Za Štajerske novice iz Budimpešte piše: akademik Vlastimir Vujić

Pregovori Mađara i Rusa o kupovini njihovog udela u „Naftnoj industriji Srbije“ ušli u operativnu fazu

„MOL“ 5. JANUARA ZAPOČEO DUBINSKU PROVERU NIS-a

                 Dvanaestočlana delegacija „MOL“-a 5. januara ove godine doputovala je u Beograd i njegovi timovi započeli su dubinsku proveru poslovanja NIS (finansije, pravne obaveze, operativne i regulatorne rizike), kako bi na osnovu stanja koje utvrde – sa ruskim „Gaspromom“ dogovorili cenu i uslove akvizicije. Cilj je da potencijalni kupac tačno zna šta kupuje, koje rizike preuzima i kolika je realna vredost kompanije.

                 Mađari verovatni vlasnici još jedne kompanije od nacionalnog zanačaja u Srbiji , NIS

  Čunjenica da su pregovori došli do ove tačke znači da „MOL“ smatra da postoji realna šansa da američka administracija odobri transakciju. Međutim, ovo nije garancija da je dogovor izvestan?! Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAK) Ministarstva SAD procenjuje da li bi predložena transakcija sa mađarskim „MOLOM“ stvarno uklonila rusku kontrolu u NIS-u i ako zaključi da bi Rusija zadržala „prikriveni“ uticaj ili da nastavlja da ostvaruje prihod ne bi odobrila ovu kupovinu (NIS je dobio licencu od SAD da pregovore o promeni vlasništva završi do 24.marta!).

                       U normalnim uslovima za složenu kompaniju poput NIS-a za taj postupak bilo bi potrebno četiri meseca (ili duže!). Zašto? Jer nije u pitanju klasična kupovina, već svaki dokumenat mora da se sagleda kroz OFAK „prizmu“ (sic?), i „MOLOVI“ timovi moraju da se konsultuju sa američkim advokatima koji su specijalizovani za OFAK propise i sankcije! U slučaju „Naftne industrije Srbije“ najverovatnije će se iskoristiti mogućnost „brze“ dubinske analize (jer joj „gori“ pod nogama pošto joj od 9. oktobra 2025. godine u rafinerije ne stiže nafta, rezerve se iscrpljuju, a bez sirovina do kraja januara moglo bi da dođe do otežanog obezbeđivanja potrebnih dnevnih količina goriva!?). U slučaju NIS-a sigurno postoji „rezervni“ rok koji diktira hitnost (ali je evidentno da se o tome ne govori javno i ne iznose se detalji!). U tom slučaju ceo postupak mogao bi da se završi za četiri do šest nedelja (predugovor do 31. januara, a ugovor do 24. marta!).

                          Kažimo na kraju da je krajem novembra predsednik Srbije Aleksandar Vučić obavestio javnost da je Vlada prihvatila njegov predlog da se ruskoj strani da „još“ 50 dana (rok ističe 15 januara) da pronađe kupca, a da posle toga Srbija neće imati izbora – već će morati da uvede „svoju upravu“ u NIS-u i ponudi najveću moguću cenu. Međutim, šef države Vučić upozoren je iz Moskve da (prijateljska!) Srbija mora ispunjavati svoje obaveze u vezi NIS-a. Uvođenje državnih mera u pomenutu kompaniju (nacionalizacija ili prinudni prenos vlasništva) je u suprotnosti sa potpisanim međudržavnim sporazumom i predstavlja kršenje međunarodne obaveze Srbije?! Dakle, ako bi Beograd preduzeo mere koje se tumače kao protivpravne – otvoriće mogućnost sudske arbitraže!? Analitičari u Mađarskoj podvlače da Srbija kvalitetno mora da odvaga i koliku političku cenu bi platila u slučaju da se odluči za rešenje koje ne bi bilo prihvatljivo Moskvi.U zaključku vredi pomenuti i ovo – nijednom sastanku sa dvanaestočlanom delegacijom mađarskog „MOLA“ nije prisustvovao niko iz Vlade Srbije?