• Razvoj zadrugarstva u Srbiji u periodu između kraja 1944. godine, oslobođenja zemlje od okupatora i 1990. godine, zatim raspada SFRJ, zaslužuje mnogo detaljnije proučavanje i analize nego što je to do sada činjeno. Zadrugarstvo je u tom periodu imalo veoma značajnu ulogu. Posle toga imalo je niz uspona i padova. Delilo je sudbinu kroz koju je prolazila Jugoslavija; 
• Mnogi ostaci zadrugarstva iz tog vremena, kao što su opšte zemljoradničke zadruge, kooperacija, otkup, složene zadruge, zadružni poslovni savezi i danas nas prate i sputavaju u bržem razvoju zadrugarstva. Zbog toga  treba ukazati na neke karakteristike zadrugarstva tog vremena. Jer, zadrugarstvo u svetu cveta, i razvija se, ali u Srbiji je pitanje dokle će da postoji ako država ne odluči da mu sistemski pomogne; 
• ,,Uzurpirano je više od 200.000 hektara zadružne zemlje “pretvaranjem” u društvenu, koja je potom prodata biznismenima. Ako se računa da hektar košta 10.000 evra, to je dve milijarde evra, opljačkanih od naroda. To već više od 10 godina znaju svi nadležni organi, ali niko ništa ne preduzima osim Saveta za borbu protiv korupcije, čiji se stavovi, kao i zahtevi zadrugara, ignorišu’’, 
• Samo u poslednjoj deceniji ugasilo se oko 62.000 gazdinstava i tada je došlo do drastičnog smanjivanja stočnog fonda. Pa čak i do gubitka prehrambenog suvereniteta Srbije! 
• Zadrugarstvop Srbiej država je od 2017. do 2021.godine pomogla sa 2,2 miloijarde dinara ili 18 milioajeva. Taajnpova dpoboilo je 207 zadrugare u Srbiji. Njihov problem postojanja nije u Srbiji nije sistemski rešen pa su  opet u velikoj krizi. Većina zadruga se nalazi na granici opstanka i  nestanka!

Branislav GULAN

Udruživanje poljoprivrednika

Zadružni sektor u Republici Srbiji je više decenija bio van institucionalnih i ekonomskih reformi, što se negativno odrazilo na njegove performanse i učešće u privrednim aktivnostima. Ovo je posebno značajno za sektor zemlјoradničkog zadrugarstva, koji još uvek nema adekvatnu ulogu u organizovanju učesnika u polјoprivrednoj proizvodnji. Prema podacima APR-a iz 2023. godine u Republici Srbiji postoji blizu 2.900 zadruga i 31 zadružni savez. 

Najbrojnije su zadruge koji posluju u agrobiznisu,  koje čine 70,8 odsto ukupnog broja zadruga, uklјučujući i zadruge za preradu i proizvodnju prehrambenih proizvoda i pića. Međutim, značajan broj zadruga je neaktivan ili ne ostvaruje pozitivne ekonomske rezultate. Procenjuje se da oko jedne trećine ukupnog broja zadruga obavlјa poslovnu aktivnost i ostvaruje pozitivan finansijski rezultat, te shodno tome ostvaruje ekonomske benefite za svoje članove. Uprkos značajnom broju zadruga, još uvek nije uspostavlјen adekvatan mehanizam za praćenje stanja u zadružnom sektoru i ne postoji jedinstvena baza o kvantitativnim i kvalitativnim karakteristikama zadruga. Uspostavlјanje jedinstvenog i kompletnog registra predstavlјa osnov za procenu stanja u zadružnom sektoru, što je preduslov za realizaciju značajnog broja mera sistemske podrške, kaže Nikola Mihailović, presednik Zadružnog saveza Srbije.

Sa aspekta proizvodnje hrane, važno je formirati registar koji bi raspolagao podacima o zadrugama koje se bave proizvodnjom i preradom polјoprivrednih proizvoda. Ovaj registar treba da bude u ministarstvu nadležnom za polјoprivredu, a da ga uslužno vodi Zadružni savez Srbije (ZSS). Naime, ZSS raspolaže sa spiskom određenog broja zadruga razvrstanog po delatnostima i teritoriji – tzv. Katalog zadruga koji je dostupan na sajtu ove institucije, ali osim naziva, lokacije i kontakt podataka ne obezbeđuje dovolјno informacija za evaluaciju opravdanosti ulaganja u određenu zadrugu. U tom smislu, modernija, pregledna i efikasna baza podataka sa javno dostupnim poslovnim karakteristikama zadruga predstavlјala bi važan izvor informacija za donosioce odluka, ali i za međusobno povezivanje zadruga, prdlažu zdrugari Srboije da se ugradi u budućoj Strategii razvoja poljoprivrede Srbije.

Sektor polјoprivrednog zadrugarstva karakteriše polarizacija u smislu veličine zadruga. Sa jedne strane, postoji manji broj većih zadruga koje imaju značajnu imovinu, posluju na čvrstim ekonomskim principima i po načinu organizacije imaju određene karakteristike polјoprivrednih privrednih društava, a sa druge strane postoji veliki broj manjih, međusobno nepovezanih zadruga koje, po pravilu, deluju na lokalnom nivou, imaju mali broj članova i ograničene efekte u poslovanju.

Prethodnu deceniju obeležili su određeni pozitivni pomaci u razvoju zadružnog sektora. Ovo se pre svega odnosi na usvajanje novog Zakona o zadrugama („Službeni glasnik RS“, br. 112/2015). Zakon je doneo određene promene u smislu redukcije broja osnivača, definisanja niskog praga za osnivački kapital, uvođenja modela nejednakih uloga i specifičnog modela raspodele dobiti. Pored toga, jedan od važnijih cilјeva usvajanja ovog dokumenta je bilo i rešavanje problema postojanja društvene svojine u zadrugama. Iako je ovom smislu ostvaren određeni napredak, što se može zaklјučiti na osnovu manjeg broja podnetih zahteva za vraćanje imovine zadrugama, imovinsko-pravni odnosi u značajnom broju zadruga još uvek nisu rešeni što predstavlјa jedan od klјučnih problema koji koče napredak ovog sektora privrede.

                Pored još uvek aktuelnih imovinskih pitanja u polјoprivrednim zadrugama, ovaj sektor se u proteklom periodu suočavao sa još nekoliko klјučnih izazova.

1) Polјoprivredne zadruge u Srbiji su dominantno usmerene na proizvodnju polјoprivrednih proizvoda. Zadruge ne raspolažu sopstvenim prerađivačkim kapacitetima niti su suvlasnici organizacija koje posluju u sistemu distribucije i maloprodaje, što ih dodatno udalјava od tržišta finalnih prehrambenih proizvoda i učešću u raspodeli dobiti koji se ostvaruje u ovom delu prehrambenog lanca. Jedan deo zadruga (dominantno velike zadruge) raspolaže sa skladišnim kapacitetima, što je povezano sa obavezama ovih zadruga da investiraju u njihovo održavanje i investiranje. Istovremeno, troškovi izgradnje i održavanja preradnih kapaciteta, kao i nedostatak finansijskih sredstava ograničavaju manje zadruge da prošire delatnost u sferi prerade.

2) uprkos određenim pozitivnim pomacima, zadruge se i dalјe suočavaju sa otežanim pristupom tržištu kapitala. Polјoprivredne zadruge ne raspolažu sa dovolјno sredstava za finansiranje potrebnih investicija, a značajan broj njih ima poteškoća u obezbeđivanju sredstava za nabavku obrtnih sredstava i održavanje tekuće likvidnosti. Ovo je uslovlјeno specifičnostima polјoprivredne proizvodnje koje podrazumeva nepodudaranje perioda ostvarivanja prihoda i rashoda, ali i neuvažanjem specifičnosti zadružnog sektora od strane kreditora. U prethodnom periodu zadrugama je omogućeno da koriste različite programe podrške, pretežno kroz aktivnosti MPŠV, zatim kroz aktivnosti različitih fondova za razvoj, a delimično im je olakšani pristup kreditnim sredstvima kroz subvencionisane kredite kod komercijalnih banaka. Korišćenje ovih sredstava je najčešće uslovlјeno rešenim imovinskim pitanjima u zadrugama, ali i angažovanjem obrazovanih kadrova za pripremu potrebne dokumentacije, što je u uslovima kontinuiranog nedostatka kadra za neke od zadruga predstavlјalo ozbilјan izazov. Poseban značaj za razvoj polјoprivrednog zadrugarstva je imao program finansijske podrške zadrugama realizovanim pod pokrovitelјstvom Ministarstva za brigu o selu Republike Srbije. U periodu od 2017. do 2021. godine u zadružni sektor je uloženo preko 18 miliona evra u cilјu podsticanja investicija i razvoja zadruga.

Efekti realizovanog programa ogledaju se primarno u povećanom broju zadruga, kao i u investicijama sprovedenim u 207 zadruga koje su bile korisnici dodelјenih sredstava. Uprkos ovom programu, koji je okončan 2021. godine, značajan broj zadruga se i dalјe suočava sa hroničnim nedostatkom finansijskih sredstava.

1) zadruge se suočavaju sa značajnim problemima u organizovanju proizvodnje. Zbog ograničenih ekonomskih efekata poslovanja, članstvo u zadrugama je skromno, pa se polјoprivrednici češće uklјučuju u udruženja, koja su aktivnija i prilagodlјivija uslovima na tržištu. Zadruge ne uživaju nikakve poreske olakšice. Malo članstvo i limitiran pristup kapitalu predstavlјaju značajnu prepreku za postizanje želјenje tržišne pozicije i aktivniju participaciju u prehrambenom lancu. Ovo se može delimično prevazići poslovnim povezivanjem zadruga. Situacija u zadružnom sektoru je, međutim, drugačija. Međuzadružna saradnja je nerazvijena, a ukoliko i postoji svodi se na horizontalno povezivanje zadruga, pretežno na lokalnom nivou. Sistem povezivanja zadruga u složene zadruge koje su predviđene u Zakonu o zadrugama (2015) je u inicijaloj fazi i nije u dovolјnoj meri zastuplјen.

                2) za jačanje zadružnog sektora potrebne su sistemske mere, usmerene na podsticanje zapošlјavanja uvažavanja specifičnosti zadrugarstva u radu državnih organa kao što je Katastar nepokretnosti, ali i adekvatan pristup tržištu kapitala. U poslednje dve decenije zadruge su dobile mogućnost pristupa različitim programima podrške od strane MPŠV i Ministarstva privrede. Pored toga, poslednjih nekoliko godina Zadružni savez Srbije je intenzivirao napore za uspostavlјanje posebnog fonda koji bi imao za cilј finansiranje zadruga, mada za sada bez konkretnih rezultata. Uspostavlјanje posebnih izvora za finansiranje zadruga treba da bude praćeno adekvatnim merama kontrole pristupa ovim sredstvima i njihovom upotrebom.

                3) transparentnost, pravičnost i namensku upotrebu sredstava za finansiranje zadruga obezbeđuje zadružna revizija, koja je uređena članovima 80 do 101 Zakona o zadrugama (2015). U prethodnoj deceniji učinjeni su određeni pomaci  u uređenju ove oblasti. Realizovan je FAO/EBRD projekat „Podrška razvoju polјoprivrednih zadruga u Srbiji – preporuke za uspostavlјanje jedinstvenog i efikasnog sistema zadružne revizije u Srbijiˮ. Ministarstvo privrede, koje je nadležno za poslove zadruga, je sačinilo model pravilnika o zadružnoj reviziji, kao i modele drugih relevantnih akata, a vodi i evidenciju o zadružnim savezima kojima je dodelјena revizorska uloga.  U narednom periodu je potrebno nastaviti sa ovim aktivnostima kako bi se formirao sistem stručne, autonomne i dosledne zadružne revizije koja bi obezbedila namensku upotrebu uloženih sredstava.

Organizacija polјoprivrednih zadruga na tržištu treba da uvažava nove relacije između učesnika u prehrambenom lancu. Tradicionalno, polјoprivredne zadruge su predstavlјale sponu između polјoprivrednika i prerađivačke industrije koja je koristila polјoprivredne proizvode kao sirovinu. Promene u prehrambenoj industriji koje se ogledaju u sve značajnim povezivanju subjekata, posebno na pojedinim tržištima, u velikoj meri je otežalo da zadruge i dalјe obavlјaju svoju posredničku ulogu. U takvim uslovima, perspektiva sektora polјoprivrenog zadrugarstva se ogleda u angažovanju u sferi prerade polјoprivrednih proizvoda, što zahteva poslovno povezivanje zadruga i značajna finansijska sredstva, ali bi i omogućilo polјoprivrednim zadrugama da zauzmu mesto koje im priprada u agrobiznisu.

Tabela 19. Obim uloženih sredstava u zadruge^[1] u periodu 2017-2021

Godina	Broj zadruga	Ukupno dodelјena sredstva (RSD)
2017.	21	182.217.046,67
2018.	72	804.849.368,19
2019.	57	652.179.644,13
2021.	57	492.510.521,86
Ukupno	207	2.131.756.580,85*

*18.164.251,71 evra. 1 evro=117,36 RSD

Izvor: Ministarstvo za brigu o selu

                U narednom periodu potrebno je intenzivnije raditi na unapređenju polјoprivrednog zadrugarstva. U tom smislu neophodno je:

– nastaviti sa uklјučivanjem polјoprivrednih zadruga u različite oblike subvencija od strane resornih ministarstava;

– intenzivirati napore na formiranju posebnog fonda za finansiranje zadruga, uz istovremeno unapređenje sistema zadružne revizije;

                 – kadrovski ojačati polјoprivredne zadruge i zadružne saveze, koji se suočavaju sa poteškoćama u privlačenju i zadržavanju mladih stručnjaka, što je prvenstveno rezultat nižih zarada u ovim organizacijama. U tom smislu, zapošlјavanje mladih stručnih lica u zadrugama se može podržati različitim programima podrške koji su već primenjivani u drugim oblicima pravnih lica (na primer, smanjeno opterećenje na zarade do 75%). Takođe, potrebno je nastaviti sa programima edukacije polјoprivrednika o značaju i mogućnostima udruživanja i pružiti podršku medijskoj promociji zadružnog sektora.

Genocid nad seljakom

Prema studiji ,,Poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji” od 1960. godine 2012., zadrugama nedostaje oko 400.000 hektara zemljišta. Kada to pomnožite sa 5.000 evra to je dve milijarde evra. Ili po 10.000 evra – to je onda četiri milijarde evra. Kada bi se taj novac vratio zadrugama one bi preporodile seljački sektor. A, da i ne govorimo o mlekarama, klanicama, mesarama, silosima, skladištima, farmama, koje su unete u kombinate pa podržćavljene. Procene su da je vrednsto imvoien oduzete selajcima, koaj im nije vraćenemoko dve miliajrde dolara. U pljačkaškoj privatizaciji agrara koja je obavljena uz pomoić države, to je kasnije prodato iako je imalo svoje titulare. Jer, je u tranziciji prodato bez razgraničenja, kao društvena svojina. Zašto Slovenija to nije uradila, već je svo zemljište unela u svoj državni fond, dok se ne završi restitucija. A, mi smo restitucijom isključili povraćaj zadružne imovine iako je ona privatna svojina. Država ne bi snosila posledice povraćaja prodate zadružne imovine i da ne bi bilo sporova, izbrisala je članove prethodnog zakona u Zakonu o zadrugama (donet 29. Decembra 2015. godine) i praktično legalizovala pljačku celokupne zadružne imovine koja je bez naknade preuzeta u vreme od 1. jula 1953. godine do danas. To je najveći genocid nad srpskim seljakom!

Politička renta: Agraru uzeto četiri milijarde evra!

Koncept neoiliberalizma ostavio je loše i duboke tragove na poljoprivredu Srbije. Korporativni cilj je stvaranje i prisvajanje profita. Cilj kooperativa ili zadruga je služiti svojim članovima i zajednici! To znači da postoji politička renta Srbiji, kaže eks ministar poljoprivvrede u SFRJ dr Koviljko Lovre. ,,Istraživanje pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su namenjene poljoprivredi, a  koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno čak četiri milijarde evra! To ukazuje da od dodeljenih subvencija 70 odsto pripada poljoprivredi, a 30 odsto ostalim učesnicima. Tu je i deo političke rente koja se uzima! I taj se novac se uzima od onih koji obrađuju njive, koji proizvode hranu za opstanak i ostanak zemlje. Niti se to priznalo da im se novac uzima, niti im se nekada kaže gde taj ukradeni novac se troši! Nikada im se za to niko nije izvinuo, a svake godine im zavlače ruku u džep! Poljoprivredu u tom vremenu karakteriše nizak nivo investicija od samo 2,5 odsto od ukupnih bruto investicija. Kada je reč o stranim direktnim investicijama, tu nema velikog interesovanja kada je agrar u pitanju, jer je od ukupnih SDI u agrar godišnje ulagano od 0,6 do najviše 1,7 odsto’’.

• To je posebno aktuelno i sad kada su Ujedinjene nacije 2025. godinu bile proglasile godinom zadrugarstva u svetu.To su UN učinile drugi put od svog postojanja!

Uprava za stočarstvo

Republika Srbija predstavlja specifičnu i zasebnu razvojnu celinu sa aspekta postojanja veoma povoljnih prirodnih uslova u pogledu ostvarivanja održivog razvoja stočarske proizvodnje. Uprkos tome, ova proizvodnja kod nas, i pored izuzetno povoljnih prirodnih uslova, nije održiva. Ekonomski indikatori održivosti stočarske proizvodnje u Srbiji, koji se ogledaju kroz njenu produktivnost i efikasnost, broj i strukturu  grla, proizvodnju mleka i mesa, ni u jednom pogledu nisu na zadovoljavajućem nivou. Analizom navedenih ekonomskih indikatora i upoređivanjem sa ekonomskim indikatorima u okruženju, može se zaključiti da su produktivnost i efikasnost stočarske proizvodnje u Srbiji ispod nivoa produktivnosti i efikasnosti koji bi se mogao ostvariti imajući u vidu povoljne prirodne uslove. Broj grla i proizvodnja mleka i mesa su ispod mogućnosti, koje pružaju prirodni uslovi, stepen stručne osposobljenosti farmera, kao i izgrađeni proizvodni i preradni kapaciteti. Posle najnovije popisa agrara Srbije i saopštenih rezultata, početkom 2024. godine vidi se da je sve manje ljudi koji žvie od poljoprivrede,  zaposlenih u agraru, da je sve sve veći broju manjih parcela (ima ih ukupno oko 19 miliona) pa i ukupno obradivog zemljišta, da je i sve manje ljudi koji žive od agrara. To je danas dikretno koji žive od agraara 1.150.000 ljudi. 

• Razlog je što poljoprivreda u Srbiji nije strateška privredna grana, osim u slučajevima kada poljoprivrednici izlaze na ulice da protestuju! Ili kada protestuju pa vlasti ističu da je proizvodnja pšenice, kukuruza i repe, strateška delatnost.  Odmah se i postavlja pitanje kako je to strateška delatnost u grani, poljoprivredi, koja nije strateška delatnost u Srbiji!? Prema podacima RZS u Srbiji postoji 4,07 miliona hektara poljoorivrednih površina. Prosečna vrednost proizvodnje po jednom hektaru u Srbijii je samo između 1.000 i 1.200 evra. U zemljama kojima težimo je 37.000 evra u Danskoj, a oko 27.000 evra u Holandiji… 

Evo i slike poljoprivrede Srbije posle najnovijeg popisa:

Broj gazdintava                                                           508.365

Površine koje se obrađuju                                        3.257.100        hektara

Broj goveda                                                                   698.605

Broj svinja                                                                  2.349.176

Broj ovaca                                                                  1.702.682

Broj koza                                                                      149-558

Broj živine                                                                24.022.439

Broj košnica?                                                             1.261.323

Ukupan broj poljoprivrednika                                    1.150.653

Izvor: RZS/2024. Godine

Noirmalno bi biklo da Srbija dans ima

• Dva milioamnj goveda;
• Šest milina svinj;
• Oko 90 miliona koka nosilja;

Zadruge okosnica, ostanka u selima!

Zadruge su i danas ekonomska okosnica opstanka  ostanka na selima u Srbji. A, njih ima oko 5.000. Ali, i pored velikih ekonomskih potencijala na selu u Srbiji se i danas teško živi.

• Sela se decenijama prazne i gase i nestaju sa mape Srbije. Za a jednu decneiju će nestati oko 1.200 sela, a pema podacima RZS do 2052. godine na mapi Srbije, neće ih više biti čak 3.000! 

,,Mladi ljudi odlaze u potazi za booljim i udobnijim životom, i to je proces koji dugo traje i koji ne može i potpunosti da se zaustavi, ne samo u Srbiji. Uvažavajući činjenicu da zadrugarstvo u Srbiji ima tradjuciju dugu 180 godina, cilj je da se unarpedi zadrugarstvo. Jer, ono u svetu akitvno okupčlja milijardu ljudi organizoanih u više od 750.000 zadruga.  Cilj je da zadruge ponovo postanu ne samo ekonomsko, već i kulturno, socijalno psihološko i vaspitno sreditše razvoja sela i ,,magnet” koji će mlade zadržati na selu i (uz bolju infrastrukturu, zadružne domove, pošte, ambulante, pristup internetu..) Zaustavljanje pražnjenja i nestajanja sela u Srbiji ima izuzetan bezbednosno politički značaj za očuvanje tgeritorijalngo integriteta Republike Srbije’’, navodi Milan Krkobabić, ministar za Brigu o selu.

Vrednost agrarne proizvodnje Srbije

Danas je vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji po jednom hektaru između 1.000 i 1.200 evra, dok ukupna vrednost agrarne proizvodnje nikada nije prešla vrednost od šest milijardi dolara! To je samo posledica loše agroekonomske politike koja se vodi u zemlji. Država bi trebalo, sa svoje strane, preko Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, da respektabilno uvažava određene regije, odnosno razvojne celine, koje imaju veoma povoljne uslove za razvoj stočarske proizvodnje. Trebalo bi da se određenim merama agrarne politike deluje stimulativno na postojeće proizvođače, koji se bave stočarskom proizvodnjom (koja u BDP agrara učestvuje samo sa 28,1odsto), kao i da se stvara povoljan ekonomski ambijent za širenje ove proizvodnje. 

Razvoj stočarske proizvodnje bi trebalo da se ogleda u povećanju broja grla, većoj produktivnosti, reproduktivnoj sposobnosti grla, te po tom osnovu i većim ekonomskim efektima. Primenom mera agrarne politike u uspostavljanju održivog razvoja stočarske proizvodnje, država mora da uvažava specifičnosti i zakonitosti poljoprivredne proizvodnje, kao strateške oblasti privređivanja. U skladu sa tim, potrebno je da država koncipira kreditne uslove za razvoj stočarske proizvodnje, posebno u regijama i na prostorima na kojima evidentno postoje izuzetno povoljni prirodni uslovi, dugogodišnja tradicija i odgovarajući nivo obučenosti proizvođača  – farmera za ovu proizvodnju. Poseban problem prisutan je u neadekvatnoj organizaciji proizvođača, što je bitno uticalo na njihov nepovoljan položaj u ovoj proizvodnji.Postojeća udruženja u okviru stočarske proizvodnje nisu opravdala svoje postojanje kroz čvršće povezivanje i ostvarivanje zajedničkih funkcija održivog razvoja stočarstva. Sagledavajući i analizirajući sve faktore, kako prirodne, tako i društveno-ekonomske dolazi se do zaključka da je u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, potrebno formirati Upravu za stočarstvo u cilju unapređenja stočarske proizvodnje u našoj državi’’, navodi prof dr Vitomir Vidović, iz Novog Sada.

Strategije donosi boljitak?

Početak boljitka i u zadrugarstvu Srbije očekuje se donošenjem nove strategije razvoja poljoprivrede od 2025. do 2034. godine. Obnova prehrambenog suvereniteta biće ključni cilj nove Desetogodišnje strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja, koja će važiti do 2034. godine. Ekspertski nacrt strategije uskoro će biti predstavljen javnosti, a među najavljenim merama su zelene stipendije za decu sa sela, školske užine sa domaćih farmi, sistemska kontrola cena hrane, kao i povećana izdvajanja za ruralni razvoj.

• Kako je za javnost potvrdila autorka strategije i posebna savetnica ministra poljoprivrede, profesorka Ekonomskog fakulteta u Subotici prof dr Tatjana Brankov, dokument predviđa promenu pravca razvoja agrara i jačanje najslabijih karika – svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa;
• Srbija raspolaže sa 4.073.703 hektara zemljišta. Od toga ima oko 3.257.100 hektara korišćenog zemljišta. To zemljište koristi 508.365 gadinstava. Prosečan broj članova i stalno zaposlenih na porodičnm gazdinstvu je 2,2. To znači da je na gazdinstvima radi 1.150.653 lica;

Prof. dr Tatjana Brankov: ”Radimo na obnavljanju prehrambenog suvereniteta Srbije kroz podsticanje inovacija, transfer znanja i usklađivanje sa evropskim agrarnim propisima. Promeniće se i način na koji se subvencioniše poljoprivreda”, navodi Brankov. Po njenim rečima, trenutno čak 88 odsto agrarnog budžeta ide na direktna plaćanja, dok se za ruralni razvoj izdvaja svega nekoliko procenata. ,,Strategija preporučuje značajno povećanje sredstava za ruralni razvoj. Iako budžet za 2025. godinu već postoji i ne može se menjati, realno je očekivati da se u naredne tri godine izdvajanja za ove mere povećaju na 15 odsto. Do kraja strateškog perioda cilj je da ona dostignu 30 odsto, što je i preporuka Evropske unije”, ističe Brankov. Poseban akcenat strategija stavlja na mlade i obrazovanje, kroz uvođenje“zelenih stipendija” i poboljšanje ishrane dece i omladine.

Ovo su najmanja sela u Srbiji: 

Imaju po jednog ili nijednog stanovnika, na spisku i selo koje su osnovali grofovi

Mnoga sela širom Srbije postaju sablasno prazna.

a broj stanovnika može se izbrojati na prste jedne ruke – ili čak nijedne. Donosimo pregled najmanje naseljenih sela u našoj zemlji, među kojima su i ona sa fascinantnom istorijom, ali i ona koja su danas potpuno napuštena.

Mrkovica (Leskovac) – 1 stanovnik

Selo Mrkovica, nadomak Leskovca, vodi se kao jedno od najmanje naseljenih mesta u Srbiji. Prema poslednjem popisu, u selu živi svega jedan čovek. Nekadašnje domaćinstvo sa više kuća, danas je tiha dolina koju krase samo tišina i sećanja. Prema lokalnim pričama, poslednji meštanin odbija da napusti zavičaj i svakodnevno obrađuje svoju zemlju, iako mu je najbliži komšija kilometrima daleko.

Gumerište (Vranje) – 1 stanovnik

Još jedno selo sa samo jednim stanovnikom nalazi se na jugu Srbije, u okolini Vranja. Gumerište je nekada bilo aktivno seosko naselje, ali je migracija mladih, nedostatak infrastrukture i posla dovela do njegovog skoro potpunog nestanka sa mape života.

Manastir (Sićevačka klisura) – 4 stanovnika

Smešteno u nestvarno lepoj Sićevačkoj klisuri, selo Manastir broji svega četiri stanovnika. Najmlađi među njima ima 56 godina. Zabačeno, teško dostupno i bez osnovne infrastrukture, ovo selo pokazuje kako čak i prirodna lepota nije dovoljna da zadrži ljude kada nema osnovnih uslova za život.

Muškovina (Zlatar) – 13 stanovnika

Na padinama planine Zlatar nalazi se selo Muškovina, koje broji tek 13 stanovnika prosečne starosti preko 80 godina. Zimi, zbog snega, put do sela često je potpuno neprohodan. Stanovnici žive od poljoprivrede i stočarstva, a najbliža prodavnica i lekar su kilometrima udaljeni. Ipak, mnogi od njih kažu da ne bi menjali svoj mir ni za šta.

Češko Selo (Bela Crkva) – 26 stanovnika

Najmanje selo u Vojvodini je Češko Selo u opštini Bela Crkva. Danas ima svega 26 stanovnika, pretežno češke nacionalnosti. Osnovano u 19. veku od strane doseljenika iz Češke, selo i dalje čuva jezik i običaje predaka. Međutim, mladih gotovo da nema, a starosna struktura stanovništva sve je nepovoljnija.

Kuća / Izvor: Shutterstock

Gare (Preševo) – 0 stanovnika

U opštini Preševo, selo Gare je zvanično – bez stanovnika. Potpuno napušteno, sa zaraslim putevima i urušenim kućama, Gare je simbol onoga što se dešava sa mnogim ruralnim mestima u Srbiji. Nekada dom više desetina porodica, danas je nema slika zaborava.

Golešnica (Aleksinac) – 0 stanovnika

Slično Garetu, i Golešnica kod Aleksinca više nema nijednog stanovnika. Ovo selo, smešteno u Nišavskom okrugu, ostalo je bez života i zvanično je zabeleženo kao potpuno napušteno prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Nekadašnja kućna ognjišta danas su tek ruševine prekrivene korovom.

Erem (Srem) – selo grofova sa 60 stanovnika

U plodnom sremačkom kraju, između Rume i Sremske Mitrovice, nalazi se selo Erem – najmanje naseljeno mesto u ovom delu Srbije. Prema poslednjem popisu iz 2011. godine, Erem je imao oko 60 stanovnika, dok se danas pretpostavlja da ih je još manje. Selo ima samo jednu ulicu i oko tridesetak kuća.

Ipak, ono što izdvaja Erem jeste njegova aristokratska prošlost – selo su u 18. veku osnovali grofovi Pejačevići, a koristili su ga kao pustaru na kojoj su držali stoku i sluge. Grof Marko Pejačević, osnivač grada Rume, imao je ovde ogromne čopore svinja i krda goveda. Na ovom mestu izgrađena je i jedna od prvih železničkih stanica u Sremu – Voganj, tik ispred samog naselja.

Danas, Erem odoleva zubu vremena. Bez prodavnice, škole i ambulante, ali sa tihim šarmom prošlosti, ovo selo čeka bolje dane – ili da bude još jedna tačka na mapi zaboravljenih sela Srbije.

Sudbina na ivici nestanka

• Sva ova mesta dele zajedničku sudbinu: sve manji broj stanovnika, sve stariju populaciju i odsustvo infrastrukture.

Dok se čeka sistemska podrška, ovi poslednji stanovnici malih sela Srbije – čuvari ognjišta i sećanja – svakog dana svedoče o snazi opstanka u tišini.

Siromastvo u Srbiji

Profesor ekonomije Goran Radosavljević izjavio je da je prema svim pokazateljima evropske statistike, Srbija je jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope, a s najvišim cenama hrane i goriva.

Radosavljević je kazao da prema GDP po glavi stanovnika, mereno u paritetu kupovnih snaga, Srbija je na 49 odsto proseka Evropske unije (EU), i lošije su samo Severna Makedonija, Albanija i BiH.

”Ako pogledamo po drugom pokazatelju, stvarna potrošnja po glavi stanovnika, Srbija je na 55 odsto EU proseka, dok je Crna Gora, na primer, na 64 odsto. Sve ostale zemlje EU su na nivou od preko 70 odsto proseka EU. Opet su od nas lošije samo tri već pomenute zemlje regiona”, kazao je.

Prema njegovim rečima, poražavajuća je i dinamika kretanja standarda stanovništva u poređenju s drugim zemljama na sličnom nivou razvoja.

”U periodu od 2013. do 2023. godine, GDP po glavi stanovnika je u Srbiji porastao sa 42 odsto na 49 odsto proseka EU. U istom periodu, u Rumuniji je GPD po glavi stanovnika porastao sa 54 na 78 odsto EU proseka, Bugarskoj sa 46 na 64, a u Crnoj Gori sa 41 na 51 odsto. Dakle, ne samo da se ne možemo pohvaliti nivom standarda stanovništva u odnosu na ostale zemlje Evope, već je i dinamika rasta tog standarda jedna od najlošijih u Evropi u prethodnoj deceniji”, naglasio je profesor.

Na pitanje zbog čega su cene namirnica u Srbiji među najvećim u Evropi, Radosavljević je rekao da je decenija pogrešne poljoprivredne politike, započete smanjenjem subvencija u ratarstvu, preko devastiranja stočarstva, uz visoki stepen korupcije, dovelo do uništavanja primarne poljoprivrede u Srbiji.

”I ono malo izvoza u ovom sektrou što Srbija ima, zasniva se na izvozu primarnih proizvoda (žitarice, suncokret i dr), a ređe proizvoda viših faza prerade. Istovremeno, rast cena energenata uz pogrešnu akciznu politiku doveli su do toga da Srbija ima jedan od najskupljih dizel goriva u Evropi, što svakako ne doprinosi konkurentnosti poljoprivrede. Mnogi drugi faktori, od uništavanja domaće proizvodnje, inputa za poljoprivrednu proizvodnju, pre svega veštačkog đubriva, proizvodnje poljomehanizacije i mnogi drugi faktori poput nerealnog deviznog kursa, doveli si do toga da je cena hrane u Srbiji prethodne tri godine porasla gotovo dvostruko više nego što je to prosek EU zemalja. Stoga su već sada neki proizvodi u supermarketima u Srbiji skuplji nego u razvijenim zemljama Zapadne Evrope”, objasnio je.

Upitan zašto su i cene goriva među najvećim u Evropi, Radosavljević je naveo dva razloga.

”Prvi su visoki porezi (akcize i različite naknade), a drugi nedovoljna konkurencija na tržištu. Međutim, u prethodne tri godine, cene motornih goriva naftnog porekla se ne određuju tržišno, tako da je isključivi krivac za visoke cene Vlada Srbije koja tu cenu utvrđuje. Kao rezultat, Srbija već neko vreme ima jedan od najskupljih dizela u Evropi. Znajući da potrošnja dizela učestvuje u ukupnoj potrošnji motornih benzina sa oko 75 odsto, visoka cena direktno utiče na sve ostale cene proizvoda i usluga u Srbiji”, naveo je profesor.

Komentarišući odnos cena kvadrata stambenog prostora i životnog stndarda, Radosavljević je rekao da je za kupovinu stana za četvoročlanu porodicu od 70 kvadrata u Beogradu, potrebno da dva člana porodice rade najmanje devet godina.

”S druge strane, u Ljubljani, koja ima višu prosečnu cenu kvadrata nego Beograd, potrebno je u proseku oko pet godina, a u Zagrebu oko 4,5 godina. Druga neobična stvar u Srbiji je izvor tražnje za nepokretnostima. Naime, dok u EU zemljama preovladavaju kreditni kupci, u Srbiji se preko 90 odsto svih nepokretnosti kupi iz sopstvenih sredstava. Nit’ siromašnije zemlje, nit’ bogatijih kupaca nepokretnosti”, kazao je.

Na pitanje da li su visoke cene, s obzirom na nizak životni standard, državni projekat, Radosavljević je rekao da su cene rezultat nesposobnosti aktuelne vlasti da se stvore institucije koje bi kontrolisale tržište i ispravljale njegove nesavršenosti.

”Tako, na primer, u bilo kojoj zemlji EU, kada bi tri kompanije koje imaju 100 odsto tržišnog učešća istovremeno povećale cenu za isti ili sličan iznos, Komislija za zaštitu konkurencije bi reagovala i spečila takvo, očigledno monopolsko ponašanje. Ili kada bi se desilo da se na tržištu 90 odsto nepokretnosti kupuje gotovim sredstvima, a da vrednost takvih kupovina enormno raste, Poreska uprava bi trebala odmah da ispita poreklo tog novca. U Srbiji su institucije zarobljene i nije im dozvoljeno da rade svoj posao. Zato na tržištu vlada haos, koji uz mnoge druge razloge dovodi do rasta cena koji je veći nego u drugim zmeljama Evrope”, ocenio je profesor.

Upitan kakve će posledice u narednih godinu dve dana biti po građane zbog visokih cena, Radosavljević je rekao da će doći do pogoršanja prosečnog standarda stanovništva.

”Ako se nastavi trend rasta cena, doći će svakako do pogoršanja prosečnog standarda stanovništva, nemogućnosti da se servisiraju obaveze i potencijalnog rasta broja stanovnika koji živi u riziku od siromaštva. U takvim okolnostima, godišnji budžet će se sve više koristiti za osnovne životne potrebe (hrana i piće, odeća, stanovanje i komunalne usluge) koje će ’pojesti’ skoro 100 odsto budžeta. Veoma malo će ostati za neke druge aktivnosti, poput obrazovanja, kulture i umetnosti, putovanja i sl. Sve ovo bi moglo da ostavi velike posledice na razvoj kako pojedinca tako i celokupnog društva”, rekao je profesor Radosavljević.

Komentarišući trenutnu zaduženost građana kod banaka koja iznosi oko 14 milijardi evra, Radosavljević je kazao da je posledica rasta cena pad standarda stanovništva.

“Kako bi održali dostignuti nivo i standard, građani se već više od deset godina zadužuju. To se jasno vidi kako kroz strukturu kredita stanovništvu, tako i kroz činjenicu da je masa stambenih kredita oko 38 odsto od ukupnih kredita stanovništvu. S druge strane, svi ostali krediti (potrošački, minusi po tekućim računima, keš krediti i dr) činili su čak 62 odsto ukupnih kredita stanovništvu na kraju februara 2025. godine. U kreditima dominiraju ‘kratkoročni krediti’ i oni su od 2013. godine do sada porasli čak tri puta. Da bi održali standard, usled rasta cena, građani bukvalno žive na kredit, zadužuju se da vraćaju stare kredite i dodatno povećavaju kreditnu zaduženost. Kada rata prevaziđe mogućnosti budžeta, povećava se rok. Stoga imamo izuzetno mnogo keš kredita ročnosti preko pet godina. Ako se ima u vidu da su kamate po tim kreditima veoma visoke, ovakav trend bi mogao u bliskoj budućnosti da dovede do prezaduženosti stanovništva”, istakao je profesor Radosavljević.

Šta očekujemo u agraru u 2026. godini? 

Kada govorimo o 2026. godini, očekujemo produblјivanje jaza u domaćoj polјoprivredi. Ne samo između velikih i malih proizvođača, već sve jasnije između digitalne generacije polјoprivrednika i onih koji i dalјe rade po tradicionalnim modelima, bez pristupa znanju, tehnologijama i savremenim informacijama. Taj jaz neće biti samo tehnološki – već i ekonomski. Klimatske promene će, nažalost, i dalјe snažno uticati na proizvodnju. Suše, grad, mrazevi bez snežnog pokrivača i ekstremni vremenski događaji postaće nova normalnost. Polјoprivreda više neće moći da se oslanja na ”prosečnu godinu“, jer takva godina praktično više ne postoji. Upravo zato očekujemo da će pitanje otpornosti proizvodnje biti važnije od pitanja prinosa. 

U tom kontekstu, održiva polјoprivreda prestaje da bude izbor iz ideoloških razloga i postaje nužnost. Sve više proizvođača će shvatati da bez očuvanja zemlјišta, vode i biodiverziteta nema ni stabilne proizvodnje. Očekujemo veću primenu agroekoloških mera – od plodoreda i pokrovnih useva, preko smanjenja upotrebe hemijskih sredstava, do bolјeg upravlјanja vodom i organskom materijom u zemlјištu. Digitalna generacija polјoprivrednika, uz podršku znanja i tehnologije, imaće prednost u ovoj tranziciji. Oni koji koriste preciznu polјoprivredu, prate podatke sa terena i povezuju ekonomiju proizvodnje sa ekološkim aspektima, lakše će se prilagođavati novim uslovima. Sa druge strane, starija, tradicionalna gazdinstva bez institucionalne i savetodavne podrške rizikuju da ostanu na margini. Očekujemo i da će tržište dodatno podstaći ovu promenu. Kupci, prerađivači i izvoznici sve više traže sledlјivost, održive prakse i jasnu priču o poreklu hrane. To će biti izazov, ali i prilika za one koji su spremni da dodaju vrednost svojim proizvodima, umesto da ostanu u primarnoj proizvodnji.  Za redakciju agronews-a, 2026. godina biće godina u kojoj se jasno vidi da li polјoprivreda ide putem prilagođavanja ili odlaganja problema. Naš zadatak ostaje da pratimo, informišemo i otvaramo prostor za dijalog – jer bez znanja, bez održivih praksi i bez uklјučivanja proizvođača u donošenje odluka, nema ni otporne polјoprivrede u godinama koje dolaze. 

                                                                   (Autor je analitičar i publicista)