacija i institucija je u organizovanju proizvodnje povrća na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru, za svežu potrošnju ili za potrebe prerađivačke industrije, u obezbeđivanju kvalitetnog potrošnog i repromaterijala u dovoljnim količinama po racionalnim cenama, kako bi ova proizvodnja bila konkurentna sa zemljama EU. Bitan je i moguć nadzor nad tehnološkim procesom proizvodnje i prerade, što omogućava veći kvalitet gotovog proizvoda. Dalji pravci razvoja su pružanje usluga u sprovođenju tehnološkog procesa proizvodnje, s obzirom na izuzetno skupu mehanizaciju, skladišni prostor, potrebe za preradom na malim porodičnim gazdinstvima ili u prerađivačkoj industriji. Zato se razmatra mogućnost pružanja usluga po modelima zemalja EU.

• Mora se voditi računa o mogućnosti kratkoročnog ili dugoročnog čuvanja, pakovanja i distribucije svežeg povrća čitave godine, jer je poznato da se potrošnja svežeg, ali i prerađenog povrća, odvija čitave godine. Sa dnevnom potrošnjom od 400 do 450 grama po jednom stanovniku zadovoljavaju se sve potrebe za biološki vrednim i zaštitnim materijama, a sa druge strane, to je znak da se nacija kvalitetno hrani!

Gubici mogu da iznose između 20 i 50 odsto, pa je neophodno kvalitetno kratkoročno čuvanje u kvalitetnom skladišnom prostoru s idealnim mirkoklimatskim uslovima. Kod većine povrtarskih kultura to je temperatura od 0 do 2 °C i visoka relativna vlažnost vazduha od 92 do 98 odsto. Izuzetak su crni i beli luk koji se čuvaju na temperaturi od 0 do 2 °C, ali pri izuzetno niskoj relativnoj vlažnosti vazduha, ne većoj od 65  odsto. Kod dugoročnog čuvanja, cilj je obezbediti kontinuitet u isporuci čitave godine, pre svega, korenastog, lukovičastog i krtolastog povrća.

U narednom periodu, po ugledu na zemlje EU i značajne proizvođače, pre svega, u Holandiji, Italiji, Španiji, Francuskoj, Izraelu, Turskoj,  Srbija mora unaprediti pakovanje i distribuciju. U ovim zemljama poklanja se izuzetna pažnja distribuciji i izvozu svežeg i prerađenog povrća. Svi ovi ciljevi podređeni su proizvodnji povrća po količini, u kontinuitetu, i po kvalitetu, kako bi zadovoljili sve svoje potrebe, domaće potrošnje i izvoza.

• Značajni povrtnjaci nalaze se u Vojvodini, gde dominira proizvodnja krompira na 3.400 hektara. Sledi grašak na blizu 3.000 hektara, paradajz na oko 2.000 hektara, crni luk na oko 1.200 hektara i paprika na oko 860 hektara. U Vojvodini se povrće proizvodi na ukupno 16.149 hektara, na kojima rodi prosečno ukupno oko 320.000 tona. To je više nego što je potrebno za manje od dva miliona žitelja ove naše pokrajine;
• Suša je smanjila prinose na svim ostalim kulturama posebno voću, koje se u Srbijui nalazi na blizu 200.000 hetkara.  Šteta na proizvodnji voća u 2025. godini se procenjuju na oko 800 miliona evra, ističe dr Zoran Keserović, profesor na Poljoprivrivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Kukuruzu je zbog nižih  prinosa naneta šteta od od preko 200 mliona evra u 2025. godini! 

• Kada je reč o klimatskim promenama u Srbiji, od 2000. godine zajedno sa sušom u 2025. godini u njoj je bilo devet suša.Znači  svake treće godine po jedna! Za prvih devet suša štete su procenjene na oko 10,5 milijardi evra. Vlast neam nvoaca da suše proglasi za elementarne nepogode, pa s pronašl rešenje da u takvim sitaucijama pad proizuvodnj proglasi sa dvocifrenom brojkom! Srbija nema stoke, pa ni prirodnog gnojiva. A, bez prirodnog gnojiva ne bi bilo dobro da se navodnjavaju njive. Jer, u tom slučaju bi im bila naneta jošt veća šteta. Njive  su već ispošćene. U njihovm zemljištu pre jednu i po deceniju nalazilo se oko pet odsto humusa.  Sad je to opalo samo na prosečnih 2,5 odsto. Ukoliko bi se njive navodnjavale, a u zemljištu ne bi bilo prirodnog đubriva,  još više bi se u njemu smanjio humus. 
• Da bi se vratio  jedan santimetar izgubljenog humusa u zemljištu  potrebno je da prođe oko 100 godina!

Nerealan zahtev od 300 evra po obradivom hektaru!?

Ministar polјoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da su zahtevi polјoprivednika koji protestuju neralni jer je potrebna čak petina budžeta Republike Srbije da bi se ispunili, kao i da to što ne žele sa njima da razgovaraju samo pokazuje da se tu upetlјala politika. To se odnosi na zahtev poljoprivrednika za nadoknadu za sušu od po 300 evra po hektaru. To je nerealno. On je naveo da ispunjenje zahteva polјoprivrednika, a to su 300 evra po hektaru, oslobađanje goriva od akciza, rešavanje dugova prema Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje traži tri jednogodišnja budžeta. “Znači, potrebna je jedna petina budžeta Republike Srbije samo da bi ispunili te zahteve. Plus toga, poruka je da ne želimo da sednemo da razgovaramo sa ministarstvom polјoprivrede, ne želimo da razgovaramo sa resornim ministrom, nego samo želimo da se to ispuni. To pokazuje da se tu upetlјala upetlјala politika”, rekao je Glamočić i naveo da će sve što je realno država ispuniti, ali da je ispunjenje svih zahteva nemoguća misija. Dodao je da najveći deo podsticaja iz budžeta dobijaju upravo polјoprivrednici i istakao da se može ubrzati isplata povraćaja novca po litru goriva. “Polјoprivrednici  u Novom Sadu su sa teritorije Vojvodine i oni pored para iz republičnog budžeta, dobijaju i novac iz pokrajine, a kako je juče saopštio Pokrajinski sekretarijat za polјoprivredu, dobili su još 13 milijardi od pokrajinskih para. Znači oni su u povlašćenom položaju u odnosu na polјoprivrednike u centralnom delu Srbije, pogotovo što su u centralnom delu Srbije proizvođači koji su manji. Nјima je bilo mnogo teže u ovoj situaciji nego onima koji su veliki”, rekao je ministar. On je i dodao da je to moglo da se vidi i po mehanizaciji. “I hvala Bogu da voze traktore koji su skuplјi i veći. Veliki deo tih traktora je kuplјen od sredstava iz budžeta Srbije. To je dobro i tako i treba da bude. Ali mislim da se ovde priča više tiče politike”, ocenio je ministar. 

Glamočić je istakao da je država ispunila sve obaveze prema poljoprivrednim proizvođačima, kao i da su do kraja 2025. godine raspisani svi planirani javni pozivi i isplaćen kompletan budžet Ministarstva. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede aktivno radi na unapređenju procesa i podršci poljoprivrednim gazdinstvima u okviru ovog programa, koji je, uz nacionalne mere, od velikog značaja za naše proizvođače. On je ukazao da je resorno ministarstvo posvećeno i da radi i na rešavanju pitanja subvencionisanih kredita, s obzirom na to da njihova obustava stavlja proizvođače u težak položaj uoči setve.

Jedno od od mnogobrojnih udruženja poljoprivrednika – Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije (IZOPS) – najavljuje proteste, koji su sa du toku. Kažu njihov glas se ne čuje sa njiva, iz staja, obora za tov svinja… Jedino rešenje je da izađu na ulicu i da tu potraže pravdu. Tako su radili proteklih godina, pa evo i 2025.  Kako ističu, kad zatreba,izaći će traktorima pred institucije. 

• Kako se moglo čuti, uz sve do sad adogovorenoi obećano, njihov vanredni zahtev u najkraćem jeste da država isplati dodatno iz budžeta 300 evra po hektaru zbog posledica suše koju su imali. U Srbiji je prema popisu iz 2023/24. godine registrovano oko 508.365  poljoprivrednih gazdinstava, sa 1.150.000 zaposlenih, koji  obrađuju 3.257.100 hektara.

Zvanični podaci o ukupnim prinosima i posledicama suše još nisu objavljeni i mogu se očekivati tek po sabiranju podataka o žetvi najvažnijih kultura u oktobru. 

• Prema podacima RZS, budžet Srbije za poljoprivredu za 2025. godinu iznosio je rekordnih 149,5 milijardi dinara, što čini oko 6,5 odsto ukupnih prihoda budžeta, a oko 111 milijardi je namenjeno subvencijama. Agrarank budžet u 2026. godini biće oko 147,5 milijardi dinara!

Po rečima poljoprivrednika, glas seljaka se ne čuje niti uvažava sa njiva, praznih staja, obora i torova! Zato je, kako kažu, jedino rešenje da izađu na ulice i na njima zatraže pravdu za pomoć! 

• Problemi su u tome što poljoprivreda nije strateška grana u Srbiji i što se njeniprobolemi ne rešavaju sistemski. Već samo od slučaja do slučaja. Sa izlaskom na ulice, odnosno sa takvim rešavanjem problema samo se ,,gase požari’’. A, ponekada se sa takvim načinom rada onii razbuktaju!

Đorđe Grujić, predsednik Udruženja poljoprivrednika Asocijacije 2022. iz Srbobrana, je još 2024. godine podneo  inicijativu da se formira poljoprivredna komora (koja je prvi put u Srbiji osnovana 1937. a drugi put 2017. godine, pa i sad postoji – primedba autora), a od resornog ministarstva tražio obrazovanje radne grupe, sastavljene od proizvođača, kako bi imali većeg uticaja na politiku u poljoprivredi. Umesto da tražimo sistemsko rešavanje problema, smatram da pojedinci pod okriljem borbe za poljoprivrednike ostvaruju neke svoje lične interese, zovu ljude na ulice i politizuju našu borbu. Imamo danas udruženja koja broje i po dva, tri člana i pozivaju na proteste, pa se pitam koga oni to zastupaju. Borimo se da parlamentarnim putem kroz institucije to rešavamo – ističe Grujić. Imamo aktivnu saradnju sa Svetskom bankom i predstavnicima „Iparda” u Srbiji, na liberalnom tržištu ne možemo biti zatvoreni, kako neki misle, niti pojedinačno stalno nešto tražiti od države. Sistemski bi poljoprivredna komora mnogo toga rešila i ostajemo pri tom zahtevu i zamisli – kaže Grujić. 

Suša kukuruzu u Srbiji nije dozvolila da donese očekivani berićet! Rodilo je samo 4,4 miliaon tona. 

• Rekordna proizvodnja kukuruza u Srbiji bila je 1986. godine kada je rod bio 8.062.20 tona u Srbiji!

Vukašin Baćina, predstavnik proizvođača mleka iz Banata, kaže da poljoprivrednici zbog suše jesu u jako teškoj situaciji, ali da ne mogu dozvoliti da ih predvode oni koji žele iz svega da izvuku ličnu korist za sebe. Nema tačnog podatka koliko udruženja i inicijativa poljoprivrednikatrenutno  deluje u Srbiji, često se pominje da su neka od njih i fantomska, koji je broj njihovih članova, niti površine koje obrađuju, a takođe ne postoji ni krovno udruženje koje bi moglo da bude snažan i uticajan partner u pregovorima sa državom. Pre godimnji dana jendo vreme u Srbiji je delovalo čak 88 udruženja poljoprivrednika.

• Ukupna vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji nikada nije bila šest milijardi evra. Vrednost proizvodnje po jednom hektaru je blizu 1.200 evra! Sa takvom proizvodnjom nemože da se bude konkurentno  svetu. I pored svih teškoćća agrar Srbije je u 2024. godini, prema podacima RZS imao  izvoz  vredan 5,1 milijarde evra, dok je za uvoz  potrošeno 3,9 milijardi  evra. Trgovinski suficit ova oblast je imala od oko 1,2 milijarde evra! 

Strategija vraća prehrambeni suverentiet

• Nova Strategija poljoprivrede Srbije, biće ovih dana usvojena na Vladi Srbije. Obnova prehrambenog suvereniteta biće ključni cilj nove Desetogodišnje strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja, koja će važiti od 2025. do 2034. godine. Među najavljenim merama zelene stipendije za decu sa sela, školske užine sa domaćih farmi, sistemska kontrola cena hrane, kao i povećana izdvajanja za ruralni razvoj!
• Kako je potvrdila autorka strategije Tatjana Brankov, dokument predviđa promenu pravca razvoja agrara i jačanje najslabijih karika – svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa. „Radimo na obnavljanju prehrambenog suvereniteta kroz podsticanje inovacija, transfer znanja i usklađivanje sa evropskim agrarnim propisima. Promeniće se i način na koji se subvencioniše poljoprivreda“, navodi Brankov. Po njenim rečima, trenutno čak 88 odsto agrarnog budžeta ide na direktna plaćanja, dok se za ruralni razvoj izdvaja svega nekoliko procenata;

Strategija preporučuje značajno povećanje sredstava za ruralni razvoj. Iako budžet za 2025. godinu već postoji i ne može se menjati, realno je očekivati da se u naredne tri godine izdvajanja za ove mere povećaju na 15 odsto. Do kraja strateškog perioda cilj je da ona dostignu 30 odsto, što je i preporuka Evropske unije!

Foto – arhiva: Prema podacima RZS u Srbiji postoji samo 2.349.176 svinja to je samo malo vi[e neog 1947. godine! Nedostatak svinja u Srbiji doveo je do toga da država izgubi prehrambeni suvereniet koji treba da  vrati nova strategija razvojua poljoprivrede od 2025. do 2034. godine!

Poseban akcenat strategija stavlja na mlade i obrazovanje, kroz uvođenje „zelenih stipendija“ i poboljšanje ishrane dece i omladine. Planirana je šema školskih užina koja će omogućiti plasman domaćih proizvoda – voća, povrća, mleka i mesa – direktno u škole. „Time ne samo da podižemo kvalitet ishrane, već i smanjujemo viškove na tržištu. Organizovaćemo i edukativne radionice za decu, jer je primećeno da školska ishrana često sadrži previše soli, transmasti i drugih štetnih sastojaka“, kaže Brankov. Zelene stipendije, kako objašnjava, namenjene su deci registrovanih poljoprivrednih proizvođača koja studiraju veterinu, agronomiju, agroekologiju i slične oblasti, kako bi se očuvao kontinuitet na gazdinstvima.

Strategija takođe predviđa uspostavljanje institucije ombudsmana za hranu, koja bi se bavila zaštitom prava potrošača i kontrolom tržišnih cena. „To je jedno od naših rešenja koje će biti ponuđeno javnosti na komentare. Vidimo da i druge zemlje regiona uvode modele kontrole cena. Srbija mora uvesti red u ovo pitanje“, poručila je Brankov.

Šta očekujemo u agraru u 2026. godini? 

Kada govorimo o 2026. godini, očekujemo produbljivanje jaza u domaćoj poljoprivredi. Ne samo između velikih i malih proizvođača, već sve jasnije između digitalne generacije poljoprivrednika i onih koji i dalje rade po tradicionalnim modelima, bez pristupa znanju, tehnologijama i savremenim informacijama. Taj jaz neće biti samo tehnološki – već i ekonomski. Klimatske promene će, nažalost, i dalje snažno uticati na proizvodnju. Suše, grad, mrazevi bez snežnog pokrivača i ekstremni vremenski događaji postaće nova normalnost. Poljoprivreda više neće moći da se oslanja na ”prosečnu godinu“, jer takva godina praktično više ne postoji. Upravo zato očekujemo da će pitanje otpornosti proizvodnje biti važnije od pitanja prinosa. 

U tom kontekstu, održiva poljoprivreda prestaje da bude izbor iz ideoloških razloga i postaje nužnost. Sve više proizvođača će shvatati da bez očuvanja zemljišta, vode i biodiverziteta nema ni stabilne proizvodnje. Očekujemo veću primenu agroekoloških mera – od plodoreda i pokrovnih useva, preko smanjenja upotrebe hemijskih sredstava, do boljeg upravljanja vodom i organskom materijom u zemljištu. Digitalna generacija poljoprivrednika, uz podršku znanja i tehnologije, imaće prednost u ovoj tranziciji. Oni koji koriste preciznu poljoprivredu, prate podatke sa terena i povezuju ekonomiju proizvodnje sa ekološkim aspektima, lakše će se prilagođavati novim uslovima. Sa druge strane, starija, tradicionalna gazdinstva bez institucionalne i savetodavne podrške rizikuju da ostanu na margini. Očekujemo i da će tržište dodatno podstaći ovu promenu. Kupci, prerađivači i izvoznici sve više traže sledljivost, održive prakse i jasnu priču o poreklu hrane. To će biti izazov, ali i prilika za one koji su spremni da dodaju vrednost svojim proizvodima, umesto da ostanu u primarnoj proizvodnji.  Za redakciju agronews-a, 2026. godina biće godina u kojoj se jasno vidi da li poljoprivreda ide putem prilagođavanja ili odlaganja problema. Naš zadatak ostaje da pratimo, informišemo i otvaramo prostor za dijalog – jer bez znanja, bez održivih praksi i bez uključivanja proizvođača u donošenje odluka, nema ni otporne poljoprivrede u godinama koje dolaze. 

                                                                (Autor je analitičar i publicista)