• Poslednji popis polјoprivrede pokazao je da se tovi godišnje oko 2.349.176  grla svinja, što je 30 posto manje nego pre deset godina. Godišnje moramo da uvezemo oko 50 odsto od potreba svinjskog mesa, a jedan od razloga za to je što su se ugasile brojne male farme. Njih oko 62.000;
• Bez izgradnje savremenih farmi i uvođenja nove genetike u domaćoj proizvodnji svinja neće biti značajnijih pomaka. Cene žive mere tovlјenika tokom godine variraju i zavise od uvoza, pa su mnogi koji, nemaju siguran plasman, odustali od tova; 
• Najbolјe bi bilo da mali farmeri imaju svoju klanicu, da imaju svoje prodavnice. Obrnu taj svoj kukuruz kroz svoje prodavnice i prerađevine u paritetu jedan prema četiri, do jedan prema dvanaest, i oni prihoduju po hektaru od 25.000 do 37.000  evra godišnje. A, mi koji nemamo svoje životinje, svoju preradu i svoju radnju, prihodujemo do 1.200 evra po hektaru! Kapital se u svetu obrće 52 puta, a kod nas sam o jednom!
• Kvalitet svinjskog mesa u Srbiji je apsolutno u skladu sa svim propisima. Ne zaostajemo nimalo za najrazvijenijim zemlјama.U Srbiji se dugo i ozbilјno radi na genetici, ishrani i uslovima držanja. Kod nas je zakonom zabranjena proizvodnja i upotreba  genetski modifikovane hrane za životinje. U Evropi to ima još samo Švedska. To je ogromna prednost za naše potrošače;
• Godišnji potencijal polјoprivrede Srbije je prihod od oko 100 milijardi dolara, što nikada nije ostvareno;
• Zato što su danas prazni obori u Srbiji, pa zemlja mora da uvozi skoro polovinu potreba svinjskog mesa, koga po jednom stanoviniku sad godišnje troši samo 15 kilograma, država je izgubila prehrambeni suverenitet! Taj nestali suverenitet zemlja sad treba da vraća kroz primenu nove strategije poljoprivrede od 2025. do 2034. godine;

Branislav GULAN

Čeka se povratak prehrambenog suvereniteta!

Uvođenje nove genetike u domaću proizvodnju svinja ključno je za povećanje efikasnosti i profitabilnosti, a podrazumeva primenu vrhunske genetike (poput Dansbred), investicije u modernizaciju farmi, edukaciju farmera i profesionalizaciju upravljanja, uz fokus na genetske osobine koje donose otpornost i izdržljivost, ne samo produktivnost, što zahteva stručnjake i ulaganje u proizvodnju stočne hrane. 

Bez izgradnje savremenih farmi i uvođenja nove genetike u domaćoj proizvodnji svinja neće biti značajnijih pomaka. Cene žive mere tovlјenika tokom godine variraju i zavise od uvoza, pa su mnogi koji, nemaju siguran plasman, odustali od tova. Srbija je država koja je od svog postoajanja u stalnim reformama. Samo u SFRJ je do 2000. Godien bilo 16 velikih I 65 regionalnih reformi!

Poslednji popis polјoprivrede pokazao je da se tovi godišnje oko 2.349.176  grla svinja, što je 30 posto manje nego pre deset godina. Godišnje moramo da uvezemo oko 50 odsto od potreba svinjskog mesa, a jedan od razloga za to je što su se ugasile brojne male farme. Njih oko 62.000. Proizvođači očekuju da se reformiše način proizvodnje, donese Strategija za povećanje broja tovnih svinja uz podršku za investicije u objekte koji će biti savremeno opremlјeni.  Za uvoz svinjskog mesa i prerađevina u 2014. godini potrošeno je oko 650 miliona evra, a u 2025. godini prema nezvaničnm podaciam to je oko milijardu evra!

O tom problemu Oliver Stanković, Farma svinja “Edufarm”, kaže: “Ono što nama treba to su povolјni uslovi za izgradnju farmi,  za finansiranje kao što je to svuda u svetu. Sve kalkulacije ukazuju na to da se jedna farma isplati za neki period od 12 do 13 godina. Imajući u vidu da mi nemamo kredite koji su duži od 12, 13 godina, veliki je rizik za bilo kog proizvođača da uđe u kredit. I ko uđe u kredit u ozbilјnim je problemima, posrbno kad naiđe period poput ovog, kada su cene svinja veoma loše.”

• Najbolјa dodata vrednost za hranu koja se proizvodi na njivi je da se uloži u ishranu svinja. Savremena genetika svinja obezbeđuje dnevni prirast od 1,2 kilograma, ili četiri do šest tona po jednoj krmači godišnje, što bi u zaokruženom procesu dalo visok profit.

Vitomir Vidović,  profesor novosadskgo Poljoprivrednog fakulteta, stručnjak za proizvodnju svinja, dodaje: “Najbolјe bi bilo da mali farmeri imaju svoju klanicu, da imaju svoje prodavnice. Obrnu taj svoj kukuruz kroz svoje prodavnice i prerađevine u paritetu jedan prema četiri, do jedan prema dvanaest, i oni prihoduju po hektaru od 25.000 do 37.000  evra godišnje. A, mi koji nemamo svoje životinje, svoju preradu i svoju radnju, prihodujemo od hilјadu do hilјadu dvesta evra. Mi se ugkledamo na Dansku, Norvešku i slične zemlje. Kod nih se kapital obrće 52 ptua godoišnje. Toliko ima i nedelja u godini. Kod nas samojednom! Daklem oni na kraju svake nedleje imanju svež nvac, jer, imaju svojekjlancie, svoje prodavnice…”

• Danska je po broju stanovnika slična Srbiji, a na oko 2.000 farmi proizvede 32 miliona svinja godišnje i 90 odsto izveze. O iskustvima danskog modela, srpske farmere su u nas farmi bvše kudelajre u Kuli, upoznali predstavnici farme koja se bavi prvenstveno razvojem genetike, a samo u Danskoj je 85 odsto krmača iz njihovog reprocentra.

Foto FarmDizajn: U oborima u Srbiji sad ima samo 2.349.176 svinja. Toliko je bilo i 1947. godine!

Neiskorišćeni uslovi u Srbiji

Ekspert Megouran Oganisjan, kompanija “Danbred” iz Danske, navodi: “U Srbiji smo prisutni već 40 godina, sarađujemo trenutno sa nekoliko farmi i snabdevamo ih najboljom genetikom. Srbija ima povoljne uslove za proizvodnju svinja, najpre zbog zemlje na kojoj se može proizvoditi hrana. Potrebne su vam investicije, edukacija farmera i više stručnjaka na farmama.” Po njegovim rečima u proizvodnji svinja u Danskoj, za manje od deset godina promenio se fokus u razvoju genetskih osobina. U 2018. godini razmišljalo se o produktivnosti, a danas mnogo više o izdržljivosti i otpornosti svinja.

Nove biotehnologije u svinjogojskoj proizvodnji obuhvaćaju deo uzgoja – selekcije i tehnologiju proizvodnje u svinjogojstvu. U okviru uzgoja – selekcije studenti će se upoznati s novijim metodama kvantitativne genetike (BLUP animal model, metoda slučajne regresije), uzgojnim programima i menjanjem uzgojnih ciljeva. Posebno područje biće hormonalna regulacija rasta, rast u odnosu na vreme i odstupanje od standardne krivulje rasta, kompenzacijski rast, metode procene telesnog sastava živih svinja (neutronska aktivacija, CT i NMR), trupova (disekcija) i tkiva. Generacije koje dolaze, odnsono Studenti će dobiti saznanja o dosezima u molekularnoj genetici, primarno upotrebi polimorfnih genetskih markera u popravljanju kvantitativnih svojstava (sastav polovica, kakvoća mesa, plodnost i drugo), otpornosti – zdravlja (stresna osjetljivost, osjetljivost na E. Coli i edemsku bolest), utvrđivanje porekla i održavanje genetske različitosti u vrsti Sus – svinja.

Domaće meso ili uvoz?

U trenutku kada je tržište svinjskog mesa u Srbiji pod velikim pritiskom – od uvoza, prekomernih zaliha do posledica afričke kuge svinja – uredba o jasnom deklarisanju porekla mesa postaje jedan od najznačajnijih koraka ka zaštiti domaće proizvodnje. O ovoj temi dr Sanja Ćelebićanin, doktorkom veterinarske medicine i predsednicom Unije proizvođača svinja Srbije, koja je radni vek provlea u savaeznim institucijama, koja otvoreno i bez rezerve govori o tome šta se zapravo dešava u svinjarskom sektoru Srbije.

Kvalitet mesa – na nivou najrazvijenijih

Sanja Ćelebićanin odmah razbija najčešće dileme potrošača. „Kvalitet svinjskog mesa u Srbiji je apsolutno u skladu sa svim propisima. Ne zaostajemo nimalo za najrazvijenijim zemlјama“, naglašava ona. Po njenim rečima, u Srbiji se dugo i ozbilјno radi na genetici, ishrani i uslovima držanja, što su tri klјučna elementa za kvalitetan proizvod. Ocenjivanje na liniji klanja je jasno definisano: koliko ima mišića, koliko masnog tkiva i kakav je odnos te dve komponente – sve to određuje kategoriju mesa.  Posebno ističe činjenicu koja se u javnosti često zanemaruje: „Kod nas je zakonom zabranjena proizvodnja i upotreba  genetski modifikovane hrane za životinje. U Evropi to ima još samo Švedska. To je ogromna prednost za naše potrošače.“

Subvencije – velika ulaganja, ali spor efekat

Ona ukazuje da je država u poslednjih godinu dana značajno povećala izdvajanja za stočarstvo, ali da se rezultati još ne vide dovolјno brzo. „Sektoru svinjarstva se daje mnogo, ali ova problematika traje dugo i nije nastala juče. Imamo sistemske slabosti koje moramo rešavati istovremeno – od farmi, do tržišta, do lokalnih samouprava.“ Kao jedan od problema ističe ograničenja u programima podrške, poput limita za broj krmača i tovlјenika, koji usporavaju razvoj velikih farmi, ali istovremeno naglašava da male porodične farme moraju ostati zaštićene.

Godina iza nas donela je najveće udare u Mačvi, gde je eutanazirano na hilјade grla. Za mnoge farmere to je bio gubitak decenijskog rada. „To je strašan stres. Zatvaranje farme, mere biosigurnosti, zabrane kretanja – ništa od toga nije jednostavno. Niti za one koji sprovode, niti za one koji trpe.“ Ministarstvo je isplatilo nadoknadu štete, što je bio preduslov da se farme uopšte vrate u proizvodnju, ali posledice ostaju i dalјe osetne.

Afrička kuga svinja pogodila Španiju: Kupci zatvaraju granice

Afričak kuga svinaj sad  jepogodila I Špsnimnjui. A, iz ove zenmklej protekloih godina Srbija eje ponajviše uvozila svinjsko meso. Sad je u Španiji od 400 izvoznih sertifikata za 104 zemlje, trećina je blokirana.

Broj divljih svinja u Španiji zaraženih afričkom kugom svinja (ASK) verovatno će rasti, piše sajt Pig progress. Pored prva dva potvrđena slučaja, nedavno se pojavilo još 12 uginulih divljih svinja. Testovi će dati konačnu potvrdu. Kao posledica početnih nalaza, mnoge zemlje van Evropske unije zatvorile su svoje granice za uvoz španske svinjetine. Prema navodima lista La Vanguardia iz Barselone, ukupno je pronađeno 14 mrtvih divljih svinja– dve  su (potvrđeno pozitivne). List citira izvore iz vlade Katalonije, koji navode da je osam novih uginulih životinja pronađeno u blizini mesta Serdanjola del Valjes, neposredno pored lokacije prva dva slučaja.

Izbijanje ASK ima ogromne posledice na mogućnost izvoza španskog svinjskog mesa. Novinska agencija Rojters prenela je izjavu Luisa Planaca, ministra poljoprivrede, ribarstva i ishrane Španije. On je na konferenciji za medije rekao: „Od 400 izvoznih sertifikata za 104 zemlje, trećina je blokirana. Radimo na tome da ih što pre ponovo otvorimo.“

• Dodao je da ukupan izvoz svinjskog mesa iz Španije vredi 8,8 milijardi evra. Ukupno je skoro 40 zemalja zatvorilo granice za špansku svinjetinu i proizvode od svinjskog mesa. Među njima su, između ostalih, Brazil, Kanada, Čile, Kolumbija, Kostarika, Kuba, Ekvador, SAD, Filipini, Japan, Meksiko, Peru, Rusija, Južna Afrika, Tajland, Urugvaj i Venecuela;

  Regionalizacija u Evropi, Kini i Južnoj Koreji

Evropska unija uvozi 58 odsto ukupne španske svinjetine (u vrednosti od 5,1 milijardu evra, prema ministru Planacu). Unutar EU primenjuje se princip regionalizacije, što znači da samo farme u prečniku od 20 kilometara oko žarišta moraju obustaviti proizvodnju – dok trgovina u ostatku zemlje može da se nastavi. Pored toga, Kina i Južna Koreja su se takođe dogovorile o primeni regionalizacije sa Španijom, što znači da se zabrana odnosi samo na izvoz iz pogođene pokrajine. Ipak, posledice su značajne jer se izbijanje dogodilo u Kataloniji, najvećem regionu u Španiji po proizvodnji svinja, sa oko 5.000 farmi.

• Uprkos tome, nedavni dogovor sa Kinom je od presudnog značaja. La Vanguardia navodi da je Španija samo u 2024. godini u Kinu izvezla 540.000 tona svinjetine u vrednosti od 1,1 milijardu evra. Najčešće je reč o proizvodima koji se ne plasiraju u EU, poput iznutrica i kostiju;

 Ministar poljoprivrede Katalonije, Òscar Ordeig, naveo je da izbijanje bolesti ima ozbiljne posledice za region, jer će „više od 100 zemalja u svetu blokirati uvoz svinjskog mesa iz Katalonije“, te da će biti potrebno mnogo truda da se tržišta ponovo otvore.

Veoma ozbiljna situacija

La Vanguardia je razgovarala i sa profesorom Kristijanom Gortazarom sa Univerziteta Kastilja-La Manča, koji je rekao da je Španija treći najveći izvoznik svinjskog mesa na svetu!

 Govoreći o posledicama izbijanja zaraze, naglasio je: „Prvo, gubimo status zemlje slobodne od ASK, a to je veoma ozbiljno pitanje, jer imamo izuzetno važnu industriju svinjskog mesa koja, između ostalog, obezbeđuje oko 300.000 direktnih i indirektnih radnih mesta, od kojih su mnoga u ruralnim oblastima. Zbog toga je potencijalni ekonomski uticaj ogroman. Od tog trenutka moraćemo da vidimo kako da upravljamo situacijom kako bi se socijalni, ekonomski, ekološki i drugi uticaji sveli na minimum.“

 Mere za sprečavanje širenja ASK. Katalonske vlasti odlučile su da preduzmu sve što je u njihovoj moći kako bi sprečile dalje širenje virusa. Ministar Ordeig najavio je postavljanje zamki za hvatanje divljih svinja, upotrebu repelenata i ograda kako bi se sprečilo kretanje životinja, te zatvaranje zaštićenog prirodnog područja za posetioce. Postoji mogućnost da vojska pomogne u obezbeđivanju zone. Žarišta su relativno blizu kampusu Belatera Univerziteta Autonoma u Barseloni (UAB), koji je dobro poznat u oblasti proizvodnje svinja. Do sada, izbijanje nije uticalo na dnevne aktivnosti na kampusu.Što se tiče porekla zaraze, Ordeig smatra „veoma verovatnim“ da je ASK potekao od kontaminirane hrane bačene u kontejnere ili kante za otpatke, gde je životinja mogla doći u kontakt sa njom.

Klјučno pitanje – zašto imamo višak tovlјenika i pad prodaje?

Odgovor je nedvosmislen: uvoz. Samo u septembru 2025. godine u Srbiju je ušlo više od 1.000 tona svežeg i 5.000 tona zamrznutog svinjskog mesa. Tržište je bilo preplavlјeno, a domaći tovlјenici ostali su u oborima. „Sada u Srbiji imamo svinje od 180 do 190 kilograma koje niko neće da kupi. Prodaja je u jednom trenutku potpuno stala.“ To je bio trenutak kada je Ministarstvo polјoprivrede pokrenulo procenu potrebnih kvota kako bi se utvrdilo koliko mesa realno nedostaje prerađivačima, a koliko uvoza zapravo ugrožava domaćeg proizvođača.

Nova uredba – korak ka fer tržištu za sve

• Najavlјena uredba o deklarisanju mesa, prema kojoj će status domaćeg imati samo meso koje je rođeno, uzgojeno i zaklano u Srbiji, naišla je na snažnu podršku primarnih proizvođača. „Ova uredba je blagorodna za nas. Potrošač će konačno znati šta kupuje, a domaći proizvođač konačno će imati fer poziciju.“ Jasno razdvajanje domaćeg mesa od uvoznog u marketima nije upereno protiv uvoza, već u zaštitu proizvodnje koja se zasniva na kvalitetu, domaćoj hrani i zabrani GMO. „Naš tovlјenik nije u istoj startnoj poziciji kao uvezeno meso koje dolazi pod povlašćenim uslovima. Potrošač mora imati pravo da zna šta kupuje.“

Godina iza nas pokazala je da svinjarstvo ne može da opstane bez jasnih pravila, fer tržišta i stabilne podrške. Najavlјena uredba je prvi snažan korak u tom pravcu. Nauka u ovoj oblasti poručuje da je vreme da Srbija gradi svoj stočni fond i sopstvenu reprodukciju, kako bismo konačno postali zemlјa koja nije zavisna od uvoza. „Srbija mora da ima svoje prase, svoju krmaču i svog tovlјenika. To je pitanje i bezbednosti hrane i budućnosti sela. Uoslaom zašto nekadašnja zemlaj svinja, koje je 1863. godibe na 1.000 stanovnka imala 1.300 svinaj, a tada su SAD na 1.000 stanovnika imale samo 800 svinja, danas mora da uvozi svinje i svinjsko meso?  Ili kada je Srbija prvi put, nekad davno, izvezla nešto u SAD, oko 30.000 tona suve šljiva za 37 miliona dolara, a  zemlja je tada istovremeno u Austro – Ugarsku prodaja i oko 250.000 svinja – država je tada imala suficit u trgovini sa svetom! 

Prazni obori i povratak suverenieta!

• Zato što su danas prazni obori u Srbiji, pa zemlja mora da uvozi skoro polovinu potreba svinjskog mesa, koga po jednom stanoviniku sad godišnje troši samo 15 kilograma, država je izgubila prehrambeni suverenitet! Taj nestali suverenitet zemlja sad treba da vraća kroz primenu nove strategije poljoprivrede od 2025. do 2034. godine;

Dizenterija, uporna zarazna bolest koja se teško suzbija

Dizenterija kod svinja, poznata i kao krvavi proliv, jedna je od najupornijih i ekonomski najštetnijih bolesti koja se javlјa u uzgoju svinja. Ovo obolјenje, koje napada debelo crevo, izaziva bakterija Brachyspira hyodysenteriae, ali u praksi se često javlјa u kombinaciji sa drugim crevnim infekcijama, poput E. coli (kolibaciloze). Dizenterija najčešće pogađa mlade svinje starosti od osam do 14 nedelјa, kao i tovlјenike neposredno pre klanja. Posebno su osetlјiva prasad nakon zalučivanja, pa tada uzgajivači treba da obrate posebnu pažnju.

Iako se može javiti tokom cele godine, dizenterija je češća u hladnijim mesecima, odnosno tokom jeseni i zime koji su najrizičniji periodi. Kako ističu veterinari, bakterija duže preživlјava u hladnom i vlažnom okruženju, a svinje se zimi drže u zatvorenom prostoru, što pogoduje prenosu infekcije. Dizenterija se najčešće se javlјa na velikim farmama zbog velikog broja životinja na manjem prostoru, pa infekcija lako prelazi sa svinje na svinju. Međutim, u poslednje vreme se povremeno javlјa i u slobodnom (ekstenzivnom) uzgoju, posebno ako su životinje u kontaktu sa divlјim svinjama ili se koristi kontaminirana voda.

Glavni izvori zaraze su izmet obolelih životinja, kontaminirana voda, hrana i podovi u objektima, hranilice, pojilice, ali i odeća i obuća lјudi koji ulaze u obore. Bolest se prenosi fekalno-oralnim putem, što znači da životinje unose bakteriju u organizam kroz usta, najčešće preko zagađenog poda ili vode.

Širenje infekcije ubrzava uvođenje novih, potencijalno zaraženih svinja u zapat, neadekvatan transport i mešanje različitih kategorija svinja, nagle promene u ishrani i pokvarena hrana, stres, posebno pri odbijanju prasadi, kao i loši uslovi držanja odnosno vlaga, hladnoća i prenatrpanost u oborima. 

Najčešći simptomi dizenterije su:

• groznica;
• proliv tamne boje sa primesama sluzi i krvi izuzetno smrdlјiv;
• povraćanje;
• gubitka apetita i brzo mršavlјenje;
• dehidracija i uvučene oči;
• jaka žeđ;
• slabost i apatija bolesne životinje;

U slučaju da se pojavi neki od ovih simptoma ili sumnjate na bolest odmah izolovati životinje i pozvati veterinara koji će utvrditi da li je zaista u pitanju dizenterija ili ne. Iako uginuća nisu česta, bolest je opasna jer obično obuhvata veliki broj prasadi i nanosi veliku ekonomsku štetu zbog usporenog rasta i povećane potrošnje hrane. Ukoliko se dizenterija javi u kombinaciji sa infekcijom E. coli može doći do iznenadnog uginuća prasadi praćena vodenim prolivom, dok starija prasad pokazuju gubitak koordinacije, drhtavicu, grčeve i kašalј, a simptomi bolesti mogu trajati i više nedelјa.

Lečenje dizenterije kod svinja zahteva brzu reakciju, preciznu dijagnozu i strog veterinarski nadzor. Dijagnoza se postavlјa na osnovu laboratorijskog nalaza kojim se utvrđuje postojanje bakterije uzročnika bolesti. Simptomi dizenterije mogu ličiti na neke druge crevne infekcije (npr. salmonelozu ili kolibacilozu), pa je tačna dijagnoza presudna za uspešno lečenje. Glavni oblik lečenja je primena antibiotika koje propisuje veterinar, a koji se daju kroz hranu ili vodu kod većeg broja zaraženih životinja, ili injekcijom kod pojedinačnih bolesnih svinja.

Važno je sprovoditi ceo propisani tretman, čak i ako simptomi nestanu ranije, jer u suprotnom bakterija ostaje u crevima i bolest se vraća. Pored antibiotika, lečenje podrazumeva i dodatnu pomoć oboleloj životinji kroz obezbeđivanje sveže vode radi sprečavanja dehidracije, unošenje elektrolita i vitamina u organizma bolesne životinje kroz vodu i ishranu, lako svarlјiva hrana u manjim obrocima, odvajanje obolelih svinja u suv i topao prostor. Ovo je naročito važno za prasad, koja brzo gube tečnost i energiju.

Najveći problem je što je dizenterija veoma uporna i recidivirajuća bolest. Kada se jednom pojavi u zapatu, teško ju je iskoreniti i neophodna je temelјna dezinfekcija obora kako bi se bakterija uništila. Zato je, kako ističu veterinari, prevencija klјučna kako bi se sprečila pojava i širenje ove bolesti. To u praksi znači da je neophodno redovno i temelјno čišćenje obora, ograničen ulazak lјudi i vozila u objekte, kao i redovna laboratorijska kontrola stanja u zapatu. Životinjama je neophodno obezbediti zdravu, svežu hranu i čistu vodu, a posebnu pažnju treba obratiti na kontrolu glodara i insekata, jer i oni mogu prenositi uzročnike infekcije

Oporavak posle vise decenija!

Sektor svinjarstva u Srbiji ulazi u period u kojem se prvi put posle vise decenija pada naziru znaci oporavka. Iako je broj grla i dalje ispod petogodišnjeg proseka, tokom 2024. godine zabeležen je rast ukupnog stanja svinja od 9,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Taj trend uliva izvesnu nadu, ali ne menja činjenicu da je proizvodnja i dalje 13,4 odsto ispod višegodišnjeg nivoa, dok se u 2025. godine očekivalo umereno povećanje od oko tri odsto.

• Desetogodišnje nazadovanje ostavilo je dubok trag. Od blizu tri miliona grla na početku decenije, Srbija se 2024. spustila na oko 2,3 miliona. Prirast u živoj masi pao je sa 445.000tona na 406.000 hiljada tona. To je dovelo do manjka mesa na domaćem tržištu od čak 22 odsto, što se nadoknađuje rastućim uvozom mesa i prasadi za tov. Istovremeno, izvoz živih svinja i dalje je onemogućen zbog prisustva Afričke kuge svinja, pa se domaći sektor sve više oslanja na regionalno tržište, uz ograničene količine izvoza mesa u Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Severnu Makedoniju.
•  I dalje se osećaju  posledice od nekadašnje vakcinacije protiv klasične svinjske kuge koja je ukinuta 19. decembra 2019. godine. Vakcinacija je ukinua,m ali se i klasična kluge povremeno pojavi! 
• Brine i što je drđava nedavnoodlučočla da kupi milooj vakcnjiaj protiv klasične svinjske kuge i da ih imau rezervi. A, one imaju i određen rok tajanja. Mnogo će se para utrošiti, a nikakva korist? od toga neše biti! 

Ipak, 2024. godina je donela jedan ohrabrujući podatak. Broj krmača povećan je za 6,4 odsto, što znači i više podmlatka, stabilniji prirast i postepeno popravljanje ukupnog stanja. Isto godina donela je i manje klanje van klanica, za oko 213.000  grla, što je posledica smanjene brojnosti, ali i strožih mera zbog pojave bolesti. Klanice, s druge strane, održale su nivo iy 2023. godine.

Potrošnja brža od proizvodnje

Potrošnja raste brže od proizvodnje. U 2024. godini domaća potrošnja svinjskog mesa porasla je za 5,2 odsto i sada je više od šest odsto iznad petogodišnjeg proseka. Taj trend jasno pokazuje da Srbija ne može da zadovolji sopstvene potrebe, jer proizvodnja već godinama zaostaje zbog sanitarnih ograničenja, epizootija i dugoročnog smanjenja broja gazdinstava koja se bave svinjarstvom.

• Podaci o uvozu i izvozu dodatno oslikavaju složenu situaciju. Uvoz živih svinja i svinjskog mesa poslednjih osam godina gotovo neprekidno raste, dok izvoz pada. U 2024. godini uvoz mesa dostigao je više od 88.000 tona. Za tja uvoz, zatim prerađevina mleka i perađevina, tada je potrošeno oko 650 miliona evra. Procene su da je za slične potrepštine i u 2025. godini potrošeno blizu milijarda evra! Izvoz je pao na 8.565 tona. Izvoz živih grla svinja već godinama je na nuli. To znači da se tržišni balans zasniva na uvozu, a da domaći proizvođači gube pozicije koje su nekada imali;

Kraj godine tradicionalno uvek donosi rast cena, jer period svinjokolja uvek podiže potražnju. U Srbiji je taj trend još izraženiji nego u EU, gde se u isto vreme beleži pad cena. Domaće cene od januara redovno klize naniže, nakon božićnih praznika, pod uticajem sezonskih navika potrošnje. Na evropskom tržištu cene prasadi i trupova već su u padu tokom jeseni, dok je domaće tržište zadržalo prepoznatljivo sezonsko kolebanje.

Signali sa terena ukazuju da će cena prasadi rasti sve do Božića, što je bilo i očekivano u trenutku kada tržište već sada pokazuje nestašicu u pojedinim kategorijama. Proizvodnja je opterećena rizicima koji se najčešće vezuju za Afričku kugu svinja, jer pojava svakog novog žarišta znači zabranu kretanja životinja, gubitak tržišta i pritisak na cene. Nepostojanje sistema klasiranja i plaćanja po kvalitetu dodatno usporava razvoj sektora.

Očekuje se da cene nakon praznika padnu, što je uobičajena pojava, ali većina proizvođača strahuje da će pritisci potrajati. U narednom periodu biće ključno sprovesti izmene Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda kako bi se uveo jasan sistem plaćanja po kvalitetu i uredilo izveštavanje o cenama, što je standard u Evropskoj uniji. To je neophodan uslov da bi se dobila realna slika proizvodnje i tržišta.

Sektor sa terena očekuje i isplatu direktnih plaćanja za tov svinja, što bi donelo dodatnu stabilnost u trenutku kada se proizvodnja nalazi na prekretnici. Potrebno je i uvođenje novog, jasnijeg sistema podsticaja, kao i uspostavljanje sistema klasiranja na liniji klanja. To bi domaću proizvodnju učinilo konkurentnijom, a tržište transparentnijim. Svinjarstvo ima potencijal da se oporavi. To predviđa I buduća Strategiaj razvoja poljoprivrede od 2025. do 2034.godine. Ali pred njim su jasni zadaci: stabilizacija zdravstvene situacije, uređivanje tržišta i podsticaji koji prate kvalitet i tržišnu realnost. Tek kada se ovi preduslovi ispune, Srbija će moći da zatvori jaz između proizvodnje i potrošnje i da ponovo učvrsti svoju poziciju na regionalnom tržištu.

Kakav Zakon o stočarstvu treba Srbiji – balans između regulative, proizvodnje i tržišta?

• U Srbiji jeobavljena rasprava o novom predlogu Zakona o stočarstvu koji bi, prema najavama nadležnih, trebalo da omogući održiviji razvoj sektora i povećanje konkurentnosti domaćih proizvođača. Takođe, očekuje se da će obezbediti veći stepen zaštite biološke raznovrsnosti i genetskih rezervi. Novi propisi i standardi biće usklađeni sa evropskim, kažu u resornom ministarstvu; 

Pregled proizvodnje / ponude                                           Orijentacioni bilans broja svinja

Kategorija	jed. mere	2023	2024	Prognoza 2025
Broj na početku godine	000 grla	2667	2141	2349
Priplod	000 grla	4091	4354	4500
Uvoz	000 grla	288	462	300
Izvoz	000 grla	0	0	0
Zaklano	000 grla	4620	4404	4500
Uginulo	000 grla	285	204	220
Broj na kraju godine	000 grla	2141	2349	2429

Izvor: Republički zavod za statistiku

U Srbiji sad ima samo 698.605 goveda što je najmanje u poslednjih 100 godina

Važeći zakon o stočarstvu Srbije, donet je još 2009. godine, a poslednji put menjan je pre skoro deceniju. Mnoge njegove odredbe su zastarele i nisu usaglašene sa evropskim zakonodavstvom, zbog čega je potrebno usvojiti novi akt. “Novim zakonskim rešenjem uvodi se model organizovanja subjekata u stočarstvu kroz formiranje odgajivačkih društava, propisuje se način vođenja registra odgajivačkih društava, njihova prava i obaveze, kao i osnovni uslovi koje treba da ispuni glavni odgajivački program. Na taj način će biti obezbeđena bolјa kontrola produktivnosti domaćih životinja i sprovođenja odgajivačkih programa”, navode u resornom ministarstvu.

Srbija bi što pre trebalo da uvede genomsku analizu!

Genomska analiza je u razvijenim zemlјama standard, a kod nas se sprovodi tek na po nekoj farmi, tvrdi stručnjak Nikola Todorović. “Mi imamo stare metode selekcije, jer naše organizacije nisu spremne da prihvate novitete. Genomska analiza znači da ne čekamo da se tele razvije u junicu i kravu da vidimo koje ona ima potencijale, već se uzima deo tkiva, obično iz uha, i za nekoliko dana dobijamo rezultate kakvu će ta krava imati mlečnost, koliku mlečnu mast, proteine, kakve je plodnosti… Zašto da hranimo neku životinju koja nema potencijala? Škart odmah treba da odbacimo”, ističe Todorović.

• Poseban značaj dat je očuvanju genetskih rezervi domaćih životinja i biološke raznovrsnosti u stočarstvu. Primenom odredbi evropske Uredbe o odgoju životinja koje se odnose na priplodne domaće životinje i njihove reproduktivne materijale, stvoriće se uslovi za jednak tretman domaćih proizvođača na međunarodnom tržištu. “Za Srbiju je bitno da ispuni uslove propisane Uredbom o odgoju životinja, kako bi proizvođači mogli da izvoze priplodni materijal u zemlјe članice EU, kao i druge zemlјe koje poštuju EU pravila. To se može ispuniti nakon kontrole sprovedene od strane Komisije. Novim zakonom se povećava uticaj odgajivača na sprovođenje odgajivačkih programa i donošenje odluka u kom pravcu će se razvijati proizvodnja, pre svega, u odnosu na potrebe domaćeg i stranih tržišta”, ističu stočari;

Sirovine moraju da se prerade

• Stručnjaci kažu da je klјučno pitanje kako povećati produktivnost po jedinici površine. Trenutno je godišnji prihod po hektaru u Srbiji u proseku oko 1.000 evra, dok razvijene zemlјe poput Belgije, Danske i Austrije imaju prihod od preko 35.000 evra. Godišnji potencijal polјoprivrede Srbije je prihod od oko 100 milijardi dolara, što nikada nije ostvareno;
• “Krug mora da se zatvori. Ako proizvođači imaju sušnu godinu, ne rode im pšenica i kukuruz, oni će, ipak, ostvariti profit jer drže piliće, svinje, tove bikove, imaju svoju klanicu. To što im je rodilo prerade i plasiraju kao gotov proizvod”, objašnjava prof. dr Vitomir Vidović sa Akademije inženjerskih nauka Srbije;

Odnos cena gotovih proizvoda i sirovina

• Danas se dešava da se gase farme, u protekloj deceniji ugašeno ih je oko 62.000, jer se kapital iz prerađivačke industrije i trgovine ne vraća primarnom proizvođaču, upozorava Vitomir Vidović. “Proizvođač prodaje mleko po 80 dinara. Od tog mleka se prave još i kajmak, sir, surutka, jogurt i tu je zarada od najmanje četiri puta. Kiflu sam u jednoj pekari platio 80 dinara. To je četiri kilograma pšenice. Od kilograma brašna može da se napravi 30 kifli. Tih 30 kifli po 80 dinara je 2.400 dinara, a proizvođač za kilogram pšenice dobija 20 dinara. U to su mu uračunati svi troškovi – pesticidi, herbicidi, đubrivo, obrada zemlјe, seme’’.Paritet između bilјne i stočarske proizvodnje uvek je, kaže, bio najmanje jedan prema četiri.”Ako obrađujete jedan hektar, posejete ječam, imate pet do šest tona. Skinete ječam i postrno posejete kukuruz. Imate na tom istom hektaru četiri do osam tona silaže. Utovite sedam bikova, koji koštaju po 3.000 evra to je 21.000 evra. A, ako imate i svoju preradu i prodavnicu onda je prihod 35.000-37.000 evra, ako ne i više. Da bi se svinjarstvo i govedarstvo razvijalo, država mora da obaveže lјude koji drže zemlјu da drže stoku”, navodi Vidović.

Takođe, mlekarska industrija bi obavezno morala da ima svoje farme, a trebalo bi zabraniti slobodan uvoz mleka i mleka u prahu.

Farmeri donose odgajivački program

Proizvođači mleka kažu da bi po njima ovaj predlog trebalo da bude povučen iz javne rasprave, jer na nacrtu zakona nisu konsultovani farmeri. Trenutno se u Srbiji donose petogodišnji odgajivački programi. “Apsurd je da se svakih pet godina piše jedno isto. Moramo da imamo kontinuirani odgajivački program. Nјega treba da kreiraju i kontrolišu farmeri. Udruženje bi prihvatilo i obaveze i odgovornosti, kao i finansiranje toga. To je trenutno u rukama glavne odgajivačke organizacije, a njenim radom niko nije zadovolјan. Velika su davanja iz budžeta, a nema efekata u pogledu rasnog sastava i produktivnosti”, kaže Nikola Todorović iz Udruženja proizvođača mleka Srbije.

Živinarima bi pomogle subvencije u iznosu od pet do 10 dinara po predatom piletu. Oni smatraju da bi zakonom trebalo uvesti subvencije po utovlјenom piletu. “Povećani su troškovi radne snage, energenata, struje. Mi svi radimo uslužno i svedeni smo na malu zaradu, a obavezni smo prema farmi 24 sata dnevno. Nama bi trebale subvencije po piletu, kao u Republici Srpskoj što postoje, i to u iznosu od pet do 10 dinara po predatom piletu državi”, kaže Radoslav Lukić, živinar iz Žablјa.

Proizvođači ribe kažu da treba uvesti uslovna grla i podsticaje. Proizvođači ribe traže jednak tretman sa ostalim stočarima. Za početak da se ustanovi uslovno grlo, kako bi mogli da konkurišu za zakup državnog zemlјišta. “Mi smo veliki potrošači električne energije, pa su nam tu potrebni benefiti. Veliki smo potrošači dizela, jer svake godine radimo rekultivaciju ribnjaka. To je skoro pa ratarska radnja, a oni imaju regresirano gorivo, mi nemamo. Takođe, već nekoliko godina nema javnog poziva za subvencije za nas. Naš predlog je da to bude po kilogramu proizvedene i prodate ribe na bazi PDV-a koji je trenutno između 40 i 50 dinara”, kaže Krum Anastasov, predsednik grupacije za ribarstvo u PKS.

Srbija nema Upravu za stočarstvo!

• Stručnjaci kažu da je klјučno formiranje Uprave za stočarstvo, koja bi sarađivala sa Upravom za veterinu. “Uprava za stočarstvo bi davala podatke i govorila da ne mogu da se daju dozvole za uvoz životinja kada mi imamo dovolјno životinja u državi. Imali smo slučaj da uvoznik dobije dozvolu za uvoz 100.000 tovlјenika bez roka kada to mora da uradi. I onda on uvozi svinje kada se poveća cena tovlјenika, što odmah izazove poremećaj na tržištu. Da imamo Upravu za stočarstvo, morali bi da se zapitaju šta se to radi”, objašnjava Čedomir Keco iz Udruženja “Agroprofit”.

Inspekcija mora da kontroliše robu na rafovima!

Istovremeno, treba unaprediti i inspekcijske kontrole. “Rad inspekcije i kontrola prometa hrane mora drugačije da se reši. Ne treba da bude vest da je inspekcija išla u fabriku. Pa normalno je da će da idu u fabriku. Suština je da ode u prodavnicu, da vidi šta je iz fabrike, iz prerade, otišlo u prodavnicu. Inspekcija mora da ima svoj fond za uzorkovanje i kontrolu svih proizvoda iz trgovina”, zaklјučuje Keco.

Donošenje ovog zakona predstavlјa važan korak u ispunjavanju obaveza Srbije u procesu pristupanja EU, konkretno u okviru Poglavlјa 12 – Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika i Klastera 5 – Resursi, polјoprivreda i kohezija. Očekuje se da bude usvojen u prvoj polovini naredne godine. 

                                 (Autor je analitičar i publicista)